"То је сјајан програм, са један одсто камате. Ако погледате колике су камате на стамбене кредите, ако погледате колико је скочила цена капитала и због инфлације и због глобалних изазова, то је просто понуда која се не одбија", рекао је Мали, коментаришући недавно усвојену одлуку Владе Србије о проширењу гарантне шеме за стамбене кредите за младе.

Ресорни министар је подсетио да држава надокнађује ниску каматну стопу банкама.

"На такав начин показујемо и снагу наших јавних финансија и бригу према људима. Ми ћемо са том политиком наставити", поручио је Мали.

Тражња за овим кредитима била је, како каже, изузетно висока, а сам програм допринео је расту домаће грађевинске индустрије и развоју тржишта некретнина.

"Зато смо и решили да проширимо ту гарантну шему и да дамо још више шанси младима да своје стамбено питање реше на такав начин. Много сам срећан и поносан на ту Вучићеву идеју и како смо је, на крају крајева, спровели. Урадили смо доста тога и доста тога тек треба да урадимо, пуно тога да исправимо, али су резултати онога што смо до сада урадили објективно добри", закључио је Мали.

"Мера подршке младима"

Влада Србије усвојила је почетком маја Предлог закона о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, којим се ова средства увећавају за додатних 300 милиона евра, тако да укупан износ кредита покривених гаранцијом сада износи 900 милиона евра.

На овај начин омогућава се наставак ефикасног спровођења предузетих мера подршке младима старости од 20 до 35 година у куповини прве стамбене непокретности, саопштено је тада из Владе Србије.

У Програму могу да учествују сви млади, без обзира на радни статус, да ли су запослени или незапослени, да ли су пољопривредници или обвезници пореза на приходе од самосталне делатности или самостални уметници.

Максималан износ кредита је 100.000 евра, а на њега имају право сви млади старости од 20 до 35 година чије је пребивалиште на територији Србије.

Учешће у овом кредиту износи један одсто, а држава ће пружати помоћ младима у првих шест година кредита, тако што ће сваког месеца додавати 124 евра из буџета за сваког корисника кредита.

Камата је у првих шест година фиксна и износи 3,5 одсто (клијент плаћа 1,5 одсто). Грејс период је до 12 месеци.

Шта спада у прву некретнину

Програм стамбених кредита за младе односи се на куповину прве стамбене непокретности, што подразумева да корисник кредита до тада није имао стамбену непокретност у власништву нити је био корисник стамбеног кредита до тада.

Непокретност мора бити намењена становању и не може се издати нити отуђити у периоду од шест година по одобрењу кредита. Кредит се може користити и за изградњу куће или за куповину монтажне куће.

Викендице се не рачунају као стамбене непокретности.

Макисмалан рок отплате кредита је 40 година, а услов је да се кредит отплати до 70. године живота корисника кредита.

Услови који морају да се испуне

Некретнина која се купује овим кредитом мора бити укњижена, а пријава за коришћење овог кредита подноси се у пословницама банака које учествују у програму.

Документација се припрема у складу са захтевима банке код које се захтев подноси.

За коришћење кредита могу да аплицирају и власници земљишта које није грађевинско, а интересент може да конкурише за кредит и ако је у браку са супружником који је већ власник одређене некретнине.

Трошкови процене вредности непокретности представљају најзначајнији обавезни трошак.

Корисник кредита не сме имати неизмирене обавезе према банкама у последњих 12 месеци пре подношења пријаве за учешће у програму.

Држава даје гаранције банкама на ове кредите у висини од 40 одсто износа одобреног кредита за сваког појединачног корисника, а у првих 10 година отплате кредита.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић каже да је у контексту најновијих хапшења Срба у покрајини и свакодневних притисака са којима се српска заједница суочава, веома важно да сваки Србин изађе на гласање.

"Од пресудног је значаја да сви Срби – и они интерно расељени, који живе у Централној Србији, и они који живе у јужној српској покрајини – изађу на изборе и гласају за Српску листу. Победа Српске листе је тријумф српских националних интереса на КиМ. Свих 10 мандата треба да припадну управо овој листи јер имају подршку у свим српским срединама у покрајини", истиче Петковић у разговору за Јутарњи дневник Радио-телевизије Србије.

Наглашава да и председник Србије даје пуну подршку Српској листи јер она представља "пупчану врпцу" која повезује српски народ на КиМ и државу Србију.

"То је гарант наставка целокупне помоћи државе Србије српском народу на Косову и Метохији. Аљбин Курти је све нервознији. Ми, заправо, имамо пет изборних процеса за 16 месеци, што говори о размерама политичке кризе. На КиМ немамо право да се делимо – бранимо голи живот, право на постојање српског народа и институција", наводи Петковић.

"Важно да Српска листа освоји 10 мандата"

Напомиње да је однос Приштине према Србима на КиМ од почетка нефер, али да никада није било теже него у време Куртијеве власти.

"Оно што Курти подржава директно је против интереса српског народа на Косову и Метохији. Зато је много важно да Српска листа освоји свих 10 мандата, а то значи да је одбрана српских националних интереса у потпуности под контролом Српске листе и да Српска листа може да учествује у значајним политичким процесима на КиМ", указује директор Канцеларије за КиМ.

Оцењује да је "Ненад Рашић Куртијев пројекат" и да су за њега и "раније гласали Албанци у Ђаковици, Подујеву и у другим местима из којих су Срби 1999. године етнички почишћени".

"Куртију је потребан неко са ким би могао да формира владу која би формално била мултиетничка – да покаже да наводно сарађује са Србима. Међутим, одговорно тврдим да Рашићева партија није српска и да Курти жели да са Рашићем и тим једним местом у парламенту диктира своју великоалбанску политику", сматра Петковић.

