По истеку задржавања, осумњичени ће, уз кривичну пријаву, бити спроведен основном јавном тужиоцу у Смедереву, а заплењени дуван предат је у надлежност Пореској полицији.

Конкретно се ради о прописима у вези осигуравајућих друштава која желе да инвестирају у изградњу стамбеног простора.

Такве инвестиције, према циљу налога за лобирање, треба да буду могуће са мање сопственог капитала.

Фајман је годинама био министар за грађевинарство, односно изградњу станова и обнову града у влади града и покрајине Беч.

Поднео је 9. маја оставку на све политичке функције, а 20. јуна регистровао делатност лобисте.

Претходно је Фајман добио "неплаћени" посао, пошто је од генералног секретара УН именован за специјалног изасланика за борбу против незапослености младих.

Осим Шарића, суђење се поновља и према Горану Соковићу који је у бекству, Жељку Вујановићу, Родољубу Радуловићу који је такође у бекству, затим Ненаду Новаковићу, Бошку Недићу, Марку Пандрцу који је у бекству Николи Димитријевићу, Живку Сидинском, Бобану Стојилковићу, Марку Дабовићу и Бориславу Туњићу.

Поново ће се судити и одбеглим Небојши Сретеновићу, Марку Рачићу и Владимиру Рачићу, Петру Обрадовићу и Миловану Миловцу, као и сведоцима сарадницима Драшку Вуковићу, Радану Адамовићу и Небојши Јоксовићу.

На оптуженичкој клупи овог пута заједно са Шарићем нашли су се оптужени који су били у бекству у време почетка првог суђења - Михаило Ђоковић и Дарко Тошић, који су осуђени у одсуству али су у међувремену ухапшени и изручени из Италије односно Холандије.

Првостепеном пресудом, која је укинута, Шарић је био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне.

Бојан Станојковић, Дарко Газдић и Александра Машић су правоснажно ослобођени оптужби у том процесу, јер је Апелациони суд у односу на њих потврдио првостепену пресуду, док је деветоро оптужених за припадништво Шарићевој групи раније осуђено на основу споразума о признању кривице и трајно им је одузета спорна имовина.

Шарић се предао српским властима 18. марта 2014. године од када се налази у притвору.

Пре тога је од почетка поступка у октобру 2009. године, био у бекству.

Процес се води по шест спојених оптужница због шверца више од укупно 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у Западну Европу током 2008. и 2009. године.

Према оптужници, чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева, и организовали пребацивање кокаина из држава латинске Америке у луке Западне Европе.

Када су им полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, хапшење првих припадника ове групе догодило се у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији "Балкански ратник".

Апелациони суд је раније саопштио да су кључни разлози за укидање првостепене пресуде Дарку Шарићу и осталима то што нису дати јасни разлози поводом правног питања везано за могућност примене института продуженог кривичног дела код неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога.

Поред тога, разлог је и недовољна образложеност конкретизације радњи окривљених понаособ, као и коришћење пресуде на основу споразума о признању кривичног дела.

У Специјалном суду у Београду Шарићу се у посебном поступку суди због оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.

Шарић и још 17 окривљених у том процесу терете се за прање око 22 милиона евра.

"Затим би заједно са својим лажним супругом одлазиле у Немачку или Данску и тражиле дозволу за боравак", рекла је за онлајн дневник Актуалитy портпарол словачке полиције Дениса Балогова.

Дозволу за боравак Словакиње би у Немачкој добијале лако пошто су држављанке чланице Европске уније, а младожењама са западног Балкана одобраван је такође без проблема боравак по основу спајања породице.

Словачка полиција ухапсила је петорицу чланова те организовано групе, двојица шефова ће остати током истраге у затвору док су преостала тројица пуштена да се бране са слободе.

Према словачким законима, за кривично дело шверца имиграната прети им од две до осам година затвора.

Истрага за сада има чврсте доказе за пет, а испитује се још најмање 20 таквих лажних наменских бракова које су склопиле Словакиње старости од 21 до 43 године са мушкарцима са западног Балкана.

Од почетка године словачка полиција ухапсила је 23 особе које су организовале лажне бракове да имигранти углавном из Србије, Црне Горе, Македоније, Индије и Нигерије дођу до легалних дозвола за боравак и рад у Немачкој или Данској.

Портпаролка авио-компаније Циело Вилалуна, рекла је да се авион, са 222 путника и 13 чланова посаде безбедно вратио на аеродром у Манили из "техничких разлога" и додала да је авион на техничком прегледу као и да узрок дима и даље није познат.

Трамп признаје да је Јерусалим вечна престоница јеврејског народа већ 3.000 година и да ће САД, под његом администрацијом, прихватити мандат америчког Конгреса да се Јерусалим призна као неподељени главни град Израела, саопштено је из његовог предизборног штаба.

Израаел је заузео источну арпаску половину Јерусалима током рата 1967. и анектирао га 1980, прогласивши цео град за престоницу Изралеа.

САД и већина чланица УН не признају ту анексију и сматра да би коначни статус Јерусалима требало да буде решен у оквиру преговора са Палестинцима.

Амерички Конгрес је 1995. године усвојио закон којим се позива на признање неподељеног Јерусалима као престонице Израела, али ниједан амерички председник није применио тај закон сматрајући да је Конгрес тиме прекршио овлашћења по питању спољне политике.

Канцеларија израелског премијера издала је саопштење после састанка али без помињања Трамповог обећања у вези са Јерусалимом.

Из Трамповог штаба је такође саопштено да је Трамп обећао Израелу и "изузетну стратешку, технолошку и војну сарадњу" у случају да буде изабран за председника.

За Трампа је Израел витални партнер САД у глобалном рату против радикалног исламског тероризма.

Нетанијаху је има приватни састанак и са Хилари Клинтон.

Према његовим речима, веома је важно укључити земље Вишеградске групе у решавање проблема избегличке кризе, а посебно када је реч о расподели терета миграната.

Заштита спољне границе ЕУ, како је додао, предата је Фронтексу, а од хот спотова и враћања избеглица је превише очекивано.

Доскоцил сматра да је Фронтекс преоптерећен, те је неопходно да се успоставе јасне структуре за заштиту спољне границе.

Када је реч о споразуму ЕУ и Турске, Доскоцил наводи да је то средњерочно исправан пут, али дугорочно Европа не сме бити зависна од Анкаре.

Модел који постоји са Турском, према његовим речима, требало би успоставити и са Африком.

Доскоцил наглашава да би требало успоставити центре за решавање молбе за азил изван Европе.

Посланица италијанске Демократске партије Лаура Гаравини затражила је европску солидарност.

Европа је пре три године гледала у страну и оставила на цедилу Италију и Грчку, критиковала је Гаравини додајући да решење овог проблема није национално питање.

Границе на мору није лако обезбеђивати, нагласила је Гаравини додајући да је донета одлука о европској обалској стражи, али она још не постоји.

