На њих је ватру отворио мушкарац стар 45 година, који је касније ухапшен у једном бару, преноси АП. 

Како се наводи, ухапшени мушкарац је морнарички ветеран, а према првим подацима истраге утврђено је да је путем Фејсбука претио полицији.

Због задобијених рана, младићи су збринути на лицу места и превезени у Ургентни центар, потврђено је РТС-у у Хитној помоћи Новог Сада.

Инцидент се догодио у компјутерској играоници на Булевару кнеза Милоша, а нападач је након пуцњаве побегао у непознатом правцу.

Увиђај је и даље у току, а полиција претражује околне квартове и трага за починиоцем.

Како РТС незванично сазнаје, повређени младићи имају криминални досије због насиља и трговине наркотицима.

Претходно је евакуисана железничка станица у Ниму, граду близу границе са Шпанијом. Према неким наводима, полиција је упала у најмање један воз и претресла путнике који су се затекли унутра.

Полиција наводи да је операција почела након што су путници пријавили да су видели наоружане особе на станици, као и да се ради о рутинској провери и да није било пуцњаве, преноси АП.

Нема информација да је било повређених.

Један званичник каже да се проверава да ли је овај инцидент повезан са нападом у Барселони.

Иначе, у Ниму је јутрос почео "Вуелте", тронедељна бициклистичка трка око Шпаније. Трка се одржава под великим мерама безбедности, а француске власти наредиле су појачану контролу на граници са Шпанијом.

Доналд Трамп је последњих дана критикован због коментара о сукобима у Шарлотсвилу у којима је једна особа погинула а 19 повређено, као и због тога што је изјавио да су обе стране у сукобу биле насилне.

У Шарлотсвилу је прошле недеље одржан протест неонациста и присталица Кју клукс клана, као и контрамитинг.

Административна протеривања, против којих нису могуће жалбе, један су од главних ослонаца италијанске стратегије за спречавање џихадистичких напада какви су се догађали у другим земљама Европе, наводи француска агенција.

Један од депортованих је Мароканац стар тридесет осам година за кога се тврди да је постао радикални исламиста током служења затворске казне за лакша кривична дела.

Његов статус је подигнут на "високоризичан" пошто је виђен како са другим затвореницима одушевљено слави терористички напад у Стокхолму у априлу, када је убијено петоро људи.

Протерани Сиријац, који је такође поседовао и лажни идентитет држављанина Туниса, ухапшен је 2015. због умешаности у илегалну имиграцију, да би потом био смештен у кућни притвор у центру за тражиоце азила на југу Италије.

Тамо је, како преноси АФП, виђен како прославља терористички напад у Манчестеру, у којем су у мају убијене 22 особе.

Трећи протерани је Мароканац стар 31 годину, чији су изрази подршке Исламској држави довођени у везу са психичким поремећајем од којег је принудно лечен после хапшења због крађе, наводи агенција.

Италијанско министарство унутрашњих послова саопштило је да су сва тројица авионом пребачена у своје земље порекла.

У полицији кажу да је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Крагујевцу, екипа ронилаца изашла на терен.

Потрага за телом се наставља.

Министарство спољних послова Аргентине саопштило је да је међу погинулима једна држављанка те земље, која је имала и шпанско држављанство.

Према извештају, највећи број повређених, њих 28 су Французи, а стање осам особа у тој групи људи је озбиљно.

Тринаесторо повређених су немачки држављани, а четворо држављани Републике Ирске.

Према речима портпарола немачког министарства спољних послова, не може се искључити да међу погинулима има још немачких држављана.

Преносећи речи британске премијерке Терезе Меј, АФП наводи да се више британских држављана нашло на месту напада, али да нема информација о броју рањених.

Међу рањенима је и троје држављана Холандије, као и двоје Белгијанаца, од којих је једна особа у озбиљном стању.

Повређено је и троје румунских и троје аустралијских држављана, као и двоје деце из Грчке, чија мајка, која је такође међу рањенима, има немачко држављанство.

Међу повређенима је и троје држављана Марока, од којих је један шестогодишње дете, чије је стање критично.

У нападу у Барселони рањено је четворо Кубанаца, док је у Камбрилсу лакше повређен један држављанин те земље.

Повређена је по једна особа из Мађарске, Македоније, Аустрије, Турске, односно Хонг Конга, као и двоје људи са Тајвана, преноси АФП.

Каталонске власти саопштиле су да су међу жртвама држављани: Шпаније, Алжира, Аргентине, Канаде, Кине, Колумбије, Доминиканске Републике, Еквадора, Египта, Филипина, Хондураса, Кувајта, Маурицијуса, Пакистана, Перуа и Венецуеле.

Гори на делу где нема домаћинстава. Терен је веома неприступачан, што ватрогасцима отежава гашење ватре.

Они су дрезином пребачени до Добрих Страна и тако дошли до пожаришта.

Ватра није угрозила околна места.

Гашење пожара ће се наставити се јутру, уколико не падне киша, кажу у Сектору за ванредне ситуације.

"За то ( Пељешачки мост) нема никаквих проблема. То је право Хрватске да гради мост", оценио је Додик.

Бошњачки члан БиХ Председништва Бакир Изетбеговић недавно се успротивио изградњи Пељешачког моста док се не утврди граница на мору код Неума између БиХ и Хрватске и не постигне договор о изласку бродова из те земље на отворено море.

Додик је у Требињу изразио разочарање односом Хрватске према мосту на Сави код Градишке чија се градња годинама одлаже.

"Нас боли у односима с Хрватском тај мост на Сави у чему нас Хрватска годинама завлачи. Мислим да то није фер ни коректно", рекао је Додик.

"Хладњачари не повећавају откупне цене са садашњих 120 до 160 динара на тражених 220 по килограму, иако су извозне цене према подацима Управе царина од 2,1 до 3,8 евра. Откупљивачи и извозници поново покушавају да изиграју малинаре и зато тражимо да се у решавање проблема укључи председник Србије Александар Вучић", поручио је Радовић.

Напоменуо је да је на последњем састанку у Влади Србије договорено да се крајем августа исплати аконтна цена малина од 180 до 190 динара, а да се разлика до 1,83 евра исплати до марта наредне године, када се очекује најбоља извозна цена.

Због тога, истиче Радовић, Асоцијација малинара тражи нови састанак са представницима Владе Србије да би поново разговарали о обећањима која нису испуњена.

Малинари траже и да председник државе Александар Вучић одложи доношење закона о плаћању доприноса за пензијско осигурање сезонским радницима.

"Захтев Асоцијације малинара Србије је да се доношење тог закона одложи док се не обезбеде услови међу којима је заштита производа по пореклу и док тржиште не обезбеди одговарајуће цене малина", наводи Радовић.

Малинари су са протеста у Ивањици поручили да ће, уколико не буду испуњени њихови захтеви, проширити протесте по градовима Србије.

"Наша кућа је 1892. године зидана, у кући причамо чешки, ћерка је удата у Чешкој, син је овде са нама, а међу собом у селу причамо Чешки", наводи Светлана Тесар.

Последњи пут у овом селу школско звоно огласило се 1974. године. Продавница никада није ни постојала. Мештанима ипак то не смета много.

"Продавница би овде могла да буде, али по мени, уопште не би била у функцији. Нема неке потребе да се купује, пошто се бавимо пољопривредом, сам себи произведеш потребно, шта нама треба мало хлеба или џак шећера и соли", објашњава Ладислав Бужек.

Немају продавницу, али зато имају музеј, на који су поносни и који кроз списе, употребне предмете и друге експонате сведочи о другој традицији Чеха на овим просторима и привлачи туристе.

"Кад год сам изашла испред своје куће ја сам видела неки аутомобиле чешке регистарције. Ја сам била овде дуже време током лета, не прође дан да Чеси не дођу. То је место које, ако дођу у Србију, обавезно обиђу", наводи Мирјана Панчић Бужек.

Оно што овом селу највише недостаје су људи. Мало је младих који остају овде, а у селу тртенутно има само троје деце. Мештани кажу да је њихово село јако лепо, али да би сигурно било много лепше да се чује дечија граја, које на жалост нема.

"Ја сам човек од 60 година и радим ово само да би дао пример млађим људима да не трче на тај запад, да тамо перу судове и чисте канализацију. Кумим вас Богом дајте нешто да радимо у својој држави, на својој земљи, у својој вери што би се рекло. Тако ћемо одржати ове крајеве јер су ови крајеви какви се само пожелети могу", каже агроном "Агро Златарa" Вјекослав Пурић.

На 60 хектара земље, Вјекослав гаји хељду и спелту које одлично успевају на планинама.

Радни век савременог човека све је дужи, па је очување здравља и виталности од пресудне важности. Хељда спада у групу такозваних здравих жита. У њој нема глутена, тако да је могућност алергије искључена.

Хељдопита је познати специјалитет овог краја, а ту је и чувени златарски сир који има заштићено географско порекло. Угоститељи у целој земљи, храну за туристе углавном припремају од локалних производа.

"Имамо комшије и познанике који нам доносе све што нам треба од намирница: сир, кајмак, јаја, тако да су нам све намирнице домаће и све су из нашег села", каже Мирјана Шапоњић из "Етно-домаћинства Шапоњић".

Туристички ваучери и све шира и интересантнија понуда, довели су последње две године велики број туриста на Златар. Читавог лета овде се тражио кревет више.

"У претходних пар година имамо доста повратника на село. То што произведу могу да продају и свакако сви имамо користи, како туристи тако и произвођачи", каже директорка Туристичко-спортског центра Златар Роса Јаковљеви.

Све чешће се пољопривредници одлучују и за органску производњу. То је посебан изазов. Најпре земља треба да се ишчисти од пестицида. То је природан процес који траје три, четири године. Културе које се касније посаде, не смеју да се третирају хемијским препаратима.

Управо због тога, принос са таквих њива нижи је за петину, али су зато органски производи знатно скупљи.

Лидер ћелије, према истрази Шпанаца, био је некадашњи имам из Рипола који је недавно напустио ту позицију и није познато где је отишао, али се верује да се налазио близу и остао у контакту са једанаесторицом младића.

За сада је потврђен идентитет петорице нападача који су погинули приликом обрачуна са полицијом, док се још утврђује идентитет два тела која је разнела експлозија у Алкарану.

Четири особе су ухапшене.

Отац двојице младића Омара и Мухамеда, који су идентификовани као убијени нападачи, оптужује имама за радикализацију.

Сестра најмлађег нападача, такође настрадалог у пуцњави са полицијом, и још једног који је ухапшен - тврди да браћа нису била радикална и да је старији чак пио алкохол и да није марио за религију.

У међувремену, настављају се полицијске акције. Полиција претреса и хапси на више локација. Изводе се и контролисане експлозије, у Алкарану, граду у коме је прављена бомба за Саграда фамилију, те полиција позива грађане да не паниче и остану код куће.

Обичан народ страхује да постоји још ћелија које попут ове која није била откривена могу да направе сличне акције у будућности.

Јуче, у Ла Рамбли, месту где је погинуло 13 људи, негде око осам увече, дошло је до стампеда који је вероватно уследио због неког јаког звука. На срећу није било повређених, али такође није било нимало пријатно.

"Углавном су радници из овог краја. Ја сам из Трстеника. Задовољан сам платом", каже Горан Топаловић.

Његов колега Бојан Пељић наводи да су у фабрици запослени углавном млади.

"Ја имам преко две године стажа у фабрици, а имамо још млађи сектор који је сада тек примљен и који треба да иде на обуку", каже Пељић.

Тренутно се у фабрици ради минобацачки програм у свим калибрима а заједно са СДПР-ом освојена је производња ручног бацача граната. Трстеничка "Прва петолетка наменска", 90 одсто производног програма извози. Недавно је Влада Србије одобрила овој фирми три и по милиона евра за модернизацију опреме.

"Прошле године смо се заједно са синдикатом и надзорним одбором договорили да не повећавамо плате, иако имамо услова за тако нешто, већ смо издвојили око два милиона евра од наших средстава и купили девет нових машина", каже Анђелка Атанасковић, генерални директор.

Пословођа у фабрици Зоран Вујиновић каже да су нове машине повећале продуктивност за око 50 одсто.

Иначе је у фабрици, према његовим речима, заокружена комплетна производња, од уласка сировине до финалног производа. 

Да би испунили уговорене обавезе, у претходне две године примљено је 100 нових радника а због проширења производних капацитета до краја 2018. запослиће још 150 младих људи.

Тихи протест два месеца после трагедије само је додатни притисак на владу Терезе Меј. Солидарност са жртвама Грефел торња не мањка.

Комшијску помоћ пружила је и српска заједница у Лондону чија се црква налази само неколико стотина метара од Гренфел торња.

"Наше организације, рецимо фолклор, деца - наша омладина су се сами организовали једне недеље и прикупили око хиљаду фунти. Тако да је, кажем, све одисало једном солидарношћу са оним најугроженијима и страдалима", каже свештеник Горан Спаић из цркве Светог Саве у Лондону.

За преживеле пакла Гренфела грађани Британије сакупили су скоро деветнаест милиона фунти. Међутим, до њих, смештених по хотелима широм земље, стигло је тек петнаестак одсто тог новца. Црвени крст тврди да нема коме помоћ да да, јер велики део станара изгореле зграде чине илегални имигранти, који се боје да је траже како не би ризиковали депортацију.

"То су људи без докумената. Кампања Правда за Гренфел захтева да буду доживотно амнестирани. Влада их је амнестирала на само годину дана, што их само додатно узнемирује", каже Мојра Самјуелс из покрета Правда за Гренфел .

Јавна истрага тек треба да почне. За грађане Нотинг хила прихватљив је само један исход - кривична одговорност за појединце, који су дозволили да изглед фасаде буде важнији од безбедности.

"Не мислим да је правда задовољена. Борба ће бити тешка. Треба да извучемо поуке из свих претходних јавних истрага. Но, мислим да је наша заједница одлучна да истера правду до краја", каже Ишмаел Блејгроув.

Прича о торњу Гренфел овога лета за Британију је важнија од Брегзита. То је прича о неефикасности социјалних и општинских служби, о рушењу имигрантског сна, али и прича о снази комшијске бриге у граду са највише имиграната на свету.

Највише падавина очекује се сутра поподне, у већини места око 10 литара по квадратном метру за 3 сата. Понегде су могуће и краткотрајне временске непогоде с градом и ветром олујне јачине. Температура ће бити у осетном паду, осим на југу и истоку где ће се задржати топло време. До тих делова Србије освежење стиже крајем дана. Јутарња температура од 15 до 20 степени, највиша дневна од 23 на северу до 32 степена на југу и истоку земље.

Колона на Хоргошу у вечерњим сатима је око два километра, а раније данас била је и до пет километара, што је рекордна дужина колоне на том граничном прелазу током ове туристичке сезоне, јавља дописник РТС-а.

У последња 24 сата преко овог граничног прелаза прошло је 11.000 возила и 35.000 путника. Велики прилив возила очекује се све до сутра увече, а све до 15. септембра није могуће очекивати мањи број возила на Хоргошу.

Возачима се саветује да користе прелазе Келебију или Бачки Брег.

Како би се растеретио гранични прелаз Батровци, саобраћајна полиција врши преусмеравање на друге прелазе због чега се у наредним сатима очекује и дуже задржавање на граничном прелазу Шид где се тренутно чека око 90 минута, као и на Соту око сат времена.

Возачима се препоручује да користе прелазе Бачка Планка, Богојево и Бездан.

На граничном прелазу Прешево чека се око сат времена на улазу у нашу земљу, а исто време чекања бележи се и на Гостуну, као и на Бадовинцима на излазу из Србије.

На путевима у Србији је ове вечери појачан саобраћај.