"Међународна заједница обавештена о Куртијевом терору"

Говорећи о међународној заједници, Петковић тврди да је она на свакодневном нивоу обавештена о проблемима са којима се Срби на КиМ суочавају.

"Указујемо на Куртијев терор, посебно када је реч о изборној кампањи и покушају да се српски народ уплаши хапшењима и понижењима", објашњава Петковић.

Процењује да је посебно важно да гласају и интерно расељене особе.

"Ако Албанци могу да посегну више хиљада километара да би дошли на те изборе, па могу и наши људи из Централне Србије – из Краљева, Рашке, Јагодине и Ниша да се организују. И организовали су се јер су осетили важност предстојећих избора", закључује Петковић у разговору за Јутарњи програм РТС-а.

Како наводи, политика Самоопредељења заснива се на националном популизму, оштрој реторици према Београду и континуираном притиску на српску заједницу.

"Друга карактеристика његовог деловања јесте континуирана институционална криза где имате честе изборе, где он нема могућности да, рецимо, код одлука за које је потребна двотрећинска већина у парламенту у Приштини наметне своју вољу", додао је Дрецун.

Поручује и да је Куртију "од изузетног значаја да настави са инцидентним ситуацијама према српском народу, да терорише српски народ".

"Курти пред сваке изборе игра на карту инцидената и притисака на Србе и да онемогућава функционисање било које институције у српском систему. То му доноси политичке поене код младих бирача и дела дијаспоре, где његова реторика има највећу подршку", рекао је Дрецун.

Према његовим речима, бројни инциденти и акције према српским институцијама служе мобилизацији бирачког тела Самоопредељења.

Гуџић: Курти нема шта да понуди бирачима осим јефтиног национализма и популизма

Историчар Александар Гуџић осврнуо се, како каже, на фолклор који је Самоопредељење приредио Србима пред ове изборе.

"То је нешто што се понавља из изборног процеса у изборни процес. За пар година имали смо неколико избора што парламентарних што локалних и пракса је показала да владајућа странка на Косову – Самоопредељење и њен председник немају свом бирачком телу да понуде ништа друго сем јефтиног национализма и популизма и борбе против измишљене српскe претње", додаје Гуџић.

Истиче и да не верује да ће поновљени парламентарни избори разрешити политичку и институционалну кризу.

"По мом мишљењу, до краја године нас очекује још један изборни процес и још један период институционалне кризе", наводи Гуџић.

Указује да се сутрашњи избори одржавају у атмосфери политичких притисака, хапшења, као и да се то одражава на размишљање обичног човека.

"Сутра нас очекују избори који се одржавају у атмосфери хапшења директора здравствених и образовних установа, али и поларизације политичке сцене у српским срединама. Српска листа и даље има убедљиво највећу подршку међу Србима", навео је Гуџић.

Изборне калкулације

Наглашава да је мало вероватно да ће избори донети стабилизацију институција.

Наводи да ће Вјоса Османи, која се разишла са Аљбином Kуртијем, свакако одузети одређени број гласова.

"Процене су између пет и десет процената Аљбину Kуртију, тако да након поновљених избора Самоопредељење неће имати већину да формира владу, да формира институције, да омогући Kосову да изађе из институционалне кризе", сматра Гуџић.

Указује да се Аљбин Kурти годинама уназад показао као политичар који нема коалициони потенцијал.

"Сумњам да ће након сутрашњих парламентарних избора Kосово изаћи из институционалне кризе. Мишљења сам да ће до краја године бити одржан још један поновљени изборни процес, осим у случају уколико се у политички живот Kосова не умешају представници међународне заједнице, представници великих сила и да косовским политичарима наметну решење, а у прошлости били смо сведоци да се тако нешто већ дешавало", оценио је Гуџић.

Дрецун напомиње да је један од кључних Kуртијевих проблема што нема стабилне коалиционе партнере.

"Посебно не може да има двотрећинску већину када је у питању избор такозваног председника. И ту имате веома снажне опозиционе странке, али не довољно снажне да преузму евентуално власт. Мислим да ће Kурти опет однети убедљиву победу, али да му неће бити довољно", додао је Дрецун.

"Куртијев циљ да се Српској листи нанесе што већа политичка штета"

Сматра да је низ недавних инцидената и хапшења Срба на Косову и Метохији усмерен ка слабљењу позиције Српске листе и смањењу излазности српских бирача.

"Циљ је да се Српској листи нанесе што већа политичка штета и да се што је могуће већи број Срба натера да не гласа за Српску листу или да не изађе на изборе, а да се отвори простор за деловање Ненада Рашића", рекао је Дрецун.

"То показује намеру Kуртија да Рашићу обезбеди не један мандат, него можда и чак два мандата, јер њему је проблематична Српска листа због тога што она јесте, како они кажу, мањинска листа, али када погледате десет мандата који припадају српском народу, то већ није мањинска групација, јер је она кључна, посебно када се доносе одлуке за које је потребна двотрећинска већина или за које је потребна сагласност свих представника, како они кажу, мањинских заједница", оценио је Дрецун.

Истакао је да већина Срба и даље подржава Српску листу.

"Јасно је да је Српска листа директно повезана са званичним Београдом који пружа помоћ без које српски народ не би могао да опстане", поручује Дрецун.

Формирање жандармерије као наставак милитаризације

Дрецун је нагласио и да најављено формирање жандармерије представља наставак процеса милитаризације Косова и Метохије.

"Kада је у питању формирање жандармерије, то је довршетак максималне милитаризације Kосова и Метохије и посебно севера Kосова и покушај Kуртија да превари међународну заједницу, односно да поступа мимо оног договора између Приштине и НАТО-а о томе да припадници такозваних косовских снага безбедности, односно те будуће некакве војске Kосова, не могу да буду присутни и стално стационирани на северу и уз административну линију без одобрења команданта KФОР-а", објашњава Дрецун.