Посланик у Европском парламенту и лидер опозиције у словачкој скупштини Рихард Сулик оценио је да би расподела избеглица у Европи представљала позив кријумчарима.

Захтеви за азил требало би разматрати изван ЕУ, предложио је Сулик.

Лист пише да је наложено затварање те банке према УН санкцијама уведеним као одговор на севернокорејске нуклеарне тестове, али да је она наставила тајно да послује.

Пекинг врши све већи притисак на суседну Северну Кореју да престане са развојем нуклеарног оружја којим крши међународне санкције.

Кинеске власти овог месеца су откриле да испитују компанију за коју истражитељи верују да је Северној Кореји продавала материјал за могућу војну употребу.

У кинеском министарству спољних послова и банкарском регулаторном телу нису желели да коментаришу ове наводе, пише АП.

Обе агенције преносе да је Комисија за спровођење референдума саопштила да је на 71 одсто бирачких места, 99,8 одсто грађана гласало да се 9. јануар и убудуће обележава као Дан РС.

Референдум је, наводе светске агенције, одржан упркос одлуци највишег суда Босне и Херцеговине и западном притиску да се откаже процес који, како оцењују, ризикује да распири етничке тензије у тој балканској земљи.

Ројтерс преноси да је полиција саопштила да нису пријављени инциденти током гласања, а да је влада РС поручила да ће поступати у складу са одлуком суда о Дану РС и изменити Закон о празницима, али тек после гласања.

Британска агенција навела је да је данашњи референдум први откако је 1992. године одржано гласање о отцепљењу од тадашње Југославије, након чега је уследио трогодишњи етнички сукоб у којем је погинуло 100.000 људи.

Ројтерс подсећа да је 9. јануар датум када су босански Срби прогласили независност од Босне 1992. и наводи да је "тиме убрзан погубни рат у земљи који је био обележен масовним убијањем, као најкрвавији сукоб у Европи после Другог светског рата".

Британска агенција примећује да је, док су САД и ЕУ позвале РС да откаже гласање у страху од нестабилности, Русија подржала изјашњавање.

И АФП наводи да је Дан Републике везан за рат вођен деведесетих у подељеној БиХ и да остаје споран за друге етничке заједнице у тој земљи.

Француска агенција истиче да је референдум идеја председника РС Милорада Додика, за кога наводи да је поздравио велику излазност и "свечану атмосферу", али и да је "игнорисао забрану Уставног суда БиХ, неодобравање од стране САД и ЕУ и резервисаност Србије, свог великог савезника".

Датум обележавања празника, 9. јануар, има огроман емоционални одјек у подељеној Босни и "дира у сећања на националистички жар, трауме и крвопролиће", наводи АФП.

АП сматра да РС одржавањем референдума ризикује да буде подвргнута западним санкцијама и да њени лидери буду кривично гоњени.

Референдумско гласање, наводи америчка агенција, подиже тензије и јача страхове од нових сукоба, пошто Бошњаци и Хрвати виде референдум као покушај уздизања српског региона изнад Уставног суда БиХ.

Према АП-у, такође је и "тест за озбиљнији референдум који лидери РС најављују за 2018. о независности од Босне".

Посланици ће разматрати и више предлога одлука о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију, на предлог Високог савета судства, као и измене Одлуке о утврђивању састава Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, који је поднела Гојковићева.

На дневном реду су и измене одлука о избору чланова и заменика чланова одбора парламента, које су поднеле посланичке групе СНС, Двери и СРС.

Седница ће бити одржана у Дому Народне скупштине са почетком у 10 часова.

Претходна рунда је одржана 9. септембра и тада је бивши португалски премијер Антонио Гутереш поново био први док је Јеремић освојио најбољи до тада резултат – био је трећи са два позитивна гласа више него раније.

Гутереш је тада освојио 12 позитивних, два негативна и један неопредељени глас, иза њега је следио шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак са 10 позитивних, четири негативна и једним неодређеним гласом, док је Јеремић добио девет позитивних, четири негативна и два неодређена гласа, што је до сада његов најбољи резултат.

Према писању београдског листа Данас, који се позива на неформални документ УН, кандидат Србије се према пресеку гласова после четврте рунде гласања налази се на другом месту.

Према том документу, Јеремић има 33 позитивна, 18 негативних и девет неутралних гласова.

Првопласирани је Гутереш, који има 46 позитивних, седам негативних и седам неутралних гласова.

Јеремић је уочи данашњег гласања рекао да је кандидатура Србије добила широку подршку захваљујући транспарентном приступу и конкретним предлозима за реформу УН.

"Циљ за понедељак је да останемо при врху, спремни за одсудни сегмент ових избора који почиње у октобру", рекао је Јеремић у интервјуу Гласу Америке.

Земљотрес на југу уследио је само неколико минута пошто је релативно јак потрес магнитуде 5,5 погодио север земље, острво Хокаидо.

Није било пријављене штете ни повређених у два земљотреса која су се готово истовремено догодила на два краја Јапанског архипелага, јавила је агенција АП.

Радник је пао са скеле, са висине од два метра.

Са тешким повредама је пребачен на реанимацију Ургентног центра.

На нивоу премијера већ два пута су постизани споразуми у овој области, последњи пут у августу прошле године, али бар до пуне примене још увек није дошло.

Приштина као главни исход ових разговора види добијање међунарног позивног телефонског броја, као још једну потврду свог статуса.

Београд другачије види ствари и сматра да Приштина тек када се испуне одређени услови може уз дозволу Београда да добије међународни позивни број, али за одређену територију у оквиру Србије.

За Београд главно питање у овим разговорима је имовина "Телекома Србија" на Косову, односно могућност да се несметано оснује такозвана ћерка компанија "Телекома Србија" и да несметано функционише на територији целог Косова.

У Канцеларији за Косову и Метохију кажу да Приштина жели да преузме имовину "Телекома Србије" и да је затим рентира односно наплаћују "Телекому Србија".

О овим питањима ће се наредних дана у Бриселу водити разговори, од њих зависи и коначни договор у овој области.

Од исхода преговора о телекомуникацијама ће у доброј мери зависити и темпо отварања преговарачких поглавља у преговорима о чланству Србије и ЕУ, јер неке земље чланице желе да виде већи напредак у дијалогу Београда и Приштине пре него што дају зелено светло за отварање нових поглавља пре краја ове године.

"Прехладе се, онда немаш новца за лекове. Они су 500 до 700 динара. Немаш за аутобус да их одведеш до лекара. Некад има за ужину, некад не, деси се да му купи друг који је са њим у разреду", каже мајка Зорица.

Фрижидер им не ради, бојлер немају. Купају се у лименом кориту старом више од 60 година.

"Много је тешко и много лоше. Немамо купатило, деца траже, нормално да и нама треба, не само деци, али нисмо у могућности да направимо. Сад тренутно не радим, прошле године сам оперисао брух, мучио сам се, радио сам опет да бих прехранио децу", наводи отац Бобан.