Због константно великог прилива возила, возачи морају бити спремни на дужа и вишесетна задржавања, наводи АМСС.

"Односи наших народа дуго, дуго у историји нису били на овако високом нивоу. Чак и лични односи председника Републике Србије и председника Владе Мађарске, господина Вучића и господина Орбана, су нешто што значајно доприноси односима и наших влада и наших народа", истакао је Вулин.

Он је додао да војске Србије и Мађарске имају изузетну сарадњу, а посебно и обавештајне службе две земље када је у питању борба против илегалних миграција и када је у питању борба против тероризма.

"Србија је веома одговорна земља и терет мигрантске кризе не пребацује на своје суседе. А борба против тероризма је један од наших безбедносних приоритета. И за нас је свеједно коме то терористи прете - да ли је то Србија или било која друга земља. За нас су они подједнако непријатељи", нагласио је Вулин.

Он је истакао да ће у септембру Војска Србије и Војска Мађарске имати две заједничке вежбе на нашој територији и изразио је наду да ће му се и министар придружити у заједничком посматрању.

Вулин је, такође, Влади Мађарске захвалио је и на томе што су њени војници и даље присутни у великом броју у саставу КФОР-овог контингента на Косову и Метохији.

"За нас смањивање КФОР-а на Косову и Метохији неприхватљиво, као и укидање мисије и захвални смо што Мађарска има 373 војника у саставу овог контигента", додао је Вулин.

Вулин се посебно осврнуо на актуелне дипломатске напоре Србије.

"Ми се такође надамо да ће Влада Мађарске подржати наш став да Космету нема места ни у УНЕСЦО-у, а ни у Интерполу. Захваљујем се такође Влади Мађарске када су у питању мировне мисије где заједно наступамо и где ћемо наставити да сарађујемо. Наша сарадња у области војног образовања, у области различитих обука, само ће наставити да расте и ја сам сигуран да ће наши народи имати осећај добрих суседа, добре сарадње", рекао је министар Вулин.

Он је истакао да је Србија поносна на своју мађарску мањину, на то како се развија, колико воле своју земљу, колико воле Мађарску.

"Ми смо поносни што можемо да кажемо да на највишем могућем нивоу водимо рачуна о њиховим правима и што су заиста прави мост између Србије и Мађарске. Баш као што сам сигуран да и мој колега тако мисли о српској мањини у Мађарској."

Министар одбране Републике Мађарске Иштван Шимичко честитао је министру Вулину на именовању и пожелео много успеха у будућности.

Говорећи о састанку, он је истакао да су се у разговору дотакли више важних питања билатералне сарадње.

Поред конкретних питања везаних за војну сарадњу разговарали су и о миграционој кризи, и он је истакао да је Србија прихватила велики терет везан за мигрантску кризу.

Сложили су се да морају што више сарађивати како би обезбедили безбедност својим грађанима.

"Разговарали смо о историји и о будућности. И ми смо се сложили да је наша заједничка будућност само у обостраној сарадњи. И српска и мађарска влада су апсолутно привржене тим циљевима, а мађарска мањина у Србији и српска мањина у Мађарској су апсолутно заједнички именитељ који јачају сарадњу наше две земље", рекао је Шимичко.

Мађарски министар је позвао министра Вулина да званично посети Будимпешти крајем ове године.

Проблем са овом дивљом депонијом траје дуже време.

Власти су обећале да ће смеће бити рашчишћено и да се депонија више неће користити као претоварна станица.

Поновио је да је Србија поуздан, солидаран пријатељ братском народу Шпаније и да Србија, као и увек, остаје посвећена заштити вредности на којима почива данашња цивилизација.

На лицу места налази се око 1.000 полицајаца који раздвајају две групе, преносе немачки медији.

Портпарол полиције Карстен Милер рекао је раније да је полиција увела бројна ограничења како би данашњи марш протекао мирно.

Организаторима је речено да могу да марширају, али им није дозвољено да величају Хеса који је умро у затвору Шпандау.

Мушкарац који је био у друштву те девојке посвађао се са њима и потом извадио нож и избо обојицу.

Портпарол бечке полиције Томас Кајблингер рекао је да су два пријатеља, наводно у 4.30 ујутро шетала у улици Отакрингерштрасе, у којој се налази и кафић убијеног.

Када су видели један пар један од њих обратио се девојци и наводно казао да је "чудо што се у тако ситним сатима може срести на улици тако лепа жена".

На то је избила свађа између пратиоца жене и двојице мушкараца, током које је он напао Србе.

Обојица су задобили убоде, као и посекотине у горњем делу тела.

Нападач и девојка су, пре доласка патроле полиције, успели да побегну, а жртве убода лежале су тешко повређене на тротоару.

Њима је одмах указана медицинска помоћ, те су пребачени у Клинични центар Беча (АКХ).

Непосредно по доласку у АКХ угоститељ српског порекла подлегао је задобијеним повредама, док је његов пратилац оперисан.

"Погинуле су 23 особе, а 64 је повређено. Операција спасавања и даље траје", рекао је агенцији АФП окружни судија.

Полицијски званичници саопштили су раније да је 50 особа пребачено у болницу.

На фотографијама и видео-снимцима види се како спасилачке екипе и грађани покушавају да путнике извуку из вагона.

"Покушавамо да из вагона извучемо људе који су остали заробљени у њима", рекао је један од полицијских званичника.

У акцији спасавања користе се резачи метала и кранови, као и пси трагачи и специјализоване екипе.

Воз је у четвртак кренуо из града Пури на истоку земље и требало је у недељу да стигне у град Харидвар.

Индијски премијер Нарендра Моди на Твитеру је написао да саосећа са породицама жртава и понудио помоћ.

Јовановић је истакао да сигурно иде на састанак са Макалистером јер је то, како је рекао, једини начин стварања способне алтернативе која ће изградити модерну европску Србију "конкретније од Вучића, зато што ми не калкулишемо". 

"Мaкалистер и званично треба да зна да у друштву постоји енергија потребна за договор у Босни и Херцеговини и решење односа Београда и Приштине, који ће бар нашој деци омогућити нормалан живот. Рећи ћу му да, упркос великим притисцима, не одустајемо од чланства у НАТО-у као једине гаранције одрживог мира на Балкану", напоменуо је Јовановић. 

Он је додао да за њега унутрашњи односи нису тема разговора са било којим странцем, па ни са Мaкалистером, "јер кукумавчењем нико никад ништа није постигао".

"Али ћу свакако рећи да овако подељена земља не може издржати притиске којима је изложена због чега сматрам да је предуслов коначног консолидовања Србије и простора бивше Југославије дефинисање модерне демократске грађанске платформе која би била у стању да искористи сваки атом позитивне енергије који се нажалост данас губи у глупим ратовима свих са свима што власт у земљи не жели и не зна да реши", навео је Јовановић.

Министарка Михајловић је подсетила да је обавеза да се радним данима и суботом ради од 7 до 19, а недељом од 7 до 13 сати и нагласила да је недопустиво да се уговор не поштује, а уговор, како подвлачи, "мора бити светиња".

Како је додала, разлог ненајављене контроле радова на тој деоници дугој 26,2 километра био је да се увери у којој мери извођач радова - кинеска компанија "Шандонг" и домаће фирме које раде као подизвођачи испуњавају обавезе.

"Шест месеци слушам на састанцима од извођача радова да је све у реду, да све иде по плану, да ће радови бити завршени у року. А онда на терену видим сасвим другачију слику. Оваквим односом кинеске компаније и домаћих фирми које раде као подизвођачи не могу да буду задовољни ни Влада Србије, ни кинески амбасадор и Кина као наш велики партнер у области инфраструктуре", рекла је Михајловићева.

Истиче да је извођач већ добио опомену пред раскид, јер, како је нагласила, Србија се задужила за градњу тог пута, то је, наводи, новац грађана Србије и понавља да неће да дозволим да се и један динар троши на било чије грешке.

Како каже, та деоница пута, од Обреновца до Уба, неупоредиво је лакша од оне на Коридору 10 у Грделичкој клисури, где "људи раде и ноћу да би завршили посао". 

"Ако у Грделици могу да раде дан и ноћ, онда је срамотно да их овде ни дању нема. Ми смо обезбедили све, платили све на време, а сада господо грађевинари, испуните свој део посла. Они који не раде квалитетно и који касне сигурно неће више добијати посао који финансира држава", јасна је потпредседница владе.

Каже и да Србија има одличну сарадњу са великим бројем кинеских компанија са којима ради на инфраструктурним пројектима вредним 2,5 милијарди, али да једини проблем имамо са фирмом која ради две деонице на Коридору 11.

У тучи је повређено више особа.

До туче је дошло на раскрсници у тој улици на Новом Београду, а сведоци су тада испричали медијима да је више од 20 возила блокирало раскрсницу и да су многи навијачи били наоружани моткама.

Према претпоставци медија, до туче је дошло због неколико графита које су навијачи супарничких клубова префарбали једни другима.

"Позивам Европску унију, Уједињене Нације, ОЕБС да нађу начин да омогуће бошњачком народу, који је аутохтон народ у Санџаку, који има све атрибуте народа, има своју културу, језик, веру и који је био јединственог националног корпуса са бошњацима у Босни и Херцеговини да будемо што би рекли тај неки 'језичак на ваги' у том мирном решењу југословенске кризе и Европског пута Србије", рекао је Угљанин. 

Скупу су присуствовали реис-ул-улема Ријасета исламске заједнице у Србији Сеад Насуфовић, представници локалних самоуправа, као и посланици листе Муамера Зукорлића.

"Ми као мали народ национално свестан, политички зрео и добро организован хоћемо да тражимо начин како да решимо статус Санџака и Бошњака", рекао је Угљанин.

Од међународне заједнице очекује да помогне по питању "трајног решења статуса Санџака и статуса Бошњака као народа који је аутохтон у Санџаку, а моментално чини бројчану мањину и у Србији и у Црној Гори", а то је зато што, како је истакао Угљанин, "етнички био убијан, протериван, прогањан".

"Европски мислимо, европски живимо, европски радимо и активно смо укључени у све европске и евроатланске интеграције", каже председник БНВ и наводи да су Бошњаци и у Црној Гори предвођени Мирсадом Џуџевићем дали пуни допринос европским и евроатланским интеграцијама те земље.

"Зато ми са пуним правом и очекујемо да нам се помогне и у Србији да се омогући да Бошњаци добију своја права и своје тло под ногама", рекао је Угљанин.

То се, објашњава, може спрецити јаснијим и чвршћим прецизирањем одредби које се односе на регистровање, тако што би се од свих који желе да оснују странке националних мањина врло јасно очекивало да доставе релевантне доказе да ће се заиста бавити мањинским питањима, а не да им та странка служи као параван да уђу у локалну скупштину. 

"Или, још горе од тога, да злоупотребљавајући влашку националну мањину ми, на пример, добијемо у Народној скупштини једну странку која се не бави мањинама, а као таква је ушла у предизборну трку", додаје Клачар.

Од укупно 113 активних политичких странака у Србији, 69 је мањинских партија. 

За оснивање политичке странке потребно је доставити 10.000 потписа, док је за оснивање странке националне мањине прописано обавезних 1.000 потписа. 

Клачар каже да би требало преиспитати и број потписа потребан за формирање политичке партије, мада је то, сматра, у ово тренутку тешко очекивати. 

"Очигледно је да тренутно, када је реч о кључним доносиоцима одлука, нема сагласности око тога да се цифра од 10.000 потписа смањи. То, изгледа, није ни нужно, јер ако погледамо искуство од 2009, када је закон ступио на снагу, заправо видимо да у Србији број странака расте и да смо ми већ прешли границу од 100 странака, што значи да су ипак политичари нашли неки модус да прикупе те потписе", наводи Клачар.

Поводом случајева да политичка странка поднесе 10.000 потписа оснивача, што је предвиђено законом, али се оснивачка скупштина одржи уз присуство десет делегата и најаве надлежних да ће се размотрити све опције у вези са обавезним присуством делегата на оснивачким скуштинама, Клачар је рекао да то у ранијој пракси није било третирано као кључно питање. 

Наводи, међутим, да је добро да се и те одредбе везане за оснивачке скупштине преиспитају, како би се видело да ли је потребно подићи "лествицу озбљности" са којом се приступа регистровању политичких странака. 

Додаје да би то питање требало размотрити са циљем да се не ограничи политички плурализам, него да се уозбиљи политичка сцена и да се просто зна да ако неко оснива политичку странку мора у старту да покаже озбиљност. 

"Те странке ће на крају да се боре за гласове грађана и на крају крајева неке од њих ће сасвим сигурно и да уђу у парламент и онда је јако важно да ми имамо странке које су озбиљне, јер оне треба да артикулишу интересе грађана који су за њих гласали", сматра Клачар. 

Како је раније изјавио министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, измене и допуне Закона о политичким партијама третираће два питања - усклађивање са Законом о општем управном поступку и спречавање могућности да се код формирања мањинских партија, уз 1.000 потписа, на један олакшани начин формира странка, а да се у њеном програму не нађе ништа што третира мањинска права.

Како је рекао, Пајтић је показао да је демократа када је стао на страну "покрадених изборних листи на парламентарним изборима 2016. године" иако је могао да ћути и да добије један мандат више за ДС.

Он је додао да су разлике између Шутановца и Двери велике, да је он био на власти и компромитован је, а Двери нису, да "чува Вучића од сваке оштре критике - Двери су права опозиција", да је остао без идеја, а Двери имају нов програм...

"Шутановац има два пута пред собом: или да понуди Западу да је спреман да преда више него Вучић, или да се понуди Вучићу као партнер на путу Србије у ЕУ и НАТО" каже Обрадовић у изјави достављеној медијима.

Председник ДС је у једном у праву, политике ДС и Двери се веома разликују, а често су и на потпуно супротним позицијама, рекао је Обрадовић и додао да Шутановца "Двери толико нервирају" јер су будућност, а он прошлост.

У образложењу жирија каже се да је Одаловић признање заслужио "због чисте и безазлене духовне радости у песмама за децу".

Његова лирика која слави породицу, човека и његов свакодневни вредан рад, наизглед намењена најмлађима, обраћа се свим генерацијама.  

"Ја сам рођен у десетици. Звао сам се "тамо се" и нико ми није говорио браво. И онда када ми сада неко каже браво, то је оно што нису говорили у детињству. Каже се браво и спортисти и, шта знам, и сваком делатнику у сваком послу. Што не би и песници то поднели нормално да их ободри колико за неку наредну награду и у свим пословима", каже Одаловић.  

Наводи да немачки министар покушава да дели лекције.

"Он покушава да нас научи лекцију... колико дуго сте у политици? Колико година имате?", додао је Ердоган у говору, који је преносила турска телевизија, пренео је АФП.

Анкара је оштро реаговала на, како је оцењено, "арогантне" немачке коментаре поводом позива турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Турцима који живе у Немачкој да, на изборима 24. септембра, гласају против обе партије владајуће коалиције. 

Ердоган је изјавио да Турци који живе у Немачкој не би требало да дају своје гласове Хришћанско-демократској унији канцеларке Ангеле Меркел, а ни Социјалдемократској партији министра спољних послова Зигмара Габријела, као ни партији Зелених. Све три странке Ердоган је назвао "непријатељима Турске".

Габријел је изјавио је да Ердоганов позив представља мешање у унутрашња питања Немачке, док је канцеларкин портпарол Штефан Зајберт навео да очекује од страних влада да се не мешају у унутрашње ствари те земље, преноси АФП.

Кандидат СПД за канцелара Мартин Шулц био је још оштрији, рекавши да је Ердоган "превршио сваку меру".

"Утолико смо више на страни свих оних који се боре за слободну и демократску Турску", навео је Шулц.