Указао је да се тиме формира јединица за коју је Kурти рекао да ће бити нешто између полицијске и војне јединице.

"То ће бити класична војна јединица, али маскирана као специјална полицијска јединица, управо да би Kурти могао да са њом упадне на север Kосова, да је тамо стално стационира, да је распореди уз административну линију и да каже: 'Ево, ја сам изашао на такозване границе Kосова''. И то без одобрења команданта KФОР-а, јер командант KФОР-а нема надлежност да спречава функционисање тих полицијских јединица, мада би уствари требало да их спречава. И овако ће бити избегнута замка да Kурти мора да тражи одобрење команданта KФОР-а", додао је Дрецун.

Према његовим речима, циљ је додатно јачање контроле над севером покрајине и концентрисање безбедносних структура које би, како је оценио, требало да онемогуће отпор српског становништва једностраним потезима Приштине.

Да ли Европска унија отвара врата постепеној интеграцији региона

На самиту лидера Западног Балкана и Европске уније у Тивту доминирале су теме будућности политике проширења и могућности постепене интеграције региона у европске институције. Дрецун оцењује да се Европска унија налази пред избором између наставка традиционалне политике проширења и новог, фазног приступа који би државама кандидатима омогућио постепено укључивање у поједине европске политике и институције.

Указао је и да се Европска унија суочава са озбиљним геополитичким изазовима, од рата у Украјини до јачања утицаја Кине, САД и других актера у региону.

Према његовим речима, због тога Брисел настоји да унесе нову енергију у процес проширења и да земље Западног Балкана чвршће веже за европски политички и економски простор.

Како је навео, предлози који се разматрају предвиђају постепену интеграцију земаља кандидата у јединствено тржиште, шенгенски простор и рад појединих институција Европске уније, чак и пре пуноправног чланства.

"Било би значајно не само за Србију, већ и за цео регион да такав предлог буде усвојен, јер би омогућио већи степен интегрисања Западног Балкана у европске структуре и наставак европског пута у условима када се не очекује брзо проширење", рекао је Дрецун.

Сматра да Европска унија делује у два правца – настоји да убрза интеграцију Украјине, али и сачува доминантан утицај на Западном Балкану.

"Европска унија овим поручује да жели да задржи пуну контролу над процесима у региону и да смањи простор за утицај других великих сила – Кине, Русије и САД, јер овај простор сматра подручјем од виталног интереса", оценио је Дрецун.

Историчар Александар Гуџић сматра да самит Европске уније и лидера Западног Балкана у Тивту представља покушај Брисела да задржи и очува утицај у региону у условима све израженијих геополитичких промена.

"Европска унија је важан партнер региона и настоји да очува свој политички и економски утицај на Западном Балкану", закључио је Гуџић.

Главни оперативни директор Експа Игор Ковачевић истакао је да изложба представља савршену платформу за представљање најбоље од земаља и њихових међувладиних организација.

Ковачевић је на панелу, цитирајући економисту Адама Смита који је тврдио да просперитет расте само кроз слободну размену знања, робе и услуга, истакао да су то кључни стубови и специјализоване изложбе.

"Управо то желите да постигнете са Сједињеним Државама и са свим осталим учесницима, јер кроз размену знања и стручности можемо померити ово друштво напред", рекао је Ковачевић.

Експо као наслеђе које остаје у Београду

Указујући на значај јавних инвестиција у инфраструктуру, Ковачевић је истакао да Србија тренутно има највећи инвестициони циклус и да Експо види, не само као изложбу, већ као наслеђе које ће остати Београду и Србији.

"Експо видимо као огроман циклус развоја за целу Србију, не само за Београд, а кључни фокус је стварање високог квалитета живота локалног становништва", рекао је Ковачевић.

Ковачевић је навео да постоји и "меки елемент" изложбе који се огледа у креирању образовних семинара и радионица у различитим областима.

Комесар САД за Експо Гевин Вакс је нагласио важност коју САД придаје обнављању односа са Србијом и навео да ће Експо 2027 учврстити односе две земље у будућности.

"Не спајамо само људе, већ и компаније. Склапају се послови, новац тече, долази до просперитета. Ово је догађај који неће трајати само до краја августа, већ очекујемо да ће имати трајан утицај, како унутар Србије, тако и у ширем региону, и у смислу учвршћивања наших односа у будућности на комерцијалној, културној и јавно-дипломатској основи", рекао је Вакс.

Промене у односу две земље

Вакс је оценио да је дошло до великих промена у односима две земље, али и истовремено указао на савезништво у два светска рата.

"Били смо савезници у два светска рата, оба пута на победничкој страни. Имамо у историји Србе који су масовно доприносили Сједињеним Државама у многим областима, од науке и инжењерства до уметности и других облика културе", рекао је Вакс.

Вакс је, говорећи о добрим односима, истакао и да је амерички председник Доналд Трамп недавно на својој мрежи поделио чланак тим поводом, оцењујући да то није мала ствар.

"Поносни смо што смо део Експа. Ово је једини сајам који ће се дефинитивно одржати под Трамповом администрацијом, уколико се Устав не промени. Али смо веома узбуђени што ћемо осигурати да специјализовани сајам постигне огроман успех", рекао је Вакс.

Моћ спортске дисциплине и тема Експо изложбе

Навео је да ова администрација у САД ставља велики нагласак на моћ спортске дипломатије подсетивши да је тема Експа у Београду "Играј за човечанство – спорт и музика за све".

Вакс је истакао значај културне дипломатије, додајући да ће Америка бити посвећена проширењу сарадње две земље и на том пољу у будућности.

"Често се помиње колико је председник Трамп популаран у Србији. И то није игнорисано и није прошло незапажено", поручио је Вакс.

Каже да је препознат нагласак који се ставља на сарадњу са америчким компанијама на специјализованој изложби попут Archer Aviation-а и компаније Cisco. "To је препознато и цењено", поручио је Вакс.