Зидови су једва омалтерисани, опасност да се стара инсталација не запали, а унутра оскудни намештај. Такав им је и јеловник.

Трошна кућа стара више од 130 година постала је тесна за ту седмочлану породицу. Тешко је организовати боравак овде, а још теже учење.

"Свеске имам, један мој друг ми помаже. Тешко је да учим, немам своју собу, немам једну просторију да савладам задатке који су ми у школи тешки", истиче син Бобан.

Општина Гаџин Хан је више пута помагала Цветковићима преко Центра за социјални рад, али реновирање куће би било, кажу, превелика инвестиција за скроман општински буџет, тако да овој породици предстоји још једна зима у хладној и оронулој кући.

"Дакле, да ли ће се у БиХ поштовати одлука власти у Сарајеву, или ће одлука о важним питањима бити везана за људе у ентитетима. Може се очекивати да се овим неће завршити, као што није ни почело", рекао је Вулетић гостујући у Дневнику РТС-а.

Већ десетак година, како каже, стално постоје тензије у вези са Дејтонским споразумом – шта он значи и како ће бити преобликован. С једне стране је став да је БиХ нефункционална јер није унитарна, а с друге стране је став, пре свега из РС, да битне одлуке треба везати за Бањалуку, каже Вулетић.

Премијерка РС Жељка Цвијановић изјавила је синоћ да сви они који не могу да се идентификују са 9. јануаром као Даном Републике неће бити обавезни да га прослављају.

"На тај начин она овим предлогом, ако то уђе у закон, извлачи тај кључни аргумент који је питање референдума довео пред Уставни суд. Тај корак неутралише главне аргументе и сукоб око референдума", рекао је Вулетић.

Тензије око референдума су и у вези са тим да ли ће он бити увод у наредне референдуме и тако и даље доводити у питање сувереност Сарајева, рекао је Вулетић додајући да ће бити притисака да се политичке елите у РС дисциплинују.

Згодна ствар за Додика је што је успео да око тог питања уједини све политичке актере у РС, каже Вулетић.

Коментаришући изјаву председавајућег Председништва БиХ Бакира Изетбеговића да очекује реакцију међународних институција, али да неће бити рата, Вулетић је рекао да нигде у региону нема расположења међу грађанима за ратни сукоб.

"Рат је последња опција ако се на други начин не може решити сукоб, а овде има много простора за различита решења", рекао је Вулетић.

"Очекује да ће РС покушавати да стабилизује своју позицију као суверени део у оквиру БиХ. "На делу је Сарајево, видећемо колико нервозе има у Сарајеву", рекао је Вулетић.

Када је у питању однос Београда и Бањалуке, Вулетић истиче да Србија треба да води рачуна о ширим интересима и стабилности региона, док је Додик локални лидер.

"Србија се одговорно поставила. За Додика су важни и избори следеће недеље. Он као локални лидер не мора да посматра и шири контекст", закључио је Вулетић.

"Вербална претња креће још од позива диспечерима, претње екипама на терену, чак се дешава и да пацијенти долазе у нашу зграду и да прете, када морамо позвати помоћ наше полицијске управе", објашњава др Милана Видовић, начелница Службе хитне помоћи у Зрењанину.

Доктор Драган Цакић, начелник Службе хитне помоћи у Лесковцу, истиче да су диспечери често изложени вербалном насиљу у виду претњи, псовки, вређања.

"Било је и физичких напада, судских процеса, најразличитије ситуације имамо на терену", наводи Цакић.

Доктор Александар Чокановић из Градског завода за хитну медицинску помоћ Београда, каже да се напади најчешће догађају када су у питању алкохолисани пацијенти или после неких туча.

У службама хитне помоћи кажу да највише проблема има и да се грађани најчешће жале због "тзв. кашњења хитне помоћи".

Болесноме сваки минут делује као вечност, па им је чекање увек предуго. Да би дозвали хитну помоћ и кад им није потребна, грађани се неретко служе и тзв. лажним позивима, екипи буде пријављено једно стање, а на терену затичу нешто сасвим друго.

"Рећи ћу вам као пример да је најудаљенија тачка на коју ми идемо 30 километара одавде. Тешко ћете ви објаснити пацијенту који чека вашу помоћ да сте били тамо или овамо и да нисте могли на време да стигнете", наглашава Цакић.

Докторка Видовић напомиње да грађани треба да имају разумевања.

"Битно је рећи да се хитна помоћ не зове због дугог чекања у редовима у домовима здравља, или само због превоза. Хитна помоћ служи за хитно угрожене болеснике", истиче Видовић.

Више је инцидената и у Крагујевцу него прошле године, због чега је синдикат Завода за хитну медицинску помоћ апеловао на надлежне да боље заштите запослене у здравству.

Министар Вујовић је прошле недеље најaвио нова законска решења која би требало дa замене она донета још пре две деценије.

"Кубикажа је била нешто чега се ја сећам као студент. Кад сам ја куповао први аутомобил, то су била чувена два литра, ако купите аутомобил са више од 2.000 кубика, онда ћете бити у страшно неповољној ситуацији. Зашто је то данас тако, зашто не користимо потрошњу, вредност на тржишту, данас имамо вредност половних аутомобила, имамо публикације. Не морамо да се користимо физичким величинама апроксимативно – то нема никаквог смисла", објашњава министар финансија.

Коначно решење још није готово, кажу у Министарству. Дилема остаје да ли опорезовати кубикажу или вредност возила.

У удружењу продаваца нових возила кажу да је крајње време да се нешто промени и да и њима не одговара досадашњи систем који фаворизује купце до 2.000 кубика, а кажњава оне који купују јаче аутомобиле.

"Наравно да нам више одговара да регистрација возила буде према вредности, а не према кубикажи, јер смо управо због тога били оштећени ми као увозници нових аутомобила и, наравно, овде на пијаци половних аутомобила видите да су и половни аутомобили са кубикажом преко 2.000 кубика у веома малом броју и да је то веома велики проблем", каже председник Удружења увозника аутомобила и делова Милан Вукасовић.

Многи су кршили закон и регистровали аутомобиле на инвалиде или претварали џипове у теретна возила. Продавци половњака такође подржавају промену пореза.

Према тренутном законском решењу, најдрастичнији јаз у износима тог пореза је на граници од 2.000 кубика. Они чији су мотори аутомобила тик испод ове запремине плаћају 10.740 динара пореза, а они преко ње морају да издвоје готово пет пута више – 53.070 динара.

Рано је говорити о предлогу коначног решења или правити било какве калкулације, али се сви надају да ће предлог закона бити правичан.

Орбан је, у интервјуу за мађарски радио, истакао да су лидери средњоевропских земаља "одлучни да не упадну у замку неколико других европских земаља које се можда неће ни препознати за неколико година".

Сматра да се напредовало када су миграције у питању, преноси МТИ.

Западна балканска рута, навео је Орбан, сада је боље одбрањена захваљујући споразуму који је ЕУ постигла са Турском, и "много одлучнијој акцији" западнобалканских земаља.