Око 1,2 милиона грађана турског порекла имаће право гласа на парламентарним изборима у Немачкој.

Заменик турског премијера Бекир Боздаг је, међутим, стао у одбрану Ердогановог позива, наводећи да је он упућен гласачима турског порекла.

"Желим да осудим ове реакције и реторику без поштовања", навео је он и додао да се Немачка мешала у референдум у Турској 16. априла.

Посланици Фронта тада су, након завршетка гласања, ушли у хол Скупштине, вређали и насртали на посланике ДПС-а, а тежи инцидент спречило је скупштинско обезбеђење, преноси РТЦГ.

Имунитет за четворо посланика ДФ-а укинут је 26. јула на седници парламента, на предлог Административног одбора. Захтев од Тужилаштва стигао је скупштини 21. јула, по кривичној пријави Управе полиције.

Како је речено на скупу то би била пета пумпа на простору од два километра дуж улице Јурија Гагарина и захтева се да се градњом прекине.

Сматрају да је небезбедно градити пумпу на том месту и толико близу зградама и школи али исто тако и да је пумпа непотребна.

Као организатори протеста огласили су се Иницијатива Не да(ви)мо Београд и портал Блокови. који су позвали грађане на солидарност у оваквим случајевима.

Епископ далматински Фотије указује да су многе светиње обновљене - манастири Крка, Крпа, Драговић и друге.

"Имамо седам манастира сада у Далмацији. Дакле, то је све темељ духовни за опстанак, али треба народ својом љубављу да се врати на ове просторе својом молитвом својим поштовањем својих што кажу својих темеља где су никли својих огњишта, своје вере, своје крсне славе и тако ћемо опстати. Дакле, то нам је пут, то нам је пут Светога Саве", додао је епископ Фотије.

"Сада смо у трећем периоду у којем тражимо понови инспирацију за снагу, када је повратак застао, када се поново атакује на српску заједницу, када се поново атакује на могућности нормалног живота, на могућности да стварамо будућност за себе у Хрватској", истиче Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа.

"Ове године смо имали у Идвору доделу награда младим талентима из физике, математике и основцима и средњошколцима. Идвор је иделано место да се направи регионални центар за младе таленте", рекао је професор Бранко Ковачевић, заменик председника УО фондације "Младен Селак".

Пупин је стварао институције које су обележиле дведесети век. Један је од оснивача НАСЕ. Увео је наставу електротехнике на Колумбија универзитету, при одељењу за рударске науке. Аутобиографија "Са пашњака до научењака" дуго је било обавезно штиво америчким ђацима. Код нас је први тираж подељен школама.

"И сада чинимо огромен напоре да обновимо тај тираж. Ми смо написали једно писмо са позивом да се помогне, да се обезбеди свака школа - техничка, средња и свака библиотека у Србији да има по десет-петнаест примерака", каже Милан Божић, председник фондације "Младен Селак".

Иако је, као и Тесла, бренд Србије, подсећају професори, Пупин још нема споменик у Београду.

Професор Бранко Ковачевић каже да је кренула иницијатива. 

"Кренула је Селак фондација, ЕПС је помагао, ЕТФ, направљен је и одбор, дошло се скоро до краја, расписан је чак и конкурс, Селак фондација. Изабрано је решење, вајар, остало је да се изабере ливница и да се одреди место...Онда се стало. Практично поседња седница је прекинута и већ две године није одржана", рекао је Ковачевић.

У Секретаријату за културу Скупштине града Београда кажу да је предлог о подизању споменика Пупину прошао Комисију за тргове и улице, Скупштину града Београда и да је формиран Одбор за подизање споменика, па ће се реализација пројекта наставити почетком 2018. године.

Још почетком године, Исламска држава (ИС) је претила да ће напасти омиљена туристичка места у Шпанији. Тако је још исту ноћ ИС преузела одговорност за овај напад, чије су жртве биле пре свега туристи.

Нешто после поноћи, у градићу неких 100 километара од Барселоне, полција је убила 5 особа осумњичених за тероризам. Медији пишу да је атентат био планиран за петак ујутро.

У међувремену се зна да је експлозија у среду која је усмртила две собе и разнела једну кућу у крају Барселоне који се зове Алканар - такође у вези са терористичким нападом у Барселони.

Да ли је полиција нешто знала?

Тог дана (у среду), на ауто-путу који води према југу, било је изразито много саобраћајне контроле. Цесар Мартинез и његова породица су били на путу: "Оружане јединице су нас зауставиле на А7 код Малаге. Третирали су нас као криминалце и имали смо осећај да се нешто лоше догодило. Али очигледно је да се то лоше догодило дан касније."

Да ли је полиција већ нешто знала? Након напада и Барселони ухапшен је 28-годишњи Мароканац и још једна особа из шпанске ексклаве Мелила. Тиме се у фокусу нашао још један важан аспект: имиграција из Марока која је већ седмицама у порасту, а са њом и тензије у шпанским ексклавама Цеута и Мелила.

Мароканске и шпанске обавештајне службе тесно сарађују, наводи су из владиних кругова. У Шпанији се илегално досељавање до сада држало под контролом са додатним економским споразумима у земљама порекла, али због тврдог става Либије према избеглицама, поново је порастао притисак на Мароко. На плаже Андалузије, директно међу туристе, сваки дан стиже на стотине избеглица.

Држава Шпанија показује своју снагу у Каталонији

Свима је јасно да Каталонија има проблем са безбедношћу. Каталонске новине Ел Периодико прошле године су више пута упозоравале на овај проблем. Овај аутономни регион, баш као и Баскија, има своју полицију - "Mossos d'Esquadra " или кратко "Мосос". Каталонија такође има сопствену антитерористичку јединицу, коју теоретски контролише Мадрид. Према извештајима медија, ова антитерористичка јединица већ месецима не следи упутства из главног града.

Управо због тога многи у нападу виде пре свега следеће: Каталонија без Шпаније није безбедна. То је у изјави за ТВ овако формулисао портпарол владајуће ПП (Partido Popular), Рафаел Хернандо: "Сада нам је неопходно искуство Шпаније у борби против тероризма."

Ова изјава има дуплу поруку: "Не бојте се, помоћи ћемо вам" и "Каталонији је потребна Шпанија". Међутим, то треба посматрати и у контексту покрета за независност региона. 11. септембра се прославља Диада, "национални празник" Каталоније, а 1. октобра би је планиран референдум о независности - други по реду. Референдум је према шпанском Уставу илегалан и још при одржавању првог референдума пре три године, било је хапшења тамошњих политичара. Хернандо се нада "да ће полицијске јединице радити заједно и да ће ову борбу контролисати Мадрид".

Напад се политички инструметализује

Сада почиње огорчена борба полицијских снага око тога ко је одговоран за напад и ко треба да води истрагу о томе. Премијер Маријано Рахој искористио је моменат и у четвртак увече допутовао у Барселону и позвао на национално јединство и слогу. Он нема никакав план Б за жељену независност Каталоније, али може рачунати с тим да питање независности сада није у првом плану - с обзиром да је атентат био већих размера, регионалне власти сада имају других брига.

Рахој доказује политички инстинкт и најављује да ће државне антитерористичке јединице преузети истрагу о нападу и координацију мера безбедности у Каталонији. Као разлог је навео историју оружаних сукоба за ослобођење баскијске организације Ета, која је била највећа у Европи.

"Већ смо освојили многе битке против тероризма. Ми Шпанци, освојићемо и ову", каже Рахој. До сада из Мосос-а на ово нису реаговали.

Због удеса саобраћај на том делу Ибарске магистрале био је у прекиду од 7.20 до 10.30.

Осим студената из Београда, у финалу ће учествовати тимови: Тарту А из Естоније, Лajден Б из Холандије и Тел Авив Б из Израела.

Запажен резултат остварили су и Милош Марјановић и Теодора Решетар, који су као тим стигли до четвртфинала турнира. 

На Европском првенству било је шест учесника из Београда – три тима са Београдског унивезитета и један тим са Високе школе за пословну економију и предузетништво.

Европско првенство се одржава у Талину од 14. до 20. августа, а на такмичењу учествује 216 тимова. 

Министар је истакао да је у извештају о поразу аустроугарске војске након Церске битке, аустријски новинар написао: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска. Не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Сјајни су ово момци Срби. Они знају да бране своју земљу".

Ђорђевић је рекао и да љубав према отаџбини, сложност и храброст српских војника, као и генијални стратешки план генерала Степе Степановића, допринели су да војска крене у контраофанзиву и оствари победу која је задивила свет.

Он је рекао да "тог августа 1914. године неповољан положај, исцрпљеност српске војске и мањак муниције нису спречили српску војску да извојује прву и једну од најславнијих победа у Првом светском рату, као и да се тих дана на Церу борило 180 хилада српских војника, а живот је изгубило између три и пет хиљада, док је аустроугарска војска претрпела двоструко веће губитке".

Обраћање министар је завршио речима Фјодора Достојевског, подсећањем "да је моћ је дата само онима који се усуде да се сагну и подигну је, а да је само једна ствар битна, само једна - бити у стању да се усудиш, а српски војници су се усудили, подигли и добили моћ да победе".

Код спомен-костурнице у Текеришу венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, града Лознице, Шапца, Општине Крупањ као и представници бројних удружења и грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

У част церским јунацима и чувеној бици сутра ће бити одржан осми Церски марш, посвећен војводи Живојину Мишићу.

Око 2.000 учесника пешачиће од Шапца до Текериша, траси дугој 37 километара.

Епидемиолог Ристић је истакао да се епидемије већих размера могу избећи управо вакцинисањем и да је то најзначајнија превентивна мера.

Упозорава и да би у Србији, уколико би дошло до тренда смањења броја вакцинисаних, могао да се деси румункски сценарио где постоји епидемија од 2016. године, јер је обухват првом дозом ММР вакцине био 80, а другом 50 одсто.

Ристић је рекао и да је обухват вакцином ММР (вакцина против морбила) у Војводини био најнижи 2015. године, а да је 2016. забележен пораст, али да би идеално било да је обухват 95 одсто, јер тада, оцењује, не би размишљали о евентуалној епидемији.

"Оно што је добро је то да рубни крајеви Војводине, јужни Банат и северни крајеви Бачке, где се у околини дешавају епидемије, бележе обухват вакцинацијом од преко 95 одсто, зато немамо продор већег броја оболелих ка унутрашњости Војводине", казао Ристић.

Према његовим речима, највеће последице невакцинисања деце су, када се говори о морбилама, компликације и то запаљење плућа.

"Американци у својим аналазима истражују колико деце од неке болести буде хоспитализовано, код колико њих се јаве компликације, колико њих умре и они су проценили да су, због тога што су вакцинисали децу ММР вакцином, од 2000. до 2014. године спречили да умре 15, 6 милиона деце", рекао је Ристић и додао да од тог не треба бољи аргумент за вакцинацију.

Ристић истиче да епидемиолози и педијатри никада нису били нити ће бити присталице кажњавања за невакцинисање, те додаје да се они труде да кроз едукацију укажу на значај спровођења вакцинације.

"Мислим да мера кажњавања родитеља који невакцинишу дете неће донети неке резултате, али то је законска обавеза и морамо се тога придржавати. Постоје земље у Европи које немају обавезну вакцинацију и то је истина, али је истина и да оне у којима су вакцине биле необавезне, након епидемије, постале су обавезне", истакао је Ристић.

Најсвежији пример је, како је рекао, Италија, где је од 2016. до 2017. године 4.500 деце оболело, а од тога троје је умрло.

"Када је регистован први случај смртног исхода они су увели обавезну вакцинацију ММР вакцином, а зашто би ми чекали да нам се деси епидемија већих размера па да схватимо да је обавезна вакцинација пожељна? Не треба да чекамо већ да спроводимо што је закон прописао", указао је Ристић.

Према његовим речима, у Србији данас захваљујући вакцинама немамо велике богиње, дечју парализу, тетанус код новорођенчади.

"Те али и многе друге заразне болести против којих се спроводе вакцине су сведене на појединачна јављања. Те болести данашњи родитељи уопште нису видели и зато они само уоче нежељене реакције које се јаве после вакцинације, а које су најчешће локалног и благог типа, никако животно угрожавајуће", рекао је Ристић.

Он је додао да значајну улогу о наводним нежељеним реакцијама има и интернет и доступност информација о вакцинама, од којих је већина, како је навео, нетачна.

Ризик од вакцине је безначајан  

Када је реч о нежељеним ефектима ММР вакцине, Ристић каже да у једном од милион случајева може да се јави енцефалитис.

"Када се то преведе на популацију у Војводини, то значи да треба да вакцинишете 50 година децу да би се јавио такав један случај. Међутим, ако посматрате на нивоу епидемије, ризик за појаву запаљења мозга је хиљаду пута већи, што значи боље се вакцинисати да не би дошло до епидемије", истакао је Ристић.

Он је оценио да се тренутно не само наша земља него и земље окружења и цео свет налазе у фази у којој све указује да може доћи до епидемије већих размера.

"Тада ће становништво схватити значај вакцинације и потиснути све поруке које стижу против вакцина", истакао је Ристић.

Он сматра да би се вакцинисањем што већег броја грађана дошло близу циља који има Светска здравствена организација - да се болести које носи само човек искорене, и да би као што је вариола искорењена, било могуће искоренити и мале богиње и заушке.

Према најавама из ресорног министарства, како је истакао, од 1. октобра би у примени требало да се нађе као обавезна и вакцина против бактерије стрептококус пнеумонија или пнеумококе, која ће штитити од упале средњег уха, бронихтиса, менингитиса, сепсе, упале плућа.

"Наши педијатри, чак и неки антивакцинисти, залажу се за њено увођење, чак су и они свесни који је њен значај и ако знамо да је велика већина родитеља куповала ту вакцину иако она није обавезна, верујем да већина неће имати негативан став према њој", навео је Ристић.

Ако нам остану овакви обухвати вакцинацијом, истиче, око нас могу да се дешавају епидемије и ми нећемо бити у опасности, али ако наставимо да не слушамо струку, већ да нам је интернет лекар, упозорава, бићемо у проблему.

Он је навео да је последња регистрована епидемија у Војводини била у јуну у Срему, међу здравственим радницима Опште болнице Сремска Митровица, и то јер је једна особа боравила у Италији, где је епидемија била у току, па је вирус увезен, те додао да је та прича завршена са шест оболелих.

Планинска област у Македонији, Скопска Црна Гора, крај је са већинским српским становништвом, изузетно богат православним црквама и манастирима, нарочито из периода Немањића.

Предање каже да се пре доласка Турака та област звала "Скопска Света Гора", јер, имала је 365 цркава и манастира, док сада, у том крају, постоји око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века.

Села Кучевиште, Горњане, Бањане, Чучер, Побужје, Глуво, Мирковце, места су у Скопској Црној Гори са већинским српским становништвом, које поносно истиче да је њихов крај "бастион Српства и старо српско Немањићко језгро", те да се "не стиде да причају архаичним говором, којим су причали средњовековни српски краљеви и цареви".

У највећем селу Скопске Црне Горе, Кучевишту, удаљеном око 15 километара од Скопља, у коме живи око 3. 000 људи, претежно Срба, налази се Црква Светог Спаса, која се до 15. века звала Ваведење Пресвете Богородице, а претпоставља се да је настала 1333. године, у времену цара Душана, док, мисли се да је започета у време његовог оца, Стефана Дечанског.

Занимљиво је да је у веома тешким временима за православље, под Турцима, изнад цркве, 1501. године тајно дозидана капела - црквица Светог Николе, како би се сакрило богослужење од османлија и та, практично јединствена "црква у цркви" имала је тајно степениште, споља се није видела, нити разликовала од Цркве Светог Спаса.