Поводом представљања специјализоване изложбе Експо 2027 Београд у америчком Конгресу, дан раније је одржан пријем, под окриљем Капитол хила, у присуству америчких медија, представника америчког Конгреса и пословне заједнице.

Бизнисмену Ацу Ђукановићу, Основно државно тужилаштво у Никшићу је 2. марта одредило притвор због основане сумње да је извршио кривично дело недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја.

Раније је из Управе полиције саопштено да је приликом претреса породичне куће у Растоцима полиција пронашла ловачки карабин "маусер" са оптичким нишаном, у илегалном поседу; пушку марке "брно" са оптичким нишаном марке "буснел", у илегалном поседу; пушку сачмарицу непознате марке, у илегалном поседу; пиштољ непознате марке, у илегалном поседу; ловачки карабин "м-48", у илегалном поседу; пиштољ "ЦЗ 99" са оквиром у којем се налазило пет комада муниције и оружним листом на име покојног члана породице; више од 400 комада муниције различите марке и калибра; три празна оквира; пет заштитних балистичких панцира; двоглед марке "зеис с".

Основни суд у Никшићу је 20. маја Ацу Ђукановићу укинуо меру забране напуштања, док му је продужена мера привременог одузимања пасоша.

Истим решењем одређена му је и мера обавезног јављања полицији, према којој Ђукановић на недељном нивоу мора да се јавља Одељењу безбедности у Подгорици.

Оптужница против Аца Ђукановића враћена је раније на допуну, а решењем суда од 29. априла тужилаштву је наложено да спроведе додатне доказне радње како би се истрага употпунила.

У 20.50 у Батајници код "НИС" пумпе, осамнаестогодишња девојка пала је с мотора и превезена у КБЦ Земун.

Екипе Хитне помоћи обавиле су у току ноћи укупно 120 интервенција од којих је 29 било на јавном месту углавном због особа у алкохолисаном стању.

Та сарадња значи да домаће компаније, јавне институције, образовне установе и појединци добијају организованији приступ курсевима, специјализацијама и професионалним сертификатима које развијају водећи светски универзитети и компаније.

Курсеру су 2012. године основали професори Стенфорд универзитета Ендру Нг и Дафни Колер, са идејом да врхунско образовање буде доступно широм света. Данас се платформа користи за стицање нових знања, преквалификацију и усавршавање у областима као што су вештачка интелигенција, анализа података, програмирање, сајбер безбедност, пословање, лидерство и комуникација.

Платформа сарађује са стотинама универзитета и компанија, међу којима су Google, IBM, Meta, Yale, Stanford, University of Michigan, као и бројне друге образовне и пословне институције. Њена предност је у томе што полазници могу да уче сопственим темпом, али и да стекну сертификате који су препознатљиви на међународном тржишту рада.

За Србију је посебно важно то што Курсера не долази само као још једна онлајн платформа, већ кроз локалног партнера који треба да помогне у примени глобалних програма у домаћем пословном и образовном контексту.

Мокрогорска пословна школа постала је званични Channel Partner за Србију. То значи да ће преко ње бити доступна решења Курсере за различите кориснике: Coursera for Business, Coursera for Government и Coursera for Campus.

У пракси, компаније ће моћи да користе платформу за развој вештина запослених. Државне институције могу да је укључе у програме за јачање компетенција радне снаге. Факултети и образовне установе могу да је користе као допуну наставним програмима, кроз курсеве и сертификате водећих универзитета и технолошких компанија.

Мокрогорска ће, како се наводи, имати улогу моста између глобалног знања и локалних потреба. Њен задатак неће бити само да омогући приступ садржајима, већ и да помогне организацијама да изаберу програме који одговарају њиховим циљевима, пословним изазовима и потребама тимова.

Према наводима Мокрогорске, Курсера већ има више од 250.000 полазника из Србије. Партнерство би сада требало да омогући систематичнији приступ учењу и развоју вештина.

Марк Ист, потпредседник дивизије за пословне кориснике у компанији Курсера, изјавио је:

„Курсера са поносом подржава професионални развој више од 250.000 полазника из Србије, који користе нашу платформу како би стекли кључне савремене вештине, укључујући вештачку интелигенцију и машинско учење, енглески језик за пословну комуникацију и програмирање. Ово партнерство ће додатно убрзати наше напоре да помогнемо грађанима Србије да овладају одговарајућим вештинама које су им потребне за напредовање у каријери.“

Долазак Курсере у Србију важан је и због тога што се тржиште рада брзо мења. Послодавци све више траже конкретне вештине, а не само формалне дипломе. Микроквалификације, професионални сертификати и кратки програми усавршавања постају начин да запослени брже одговоре на нове технолошке и пословне захтеве.

Највећи значај ове сарадње могао би да буде у томе што се глобално знање приближава домаћим организацијама. Уместо да компаније саме траже курсеве и програме, сада добијају локалног партнера који може да помогне у избору, примени и праћењу резултата.

Више информација доступно је на сајту Мокрогорске пословне школе: https://mokrogorska.rs/blog/mokrogorska-je-zvanicni-coursera-partner/

Патријарх Порфирије, уз саслужење архијереја, архимандрита Јефрема са свештеномонасима манастира Ватопед и домаћим свештетенством, служиће од 9 часова у Храму Светог Саве на Врачару Свету литургију.

СПЦ је позвала верни народ, свештенство и монаштво да "узму молитвено учешће у овој историјској духовној свечаности".

"Дођимо у наш заветни храм на Врачару да достојно испратимо велику светињу и високопреподобног игумана ватопедског Јефрема и његово свето братство", наводи се у позиву.

Свечани испраћај ће, уз највише црквене и државне почасти, уследити после литургије и акатиста Пресветој Богородици, уз учешће Гарде Војске Србије, оркестра Министарства унутрашњих послова, фолклорних друштава, хорова...