Међутим, указао је на то да и даље постоје изазови као што је очекивани поновни "прилив миграната" у јесен, преко Италије до Западног Балкана.

Мађарски премијер истиче да западни Европљани сада говоре оно што мисле о миграцији, због чега је политичким лидерима све теже да их игноришу.

"Европљани су подигли свој глас и многи се сада усуђују да говоре. Након 40 година комунизма, навикли смо се на идеју да је слобода говора могућа једино западно од нас", рекао је Орбан.

Додао је да су се људи на Западу навикли да верују својим лидерима да ће решити проблеме, "чак и кад њихове одлуке делују чудно".

"Људи сада говоре да проблеми постоје, а да решења нису добра. Проблеми су све већи и захватили су приватне животе људи, јер је јавна сигурност угрожена", додао је Орбан.

Западни Европљани, нагласио је мађарски премијер, сада схватају да смеју да кажу шта мисле и да политичари не могу да приуште да занемаре њихово мишљење.

"Елите не могу држати очи и уши затворене о питању од основне важности", оценио је Орбан.

Према његовим речима, Мађари су унапред препознали проблеме, али их је западна Европа игнорисала.

"Сада је јасно да смо били у праву", рекао је Орбан оценивши да су се они који су "нападали" Мађарску претходне године заправо плашили њеног "начина размишљања", али је сада јасно да је тај начин мишљења био оправдан.

Друга особа, којој је помоћ нешто каније указала друга екипа Хитне помоћи, са политраумама је такође збринута у Ургентном центру.

Око 23.00 у Пожешкој улици догодила се саобраћајна несрећа у којој је екипа Хитне помоћи збринула две лакше повређене особе, мушкарца старости 19 и женску особу старости 23 године.

Још две незгоде су се догодиле у улицама Цвијићевој и Љутице Богдана, рано јутрос око 6.00 часова, у којима су две особе задобиле ортопедске повреде.

Због интензивних радова у току су иземене у режиму обављања саобраћаја па је потребно обратити пажњу на безбедност радника.

Према последњим информацијама, на граничним прелазима, на путничким терминалима тренутно нема дужих задржавања од 20 минута.

Од данас до 29. септембра на државном путу I-Б реда број 22, Београд-Лазаревац, деоница Рушањ-Врбовно, изводе се радови на санацији коловозног застора.

За време извођења радова саобраћај ће се одвијати наизменичним пропуšтањем возила.

Сутра од 21.00 до 23.00 сата доћи ће до обуставе саобраћаја због радова на државном путу I-А реда број 1, на деоници тунела Стражевица.

Алтернативни правац је од петље Орловача према Бубањ Потоку старим Кружним путем.

Пре четири дана почели су радови на државном путу II-А реда број 120, Бечмен-Петровчић, од Главне улице, у дужини од 2,2 километра према кружном току "Прека калдрма" у Сурчину.

Радови се изводе под саобраћајем и обезбеђени су адекватном привременом саобраћајном сигнализацијом и опремом и трајаће до 6. октобра.

У току су радови на санацији клизишта Шаторња, на државном путу II-А реда број 152, деоница Топола - Доња ŠШаторња - Рудник - Бућин гроб.

За време радова, саобраћај је потпуно обустављен у времену од 9.00 до 17.00 сати. Овакав режим саобраћаја биће на снази сигурно до 10. октобра уколико временски услови то дозволе, а обезбеђени су адекватном привременом саобраћајном сигнализацијом и опремом.

Услед покретања клизишта Роšци, на државном путу II-Б реда број 355, деоница ŠШиљковица-Роšци, на снази је измена режима саобраћаја. Саобраћај се одвија једном саобраћајном траком.

На данашњи дан 1888. године рођен је Томас Стернс Елиот, англоамерички књижевник, нобеловац. Томас Стерн Елиот је песник снажног сензибилитета и високе интелектуалности. Неретко му је чак пребацивано да је сувише учен песник, тако да је обичном читаоцу тешко, а понекад и немогуће, продрети у његове алузије. Школовао се на Харварду, Оксфорду, Сорбони и Марбургу. Био је асистент филозофије, наставник, уредник часописа и књижевни критичар. Познавао је класичне језике, филозофију, психологију, енглеску традицију и своје знање преточио у књижевна дела: лирику, драму у стиховима и књижевну критику. Светску славу су му донеле поеме: Пуста земља и Четири квартета и драмска остварења Коктел партија и Убиство у катедрали. У својим драмама он је успео да усклади захтеве позоришта и законе песничког израза, оживео је ренесансну форму драме у стиховима уз савремене садржаје и техничке новитете.

Милосав-Мија Алексић, позоришни, филмски и ТВ глумац рођен је на данашњи дан 1923. године. Алексић је завршио Крагујевачку гимназију и био члан Народног позоришта у Крагујевцу, а затим члан Народног и Југословенског драмског позоришта у Београду. Од великог броја улога које је остварио у позоришту, најупечатиљивије су његове креације Помета у Дунду Мароју, Зевакина у Женидби, Проке у Ожалошћеној породици, Ричарда Трећег и друге. Играо је у више од 40 филмова. Као комичар, деценијама је био присутан на радију у емисији Весело вече и у хумористичким ТВ серијама. Добитник је Октобарске награде Београда, Седмојулске награде, Златне арене и Добричиног прстена. (Горња Црнућа, 26.9.1923 - Београд, 12.3.1995)

1371 - Маричка битка између турске и српске војске

1371 - Погинуо Вукашин Мрњавчевић, српски краљ
(Благај - Черномен, 26.9.1371)

1604 - Објављено прво издање Сервантесовог Дон Кихота

1815 - Руски цар Александар I, аустријски цар Фрањо I и пруски цар Фридрих Трећи потписали уговор о савезу познат као "Света Алијанса"

1826 - Рођен Љубомир Ненадовић, књижевник, академик
(Бранковина, 26.9.1826 - Ваљево, 2.2.1895)

1889 - Рођен Мартин Хајдегер, немачки филозоф
(Мескирх, 26.9.1889 - Мескирх, 26.5.1976)

1898 - Рођен Џорџ (Јакоб) Гершвин, амерички композитор
(Њујорк, 26.9.1898 - Холивуд, 11.7.1937)

1921 - Рођен Војин Стојић, вајар, преводилац, професор Факултета ликовних уметности, ректор Универзитета уметности у Београду
(Врање, 26.9.1921 - Београд, 5.5.2001 )

1923 - Рођен Милосав-Мија Алексић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Горња Црнућа, 26.9.1923 - Београд, 12.3.1995)

1927 - Рођен Романо Мусолини, италијански џез пијаниста и сликар, син Бенита Мусолинија
(Вила Карпена, 26.9.1927 - Рим, 3.2.2006)

1928 - Рођен др Милан Булајић, дипломата и публициста, оснивач и директор Музеја жртава геноцида, оснивач и председник Фонда за истраживање геноцида
(Вилуси, 26.9.1928 - Београд, 28.11.2009)