"Црква у цркви" поправљена је и отворена за службу 1905. године, након дугог периода.

Манастир Свети Никита налази се у селу Горњане и православни је манастир из 14. века, задужбина краља Милутина.

Манастир посвећен светом великомученику Никити, типично је рашко-византијске архитектуре, српског средњовековног стила, попут Грачанице, а занимљиво је да је звоно, које је дан-данас у функцији, донирао краљ Александар Карађорђевић 1925. године.

У селу Бањане је посебно интересантан манастир Свети Илија, јер изгледа као да "излази" из масивне стене, а уз његове зидине, сахрањен је војвода Спаса Призренац, погинуо 1904. године током сукоба са турском војском.

Манастир Свети Илија има веома уређено и лепо двориште, као и велики конак, који је могуће изнајмити и у њему боравити.

Такође, у Бањану постоји и црква Светог Ђорђа, коју обилази и одржава витални 92-годишњи Војислав Ковачевић.

На подручју Скопске Црне Горе, између осталих, постоје и храм Свете Параскеве, црква Светог Атанасија, манастир Свети Архангели, манастир Света Богородица, Црква Свете Петке у Побожју Црква Светог Николе у селу Љубанци, као и велики број манастиришта и црквишта, односно места на којима постоје видљиви остаци некадашњих богомоља.

Посетиоци долазе, како кажу саговорници Танјуга, али ретко из Србије и кажу да нема нити једна организована тура из Србије, коју организује било СПЦ, било неко други, а да има манастире Скопске Црне Горе у понуди.

Све цркве и манастири који су раније припадали Пећкој патријаршији, уведене су катастарски у Македонску православну цркву.

Постоји дијалог између СПЦ и МПЦ, а мештани Скопске Црне Горе кажу да, као лаици, остављају ту тематику црквеним лицима, која су квалификована и да власништво над црквама треба да одреде црквени великодостојници СПЦ и МПЦ.

Србе у богослужењима, обележавању Светог Саве, Видовдана, Божића, Ђурђевдана, Ускрса, које се изводи на црквенословенском као и у Србији, нико не омета, а како сами истичу, они су на том простору, и у време Турака, као и у време бугарске и немачке окупације, остали и опстали као Срби, очували све оно што је њихово и поносно за себе кажу да су "старо Немањићко језгро".

Здравствени и хуманитарни радници који ризикују свој живот да би помогли људима који су погођени насиљем све су чешће мета напада, навеле су Уједњене нације, додајући да је хуманитарна помоћ често потребна и за најразвијеније државе у свету.

Европска унија је навела да хуманитарни радници свакодневно ризикују свој живот у конфликтним зонама, а да је више од 4.000 њих страдало је у великим нападима током протекле две деценије.

Међународни дан хуманости обележава се 19. августа, када је 2003. године изведен бомбашки напад на седиште Уједињених нација у Багдаду, при чему су погинула 22 хуманитарна радника.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес позвао је на поштовање међународног хуманитарног права, као и на поштовање људских права и заштиту цивила, укључујући хуманитарних и здравствених радника.

Мандић тврди да је једино решење за бољи положај Срба у тој држави успостављање специјалних веза са Србијом и Републиком Српском. 

Постизању тог циља сигурно би у извесној мери могла да допринесе најављена декларација о заједницком обједињеном националном деловању и дефинисању националних минимума и принципа за опстанак српске нације и српског народа, коју је за крај новембра најавио председник Србије Александар Вучић, а Мандић напомиње да би системом специјалних веза био практично направљен први корак ка заштити српског националног и културног бића у Црној Гори. 

"Ми смо велики народ на овим просторима и имамо право, не угрожавајући било кога, да дефинишемо наше националне интересе и обједињујемо се и доносимо одлуке око оних тема за које проценимо да су важне за наш народ", рекао је Мандић. 

Лидер Нове српске демократије каже да је успостављање националне равноправности могуће и кроз измену Устава Црне Горе, тако што би се Србима дао статус конститутивног народа, а српски језик постао службени.

Срби у Црној Гори желе да се њихов положај уставно-правно регулише, тврди у изјави Танјугу посланик Нове српске демократије Будимир Алексић. 

"Једноставном изменом Устава, Црну Гору треба учинити земљом равноправних грађана и народа. Србе треба позиционирати као конститутивни народ, заједно са Црногорцима што је иначе пракса у државама са сличном националном структуром. Овде постоје два народа која имају заједно 70 одсто, Срба је трећина, Црногораца нешто више од 40 одсто. Други народи се самоидентификују као мањинске националне заједнице", напомиње Алексић.

"Срби не траже ништа што немају други народи у Црној Гори" 

Срби не траже ништа што немају други народи у Црној Гори, тврди и Мандић, те додаје да ће Срби поштовати државу у оној мери у којој она поштује њих и њихова права. 

"Нашим аргументима супротставља се теза да је Црна Гора Уставом већ дефинисана као грађанска држава", каже Мандић. 

Пита се, међутим, каква је то грађанска држава у којој у државној управи ради око пет одсто Срба, а на попису их је трећина, док је Црногораца у државној управи 82 одсто, а на попису испод 45 одсто.

Алексић се слаже с Мандићем кад каже у опажању да не постоји народ у Европи чија се права тако брутално и неометано газе као што је то случај са српским народом у Црној Гори. 

Тврди, међутим, да за то постоје докази у последњем истраживању државних агенција, где је евидентно да је Срба у институцијама система мање од пет одсто.

"Познато је да Срби не могу бити судије, тужиоци, директори јавних установа, полицајци, конзули, амбасадори... Нема их на руководећим положајима", наводи Алексић, који је и председник Института за српски језик и књижевност.

Истиче, међутим, да су Срби неравноправни у Црној Гори, упркос томе што се у преамбули Устава констатује да је Црна Гора држава равноправних грађана, Срба, Муслимана, Албанаца, Црногораца.

Алексић помиње парадокс да је српски језик, којим говори већина грађана, по Уставу Црне Горе сврстан у категорију другог реда заједно са албанским језиком који говори мање од пет одсто грађана. 

"Српски језик треба позиционирати као службени" 

Српски језик треба позиционирати као службени и изједначити га са тзв. црногорским, који је службени, иако тим језиком говори мање грађана Црне Горе него српским, сматра Алексић и додаје да је то програм Нове српске демократије и Демократског фронта.

Алексић каже да треба да постоји пропорционална заступљеност Срба, Црногораца и свих других националних заједница у институцијама система у складу са резултатима последњег пописа.

И он помиње специјалне везе са Србијом и РС, наводећи да је то уједно и захтев Нове српске демократије, јер, како објашњава, национална заједница која чини значајан број грађана у једној држави има право да има специјалне везе са државом свог народа, као што то имају Хрвати у БиХ.

Уколико постоји политичка воља, он сматра да је ово могуће остварити без обзира што Устав Црне Горе спада у тзв. тврде уставе и што је за његову промену потребна, како каже, сложена операција.

"Уколико власт у Црној Гори стекне свест да треба да уважи реалност, која се најбоље исказује у највишем правном акту сваке земље - Уставу, онда би се могло урадити ово што ми тражимо" додаје Алексић.

"Радикализација проблема у вези са статусом Срба"

Председник Управног одбора Матице српске у Црној Гори Владимир Божовић каже да се стање о правима Срба није побољшало у последњих 20 година, већ напротив, дошло је, до радикализације проблема који су везани за њихов статус.

"По статистичким параметрима, он је на нивоу школске дефиниције апартхејда. Чак и владине статистике говоре о несразмерном учешћу Срба у државним органима, где је четири или пет пута мање Срба у односу на њихово процентуално учешће у укупном становништву", каже Божовић.

Према Владином извештају из 2015. године, у државној управи је запослено 7,3 одсто Срба, али Божовић каже да сумња у тачност званичне статистике.

"Ми немамо људе српске националности на значајнијим позицијама у државном систему. Немамо их у влади, у дипломатско-конзуларној мрежи, немамо чак ни директоре основних школа", истиче Божовић.

Као једног од креатора такве политике Божовић помиње бившег премијера Мила Ђукановића који је, тврди, једном приликом рекао да то није ствар дискриминације, већ да Срби немају компетентне људе за такве функције. 

Говорећи о сталним напдима српску цркву и њену имовину у Црној Гори Божовић напомиње да је у постреферендумском периоду у Црној Гори створена неформална коалиција "антисрпски друштвени консензус" од различитих политичких и параполитичких субјеката који су функционисали тако да смање проценат Срба и сузе њихов идентитетски простор.

"Мислим да је та политика још увек врло жива и актуелна. Чак иде и на штету појединих представника националних мањина - Бошњака, Албанаца који су чиниоци те коалиције. Они трпе због тог антисрпског консензуса, јер не могу јасно и снажно да истакну своје интересе док се не заврши проблем са Србима", каже Божовић. 

"Срби у претходном периоду показали изузетну жилавост у Црној Гори" 

Примећује, међутим, да су Срби у претходном периоду показали изузетну жилавост у Црној Гори, те каже да је убеђен да ће се они одупрети новим притисцима.

"Ми ћемо бити упорни, јер једноставно желимо да и наш народ има она права која имају Црногорци, Бошњаци, Албанци... ", каже Мандић и додаје да долази време да Срби постану равноправан чинилац у Црној Гори.

Мандић подсећа да су Срби стварали Црну Гору, да су сви њени владари били припадници српског народа, да су сва најзначајнија дела у Црној Гори написана на српском језику и да се и у Земљопису Краљевине Црне Горе из 1911. истиче да у Црној Гори живе "све сами чисти и прави Срби"…

На другој страни, како каже, власт, која води антисрпску и антицрногорску политику, "жели да се просто одрекнемо себе, заборавимо на претке и све оно што чини традиционалну Црну Гору, и као полазну историјску тачку прихватимо 21. мај 2006. године када је крађом на референдум разбијена заједничка држава". 

"Ми, наравно, нећемо пристати на тај сценарио", поручује Мандић.

Он сматра да је у овом тренутку најважнији задатак државе да помогне да се зауставе негативни трендови који указују да се број Срба изван матице смањује, и поздравља доношење декларацију о положају Срба у региону, која, истиче, треба да буде основ за доношење низа закона који ће решити питања заштите свих права и интереса Срба у региону.

"Потребно је повратити политичко поверење у односима између матичне земље и Срба у региону, да се издвоје већа финансијска средства за њихове културне, просветне и школске пројекте, а може се урадити још неколико ствари, попут олакшавања процедуре добијања држављанства", каже Чотрић, иначе члан скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону.

Предлаже и измене Закона о избору народних посланика, како би се предвидео одређени број посланика који би представљали Србе из региона.

Њихов положај се, истиче, разликује од земље до земље: "Позитиван пример су Румунија и Мађарска, где је виши ниво достигнутих права свих мањина, па тако и српске", каже Чотрић.

У Румунији, наводи, живи око 18.000 Срба, у Мађарској 10.000 и они имају углавном законски решено питање образовања на матерењем језику, информисања, финансирања културних и просветних активности, па и заступљености у парламенту.

На другој страни, наводи, екстремно лош положај српске националне мањине је у Албанији, која све до пре неколико месеци није имала ниједан једини пропис који би регулисао статус националних мањина, а Срби су, истиче, у тој држави већ деценијама изложени страховитим притисцима да буду асимиловани и да им се одузме и право на употребу својих националних имена.

Притисак на Србе у Албанији и Хрватској 

Срби у Албанији, каже, још од двадесетих година 20. века никада нису имали право на школовање на српском језику, а ни данас не постоји ниједан медиј на српском језику на територији те државе.

"Све то их доводи практично у ситуацију да су пред нестанком, иако је на простору данашње Албаније српско становништво аутохтоно и живело је стотинама година у бројевима који су се мерили десетинама, па и стотинама хиљада. По последњем попису њих има само 155", каже Чотрић.

Попис је, додаје, био такав да нису смели слободно да се изјашњавају, а процене говоре да у Скадру, Фијеру, Враки и у другим местима углавно на северу Албаније живи од 20.000 до 30.000 Срба.

Чотрић каже да је данас у Хрватској око 180.000 Срба, тридесетих година прошлог века било их је око милион, док их је у време СФРЈ било више од 600.000.

"То је најочигледнија чињеница да је над Србима у Хрватској извршено етничко чишћење и прогон", рекао је Чотрић и навео да се преостали Срби у Хрватској данас суочавају са бројним проблемима и жртве су бројних физички и вербални напада.

Срби у БиХ имају статус народа у оба ентитета, и у Републици Српској и у Федерацији БиХ, каже Чотрић и упозорава да је у Федерацији њихов положај готово катастрофалан и да су на том простору пред нестанком.

Како је навео, последњи попис становништва у БиХ показао је да је у Федерацији број Срба пао испод два процента и они су практично на нивоу "статистичке грешке".

Срби су, каже, у Словенији после Словенаца најбројнија етничка заједница, али, иако је Словенија чланица ЕУ, Срби немају статус националне мањине, за разлику од мађарске и италијанске мањине, које по словеначком уставу имају право на представљање у парламенту, право на употребу матерњег језика, право на информисање, и редовно финанисирање.

"То, нажалост, Срби немају, иако Срба у Словенији има више од 50.000, а рецимо број италијанске и мађарске мањине заједно није ни десетак хиљада. И то је својеврсна дискириминација", каже Чотрић.

Срби у Црној Гори "правно нерешани" 

У Црној Гори, каже, има око 200.000 Срба, али њихов статус је потпуно правно и уставно нерешен, иако их је око 30 одсто укупног становништва те државе, постоји проблем њихове мале заступљености у полицији, царини, судству, просвети и другим државним установама, као и проблем са службеном употребом матерњег језика.

"Професори на никшићком факултету остали су без посла зато што су инсистирали на томе да се језик који предају назива српским, а црногорске власти су сматрале да тај језик треба назвати неким другим измишљеним, вештачким именима.

"Свакако да је то створило једну атмосферу несигурности и страха и код професора и студената и свих оних који желе да користе свој матерњи језик", каже Чотрић.

Ипак сматра да постоје могућности и добра воља Београда и Подгорице да крену у решавање проблема Срба у Црној Гори.

"У супротном, сваки следећи попис ће показивати да их је све мање, управо због дискриминације и притисака који се врше на њих", додаје Чотрић.

Побољшан положај Срба у Македонији

Каже да је положај Срба у Македонији, који и иначе није на задовољавајућем нивоу, последњих месеци погоршан, јер Срби немају више своје представнике у власти, а не постоји могућност школовања на српском језику.

Како наводи, према званичним резултатима последњег пописа, који је обављен пре око 20 година, у Македонији живи 50.000 Срба, али се претпоставља да је тај број знатно већи.

Последњих година је урађено нешто на поправљању њиховог статуса, каже Чотрић и наводи да су Срби у Македонији добили право на обележавање свог националног празника, Светог Саве, те наводи да се нада да ће се ипак у разговорима са новом владом Македоније барем повратити некадашња заступљеност Срба у институцијама Македоније.

Каже да је и ове године Управа за сарадњу за дијапсором и Србима у региону, која постоји у оквиру Министарства спољних послова, расписала конкурс за суфинансираје пројеката из области културе, просвете и заштите језика и права Срба у региону али и у дијаспори и да је за то издвојено око 100 милиона динара.

Та средства би, каже, требало да буду и знатно већа и наводи да Хрватска само за потребе Хрвата у БиХ на годишњем нивоу издваја више од 20 милиона евра, а Мађарска за помоћ својим сународницима у суседним земљама око 60 милиона евра.

У Србији имате искреног пријатеља и савезника у борби против свих оних који желе да сруше вредности на којима је изграђен модеран свет, истакла је Ана Брнабић.