Појас је подигнут на постоље унутар Светосавског храма како би поклоници могли да, пролазећи испод ове светиње, добију благослов.

Од 20. маја, када је донет у Београд, поклонило му се више од 800.000 људи.

Због великог интересовања верника, боравак ове реликвије у Србији продужен је два пута на иницијативу патријарха Порфирија. Верници су чекали више сати како би га целивали.

Часни појас Пресвете Богородице стигао је у Београд 20. маја, поводом обележавања Спасовдана, када се нашао на челу Спасовданске литије.

Либански председник Џозеф Аун, у међувремену, изјавио је да "војна решења" не могу да донесу безбедност становницима северног Израела и позвао је на окончање дугогодишњег сукоба кроз преговоре. Истакао је и да Иран користи Либан као адут у преговорима са Америком.

Министарство финансија Сједињених Америчких Држава саопштило је, истовремено, да су САД увеле нове санкције повезане са Ираном, усмерене на више ентитета, појединаца и танкера за течни нафтни гас.

Са друге стране, војни саветник иранског врховног вође ајатолаха Моџтабе Хамнеија, Мохсен Резаеи, изјавио је да су преговори са Америком у ћорсокаку, као и да ће потенцијални мировни споразум зависити од тога да ли ће САД да ослободе 24 милијарде долара замрзнуте иранске имовине.

Америка, међутим, припрема нацрт резолуције којом би Међународна агенција за атомску енергију осудила Иран због неиспуњавања нуклеарних обавеза, изјавиле су неименоване америчке дипломате уочи састанка Одбора гувернера агенције следеће недеље.

За то време, делегација палестинске милитантне групе Хамас, такође, стигла је у главни град Египта, Каиро, због нове рунде преговора о примирју у Појасу Газе која је за суботу заказана, саопштио је Хамас.

Другог дана викенда на северу и западу претежно сунчано и топло, у осталим крајевима променљиво облачно местимично са краткотрајном кишом или краткотрајним пљуском са грмљавином.

Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 14 до 18 степени, а највиша од 26 до 30 степени. 

У понедељак претежно сунчано и топло, а у брдско-планинским пределима, уз локални развој облачности, тек понегде је могућа краткотрајна киша или пљусак. Ветар слаб, северозападни.

"Од 1. јуна скоро све млекаре су смањиле откупне цене. Раније смо имали неку стабилност, једно појефтињење или поскупљење можда у години, а сада се цена млека свако мало мења и то на ниже. То је психички огроман притисак. Не знате шта можете да очекујете“, каже Горан Васић, председник Удружења произвођача млека мачванског округа.

Откупне цене млека ниже од три до шест динара

На његовој фарми тренутно има 250 говеда од којих је 90 музних крава. Годишње произведе око 700.000 литра млека. Пре неколико дана из млекаре су му стигле не тако повољне вести.

"Данима водим битку са газдом млекаре којој предајем млеко. Он тражи да смањи цену за 3 динара. Морам да сачекам обрачун да видим шта је урадио. Дневно имам око 1.800 литара млека, па сад ви израчунајте колики је то губитак. И мени поскупљују гориво, струја... Млекаре нам зарачунавају премију у цену млека и то је проблем“, објашњава.

Тренутно млеко предаје по цени од 55 динара за литар.

"Додатни је проблем што млекара касни са плаћањем пет месеци. Да ли имам избор да мењам млекару? Немам. Терет свега што се дешава млекарама пребацује се на индивидуалне произвођаче. Ако поскупе амбалажа, енергенти они одмах нама смање откупну цену“, наводи.

Примарни произвођачи нису власници ниједне млекаре у Србији

Сектор млекарства се, каже, већ деценију и по суочава са проблемима. Према његовом мишљењу нисмо се добро припремили за отварање граница за робу из Еворпе. Уз то, проблем су и лоше спроведене приватизације.

"Српски пољопривредник није био у ситуацији да постане власник прерађивачких капацитета, било да је то кланица или млекара. Ми немамо ниједну млекару чији је власник сељак. Да то имамо, ситуација би била потпуно другачија“, каже овај фармер из Маова код Шапца.

Тренутни вишкови млека нам могу постати луксуз

 Фармер Јосиф Мачковић из Љутова каже да његова фарма нема проблема са откупом млека и да му је млекара до сада увек узимала целокупну производњу. Његових 250 крава годишње дају око милион и по литара млека. Ипак, и сам признаје да је чуо да неке млекаре имају вишкове и да се цена и откуп доводе у питање.

"Оно што је битно јесте да се сачува све што се произведе, јер климатске промене могу да нас казне што се бахатимо да имамо вишка. Све мање и мање има кабасте хране. Зрно, концентрати могу да се донесу са било ког краја света. Превоз кабасте хране је ограничен, јер је неисплатив је на дужи пут“, упозорава овај произвођач млека.

Цена коју му млекара тренутно плаћа је 50 динара по литри, што јасно указује колика је разлика између откупне цене млека и оне коју потрошачи плаћају у трговинама.

"Ја сам предлагао да се договоримо да свима у тој структури цене буде исто. Да видимо са колико процената ко учествује у финалном производу. Па ако падамо, падамо сви, ако зарађујемо, зарађујемо сви. Како је могуће да ја никад немам пара, а да увек могу да добијем позајмицу од млекаре? Како је могуће да ви у продавници платите то што купите одмах, а трговац то плати за 90 или 100 дана? Ту су проблеми“, наводи.

Тристо милиона динара за очување домаће производње млека

Како би ублажила проблеме у откупу млека држава је одлучила да интервенише са 300 милиона динара за производњу млека у праху. Из ресорног министарства поручују да се на тај начин штити стабилност домаћег тржишта млека и млечних производа.