1931 - Рођена Славка Јеринић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Београд, 26.9.1931 - Београд, 3.5.1997)

1934 - Рођен Михајло Михајлов, професор руске књижевности, дисидент
(Панчево, 26.9.1934 - Београд, 7.3.2010)

1945 - Умро Бела Барток, мађарски композитор
(Нађисентмиклош, 25.3.1881 - Њујорк, 26.9.1945)

1945 - Основан Градски архив Београда, 9. априла 1946. променио име у Историјски архив Београда

1948 - Рођен Братислав-Браца Петковић, позоришни редитељ, оснивач и директор Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража у Београду
(Београд, 26.9.1948)

1959 - Умро Соломон Бандаранаике, цејлонски политичар и државник, премијер Цејлона
(Коломбо, 9.1.1899 - Коломбо, 26.9.1959)

1962 - Рођен Драган Манце, фудбалер Партизана
(Београд, 26.9.1962 - Земун, 3.9.1985)

1966 - Умро Милан Дединац, књижевник и позоришни критичар, драматург и управник Југословенског драмског позоришта
(Крагујевац, 27.9.1902 - Опатија, 26.9.1966)

1981 - Рођена Серена Вилијамс, америчка тенисерка
(Сегиноу, 26.9.1981)

1990 - Умро Алберто Моравија (Пинкерле), италијански књижевник и новинар
(Рим, 28.11.1907 - Рим, 26.9.1990)

1998 - Умро Михаило Викторовић, позоришни, филмски и телевизијски глумац
(Београд, 14.2.1929 - Београд, 26.9.1998)

2002 - Умро Бранислав Петровић, књижевник и новинар
(Бјелуша, 7.4.1937 - Београд, 26.9.2002)

2003 - Умро Роберт Палмер, британски музичар
(Бетли, 19.1.1949 - Париз, 26.9.2003)

2008 - Умро Пол Њумен, амерички филмски глумац и режисер
(Кливленд, 26.1.1925 - Вестпорт, 26.9.2008)

2010 - Умрла Глорија Стјуарт, америчка филмска глумица
(Санта Моника, 4.7.1910 - Лос Анђелес, 26.9.2010.)

2011 - Умро Серђо Бонели, италијански стрип цртач и издавач, творац "Загора", "Мистер Ноа", "Дилана Дога" и других популарних стрип јунака (Милано, 02. 12. 1932 - Монца, 26. 09. 2011)

2012. - Погинуо Горан Савић, пилот, мајор Војске Србије
(Зеница, 05. 12. 1973 - Нова Пазова, 26. 09. 2012)

2013. - Умро Јаша Алмули, новинар ТАНЈУГ-а
(Букурешт, 25. 08. 1918 - Лондон, 26. 09. 2013)

2013. - Умро др Јован Јовичић, физичар, професор Електротехничког факултета у Београду, маестро класичне гитаре и композитор, оснивач школе за класичну гитару, председник Удружења музичких уметника Србије
(Врдник, 05. 07. 1926 - Београд, 26. 09. 2013)

Начелник Одељења за комуникације и међународну сарадњу у УИО БиХ Ратко Ковачевић рекао је за Фену да, када је реч о државним обележјима на граничним прелазима, на њима морају стајати сва обележја државе БиХ.

То је потврдила и портпаролка Граничне полиције БиХ Санела Дујковић, која је рекла да је Савет министара БиХ у марту 2016. задужио све босанскохерцеговачке институције да предузму мере ради отклањања уочених недостатака или неправилности при истицању застава БиХ на институцијама, граничним прелазима и дипломатско-конзуларним представништвима.

"Гранична полиција БиХ задужила је све организационе јединице да уклоне уочене недостатке и замене заставе, те су подељене 144 нове заставе за јарболе и 105 нових застава за смештајне објекте организационих јединица"“, рекла је Дујковићева, преноси Аваз.

Истакла је да на граничном прелазу не може да стоји само табла с називом неког од босанскохерцеговачких ентитета или застава ентитета, а да нису постављене табла и застава БиХ.

Босна и Херцеговина има 83 гранична прелаза, од чега је 55 међународних, а 28 за погранични саобраћај.

У међународне граничне прелазе се убрајају и четири међународна аеродрома у БиХ – Сарајево, Тузла, Мостар и Бањалука.

Суочавајући се са изазовима образовања, свака дигитална колекција доприноси ширењу информационе писмености и опште просвећености, дигиталној заштити, чувању и коришћењу документарно-историјске, културне и научне баштине.

"Данас је незамисливо говорити о педагогији трзалачких инструмената, на челу са гитаром, а да се одмах у први план не постави присуство свега тога на тим електронским медијима, заправо на интернету", каже гитариста и професор др Урош Дојчиновић.

Професор Ендрју Смит са Факултета за библиотекарство и информационо управљење у Емпорио универзитету у Канзасу истиче да његово предавање садржи информације о новим врстама писмености.

"Моје предавање је о вишеструкој писмености, о новим врстама писмености - визуелној, медијској, сајбер. То су све вештине које су вам потребне у једном повезаном свету, мултимедијалном свету, онлајн свету друштвених мрежа, што је изменило начин како видимо, трагамо и стварамо информације знање", каже Смит.

Профeсор Универзитета Свети Климент Охридски у Софији Алаксандар Георгиев Димчев каже да медији имају конкуренцију – библиотеке.

"Медији се мењају из часа у час, служе бројним интересима и ми то треба да променимо. С друге стране, библиотекама је истина најбитнија", додаје Димчев.

Препознавање виртуелног идентитета с једне стране омогућава ширење несметане комуникације, с друге може да постане извориште заблуда и предрасуда.

"Овом конференцијом ми желимо да покажемо колика је маштовитост и креативност формирања индивидуалног и колективог идентитета у виртуелном свету", истиче декан Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. Александра Вранеш.

Колико је тема актуелна сведочи и податак да су скуп са Филолошким факултетом Универзитета у Београду оргнизовали и универзитети из Америке, Италије, Турске, Бугарске, што доприноси и бољем међународном статусу универзитета.

"Ви морате имати одговарајућу научну сарадњу, размену научника, организовати научне симпозијуме не само за домаћу клијентелу већ и међународне конференције на којима ће долазити међународни истраживачи", објашњава проректор Универзитета у Београду проф. Живослав Тешић.

Тема је отворила и питања интернета и књижевих жанрова, виртуелне библиотеке, дигиталне технологије и очувања хуманитета, филологије будућности.

Џафари је рекао да сама чињеница да се Савет безбедности УН окупио на овом састанку јесте сигнал коју су те три силе послале да подржавају и да ће подржавати терористе које називају умереном опозицијом, пренео је Тас.

Истакао је да ће сиријска влада повратити контролу над Алепом.

На седници је атмосфера била врло напета јер су се амбасадори западних земаља и Русије међусобно оптуживали због немира у Сирији.