Наоружана полиција је стигла на место напада и употребила оружје да "ликвидира" нападача, наведено је у саопштењу истражног комитета.

Повређени су збринути у медицинским установама, а двоје је у критичном стању.

Исламска држава је преузела одговорност за напад, јавила је агенција Амак блиска овој џихадистичкој групи, пренео је Ројтерс.

Ипак, руске власти истражују мотив напада, који за сада није окарактерисан ни као терористички акт нити као криминално дело, а полиција је саопштила да је нападач можда патио од неког менталног поремећаја, преноси Тас.

Представница Истражног комитета Светлана Петренко изјавила је да су истражитељи идентификовали нападача као локалног житеља.

"Истражитељи су идентификовали нападача", рекла је Петренко и додала да је, према прелиминарним информацијама, реч о локалном житељу из Сургута, рођеном 1944. године, пренео је Тас.

Истражитељи очекују да добију додатне информације о њему, укључујући и да ли је имао евентуалне менталне проблеме.

Влада је позвала грађане да се смире поводом инцидента и истакла да је "у интересу јавног мира, а и истраге да грађани и медији користе поуздане информације у процени ситуације, док се све околности не открију".

Напад се десио око 11.20 по локалном времену у сибирском Ханти-мансијском аутономном округу, у граду Сургуту, са 350.000 становника, удаљеном 2.100 километара источно од Москве.

У овој несрећи погинули су 28-огодишњи Аустријанац и 19-огодишња студенткиња из Румуније, на које су пали метални делови шатора.

Такође је повређено и 120 особа, од којих је 20 задобило повреде опасне по живот, саопштила је полиција.

У покрајини Горња Аустрија, због олује, са орканским ветровима, око 150.000 грађана остало је више сати без струје.

Олуја је ишчупала дрвеће које је пало на далеководе, а уједно је и удар грома изазвао нестанак струје, саопштила је Електропривреда покрајине Горња Аустрија.

"Испитаћемо их, а након тога можемо да вам кажемо више, знамо да су били у контакту са главним осумњиченим", рекао је Лајне.

Полиција је јуче ранила главног осумњиченог за напад и он се тренутно налази у болници, док су касније још четворица Мароканаца ухапшена због могућих веза с мушкарцем осумњиченим за напад.

Финска Безбедносно обавештајна служба (СУПО) саопштила је да је напад највероватније био терористички акт.

Званичник СУПО Пека Хилтунген рекао је новинарима да је та безбедносна агенција истраживала везе осумњичених за напад и екстремистичке организације Исламска држава, додајући да је ИД раније охрабривала нападе.

Стиче се утисак да је нападач који је дошао у Финску прошле године, бирао жене за своје жртве, саопштила је полиција, преноси Ројтерс.

Финска телевизија МТВ је, позивајући се на неименоване изворе, објавила да је осумњиченом одбијен захтев за азил.

Полиција није коментарисала те наводе, али је саопштила да је он био у процесу разматрања захтева за азил.

Како подсећа АФП, полиција је јуче ранила осумњиченог за нападе у Турку који је ножем избо и повредио више особа. Он је ухапшен неколико минута након самог напада.

Главни осумњичени нападач је 18-годишњи марокански држављанин објавила је полиција, али није открила његово име, преноси АП. 

Полиција је до сада описивала главног осумњиченог као "младог човека страног порекла" не наводећи друге детаље, осим да је била у сарадњи са финском имиграционом службом.

Фински Национални биро за истрагу саопштио је да су две особе које су погинуле фински држављани, док су међу рањенима Италијан и Швеђани.

Влада Србије, како је речено, наставиће са одговорним и хуманим приступом у решавању проблема изазваних мигрантском кризом, уз пуно поштовање домаћег законодавног оквира и међународних конвенција о људским правима.

У разговору је још оцењено да сарадњу министарства са том државом одликују пријатељски односи, а Ђорђевић је исказао заинтересованост за унапређење те сарадње.

Ортега и Ферер су дуго били савезници социјалистичке владе, али су се недавно сукобили с председником Николасом Мадуром и обоје постали његови оштри критичари.

Уставотворна скупштина је почетком месеца једногласно разрешила главну тужитељку и на њено место поставила кандидата лојалног влади.

Врховни суд је у четвртак издао налог за хапшење Ферера под оптужбом да је учествовао у изнуђивању шест милиона долара.

Једна жена је са тежим повредама пребачена хеликоптером у болницу.

Како наводе очевици, возач аута остао је на лицу места и сарађује са полицијом.

Представник војске рекао је да ће операција бити настављена све док војска не поврати контролу над либанском територијом до границе са Сиријом.

Истовремено је и либанска шиитска група Хезболах најавила сопствену офанзиву на исламисте са сирисјке стране границе у сарадњи са сиријском војском.

Додала је да су две лекарске екипе указале помоћ повређенима и превезле их у Ургентни центар.

Мацура је навела да су ноћас екипе Хитне помоћи 15 пута интервенисале на Бир фесту због алкохолисаности, неколико лакших повреда и гушења од астме.

Испод Мостарске петље око 3.10 догодила се саобраћајна незгода због које су две особе без видљивих повреда превезене у Ургентни центар.

Мушкарац (40) задобио је лакше повреде у удесу у Добановцима синоћ око 20.00 због чега је такође превезен у Ургентни центар, као и жена (52) која је лакше повређена у саобраћајној незгоди на мосту Газела око 19.00.

Екипа Хитне помоћи током ноћи интервенисала је укупно 128 пута од чега су 34 интервенције биле на јавном месту, а помоћ лекара највише су тражили срчани болесници, астматичари и хипертоничари.

Још увек, међутим, није познато да ли ће на састанку у Камп Дејвиду доћи до превазилажења унутрашњих подела, пошто Трампов саветник за националну безбедност Х. Р. Мaкмастер и поједини војни команданти преферирају опцију повећања трупа, док су "антиглобалисти", које је пре данашњег отказа предводио Стивен Бенон, за повлачење снага, наводе амерички званичници.

Опције представљене Трампу су различите, од потпуног повлачења из Авганистана и статуса кво са задржавањем око 8.400 америчких војника, до скромног повећања броја трупа или благог смањења, поручују званичници.

Полицајци су нападнути док су проверавали сумњиве особе у делу града познатом по диловању дроге, рекао је шеф локалне полиције Џеф О'Дел додајући да полицајци нису имали прилику да узврате ватру.

У Флориди је дошло до још једне пуцњаве у којој су двојица полицајаца рањена у граду Џексонвил.

Овакав потез Вашингтона је био очекиван, пошто је амерички председник Доналд Трамп раније ове недеље позвао да се донесе одлука о томе да ли је покретање истраге неопходно.

Министар за заштиту животне средине указује да постоји три разлога за улагање – морамо да уложимо око 15 милијарди евра кроз различите пројекте, Србија је земља у развоју и сигурност улагања стопостотна јер је, каже, држава гарант инвестиција.

"Инвеститорима ће се то исплатити а ми ћемо водити рачуна о квалитету технологија. Најбоља светска технологија ће нам бити доступна", истакао је Триван.

Додаје да до краја године једна делегација из САД треба да дође у Србију када ће се, додаје, разговарати о конкретним пројектима.

Постоји посебан програм како ће инспекција наступати у тој прилици, рекао је Триван напомињући да то неће бити само принуда и строго примењивање свих санкција могућих по законима, већ ће се пуно окренути и образовању свих субјеката који ће бити контролисани.

Поред образовања и кажњавања, Триван сматра да велики утицај на заштиту животне средине имају и држава, невладин сектор, грађани, медији који све то снажно подржавају.

Полиција верује да је возач камиона који је усмртио људе у центру Барселоне, 22-годишњи Јунес Абујакуб, жив и у бексту па је организована потера по целој Шпанији.

"Верујемо да је возач камиона који је покосио људе у улици Ла Рамбла напустио возило пешице и колико знамо, он је наоружан. Организовали смо потеру за њим. Он и други осумњичени су већ неко време планирали нове, веће нападе по Шпанији", истиче Јосеп Љуис Трамперо из каталонске полиције.

Муса Оукабир, који је раније именован за главног осумњиченог за напад у Барселони, убијен је током окршаја са полицијом у Камбрилсу, западно од Барселоне. Од убијених, махом туриста, у Барселони, идентификоване су до сада четири особе, углавном странци.

У престоници Каталоније и даље се одаје пошта страдалима. На авенији Ла Рамбла грађани су синоћ запалили свеће и писали поруке у знак сећања према убијенима. 

Безбедносне камере једног музеја дуж те авеније снимиле су тренутак када је камион рушио људе, а сведоци говоре о драматичним тренуцима.

"Била је права лавина људи, то је прво што сам видео. Изненада сам схватио разлог за то када сам видео да камион убрзава и гази људе. Када смо пришли ближе видели смо људе на земљи, по целом булевару", испричао је један сведок.

Представници шпанске и каталонске владе састаће се да донесу одлуку о нивоу претњи терориста у земљи и каталноском региону, преноси АП.

Након терористичких напада у Шпанији, у којима је погинуло 14 а повређено више од 100 људи, ниво претњи од тероризма је сада на четвртом месту на скали од један до пет.

Министар унутрашњих послова Хуан Игнасио Соидо је рекао да ће влада појачати безбедносне мере на местима где увек има пуно људи и на туристичким атракцијама, пренео је Ројтерс.

"Ми ћемо преусмерити наше напоре и прилагодити их сваком месту или подручју којем је потребна посебна заштита", рекао је Соидо.

Такође, он је навео да шпанске власти сматрају да је терористичка ћелија која стоји иза напада у потпуности разбијена.

Власти су саопштиле да су терористички напади дело велике терористичке јединице која је планирана напад у кући у Алканару, 200 километара од Барселоне.

Шеф каталонске полиције изјавио је да је случајна експлозија у Алканару у среду последица покушаја да се направе експолозивни уређаји, а то је, каже, спречило осумњичене да спроведу нападе ширих размера.

Каталонска полиција саопштила је, у међувремену, да изводи контролисане експлозије у граду Алканар, где су екстремисти планирали нападе у Барселони и Камбрилсу.

Полиција је преко Твитера позвала становнике Алканара да не буду уплашени због детонација.

Приморски градови су почели да постављају бетонске баријере на популарним шеталиштима, у настојању да спрече нападе сличне оном у Барселони, преноси шпански лист Вангуардија.

Бетонске баријере су већ постављене у популарним шпанским туристичким дестинацијама на обали Средоземног мора - Калафељу, Калељи и Реусу.

"Расположење путника је за право чудо добро. Наравно, били су сви у шоку, у првом моменту, били изненађени јер нико то није очекивао, међутим, путници су заиста добро. У контакту сам са свим путницима, направили смо и заједничку Вибер групу, тако да сви могу међусобно да се чују. Дакле, сви путници на Коста Доради су добро", каже туристички водич на Коста Доради Бошко Кривокућа Бањац.

Наши туристи у Шпанију одлазе аутобусом и још чешће чартер летовима у организацији домаћих туристичких агенција.

"Није било захтева за повратак са дестинације и за сада немамо информације да има захтева за отказ путовања. Да напоменем само да не постоје ни законски разлози јер није уведено ванредно стање. Мере безбедности су подигнуте на највиши ниво и не очекујемо да буде неких већих проблема до краја сезоне", каже директор Јуте Александар Сенчић.

Један број западноевропских туриста, након претрпљеног шока, напушта Шпанију пре краја аранжмана. Они ће бити обештећени јер имају полису осигурања од непланираних догађаја која кошта око 10 одсто вредности аранжмана. Таква полиса постоји и у Србији, али је због високе цене наши туристи не купују.

Иначе, Министарство спољних послова Републике Србије издало је саопштење у којем саветују свим држављанима Србије који тренутно бораве у Шпанији да се придржавају упутстава надлежних шпанских полицијских органа и туроператера, и да прате препоруке у средствима јавног информисања.

Саветује се опрез на јавним местима, као што су централни градски тргови, туристичке атракције, тржни центри, простори близу владиних установа, војних објеката, полицијских станица и у јавном превозу.

"Мало смо сад прикочили целу ту ситуацију да видимо какав ће бити став Министарства, првенствено мислим на финансије. Тај први комплетић је нама финансирала општина, а за све ово друго је на Савету родитеља договорено да то сами родитељи финансирају", указује Драгољуб Гачић, директор ОШ "Никола Тесла" у Винчи. 

Униформи и амбелму "да" је у овој школи рекло око две трећине родитеља малишана до четвртог разреда. Али није занемарљив број оних који имају дилему.

"Мислим да је само тај економски део проблематичан – колико ће то коштати и колико ће комада требати да купе, боје се људи да то не буде нешто прескупо", сматра Добрица Стојадиновић из Савета родитеља.

У Министарству кажу да им до сада питања о финансирању нису стизала из школа које су већ изабрале да уведу униформе. То је углавном тема разговора са онима који одлуку тек доносе.

"Нудимо помоћ, нарочито наше текстилне и високе школе имају могућности да помогну у шивењу и да то не буде уопште плаћено. Један од начина ће бити можда и промена Закона о уџбеницима, где ћемо гледати да дистрибуција уџбеника буде и кроз школске задруге, тиме остају огромна средства рабата која могу бити пренамењена за куповину матерјала, за куповину униформи", објашњава министар просвете Младен Шарчевић.

Док се чека коначно решење на чију адресу ће стизати рачуни за униформе, шнајдери су, кажу спремни за прве поруџбине. У јагодинској конфекцији која шије униформе скоро три деценије нови, необавезујући пропис виде као шансу текстилне индустрије.

"У сваком случају гледано, ми као текстилна индустрија имамо добре капацитете, јер доста наших фирми извози, па би то могли да пребаце на домаће тржиште. Све ново што се уведе и што се примени то адекватно има повећање производње и запошљавање нових радника", истиче инжењер текстилства "Ангора" Милидер Гајић.

У неким градовима текстилна индустрија на ту прилику ће можда морати да чека још две године. Тада ће, бар према садашњим најавама Министарства, униформе бити обавезне у свим школама.

"Одлучио сам да постанем управник зграде јер сам разочаран условима становања у овој згради али и њеним окружењем. Једини начин да то променим је да постанем професионални управник", каже Карл Џорџ Лунд, професионални управник зграде.

Пензионерске дане на одржавање своје зграде троши и Бранислава. Лакши део посла је испред ње, јер је најтеже – испит од око 600 страна – већ положила.

"Конкретно противпожарни апарати, састав, делови из чега се састоји, што ми је као женибило теже, учили смо састав лифта, склопке, кад дође до квара шта је све потребно, а то све махом, машински инжењери треба да уче и да раде", истиче пензионерка Бранислава Ивановић.

Ови будући управници намеравају да своје услуге понуде и другим зградама. Мада кажу да њихову нову професију већ прате неистине.

"Не може нико никоме да упадне у стан, не може да узима матични број, да пописује људе по згради ако људи то не желе. Све одлуке које управник спроводи су одлуке власника станова", указује власник фирме "Мој управник" Дејан Туркаљ.

Ипак, и пре него што су засукали рукаве, знају како ће зграде изгледати после њиховог мандата.

"Осликаћемо хол који је сада руиниран, очистити простор око зграде, поставити канте за ђубре и направити парк за децу", најављује Карл Џорџ Лунд.

"Да има противпожарни систем, да буде окречена, да буде осветљена, чиста и да има организовано одржавање", каже Дејан Туркаљ.

"И степенице и та башта и са спољапшње стране, има ту још доста ствари да се ураде", каже Бранислава Ивановић.

А све своје идеје моћи ће да уновче тек када оснују фирму.