"Подршка се односи на испоручено млеко у праху произведено од млека домаћег порекла, што значи да се мера односи на домаћи производни ланац. Она омогућава прерађивачима да пласирају залихе настале услед тржишних поремећаја, али је њен значај шири — јер се тиме чува континуитет откупа сировог млека од домаћих произвођача“, појашњавају у Министарству пољопривреде.

Крајњи циљ је, кажу, заштита домаћих фармера.

"Суштина је у томе да, када прерађивачи имају могућност пласирања залиха, они настављају редован откуп млека од произвођача. На овај начин, дакле, посредно, али директно у економском смислу, подржавамо примарне произвођаче млека, чувамо производњу на фармама и обезбеђујемо сигурнији пласман њихове производње“, додају.

Произвођачи кажу да је ово мера која само тренутно гаси пожар.

"Ово је ко зна који пут да држава интервенише, а да ли се тиме нешто трајно решава. Не. Нема системског решења. Млекаре уцењују - даћете новац, а ми ћемо смањити откупну цену, а ако не дате новац отказаћемо откуп“, каже Горан Васић, фармер.

Министарство прати дешавања у сектору млекарства

Крајем прошле године министарство је позвало произвођаче да пријаве евентуалне проблеме у откупу млека. Од тада оно прати стање на терену и у сталној је комуникацији са произвођачима, удружењима, откупљивачима и прерађивачима. Тамо где су се јављали проблеми у откупу или застоји у пласману, кажу, поступало се у складу са надлежностима, како би се очувао континуитет откупа сировог млека и пронашла одржива решења.

"Када је реч о цени, министарство не одређује откупну цену млека, јер се она формира на тржишту. Управо зато држава помаже произвођачима кроз највеће подстицаје за сточарство на свету, пре свега, кроз премију за млеко, али и кроз друге мере подршке, које, када се сведу на произведени литар млека, износе око 30 динара. Циљ ових мера је да се ублаже тржишни притисци, очува производња и обезбеди стабилнији положај домаћих произвођача млека“, објашњавају у ресорном министарству.

Уговори између примарних произвођача и откупљивача постају обавеза

Уколико се дешава да млекаре дугују новац произвођачима то, наводе, није правило, већ изузетак. Нови Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа, који је ступио на снагу 1. маја, уводи јаснија правила у односима купаца и снабдевача, укључујући рокове плаћања за пољопривредне и прехрамбене производе.

"Такође, министарство управо ради на успостављању обавезних уговорних односа између примарних произвођача и откупљивача, како би се унапред дефинисали рокови, обавезе, услови откупа, али и казне, управо са циљем да се произвођачи заштите и имају већу сигурност приликом продаје својих производа“, наводе.

У првом кварталу ове године поднети су захтеви за премију за млеко за укупно 228.687.503,5 литара млека. То млеко је преузето од 21.088 прооизвођача и завршило је у млекарама на даљу прераду.

Позива украјинског лидера да се кандидује на изборима, јер је власт ван уставног оквира кривично дело. 

"Потребни су нам споразуми не на шест месеци, не на три месеца, већ на дугорочну историјску перспективу. Нека стручњаци раде, створе нека решења, а онда можемо да се састанемо“, објаснио је Путин.

Додао је и да никада није одбијао састанак са Зеленским.

"Али састајати се само да бисмо, како се код нас каже, пресипали из шупљег у празно — знам како то изгледа, већ сам то прошао“, казао је руски лидер.

Русија поново бира рат, одговорио је Зеленски.

"Слаб одговор. Он једноставно не жели да оконча рат. Мислим да су многи у свету били разочарани овим одговором. Он не жели ништа да промени и не жели да призна да се само њему и онима који од њега црпе новац свиђа његов рат - сви су се данас веома насмејали", нагласио је Зеленски.

Амерички председник Доналд Трамп каже да двојица лидера сада морају "сами да реше" питање руско-украјинског рата.

Уверен је да се ближи тренутак када питање између Русије и Украјине мора бити решено и мисли да ће се ипак све средити.

Русима неће бити дозвољен улазак у Украјину и после завршетка рата, запретио је шеф дипломатије Андриј Сибига.

"За нас је Русија непријатељска земља, земља агресор. Немогуће је да руски држављанин уђе у Украјину без посебне дозволе, визе, без провере или филтрирања од стране свих наших релевантних служби", поручио је Сибига.

Сребро су освојиле Мара Станишић, Катарина Јованов, Катарина Јаковљевић, Јелена Јечменица.

Бронза је припала Теодори Арсић, Ани Савићевић, Јулији Ђошић, Марији Игњатијевић и Наталији Арсић.

На такмичењу је учествовало 224 млада научника из 17 земаља.

Сви наши учесници су чланови Регионалног центра за младе таленте Никола Тесла Београд.

Обалама теснаца Баб ел Мандеб, који раздваја Африку од Азије, владају жестоки противници и једнако одлучне присталице Сједињених Држава. Јеменски Хути котролишу азијску страну мореуза, док се на другој обали Вашингтону на вечно пријатељство заклињу власти Сомалиленда, самопроглашене државе коју је до сада признала само једна држава - Израел.

Влада Бенјамина Нетанјахуа признала је Сомалиленд крајем прошле године, желећи да колико је то уопште могуће, обезбеди несметану пловидбу кроз Аденски залив и теснац Баб ел Мандеб, кроз који пролази десетак одсто светског поморског саобраћаја.

Израел, Америка...

Стратешки положај и политичке амбиције представљали су главне мотиве Израела да призна Сомалиленд, посебно након почетка рата у Појасу Газе октобра 2023. године, када су акције јеменских Хута натерале поморске компаније да до Европе плове много даљим, опаснијим и скупљим путем око Рта добре наде.

Дипломатске акције, одмах, пратило је и распоређивање војника и успостављање логистичке базе за авијацију у Сомалиленду, док су специјалци из ове државе, њих најмање 80, прошли обуку у израелским јединицама.