"Граду је потребно језгро које може да рефлектује универзум, свет, као што је средњовековно село имало катедралу као своје средиште, место где су се људи окупљали тражећи просветљење, знање. То је био Битеф протеклих 50 година", нагласио је Вилсон.

Подсетио је да су Битеф, Београд и Југославија били копродуценти, са још пет земаља, опере "Ајнштајн на плажи", коју је режирао.

"Битеф је преузео ризик да продуцира дело пре него што је написано у сарадњи са тада релативно непознатим композитором Филипом Гласом. Хвала ти, Битефе, што си посејао то семе", рекао је признати амерички аутор.

Присетио се и да је извођењу његовог комада "Писмо краљице Викторије", на Битефу почетком седамдесетих година, присуствовао Јосип Броз Тито.

"После представе дошао је у моју гардеробу. Ништа није рекао о мојој представи. Рекао је: Господине Вилсон, познајете ли Елизабет Тејлор? Одговорио сам да је не познајем и он је отишао", испричао је Вилсон, насмејавши публику у Народном позоришту.

"Хвала што сте ме поново позвали вечерас овде, после 45 година", рекао је Вилсон, видљиво дирнут тим гестом.

Нагласио је да је позориште нешто јединствено, да оно окупља сликаре, скулпторе, плес, музику, поезију, архитектуру, људе из различитог економског, политичког и социјалног миљеа који у том "форуму деле нешто заједно".

"Морамо да подржимо и заштитимо институције и фестивале као што је Битеф. Ако изгубимо културу, губимо своје памћење", поручио је Вилсон на крају свог говора, а београдска публика га је поздравила дугим и громогласним аплаузом.

Свечаном отварању јубиларног Битефа присуствовали су, између осталих министар културе и информисања Владан Вукосављевић, представници дипломатског кора, али и ствараоци који су обележили његову пет деценија дугу историју, од којих су неки дошли у Београд на мање од 24 сата.

Публици су се поклонили критичар Владимир Стаменковић, хроничар Битефа из Москве Наталија Вагапова, критичар Жорж Бани (Румунија/Француска), редитељ Душан Јовановић (Словенија), глумица Ала Демидова (Русија), критичар Мајкл Ковени (Велика Британија), редитељ Дејан Мијач.

Аплаузе су добили и редитељ Харис Пашовић (БиХ), редитељ Еимунтас Никрошијус (Литванија), кореограф Соња Вукићевић, редитељи Андраш Урбан и Никита Миливојевић, загребачки редитељ Борут Шепаровић, драматург Биљана Србљановић, кореограф Далија Аћин и драматург Бојан Ђорђев.

На видео-бимовима емитоване су сцене из представа играних на Битефу током претходних деценија, а на програму након свечаног отварања представа "6&7" Плесног позоришта "Тао" из Пекинга.

До 2. октобра под слоганом "На леђима махнитог бика" биће изведено укупно 12 представа, а значајан сегмент јубиларног Битефа јесте и 28. Конгрес Међународног удружења позориснсих критичара који ће сутра у Југословенском драмском позоришту отворити Жорж Бани и Маргарет Соренсон.

"Полицајци су на месту догађаја и испитују сведоке. Нашли смо чауре", рекла је локалним медијима представница за медије полиције у Малмеу, Ана Горансон.

Према непровереним информацијама, најмање две маскиране особе су отвориле ватру са мопеда, који су оставили на месту догађаја.

Мотиви овог напада, за сада, нису познати.

22.35 - Обрађено је 71,09 одсто гласачких места, а резултати показују да је 99,79 грађана гласало "да".

21.50 - На гласачким местима у Аустрији укупно је гласало 3.378 бирача.

21.15 - Први незванични резултати, на основу пребројаних 30,76 одсто гласова, говоре да је "да" заокружило 99,80 одсто бирача.

На референдуму у РС је, на основу обрађених 71,09 гласачких места, гласало 425.715 грађана, који су одговарали на референдумско питање "Да ли подржавате да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике Српске?".

Процењује се да је изашло између 59 и 60 одсто бирача, од укупно 1.219.399 са правом гласа, јавља репортер РТС-а. 

Председник Комисије за спровођење референдума Синиша Каран рекао је да ће коначни резултати бити саопштени у понедељак у подне.

У Зворнику је 32.718 грађана подржало да се 9. јануар и даље слави као Дан Републике, док је у Бијељини то учинило 55.515 бирача.

На подручју Требињa 18.005 грађана изјаснило се са "да", док је против било 52 гласача. У Сребреници још нису пребројани гласачки листићи. 

Држављани РС могли су да гласају и у Србији – у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Суботици и Панчеву.

На бирачком месту у Суботици гласало је укупно 292 грађана и сви су гласали "за", јавио је репортер РТС-а.

У Аустрији, где су била отворена четири гласачка места – у Бечу, Грацу, Инсбруку и Линцу – свој глас дало је 3.378 особа.

Само у Бечу, где је гласање било организовано у просторијама Заједнице српских клубова, према наводима Изборне комисије, на референдуму се изјаснио 1.541 гласач.

Oсим у Србији и Аустрији, држављани РС могли су да се изјашњавају и у Белгији, Русији, Немачкој, Швајцарској, у већем броју градова у тим државама. 

Гласање је на свим бирачким местима, укупно 1.900 њих, протекло без инцидената, осим једне мање неправилности у Кули код Гацка где је неколико особа блокирало гласачко место, па је и полиција морала да реагује.

Референдум има саветодавни карактер, односно даје мишљење о акту који ће тек бити донесен, у парламенту Српске, у складу са већинским изјашњавањем грађана на референдуму, а након референдума он је обавезујући. 

"Историјски дан за РС" 

Председник РС Милорад Додик наводи да ће данашњи референдум ући у историју РС, а да су грађани потврдили 9. јануар као Дан Републике који ће се и убудуће обележавати.

"Република Српска гласањем није желела никог да угрози, власти РС заједно са опозицијом су донеле одлуку о одржавању референдума", рекао је Додик новинарима у Скупштини РС и подсетио да је то прво такво одлучивање после Дејтонског мировног споразума.

Указао је да је то законско право које има РС и истакао да је посебно поносан на чињеницу да је све прошло без инцидената.

"Српски народ је показао политичку зрелост, политичку одлучност. Имамо дефинитивно позитивне резултате референдума, излазност је сасвим довољна у складу са законом. Према прелиминарним подацима, сасвим мали број је оних који су гласали супротно од 'да'", рекао је Додик.

Премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић такође је изразила задовољство што је референдум протекао у миру и толеранцији и што није било никаквих инцидената.

Цвијановићева је навела да сви они који не могу да се идентификују са 9. јануаром као Даном Републике, неће бити обавезни да га прослављају.

"Очекује нас неколико корака, између осталог законодавна активност где смо рекли да ћемо највероватније ићи у правцу измене самог Закона, који ће подразумевати да се брише она обавезност када је у питању само прослављање Дана Републике", указала је Цвијановићева. 