И да графита буде што мање на зградама бринуће професионални управници. Која ће бити цена њихових услуга за сада није познато. Једино што се зна да ће станари свих зграда морати да се одлуче за професионалног управника, а уколико се о томе не договоре, добиће принудног управника.

Препорука је да возачи користе прелазе Бачка Планка, Сот, Богојево и Бездан.

На Хоргошу са Мађарском границом због детаљне контроле мађарских власти долази до формирања дугих колона на изласку из Србије, због чега су на излазу из Србије задржавања вишесатна.

Потребно је више од четири сата за прелазак овог граничног прелаза. У наредним сатима очекују се и дужа задржавање на ГП Хоргош, па је препорука да возачи користе прелазе Келебија, Бачки Брег који су отворени од 0-24 часа. ГП Бајмок, Бачки Виногради, Хоргош II и Ђала отворени од 07-19 часова.

Налазимо се у данима још једног туристичког таласа, и овог викенда очекује нас још једна смена туриста.

На путевима је већи број домаћих возила, али и страних држављана који пролазе кроз нашу земљу.

На наплатним рампама отворени су сви расположиви канали за наплату путарине, али је на наплатној станици Сириг задржавање 40 минута.

На појединим наплатним станицама Стара Пазова и Наис треба очекивати и дужа задржавања а тренутно су до 10 минута.

14. - Умро Октавијан Август, римски цар
( 23. 09. 63 п.н.е - Нола, 19. 08. 14)

232. - Рођен Марко Аурелије Проб, римски император, засадио први чокот лозе у сремском виногорју
(Сирмиум, 19. 08. 232 - Сирмиум, 282)

1662. - Умро Блез Паскал, француски филозоф, математичар и физичар
(Клермон - Феран, 19. 06. 1623 - Париз, 19. 08. 1662)

1741. - Дански морепловац Витус Јонас Беринг открио Аљаску

1819. - Умро Џемс Ват, шкотски инжењер, конструктор парне машине
(Гринок, 19. 01. 1736 - Хитфилд, 19. 08. 1819)

1839. - Француска влада прогласила дагеротипију светски доступним поступком фотографисања, тим поводом 19. август обележава се као Светски дан фотографије

1871. - Рођен Орвил Рајт, амерички пилот и конструктор авиона, са братом Вилбуром извео први лет у историји ваздухопловства
(Дејтон, 19. 08. 1871 - непознати подаци о смрти)

1876. - Рођена лејди Мјуриел Пеџет, британска хуманитарна радница у Првом светском рату
(Лондон, 19. 08. 1876 - Лондон, 16. 06. 1938)

1883. - Рођена Габријела - Коко Шанел, француска модна креаторка
(Сомур, 19. 08. 1883 - Париз, 10. 01. 1971)

1893. - Златибор званично постао туристичко место

1899. - Рођен Герман (Хранислав Ђорић), патријарх српски
(Јошаничка Бања, 19. 08. 1899 - Београд, 27. 08. 1991)

1907. - Рођен Радован Зоговић, књижевник, књижевни критичар и преводилац, уредник листа "Борба"
(Машница, 19. 08. 1907 - Београд, 04. 01. 1986)

1921. - Умро Симо Поповић, новинар и књижевник, уредник првог црногорског листа "Црногорац", министар просвете и црквених послова Црне Горе
(Товарник, 01. 10. 1844 - Улцињ, 19. 08. 1921)

1922. - Рођен Предраг Кнежевић-Кнежа, новинар и уредник Радио Београда, бард спортског новинарства
(Крушевац, 19. 08. 1922 - Београд, 07. 08. 2008)

1928. - Рођен Данко Поповић, књижевник
(Аранђеловац, 19. 08. 1928 - Београд, 07. 08. 2009)

1929. - Умро Сергеј Павлович Дјагиљев, руски балетски кореограф
(Грузин, 19. 03. 1872 - Венеција, 19. 08. 1929)

1933. - Школски брод "Јадран" уписан у флотну листу Краљевске Ратне морнарице

1936. - Основан Ветеринарски факултет у Београду

1936. - Убијен Федерико Гарсија Лорка, шпански књижевник, музичар и сликар
(Фуантевакерос, 05. 06. 1899 - Гранада, 19. 08. 1936)

1942. - Рођен др Владимир Штамбук, професор Факултета политичких наука у Београду, један од оснивача Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице
(Сплит, 19. 08. 1942 - Београд, 24. 07. 2016)

1945. - Рођен Јан Гилан, енглески певач, композитор и песник, члан групе "Deep Purple"
(Хаутслоу, 19. 08. 1945)

1946. - Рођен Бил Клинтон, амерички политичар и државник, председник САД
(Хоуп, 19. 08. 1946)

1949. - Рођена Мирјана Николић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Београд, 19. 08. 1949 - 25. 04. 2005)

1973. - Рођен Давор Нововић, пливач, светски рекордер у маратонском пливању
(Котор, 19. 08. 1973)

1983. - Умро Александар Ранковић, политичар и државник, начелник ОЗНА, министар унутрашњих послова Србије, народни херој
(Дражевац, 28. 11. 1909 - Дубровник, 19. 08. 1983)

1990. - Победом над Совјетским Савезом на 11. светском првенству у Аргентини Југославија трећи пут постала светски шампион у кошарци

1996. - Удес руског транспортног авиона "Иљушин" у близини аеродрома "Београд", страдало 11 чланова посаде

1997. - Умрла Маја Димитријевић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Загреб, 10. 01. 1926 - Београд, 19. 08. 1997)

2000. - Представљен "Уговор с народом" Демократске опозиције Србије

2007. - Умрла Јелена Радуловић Вулић, музиколог, музички уредник РТВ Титоград, оснивач, професор и декан Музичке академије на Цетињу, академик
(Цетиње, 29. 04. 1936 - Подгорица, 19. 08. 2007)

2011. - Умро Раул Руиз, чилеански редитељ
(Пуерто Монт, 25. 07. 1941 - Париз, 19. 08. 2011)

2012. - Умро Тони Скот, амерички филмски редитељ
(Норт Шилдс, 21. 06. 1944 - Лос Анђелес, 19. 08. 2012)

2012. - Умро Будимир Благојевић, угоститељ, шеф ресторана "Клуб књижевника" у Београду
(Драгинац, 30. 10. 1928 - Београд, 19. 08. 2012)

2013. - Умро Мирко Ковач, књижевник и филмски сценариста
(Петровићи, 26. 12. 1938 - Ровињ, 19. 08. 2013)

2014. - Умро Предраг Палавестра, историчар, теоретичар књижевности и књижевни критичар, уредник "Књижевних новина" и часописа "Савременик", директор
Института за књижевност и уметност, академик
(Сарајево, 14. 06. 1930 - Београд, 19. 08. 2014)

2014. - Умро прим. др Михајло Павловић, гинеколог-акушер Гинеколошко-акушерске клинике "Народни фронт" у Београду
(Косанчић, 07. 09. 1936 - Београд, 19. 08. 2014)

2014. - Умро Георгије Видовић, фудбалски тренер, секретар Фудбалског савеза Београда
(Томина, 14. 04. 1946 - Београд, 19. 08. 2014)

2014. - Умро прим. др Милош Стефановић, кардиолог, руководилац Коронарне јединице Клиничко-болничког центра "Бежанијска коса" у Београду
(Београд, 07. 05. 1936 - Београд, 19. 08. 2014)

2014. - Умро др Стеван Симић, научни саветник и директор Института за примену нуклеарне енергије у Београду
(Велики Купци, 20. 08. 1933 - Београд, 19. 08. 2014)

2016. - Умрла Мирослава Мира Ступица, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Гњилане, 17. 08. 1923 - Београд, 19. 08. 2016)

У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.

Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.

"Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму", пише у верским књигама.

Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.

Портпаролка Беле куће Сара Сандерс саопштила је у петак да главни стратег америчког председника, Стив Бенон, напушта своју позицију у Белој кући.

"Шеф кабинета Беле куће Џон Кели и Стив Бенон су се договорили да ће данас бити последњи Стивов дан у Белој кући. Захвални смо му на његовом ангажману и желимо му све најбоље", изјавила је Сандерсова, а преноси агенција Ројтерс.

Извор упозтнат са том одлуком је рекао да је Бенону дата прилика да оде под сопственим условима.

Лист Њујорк тајмс је раније јавио, позивајући се на један извор близак Бенону (63), да је он 7. августа доставио своју одлуку о оставци и да је то требало да буде обелодањено ове недеље, али је одложено због насилних протеста у Вирџинији протеклог викенда, преноси Ројтерс.

Бенон је, како наводи Ројтерс, угрозио свој положај давањем интервјуа либералном политичком магазину Американ проспект, у ком је деловало као да доводи у питање став Трампа по питању Северне Кореје.

Полиција је на лицу места и врши увиђај.

Агенција за безбедносну сарадњу, која је у саставу Пентагона, саопштила да је у четвртак обавестила амерички Конгрес о могућој продаји, преноси Ројтерс.

Румунија је, како је наведено, затражила од САД 54 артиљеријска ракетна система високе мобилности, пише Ројтерс.

"Дуго нам је требало да то направимо због тога што се ради о делу где је обалa тврда. Сада са новим стазама и зеленилом овај део потпуно другачије изгледа. Успели смо у томе да са променаде која је већ била лепа сама по себи дамо могућност људима да дођу још ближе обали Саве", рекао је Мали.

Наводи да ће радови на том делу променаде до Куле Београд бити завршени до септембра, да би се следеће године градио део од Куле Београд до Сајма, а 2019. године од Сајма до Аде Циганлије.

"У наредних годину и по до две године, од Бранковог моста па до Аде Циганлије имаћемо једну прелепу променаду која је сада већ једно од култних места овде у Београду где деца, наши суграђани долазе и проводе време", рекао је градоначелник новинарима приликом посете "каскадним терасама".

То ће, каже Мали, бити права шанса и прилика да се покаже због чега се све ради и да се Београд полако спушта на реке.

Осврнуо се и на изградњу Београда на води, истичући да радови у новим зградама иду сјајно и по плану.

"Ми ћемо до краја октобра имати и завршену фасаду на две зграде које се прво граде", рекао је градоначелник, наводећи да ће први станови бити усељени у предвиђеном року, до краја априла следеће године.

У оквиру пројекта Београд на води увелико се раде још две зграде, завршени су шипови за изградњу тржног центра, а у октобру почињу радови на изградњи Куле Београд.

Истакавши да је реч о највећем градилишту у Европи, Мали је подсетио да је тај пројекат запослио домаћу грађевинску индустрију и наше раднике. 

"Мењамо нашу земљу, мењамо наш Београд и ево овај мали део променаде је за мене важан јер показује колико размишљамо о сваком детаљу. Желимо да се ово промени и да буде из дана у дан боље и лепше", закључио је градоначелник.

Сматра да најпре све политичке партије у РС треба да се окупе око консензуса да се спроведе референдум са питањем: "Да ли сте за то да Босна, односно РС, буде чланица НАТО-а".

А може, каже, можда и друго питање: "Да ли сте за то да постоје Оружане снаге БиХ".

Мисли да нема разлога за оклевање и да тај, како каже, намеравани, договорени и општеприхваћени референдум треба одржати што је пре могуће.

Земљама чланицама Савета за имплементацију мира поручио је да "зауставе ерозију и насиље које се спроводи у БиХ у оквиру судова под патронатом међународне заједнице и НАТО-а".

Упитан зашто референдум баш у овом тренутку, Додик каже да је "чашу прелило" уплитање суда који, како каже, не постоји по Уставу БиХ и који пресуђује без правног основа.

Реч је о одлуци Апелационог већа Уставног суда БиХ, према којој војни објекат Велики Жеп у Хан Пијеску РС треба да укњижи на име БиХ, односно Оружаних снага.

За Додика је, међутим, та одлука неспроводива.

Уверен је да међународној заједници неће бити драго због референдума и да би они рекли да тај референдум нема снагу.

"Примарно, не желимо да се разликујемо од Србије, и ако је Србија прогласила неутралност, онда ћемо и ми учинити све да РС остане у фокусу неутралности, мада ми морамо, имајући у виду настале околности, умешаност НАТО-а у политичке процесе овде, да се изборимо на начин на који Србија то није радила. Морамо да идемо са снагом која је најважнија, а то је снага народа", напомиње Додик.

О изјави бошњачког члана Председнииштва Бакира Изетбеговића да је међународна заједница напустила Бошњаке још пре десет година, Додик каже да је "фингирана прича".

Констатовао је, међутим, чињеницу да је, како је рекао, Изетбеговић "значајно политички пропао и да нема неке посебне снаге", па га можда странци због тога заобилазе.

"Више су од десет до 15 евра у просеку него што је било у истом периоду прошле године. Док у августу имамо ситуацију да је цена практично двоструко повећана, са 32,3 евра је отишла просечно на 64 евра по мегават-сату", истиче Милош Младеновић, директор Српске берзе струје.

Иако су у току ремонти далековода, српски преносни систем је стабилан. Током лета бележе појачан транзит струје према централној Европи, а посебно у нашем региону.

"Електропривреде које потрошњу покривају из хидроелектрана недостатак надомешћују увозом електричне енергије из околних система. Имамо довољно енергије да у сваком тренутку одговоримо на захтеве суседних оператора преносних система за испомоћ", каже Александар Курћубић, извршни директор за управљање и тржиште у ЕМС-у.

Струју највише увозе Италија, Македонија, Црна Гора и Албанија.

"Имамо ситуацију где, по неким подацима, Албанија увози за чак 80 одсто потреба. Тако да и неки природни ток енергије је практично са севера ка југу", наводи Младеновић.

Дотоци воде на Ђердапу и Дрини су драстично смањени, па у ЕПС-у кажу да производњу струје обезбеђују захваљујући већим количинама угља у "Колубари" и "Костолцу".

"Ми успевамо да задовољимо све потребе потрошача у Србији. Имамо и количину енергије коју можемо да пласирамо на слободно тржиште. Расподела производње је таква да у овом сушном периоду хидроелектране ипак мање производе него прошле године. Сва та разлика у производњи се надокнађује из термоелектрана", напомиње Саво Безмаревић, извршни директор за производњу енергије у ЕПС-у.

Термоелектране Србији обезбеђују 70 одсто струје, па је најважније да се на време обезбеде залихе угља потребне за несметан рад термоблокова током зиме.

"Најважније је наше присуство овде јер док год је присуство наше цркве и нашег народа овде, нашег монаштва, не може нико ово да узме и одузме. Без обзира на то хоће ли се поново актуелизовати улазак Косова у Унеско или неће, мора да се предузму све потребне мере и да се питање заштите наше баштине дигне на још један виши ниво, по могућности у том бриселском процесу. Да без обзира на то шта ће бити сутра, ми не можемо знати у ком правцу ће ићи и да ли ће се Косово опет кандидовати и да ли ће можда проћи или не, мора да постоје јасне гаранције и правила да то не може да се одрази на наш идентитет, да не може да се одрази на нашу безбедност, на наша имовинска права и на евентуално мењање историје", објашњава архимандрит Сава.

Стефан Урош Трећи, у народу омиљени Свети краљ, саградио је Високе Дечане у време процвата српске средњовековне државе. То сведочанство наше прошлости и духовности јесте једини споменик на Косову и Метохији који даноноћно обезбеђују војници Кфора.

"Имали смо провокација, 2014. смо имали оне графите УЧК, ИСИС, па онда имали смо прошле године у јануару четворицу исламиста који су ухапшени испред манастира са оружјем. Зато је присуство Кфора и даље јако важно. Ми смо једини манастир, једини објекат Српске православне цркве на Косову и Метохији који има заштиту Кфора и то прилично јаку. Међународне мировне снаге врло озбиљно процењују ситуацију. Ситуација је овако мирна, нема неких наговештаја да ту може нешто посебно да се деси, али... Дакле није више само опасност од неких великих нереда који могу да се десе, него све више имамо и опасност од исламског фундаментализма", наводи архимандрит Сава.