Власти у овој земљи су, такође, понудиле Американцима део луке и земљиште за изградњу војне базе, како би истовремено зауздали утицај Ирана, али и преузели улогу протежеа Вашингтона од Саудијске Арабије и Катара.

Амерички одговор, међутим, прилично је шокирао власти у Сомалиленду, јер је Стејт департмент "подржао територијални интегритет Сомалије", од које се ова самопроглашена држава одвојила пре више од 30 година.

Сомалија, Сомалиленд, земље дервиша и Ал каиде

Сомалиленд, некадашњи британски протекторат, накратко је 1960. године био независна држава, али се убрзо затим постао део Сомалије, али су локални султани и Национални покрет 1991. године прогласили независност.

Негде између лојалности Сомалији и Сомалиленду остала су два региона - Сол и Санаг, који се прилично одлучно супротстављају ауторитету Могадиша и Харгеисе, тражећи да сопствене интересе заступају сами.

Сомалија, као и Сомалиленд, производ су сложених историјских догађаја, укључујући судар британске и отоманске империје, краткотрајну дервишку државу, италијанску и британску окупацију, те на концу проглашење незавосности.

Један од најутицајнијих кланова из Сомалиленда нашао се 1981. године на челу побуне која је угушена после десет година борби, 300.000 погинулих и око пола милиона избеглица.

Хаос, безнађе, глад...

Стање у Сомалији, која је више пута нудила Ирану и Хутима да помогне блокаду Баб ел Мандеба, није нимало једноставно, јер су се у Могадишу, у претходних неколико дана водиле жестоке борбе снага безбедности и милиција.

Политички и безбедносни хаос избио је свега неколико месеци пошто су турске компаније почеле истраживања недалеко од обала Сомалије, што су власти у Могадишу желеле да искористе као кључни адут у покушају да се ова земља претвори у енергетски центар региона.

Директан повод за пуцњаву је одлука да се за годину дана продужи мандат председника Хасана Шеика Мохамуда, што је опозиција испратила позивима на масовне протесте. Војска и јединице лојалне шефовима кланова сукобиле су се, затим, на неколико места у Могадишу.

"Сомалија чак није ни држава", како је амерички председник Доналд Трамп описао ову земљу крајем прошле године, суочена је са озбиљним проблемима због напада радикалних исламиста и низа других тешкоћа, због којих је још 1960. године формирана мисија Уједињених нација.

У борби против исламиста из Ал каидине подружнице Ал шабаб кључну улогу играју амерички авиони и дронови.

У сложеном сплету околности исламисти су, последњих година, успоставили сарадњу са јеменским Хутима, мада ове две групе заступају прилично опречне идеологије. Западни извори наводе да су бродови натоварени оружјем, прилично редовно, пловили ка Сомалији и наоружавали Ал шабаб.

Уједињене нације су објавиле да ће око трећина становништва Сомалије, односно више од шест милиона људи, бити суочено са драстичним недостатком хране, што је директна последица ратова на Блиском истоку.

"Кореја је једна од водећих светских економија. Оно што ћемо имати након ступања на снагу овог споразума у наредном периоду предстоје интерне процедуре... Ми ћемо добити могућност да добијемо једно велико и значајно тржиште за пласман српских производа, али такође отвара нам се могућност да нашим компанијама које су извозно оријентисане обезбедимо адекватну и сировинску базу и полуфабрикате које ми не производе како би могло даљем путем прераде да се спрема за извоз на трећа тржишта", рекла је министарка Јагода Лазаревић.

Споразум о свеобухватном партнерству Јужна Кореја први пут закључује са једном Балканском земљом. Увод у то, јесте споразум о међусобном подстицању заштите инвестиција који сутра ступа на снагу.

"Ја сам импресиониран не само природним лепотама и прекрасним крајевима, већ и инвестицијама, економским развојем и напретком који Србија има. Глобални економски поредак је у фази преобликовања и сада се налазимо у једном периоду несигурности и неизвесности. И у том периоду и Влада Републике Кореје и Влада Србије настоје да диверзификују своје привредно пословање. Само потписивање овог кључно важног споразума ће омогућити да допринесемо не само билатералном напретку у односима, већ и глобалном економском поретку трговине," каже министар трговине Јужне Кореје Јео Хан-Ку.

Делегације из Јужне Кореје обишла је и Експо плејграунд на Београдском сајму, али и само градилиште Експа у Београду. Очекује се да ће успостављени споразум омогућити убрзање трговинске размене размене и инвестиција, посебно у областима аутомобилске индустрије, вештачке интелигенције, информационих технологија и енергетике.

Представљени су потенцијали Експа, као и значај Београда као домаћина највеће манифестације која ће се идуће године одржати у Београду, Србији и целој југоисточној Европи.

Главни оперативни директор Експа 2027. Игор Ковачевић рекао је за РТС да је била част и задовољство представити највећи национални пројекат Србије партнерима из САД.

"Имајући у виду да је пре неколико недеља и званично потписан уговор о учешћу Америке као званичног учесника, данас смо имали прилике да уђемо много дубље у детаље и механизме на који начин америчке компаније, ухм, могу да буду саставни део ЕXПО-а кроз различите бизнис категорије, ухм, пословне конференције и облике умрежавања", навео је Ковачевић.

Истакао је и да су разговарали о начинима на које Експо подстиче развој дипломатских односа на билатералним и мултилатералним основама, имајући у виду да поред САД на Експу учествује преко 130 учесника.

Истиче и да Србија и Русија остају поуздани партнери у енергетском сектору и да ће и у условима глобалних изазова и притисака тражити моделе сарадње у обостраном интересу.

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић каже да је снабдевање гасом по конкурентним ценама током претходних деценија допринело расту српске економије.