Уочи референдума знатно су се појачале тензије на релацији Бањалука-Сарајево, с обзиром на то да је Уставни суд БиХ, који руководство РС не признаје, стао на становиште да је референдум неуставан.

Девети јануар је веома важан за Србе у РС јер је тога дана 1992. године на Палама тадашња скупштина српског народа у БиХ, након занемаривања воље Срба од Бошњака и Хрвата, прогласила Српску Републику Босну и Херцеговину.

Дванаестог августа исте године назив је промењен у Република Српска.

Бан, који се данас састао са оба лидера, позвао их је да "максимално искористе време пред њима за превазилажење препрека које коче споразум".

Додао је да је "време од кључног значаја" и истакао да је "наредни период пресудан".

Анастасијадес и Акинци су се сложили да им је циљ постизање договора до краја године, наводи АФП.

Кипар је подељен 1974. године када је Турска извршила инвазију после пуча који је организован са циљем припајања острва Грчкој.

Време одржавања референдума је повезано и са локалним изборима, који су заказани за 2. октобар, оцењује Политико.

Портал подсећа да се Уставни суд БиХ 17. септембра донео одлуку којом се забрањује спровођење референудума, као и да је референдум наишао на "оштру осуду" међународне заједнице и бошњачке већине.

"Постоји и страх да би националистичка реторка током референдумске кампање могла да поново изазове сукобе", наводи тај портал.

Међутим, пише Политико, док неки упозоравају да референдум представља "извор за продубљивање тензија" и корак ближе територијалној подели дуж етничких линија, па чак и оружаним сукобима, улице Бањалуке изгледају као и сваке недеље, а грађани делују више заинтересовани за куповину и дружање у кафићима него за политику.

"Ваша крв ће тећи улицама, јер сте сами тако изабрали. РС више неће бити", наводи се у мејлу.

Секретар Народне скупштине Републике Српске је обавестио Центар јавне безбедности Бањалука, који ће предузети даље кораке како би се открио идентитет особе која стоји иза ових претњи.

У саопштењу МУП-а РС наводи се да Одељење за високотехнолошки криминал ради на томе да открије са које адресе је порука упућена.

Како преносе медији у БиХ, у полицији кажу да је имејл исте садржине стигао на више адреса у РС.

"Тај исти садржај је стигао на више имејл адреса у РС. Одељење за високотехнолошки криминал од сазнања ради на томе да открије с које имејл адресе је порука упућена", рекла је начелница Одељења за односе са јавношћу МУП РС Мирна Миљановић.

Анонимни имејл стиго је и редакцији Независних новина, где претпостављају да су претње упућене због референдума о Дану РС.

Председник Клуба новинара Бањалука Синиша Вукелић осудио је претње и позвао МУП РС да заштити новинаре од сваке потенцијалне претње. Додао је да овакве ствари не треба узимати олако.

"Мислим да ће се поступно десити реакција међународне заједнице. Гледали смо како Садам Хусеин, Гадафи, Милошевић пркосе и како то изгледа", рекао је Изетбеговић за регионалну телевизију Н1.

Изетбеговић сматра да се на овај начин не може односити према САД, ЕУ, Венецијанској комисији, Уставном суду, ОХР, ПИК-у, а да то, како је рекао, нема своје последице.

Браниће се, каже, и уставноправно уређење БиХ, а међународна заједница ће бранити ауторитет.

Изетбеговић, који је покренуо целу причу о забрани 9. јануара као Дана РС, каже да су Додик и они који су га пратили у овоме изашли из једне, како је рекао, законске зоне у једну противзакониту и противуставну позицију.

"Добиšли смо један нови инат који прелази све границе. Виђали смо то у последњих неколико деценија од српских и србијанских вођа и видели смо како се то заврšшава. Ово није први ирационални инат. Ти људи вуку конопац док не пукне, а онда наравно падну на леђа".

На питање да ли очекује санкције за организаторе референдума, председавајући Председнишšтва БиХ сматра да реакција не може да изостане.

"То је тако еклатантан пример кршења Дејтонског споразума, супротстављања одлукама Уставног суда БиХ, крšшења Кривичног закона БиХ. Само је питање када ће она уследити и каква ће бити", рекао је Изетбеговић.

Сматра да Милорад Додик води себе и оне за собом у изолацију.

Изетбеговић је прокоментарисао и данашšњу изјаву председника РС, који је рекао да они који жžеле да хапсе могу да ухапсе референдум.

"Не моžже се хапсити цели референдум, али могу они који су народ наговорили да иду у том смер", рекао је Изетбеговић.

Пап није хтео да одговори на питање зашто је осумњичени желео да убије полицајце, али није искључио могућност тероризма, што је једна од седам постојећих теорија које су утврдили истражитељи, преноси АП.

Расписана је и награда од 10 милиона форинти (око 33.000 евра) за корисне информације које би довеле до хапшења особе која је покушала да убије двоје полицајаца.

У синоћној експлозији у главном граду Мађарске тешко је рањена полицајка (23) и полицајац (26) који су у стабилном стању, рекао је директор мађарске полиције.

Јутрос се у медијима спекулисало да је експлодирала гасна инсталација у једној од зграда.

"Ми смо већ, у формално једној години почетка функционисања управе, од 61 дана формирали резерве већ за 10 дана. Са овим што сада имамо то у сваком случају говори да ми можемо стићи да у том проценту то и урадимо", каже државни секретар у Министарству енергетике Мирјана Филиповић.

Поред редовне куповине дата је и могућност набавка, по потреби. Процењује се да Србији за тај посао треба око пола милијаде евра.

"Произвођачи и увозници деривата нафте за сваки литар који ставе на тржиште дужни су да издвоје 2,6 динара накнаде за формирање обавезних резерви. Обавезене резерве колико год су обавеза коју нам намеће Европска унија су заправо и наша обавеза према сигурности снабдевања тржишта. Оне треба и морају да се формирају", каже Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије. 

За сада се користе расположива складишта, Транснафте и Републичких робних резерви, а на располагању су и складишта НИС-а и приватних нафтних компанија.

"Оно што ми видимо као потребу у будућности кроз Акциони план који је усвојен је управо и проширење постојећих и изградња нових капацитета за обавезне енергентне", каже Филиповићева.

Наша земља има обавезу и да до 2020. обезбеди 10 посто горива био порекла. У испуњавању тих обавеза се касни.

"Ми тек припремамо законску регулативу која ће приморати произвођаче, односно продавце горива да имамо на тржишту ту количину биогорива и домаће произвођаче да производе. За сада немамо јер је још увек производња био горива скупља него што је производња горива нафтног порекла", каже помоћник министра енергетике Милош Бањац.

На пољу контроле квалитета горива испуњено је готово све. Контролише се увоз, рафинеријска прерада, складиштење, траспорт цистернама и пумпе. Ускоро ће се тај ланац заокружити и контролом резервоара аутомобила возача.

Један од разлога је то што не знају довољно о контрацепцији. Не знају ни да наброје више од две полно преносиве болести, па неприпремљени ступају у сексуалне односе.  