Дечанско братство, свакодневно бројним иностраним делегацијама преноси да су Високи Дечани ремек-дело средњовековне архитектуре, а сликарство Вазнесењског храма илустрована Библија. О заштити тих културних и историјских вредности овог споменика брину српски баштинари.

"Ми имамо са Заводом за заштиту споменика културе Србије редовну сарадњу и ради се с времена на време, рађено је под окриљем Унеска, заштита фресака и с времена на време експерти долазе. Како косовско законодавство на то гледа. Они не признају српске институције овде, тако да ми ангажујемо експерте Завода за заштиту споменика културе Србије тако што их ми позовемо", наводи игуман Високих Дечана.

"Ако погледате оно што ја потражујем, БИП на Мостару – пет хектара, 'Стари млин' поред 'Бигза' – хектар, 'Моја банка' – то је сада турска амбасада. Ја бих волео да имам могућност да говоримо о тржишним вредностима, не арбитрарним, бирократским проценама", наводи Богдан Вељковић, председник Удружења грађана за повратак одузете имовине Београд.

Већ неколико година са Пореском управом процењује се имовина. Максимално, власник ће моћи да добије 500.000 евра. А колико ће ко добити – производ је основице обештећења и коефицијента који тек треба да се утврди. И тиме су власници незадовољни.

"У оквиру економске могућности државе, Србија има најбољу реституцију. Ево, западноевропске земље, можете њих да узмете, тамо су биле честе национализације и конфискације, додуше не идеолошког типа. Али после рата, рецимо, у Француској је било, власници великих компанија нису успели да поврате своју имовину, јер је њихов Врховни суд рекао да је одузимање било у складу са тадашњим прописима", каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Агенција за реституцију до краја септембра послаће Влади процену имовине која не може да се врати.

"Држава ће издати обвезнице које ће доспевати на рок од 12 година са каматом од два одсто годишње. Прва обвезница треба да доспе у децембру 2018. године", објашњава Секулић.

Док се чека почетак обештећења, натурално враћање имовине је у завршној фази. Од поднетих готово 77.000 захтева, више од 60 одсто је решено.

"Имамо разноврсна мишљења и изјаве", каже Милена Вучковски из Јевремовца.

"Наша обавеза је да уђемо у сваку кућу, да сваком домаћину понудимо могућност да гласа за оно што је најпотребније у њиховој месној заједници", наводи анкетар Светлана Марковић.

За месец дана анкетари ће посетити свако домаћинство у 51 месној заједници. Пријављивањем ће се направити нова база података, већинску вољу мештана потврдиће референдум.

"Не можемо да користимо постојеће базе података, типа бирачких спискова, зато што се, прво, не поклапају у потпуности, а друго закон о заштити података о личности, закон о бирачком списку нам то не дозвољава", каже Јелена Топаловић Петровић из локалне управе Шапца.

Могућност да одлучују о улагању имају сви пунолетни мештани, али и власници парцела. Ко се не пријави нема право гласа.

"Много је то добра ствар, јер ако грађани Богосавца дају средства, онда треба и да располажу са тим, али не појединци", истиче Милосав Селенић из Богосавца.

"Да се ово још мало путева асфалтира, да се допуни нешто, да се уради нешто у селу, не само да паре оду без везе", каже Драгорад Пајић из Добрића.

Миодраг Јеремић из Маова каже да, ако су села уређенија, више ће младих остати да живи на селу.

Добрић је прво село које је искористило своје паре. Од приспелих милион динара, одлуком савета Месне заједнице, уређен је центар села.

"Урадили смо бехатон на центру поред школског дворишта и школе, на центру поред дома, средили просторије дома које су биле у лошем стању, просторије месне канцеларије", наводи Драган Станчић, председник МЗ Добрић.

Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић напомиње да грађани све више уплаћују порез.

"Оно што ја могу да истакнем, а на шта сам посебно поносан јесте то да су грађани у претходне три године уплатили три пута више пореза на имовину од тренутка када смо почели да примењујемо одлуку. Првобитно је то било 36 милиона динара, сад смо дошли до 86 милиона, очекујемо у следећој години 107 милиона", истиче Зеленовић.

Где ће се паре уложити наредне године одлучиће мештани ове јесени у 24 села шабачког краја. Могу да гласају сви пријављени, а предлоге дају само они који плате порез.

"Од доласка овде знала сам да ћу остати, то ми није био план, али пошто су српски лекари спасили мој и живот моје бебе, коју сам родила овде царским резом, одлучила сам да останем у Србији", каже Нели Лауре Куђанг.

Има и оних који не планирају да остану у Србији, али док чекају наставак пута – раде, уче... Шабнам је у Београду већ осам месеци и овде иде у школу. Београд и не може да упореди с родним Кандахаром.

"Разлика је велика, девојчице су слободне, могу да иду куда год желе, уз некога могу свуда да се крећу. У Авганистану смо страховали од Талибана, тамо нема мира", каже Шабнам Араби.

Комесаријат је надлежан за интеграцију оних којима је додељена међународна заштита, а таквих није много. За њих, уколико познају српски језик, прави се појединачан план интеграције, обезбеђује и смештај.

"Крајем прошле године смо донели, тачније Комесаријат је донео уредбу о интеграцији, односно о укључивању миграната у друштвени, културни и привредни живот, тако да законски оквир имамо, један мали број миграната имамо, па у суштини ове године и тече интеграција једног малог броја лица, конкретно осам породица станује приватно и њима смо омогућили да имају тај смештај", наводи Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице и миграције.

Иако имају помоћ државе, невладиног сектора и међународних организација, осећају колико су другачији и да уклапање у српско друштво није једноставно.

"На пример, док се возимо аутобусом, гледају у нашу косу, наше руке, коментарисали су, а углавном не знају да ја разумем српски и говоре свашта, а кад их питам о чему је реч, изненаде се и кажу: она говори српски", каже Нели Лауре Куђанг.

Већина миграната који тренутно бораве у Србији пореклом је из Авганистана, чак две трећине – следе Ирачани, Пакистанци, Сиријци и Иранци.

Извор упознат са том одлуком је рекао да је Бенону дата прилика да оде под сопственим условима.

Лист Њујорк тајмс је раније јавио, позивајући се на једну особу блиску Бенону, да је он 7. августа доставио своју одлуку о оставци и да је то требало да буде обелодањено ове недеље, али је одложено због насилних протеста у Шарлотсвилу протеклог викенда.

Бенон је, како наводи Ројтерс, угрозио свој положај давањем интервјуа либералном политичком магазину Американ проспект, у ком је деловало као да доводи у питање став Трампа поводом Северне Кореје. 

Британска агенција преноси да је председник САД Доналд Трамп донео одлуку о смени Бенона.

Бенон се у последње време често сукобљавао са другим вишим саветницима у Белој кући и са члановима Трампове породице, наводи Њујорк тајмс, преноси Бета.

Ипак, отпуштање десничарског националисте Бенона би могло да проузрокује да се председник нађе под ударом критика конзервативних медија који су га до сада подржавали.

Нереди у Шарлотсвилу и Трампова реакција на њих, када је рекао да су "обе стране" криве за насиље, подстакли су захтеве да председник отпусти такозване националисте из свог окружења, чији је Бенон лидер.

Трамп у уторак није гарантовао да ће Бенон остати на функцији, али га је бранио као човека који "није расиста" и који му је "пријатељ".

Бенон је у сукобу са саветником за националну безбедност Хербертом Мекмастером, новим шефом Трамповог кабинета Џоном Келијем, као и са председниковим саветником и зетом Џередом Кушнером.

Полиција је на лицу места, а како медији преносе, нико није повређен.

Према речима репортера агенције Бета, на ауто-путу пре наплатне рампе код Инђије нешто раније данас догодила се лакша саобраћајна несрећа због које је саобраћај такође био успорен.

На снимку се виде успаничени пролазници као и пар који је у последњем тренутку успео да избегне комби и помери колица са бебом.

У два терористичка напада у Каталонији погинуло је 14 особа, а више од сто људи је повређено.

Полиција је, такође, саопштила да се трага за једним или више нападача, али није могла да пружи више информација о околностима напада. Ни мотив напада још није познат.

Напад ножем се догодио око 14.45 по локалном времену.

Ипак, како каже, за политичке одлуке одговорни су политичари, јер су за то и бирани, да доносе одлуке у наше име и зато "морају да имају јасан став о будућности Косова и Метохије".

Толико о Косову и Метохији... А, кад је реч о ширем друштвеном дијалогу о тој покрајини, на који је позвао председник Александар Вучић, Протић не верује да је могућ консензус.

"Нисам сигуран да било која врста унутрашњег дијалога о Косову и Метохији уопште може да изнедри неки резултатат. Политички чиниоци, појединци, грађани... свако од нас има свој поглед на то питање и свој одговор на проблем који имамо на Косову и Метохији. Стога не видим да постоји могућност да се дође до заједничког става", рекао је Протић.

На опаску да се, чини се, више говори о самом позиву на дијалог, него што се нуде конкретна решења, Протић каже да је то разумљиво, јер пристанак "увек мало изгледа као кокетовање са властима".

Чим се неко одазове на позив власти, ствара се, каже, утисак да он има пријатељски и добронамеран однос према политичарима који чине ту власт.

То, међутим, нема везе са чињеницом да опозиција у Србији и у овом случају, Косова и Метохије, и иначе, углавном коментарише деловање власти, уместо да изађе пред грађане са конкретним решењима.

"Српска опозиција је данас обезглављена, недорасла и њен највећи део је изгубио поверење народа. То су разлози катастрофалних пораза на неколико избора уназад. Опозициони лидери оклевају да било ста кажу, јер се боје како ће јавност да реагује", нагласио је Протић, иначе својевремено функционер једне од странака ДОС-а, Демохришћанске странке Србије.

Опозиција се, објашњава, данас труди да опстане на политичкој сцени, много више него да на ту политичку сцену утиче.

"Опозиционе странке су у запећку, јер је питање да ли ту има људи који могу нешто паметно да смисле и кажу", сматра Протић.

Могућности опозиционих представника да нешто кажу у јавности и медијима јесу веома ограничене, примећује Протић, али то не може да оправда слабост опозиције да било шта каже.

"Од нових политичких покрета нисмо добили контратежу актуелној власти, која је, у суштини, преузела политику од својих претходника у погледу евроинтерација. Не могу актуелни опозициони лидери да критикују садашњу политику власти према Европској унији и Косову и Метохији када су је и сами водили на сличан начин. Амбивалентан однос према Русији је такође стара прича", навео је Протић.

О најави писања заједничке Декларације Србије и РС о деловању за опстанак српске нације и српског народа, Протић указује, најпре, начелно, да је свака врста политичке стратегије потенцијално "осуђена" на кратак рок.

"Догодиће се, на пример, да неки други људи дођу на власт и да они у погледу тог питања имају другачије мишљење", указао је Протић.

На питање шта би евентуално најављена декларација требало да садржи, Протић истиче да у њој морају да се нађу одговори на најважнија питања која се тичу српског народа.

"Став Србије према питању Косова и Метохије, став Србије према Европској унији, САД, Русији, региону и питање будућности српског народа на Балканском полуострву су две стране исте медаље. Требало би да постоји јасна политика власти према сваком од ових питања, како би се Србија ставила на јасне темеље и кренула најзад напред", тврди Протић.

Док год то не буде учињено, ми ћемо се, уверен је Протић, вртети у истом зачараном кругу политике коју смо наследили још из Милошевићевог времена.

"Питам, зашто још робујемо предрасудама и заблудама из Милошевићевог времена и никако да се покренемо", закључио је Милан Ст. Протић.

Село Рибаре се налази на левој обали велике Мораве и од Јагодине је удаљено пет километара.

Осврћући се на иницијативу министра спољних послова Ивице Дачића који је изнео пре два дана у разговору са генералним секретаром Уједињених нација Антонијом Гутересом у Њујорку, Љајић је подсетио да је Србија са том иницијативом први пут изашла пре десетак година и да никада није добила неки конкретан одговор.

"Добијали смо само различита објашњења о томе због чега тај захтев тешко да може да буде прихваћен. Као прво, постоји препорука генералног секретара Уједињених нација по којој је јасно да осуђеници не могу да издржавају казну на простору бивше Југославије. То може да се повуче уколико би се донела другачија одлука. То је формални разлог", указао је Љајић.

Друго објашњење, које је како каже, Србија често добијали односило се на то да Србија у једном периоду није изручила све оптуженике, пре свега су тада на слободи били Радован Караџић, Ратко Младић и Горан Хаџић.

"Дакле, као незванична објашњења смо добијали да није реално да они као позитиван сигнал предузму један такав потез све док сви оптуженици не буду изручени. Када су изручени сви оптуженици онда је уследило ново објашњење, које опет није било званично, али су га сви у Трибуналу понављали, да они сумњају да би у Србији осуђеници имали повлашћен третман, с обзиром на расположење у јавности да се већина њих третирају као хероји", рекао је потпредседник Владе Србије.

Сматра да хашки осуђеници не би имали бољи третман у Србији, упркос томе што се они чешће славе као хероји него што се третирају као починиоци тешких ратних злочина.

"Не видим да би они имали било какав бољи третман. Њихов боравак у српским затворима подразумева строги надзор над њима док издржавају казну. Дакле, апсолутну контролу уз могућности да сваког тренутка Трибунал донесе и другачију одлуку", напоменуо је Љајић.

Уз ове разлоге, треба додати да Србија има још једну неиспуњену обавезу према Трибуналу, а то је изручење радикала окривљених за непоштовање суда, подсећа Слободна Европа, али је њихво изручење одбио суд јер нису испуњени услови по српском Закону о сарадњи с хашким трибуналом.

Упитан за мотив Ивице Дачића да приликом сусрета са Гутересом понови захтев да преосталих 15 српских држављана, хашких осуђеника, издржавају остатак казне у затворима у Србији, Љајић каже да су неки од осуђеника далеко од Србије, породице и да теже остварују контакт са њима.

"Негде постоји значајна језичка баријера и препреке па не могу да остварују контакте, тиме и нека своја права. Рекао бих да су хуманитарни разлози мотивисали на једну овакву иницијативу", навео је потпредседник Владе Србије.

Хашки трибунал је својевремено са 18 држава потписао споразум о издржавању казни осуђеника у њиховим затворима.

Међу потписницима није ни једна држава региона. Ниједан хашки оптуженик по правилима Трибунала не може да служи казну у својој земљи.

Мифтари је некадашњи локални командант ОВК и припадник обавештајне службе ШИК.

Догађај је потврдила портпаролка косовске полиције Фљора Ахмети, наводећи да је истрага о том случају у току.

Док једнима предстоји монтажа документараца сниманих у Чачку, Ивањици и Ужицу, други ће имати прилику да употпуне знања од искусних документариста, међу које се убраја и професор Драган Елчић, предавач на мастер класу "Интердок".

"Ово је нешто што је јединствено не само у Европи него и у свијету", истиче Елчић. "Зашто? Ево, ми данас имамо двадесет полазника из једанаест земаља, а од тога буквално са сваког континента. Дакле, то је нешто што долази са другачијим културама, из другачијих школа, другачије перципирају документарну форму, или умјетност као такву."

Та мултикултуралност у филмској уметности огледа се и у школовању Деби Онуохе  из Гане. Дипломирала је друштвене науке на Харварду, докторирала на Кембриџу, а магистарске студије у области филма и режије похађа у Белгији.