"Да избегнемо нагли раст цена енергената и смањење конкурентности, као неке друге земље у Европи. Свесни смо да се енергетика користи као средство у геополитичким сукобима, али ћемо наставити да чинимо све што можемо да повећамо енергетску безбедност Србије, побољшамо инфраструктурне везе са суседима и одржимо односе са традиционалним пријатељима", истакла је Ђедовић Хандановић.

Неизвесност у снабдевању

И поред сукоба на Блиском истоку и отежаног снабдевања нафтом и гасом, у ОПЕК-у не мењају процене – очекују раст потражње за нафтом.

Генерални секретар ОПЕК-а Хаитам ал Гаис истиче да за сада нема знакова пада потражње за нафтом.

"И даље видимо снажан раст потражње од 1,2 милиона барела дневно за ову годину. А то значи да морамо да инвестирамо много унапред како бисмо били спремни за потражњу у будућности", навео је Ал Гаис.

Ипак, због ратних и геополитичких сукоба, у Русији упозоравају на све већу неизвесност у снабдевању. Оцењују да је свет већ захватила једна од највећих нафтних криза и да је у таквој ситуацији тешко предвидети даља кретања на нафтним тржиштима.

Потпредседник руске владе Александар Новак упозорава да је неизвесност значајно повећана у глобалној економији.

"Неизвесност се вишеструко повећала, не само у енергетском сектору, већ и у целокупној економији. Процене направљене пре само неколико година сада треба фундаментално ревидирати, како у погледу понашања, тако и у погледу сарадње између земаља како би се заједнички решили ови проблеми", рекао је Новак.

Земље извознице нафте, чланице ОПЕК-а са Русијом, поручују да прате ситуацију како би брзо реаговале у отклањању тренутних нестабилности и ускладиле се са глобалним променама.

"Као кандидат за дивну земљу Србију, дубоко поштујем улогу Сената у разматрању моје номинације и тренутно немам никакав коментар", рекао је Јанг на питање Танјуга како коментарише ту номинацију и додао да ће се јавности обратити након што се процес заврши.

Према Уставу САД, након председничке номинације, његов избор за амбасадора мора да потврди Сенат.

Сенат, наиме, мора да утврди да ли има потребне квалификације, након чега може да прође кроз саслушање, током којег му чланови Одбора за спољне послове Сената постављају питања.

Уколико Одбор одобри номинацију, упућује се на гласање пуном саставу Сената, а тек након тога кандидат се званично именује.

Потврда Сената представља важан механизам контроле извршне власти и често може да траје недељама или месецима, посебно ако постоје политичке контроверзе у вези са кандидатом.

Полицијској управи Бањалука у 10.30 часова пријављено је да је у породичној кући у Бањалуци дошло до пожара, након чега су полицајци изашли на терен.

Припадници Ватрогасно-спасилачке бригаде града Бањалука су локализовали пожар.

Три пацијента су примљена у Ургентни центар УКЦ Републике Српске и хоспитализована у Дневној болници Ургентног центра, за сада су стабилно, ван животне опасности, а опсервације су и даље у току.

"Четврти пацијент, који је малољетно лице приликом пријема хоспитализован је у Одјељењу интензивне терапије Клинике за дјечије болести. Пацијент је био изложен удисању токсичних материја, чађи, гарежи, угљен-моноксида те врелог ваздуха. Примијењене су све терапијске процедуре и пацијент је хеликоптером транспортован за Београд гдје ће бити настављено лијечење", саоштено је из УКЦ Републике Српске.

Невена Ђурић из Српске напредне странке (СНС) каже да нема никакву дилему да ће Народна скупштина радити и током лета, и то, како истиче, динамично.

"Наш стратешки циљ је пуноправно чланство у Европској унији, налазимо се на том путу и то не кријемо. Битно је да је Србија напредовала од 2012. године и да, укључујући и извоз ка земљама Европске уније", напомиње Ђурићева.

Урош Ђокић из Народног покрета Србије (НПС) наводи да су Костини сигнали из Београда упућени, пре свега, грађанима Србије.

"Европска унија нас види као део европске породице народа, али ја поруке тумачим другачије. Последње поглавље у преговорима смо отворили у децембру 2021. Динамика је слаба, препоруке ОДИХР-а смо добили пре 27 месеци и још ништа нисмо урадили", наглашава Ђокић.

О РЕМ-у

Говорећи о Савету РЕМ-а, Ђурићева објашњава да јој је интересантно да "парламентарна блокадерска опозиција" за тему РЕМ-а везује исход на наредним изборима.

"Њих до победе на изборима неће довести ни РЕМ ни бирачки списак већ рад, резултати, план и програм. Нећемо дозволити да неко други, са стране, прави већину у РЕМ-у, што се упорно покушава. То нема нигде на свету. Спремни смо за разговор, али са друге стране немамо саговорника", сматра саговорница.

Ђокић подвлачи да НПС о РЕМ-у има јасан став, а то је да је покушај избора претходног Савета завршен опструкцијом СНС-а.

"Све што је договорено није урађено, јер нису успели да дођу до већине коју су планирали, пошто су навикли да раде у систему апсолутне контроле", тврди саговорник.

О КиМ

На питање како гледа на тему избора на Косову и Метохији, Ђокић одговара да је на делу "дуопол између Аљбина Куртија и Српске листе".

"Имате групу младих људи који су желели да буду алтернатива Србима који живе на територији Косова и Метохије, али их Куртијев режим није прихватио", закључује Ђокић.

Ђурићева оцењује да је Српска листа једини гарант опстанка и останка Срба у јужној покрајини, док су "све остало Куртијеви продукти".

"Питање КиМ је поново враћено у живот и на преговарачки сто оног момента када је Александар Вучић преузео да води нашу државу. До тада, нико се није интересовао за људе који живе на простору наше јужне српске покрајине", указује Ђурићева.

Емисију "Око" у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.