"Мислим да је неопходно увек трагати за различитим контекстом и новим информацијама", каже Деби Онуха. "Иако сам стекла знања у филмској школи, учим и од колега из других земаља. Тако из другачије перспективе, од онога што сам до сада научила, учим како направити документарац и пласирати га маркетиншки."

У Пожегу је допутовао и Ник Оланка са Филипина, који је за кратке и дуге игране филмове, серије, драме, освојио бројне међународне награде. Он каже да се о "Интердоку" прочуло  у свету и зато га ништа није могло омести да дође у Србију:

"Прошле године сам требао да будем полазник, али сам доживео мождани, због чега сам имао операцију на мозгу. Међутим, нисам одустао од идеје да дођем овде, јер сам чуо за Интердок. А мој унутрашњи креативни немир био је водиља да истрајем, да трагам за идејама и начином како да их преточим кроз уметност у филм."

Прича о "Интердоку" завртела се пре седам година и од тада се шири планетом, тако да се о филмским лекцијама у малој Пожеги прича у многим светским метрополама.

С обзиром на Нуријеву жељу да се и даље ликовно школује, Дечји култуни центар Београд ће му обезбедити све потребне материјале и опрему са идејом да настави надградњу свог сликарског талента уз помоћ ликовног педагога Катарине Булајић Павловић.

"Дечји култуни центар Београд има за циљ да открива потенцијале деце и младих у свим областима културе као и да их даље усмерава и развија", наводи се у саопштењу и истиче да је дужност тог центра да помогне и омогући да се деца у будућности оформе у ономе у чему су најбољи и створе добру основу за даље академско усавршавање.

Полиција је навела да је мушкарац који се налази у притвору деловао сам али се не одбацује могућност да је у напад било умешано још људи. Власти су у потрази за потенцијалним осумњиченима.

Председник Финске Саули Нинисто посетио је Турку и осудио напад као шокантан и кукавички чин.

Он је рекао да званичници раде све што могу да би Финци могли да се осећају безбедно.

Након што је финска полиција упуцала у ноге и ухапсила једног мушкарца који је ножем избо и повредио више особа у Туркуу, послато је упозорење да би још неколико нападача могло бити на слободи.

Финско Министарство унутрашњих послова је саопштило да је, након овог напада, подигнут ниво безбедности у читавој земљи, а полиција је преко Твитера упозорила грађане да избегавају центар тог града.

Финска национална телевизија Иле обавестила је да је центар Туркуа затворен, а сведоци напада су рекли како су видели тела на земљи у том делу града, преноси АФП.

"Влада помно прати ситуацију у Туркуу и полицијске операције су у току", твитовао је Јуха Сипила пре састанка у кабинету, преноси АФП.

МТВ3 телевизија обавестила је да је полиција подигла ниво обезбеђења на аеродруму у Хелсинкију, као и на железничким станицама.

У 2012. години тадашњи фински премијер Јирки Катајне избегао је напад ножем у Туркуу током изборне кампање за општинске изборе, а нападач је био психички поремећен и није подигнута оптужба против њега, подсећа АФП.

"Данас смо разговарали са грађанима Старе Пазове, дружимо се са њима и кроз презентацију свих видова полиције желимо да прикажемо грађанима шта полицијски службеници конкретно раде и шта од њих могу да очекују", рекао је Стефановић, саопштио је МУП.

Додао је да Министарство унутрашњих послова на овај начин, јачањем поверења кроз непосредну комуникацију грађана са полицијским службеницима, жели да постигне да пројекат "Полиције у заједници" у потпуности заживи.

"Ту смо да покажемо шта су могућности полиције, не само кроз репресивну улогу, већ првенствено на пољу превентивног рада", рекао је министар.

Истакао је добру сарадњу коју полиција има са општином Стара Пазова и истакао да су захваљујући доброј комуникацији између полиције и локалне самоуправе у свим општинама Сремског управног округа формирани локални Савети за безбедност.

Потпредседник Владе Републике Србије је навео да је општина Стара Пазова један од лидера у Србији по порасту броја запослених, јер је у последњих пет, шест година успела да направи значајан скок.

"Самим тим повећан је број становника, број привредних субјеката, али је и посао полиције постао сложенији", рекао је Стефановић.

Истакао је да је полиција у овој општини успела степен криминалитета да сузбије на веома низак ниво и да је захваљујући ефикасном раду полицијских службеника, пре свега на сузбијању кривичних дела наркотрафикинга, али и привредног криминала, значајно повећана безбедност грађана.

Додао је да се у сарадњи са локалном самоуправом разматрају пројекти који ће у наредним годинама, кроз већи број камера, изградње додатне инфраструктуре за полицијске станице, али и приближавања полиције грађанима, допринети да њихов свакодневни живот буде што спокојнији.

"Желимо да полиција буде што ефикаснија, да ради за своје грађане и зато ћемо у сарадњи са локалном самоуправом радити на унапређењу квалитета рада, кроз изградњу нових објеката полиције и набавку нових патролних возила и опреме која ће помоћи да полицајци, ватрогасци, запослени на управним пословима и сви остали који раде у МУП-у буду више на услузи грађанима", закључио је министар.

Грађани Старе Пазове, у оквиру акције "Полиција у заједници", имали су прилику да се упознају са радом припадника Жандармерије, Специјалне антитерористичке јединице, Управе полиције, Управе саобраћајне полиције, Полицијске бригаде и Сектора за ванредне ситуације.

Најмлађи суграђани имали су могућност да се кроз различите активности друже са полицајцима, што је један од кључних фактора за стицање поверења, али и да уживају у програмима које су извели водичи службених паса и чета коњаника.

Деца су имала прилику да се уз помоћ припадника полиције пењу и спуштају низ вештачку стену, упознају са начинима гашења пожара лаком пеном, али и едукују о опасностима од употребе наркотика и проблемом вршњачког насиља.

На тактичко-техничком збору, грађанима је приказан и део опреме коју припадници Министарства унутрашњих послова користе у свакодневном раду, наводи се у саопштењу.

Према наводима оптужнице, Ратковић је од јуна 1992. године до јануара 1993. године поступао супротно одредбама Женевске конвенције о заштити цивилних лица за време рата.

Ратковића оптужница терети да је као војник Вишеградске бригаде Војске Републике Српске у више наврата мучио, злостављао и премлаћивао жртву, коју је силовао и сексуално злостављао, наневши јој тешке физичке и психичке повреде, те трајне последице злостављања које и данас осећа, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

Оптужница је прослеђена Суду БиХ на потврђивање.

Саобраћајна несрећа догодила се у Венизелосовој улици у делу града Подбара.

Посебна организација саобраћаја на снази је и на Тргу Славија и у Булевару ослобођења у периоду од 11.08.2017. до 20.10.2017. године.

Такође, нови режим саобраћаја спроводи се и на Бранковом мосту и у Главној улици у Земуну.

Навела је да смо 1. августа Европској комисији послали сва документа за поглавља 23 и 24 неопходна за састављање новог, другог извештаја о владавини права, који се очекује у новембру.

Подсетила је да је први извештај ЕК о владавини права, такозвани "нон пејпер", објављен у априлу ове године, те да је он стављен на увид јавности што, како каже, није била ни пракса нити обавеза.

Истиче да је транспарентност један од водећих принципа од кога се неће одустати, него ће бити и пресликани на остала поглавља у преговорима са ЕУ.

Наводи да ове године неће бити извештаја Европске комисије о напретку и да ће он бити објављен у априлу 2018.

"Најављујем озбиљно тешку 2018. годину када је реч о броју послова и обавеза које треба да урадимо", наводи Мишчевићева и додаје  да нас идуће године очекује три пута тежи посао на имплементацији акционог плана која је у току, на ревизи акционог плана за Поглавље 23 и Акционог плана за заштиту права мањина, као и испуњавање свих обавеза и свих мера из планова.

Навела је да је за њу то нови квалитет, нови степен и нова вредност.

Помоћник министра правде и шеф преговарачке групе за Поглавље 23 Чедомир Бацковић је рекао да је из Акционог плана за то поглавље спроведено 65 одсто активности, 13 одсто је делимично извршено, два одсто скоро у потпуности испуњено, док 20 одсто није реализовано.

Навео је да је у целом послу на спровођењу Акционог плана веома важна улога цивилног сектора.

"има још 50-60 центиметара, али се јос нисмо насукали".

Корито реке може да се прегази. Дуж целе градске плаже вода не допире ни до колена. Двадесетосам је степени, али се и у најдубљим деоницама плива по камењу.

"Не памтим као тренер кајака да је 20 година уназад био овако низак водостај. Сналазимо се,весламо на најдубљим местима, али тешко, весламо, али није то то", каже Цеца Гојић, тренер КК"Ибар".

У највећем проблем су рибе. Риболовци кажу да су се разбежале у брзаке, јер траже кисеоник.

"Траже дубину, има је тамо горе, али ја сам овде, јер волим реку, волим воду".

Према прогнозама Републичког хидрометеоролошког завода озбиљног повећања водостаја неће бити у скорије време. Падавине које метеоролози најављују биће само "кап воде у мору".

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465

Такође, Трибунал је усвојио измењену оптужницу којом се сада терети само друго двоје оптужених радикала - Вјерица Радета и Петар Јојић, против којих налози за хапшење и потернице расписане преко Интерпола остају на снази.

Тај суд је, преко Секретаријата, упутио обавештење свим чланицама Уједињених нација о насталим изменама у овом случају.

Хашки трибунал затражио је још у јануару 2015. године од Србије да ухапси и изручи Остојића, Радету и Јојића, због оптужби да су застрашивали и подмићивали сведоке у поступку против Шешеља, који је у међувремену првостепеном пресудом Трибунала ослобођен свих оптужби.

Како је Одељење Вишег суда у Београду у мају 2016. године закључило да нема услова за њихово изручење према српским законима, изручење је одбијено.

Трибунал је у међувремену расписао потернице за њима преко Интерпола, а тражио је и од Србије да промени своје законодавство ради изручења радикала.

Виши суд је наиме закључио да према српском Закону о сарадњи са Хашким трибуналом нису испуњени услови за предају и хапшење радикала.

Тај суд сматра да је правна обавеза Србије да испоручује само окривљењене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности, што код радикала није случај.

Хашко тужилаштво је оптужило Радету, Јојића и Остојића за кривично дело непоштовања суда јер су наводно вршили притисак на двојицу сведока тужилаштва да сведоче у корист Шешеља, нудећи им противуслуге.

Шешељ је у марту прошле године првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протеривање Хрвата из Војводине.

Градско веће Крагујевца је 16. августа усвојило Програм распореда средстава за финансирање развоја информисања у граду Крагујевцу у овој години.

"Програмом су предвиђена средства у укупном износу од 20 милиона динара, и то за услуге по уговору - 18 милиона динара и за субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама у износу од два милиона динара, распоређених у корист Привредног друштва РТК д. о. о", наводи се у одлуци Градског већа објављеној на сајту града.

Независно удружење новинара Србије је подсетило да је Министарство привреде крајем јануара ове године раскинуло уговор о приватизацији Радио-телевизије Крагујевац са контроверзним крушевачким бизнисменом Радојицом Милосављевићем који је највећу регионалну телевизију купио у октобру 2015.

Агонија РТК трајала је током целе прошле године, Министарство је Милосављевићу дуго гледало "кроз прсте" да би коначно поништило уговор о купопродаји и ту медијску кућу вратило бившем оснивачу.

"Цео тај незаконит власнички трансфер обављен је формално 21. јуна а одлука је донесена уз сагласаност Владе. Уговором о преносу оснивачких права између града Крагујевца и Министарства привреде, град је, поред оснивачких права, прихватио и обавезе према запосленима и повериоцима", наводи се у саопштењу.

Према његовим ријечима, у одлуци Управног одбора Савета за спровођење мира о примени програма "пет плус два" говори се о подели државне и војне имовине, а не о њеном књижењу непосредно на заједничке институције.

Иванцов је истакао да заступа став да питања која се непосредно тичу интереса једног од ентитета не могу бити решена без његовог учешћа. "Ово је један од постулата државног уређења БиХ", рекао је Иванцов. 

Он је подсетио на основни принцип Дејтонског споразума који гласи да битне одлуке за БиХ и ентитете морају бити резултат сагласности сва три народа.

Канцеларија високог представника у БиХ саопштила је јуче да пружа пуну подршку свим надлежним органима у процесу књижења перспективне војне имовине на БиХ што је, како је наведено, у складу са ставом који заступа Управни одбор Савета за спровођење мира. 

"Органи Републике Српске морају омогућити књижење свеукупне перспективне војне имовине која се налази на територији Републике Српске, те у том контексту морају, такође, спровести и одлуку Суда БиХ у предмету Хан Пијесак", саопштено је из ОХР-а.

Уставни суд БиХ одбио је као неосновану апелацију Републике Српске поднесену против пресуда Суда БиХ, којима је наложено да војни објекат "Велики Жеп" на Хан Пијеску буде укњижен на БиХ.

Пресудама Суда БиХ, које су донесене 2015. и 2016. године Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове обавезана је да укњижи на БиХ објекат и земљиште површине 11.474 метра квадратна на Хан Пијеску, те да над њима буду избрисана сва права Републике Српске.

Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове, међутим, кажу да нема услова за спровођење пресуде Суда БиХ о упису имовине у Хан Пијеску.

Реагујући на Ердоганову изјаву, немачки министар спољних послова Зигмар Габријел рекао је да је порука председника Турске чин мешања у суверенитет Немачке.

Габријел је изјавио да Ердоганово мешање у изборну кампању у Немачкој показује да он жели да подстакне неслагање између немачких грађана, као и да их окрене једне против других, преноси АФП.

Одлука о штрајку је донета на седници Главног одбора Уније синдиката просветних радника Србије која је одржана 16. августа.

Одлучено је да ће запослени, чланови тог синдиката ступити у једнодневни штрајк и да ће тог дана часови трајати 30 минута, а да ће истог дана у 12.00 часова, све градске, општинске, регионалне организације одржати протестне скупове у својим местима.

"Јако лепа прича у јако лепој средини. Уживао сам стварајући у таквом  граду, стварајући са таквим људима који су такодје доста јаки . Из тог разлога ми је И драго што сам освојио то место јер сам видео са којим  колегама сарадњујем И колико су они на висдоком професионалном нивоу. Начин на који се повезују људи који немају чак ни заједнички језик. Где  ми у сарадњи са Италијанима, Шпанцима, са Американцима стварамо. Не  полемишемо о некој политици него стварамо уметност И то је разлог да се  заиста осећам лепо због овога", каже Лазар Катанчевић, награђени фотограф.

"Вест о добијању Лазареве награде примили смо у породици врло  емотивно. Да је жив најпоноснији би био деда његов. Он је зачетник ове  комплетне приче , што се тиче фотографија. Ја сам ту неки прелазни  период, а доносилац награде је ту ипак, што кажу наши, обелио образ", каже Борис Катанчевић, отац.

О класичној фотографији Лазар је учио од оца, у сфери дигиталне учитеља је надмашио. На Академији ликовних умјетности у Требињу  студира графички дизајн. Крајем септембра, у Завичајном музеју, имаће  прву самосталну изложбу, на којој ће уз  бројне друге, представити и победничку фотографију са фестивала.

"Мени је Карловац био јако, јако инспиративан и готово сам сигуран да  би и Александровац био мојим колегама кроз њихове објективе. Мислим да  би ту требало да се поразмисли мало о тој теми  пошто оваква нека причас  даје могућност младима да сарадју И да стварају нешто што може много поправити углед неког града", каже Лазар.

Апаратом као најдражим алатом, Лазар свакодневно бележи најлепше слике Жупе, промовишући родни град и инспиришући се за наредни Фестивал са жељом да освојену титулу догодине одбрани.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707