"У почетку обично користе кондом али убрзо, за разлику од младих из Француске или Енглеске који прелазе на неку озбиљнију контрацепцију јер су свесни ризика, код нас се враћају традиционалној контрацепцији која није ефикасна и резултат је најчешће суочавање с непланираном трудноћом", каже Катарина Седлецки из Републичког центра за планирање породице.

Предмет "Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу" у војвођанским школама био је ваннаставна активност. Ове године га неће бити у школама већ ће се о предлогу увођења тог предмета у редовну наставу одлучивати пошто се оцене сви ефекти трогодишњег програма.

У Вршцу посећеност ученика тим радионицама била је преко 80 одсто.

"Најчешћа питања се односе на полно преносиве болести, а с друге стране ту је психолошки део који се односи на сазревање, успостављање комуникације. Иако изгледају самоуверени, они имају проблем", каже Драган Попов из Школског центра "Никола Тесла" у Вршцу.

Када је реч о школама у другим деловима Србије у Министарству просвете кажу да пре увођења предмета Репродуктивно здравље треба водити рачуна о томе да ли нови садржаји оптерећују ученике или захтевају додатно време за учење, као и на који начин се могу увести.

"Рецимо у аб и мидл програму имате предмет Спорт и здравље где постоје те теме и то је један од концепата који се ради, па не морамо да мењамо све", каже министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

Стручњаци кажу да већ око 12 године треба почети с едукацијом.

Пример Финске показује да је увођењем овог обавезног предмета опао број малолетничких трудноћа и да су адолесценти касније ступали у сексуалне односе.

Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, каже да не треба да верујемо изјавама косовске министарке Едите Тахири да ће Приштина добити међународни позивни број.

"Из политичких кругова у Приштини се сазнаје да ће Едита Тахири у најављеној реконструкцији владе бити замењена, због тога она сад даје нетачне изјаве, обмањује јавност, напада Србију и Марка Ђурића да би сачувала своје место", рекао је Дрецун.

Оцена српских политичара је да запаљива реторика штети дијалогу. 

"То јесте суштински резултат онога што се у последње време дешава на Косову, а то је да постоји велики притисак опозиције због свега што се договара у Бриселу и зато имамо ситуацију да се унапред траже некаква оправдања за оно што треба да буде договорено", каже Далибор Јефтић, косовски министар за повратак и заједнице.

Дрецун истиче да Међународна телефонска унија не препознаје Косово као државу, и да му неће ни у ком случају доделити међународни позивни број, већ ће Републици Србији доделити телефонски код за територију Косова.

А коначни одговор саопштиће најрелевантнији. То је Међународна телекомуникациона Унија, кажу у Канцеларији за Косово и Метохију, која зато неће ништа да демантује. Подсећају на споразум.

"Не троцифрен број за државу, већ троцифрен број за географску област. То значи позивни број за територијалну област у оквиру Републике Србије, попут позивних бројева за нпр. Тајван у оквиру Кине", наводи се у саопштењу.

Пре него што Београд одлучи да један свој позивни број да Приштини, Телекомовој ћерки компанији се мора омогућити нормалан рад у целој покрајини, кажу у Канцеларији.

Специјални изасланик Уједињених нација за Сирију Стефан де Мистура каже да коришћење фосфорних бомби и другог недозвољног оружја може бити ратни злочин.

"Уверен сам да се ситуација у Сирији може преокренути. Нећу поднети оставку. То би био сигнал да међународна заједница диже руке од Сиријаца", указује Де Мистура.

Специјални изасланик УН оптужио је сиријске власти за "војно насиље без преседана" над цивилама у Алепу. Де Мистура је апеловао да се одмах обуставе борбе, достави хуманитарна помоћ и евакуишу људи којима је неопходна хтина лекарска помоћ.

Амбасадоркa САД у Уједињеним нацијама Саманта Пауер оптужује Русију и наглашава да су руске војне акције у Сирији "варваризам а не антитероризам".

И британски шеф дипломатије Борис Џонсон оптужује Русију за продужетак рата у Сирији.

"Требало би да видимо да ли су они који су гађали Алеп знали да су мета невини цивили. То је ратни злочин", каже Џонсон.

Француски амбасадор Франсоа Делатр придружио се оптужбама, истичући да сиријске снаге и њени руски савезници користе преговоре за излазак из сиријске кризе "као параван" за наставак војне операције на терену.

Делатр је упоредио град Алеп са Сарајевом за време рата у БиХ и Герником за време грађанског рата у Шпанији.

С друге стране, руски изасланик у УН Витали Чуркин каже да је обнова мира у тој земљи постала буквално немогућ подухват.

"Стотине наоружаних група су још увек активне у Сирији и ову територују бомбардује ко год хоће" рекао је Чуркин на хитном, ванредном заседању Савета безбедности.

"Обнова примирја у Сирији је постала неизводљив подухват ", закључио је руски дипомата, преноси Тас.

Москва такође тврди да ни сиријска авијација ни руска војска нису гађале хуманитарни конвој код Алепа. Шеф дипломатије каже да је примирје могуће обновити само уз заједничке напоре.

"Ако Америка и њени партнери не обезбеде кредибилне доказе да искрено желе да раздвоје терористе од такозване умерене опозиције, онда остаје сумња да се све ово ради како би се ојачао Фронт ел Нусра", наводи министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

У Београду, као главном граду, током манифестације отварају се здања, историјске куће и други простори који током године нису доступни посетиоцима. Међу њима су и Дом Народне скупштине Србије, Палата Србија, здање председника Републике и здање Владе Србије.

"Ја сам случајно села на фотељу министра Љајића, осећам се дуговечно, а сама зграда је непознаница за већину људи. Први пут сам ту, у Савезној Скупштини сам била раније и интересовала ме је првенствено разлика у ентеријеру с обзиром на то да је исти аутор потписник, значи Николај Краснов", каже једна од посетитељки.

Соба са поклонима посебно привлачи пажњу.

"Ја иначе волим кристал, има прекрасних радова овде у сребру, у порцелану, тамо је једна витрина предивног порцелана", задовољни су посетиоци. 

"Највише ми се допао Берлусконијев поклон, односно чинија кристална са детаљима, тепих је диван", набрајају посетиоци.

Ово је 10. година како је зграда Владе отворена за туристичке посете.

"Соба са поклонима као и прошли пут најзанимљивија је грађанима, сваки поклон који председник владе добије, он остаје овде на неки начин да сви грађани могу да га виде", каже самостални саветник у протоколу Владе РС Људмила Милатовић.

Интересовање грађана да виде државна здања из године у годину је све веће. Дани европске баштине су део манифестације Савета Европе и Европске комисије којом се наслеђе промовише као заједничка баштина европских народа.

На конкурсу за решење стамбеног насеља "Дизниленд" победио је пројекат познатих француских архитеката Наде и Марка Брајтмана, инспирисан архитектуром београдске Модерне. У свом конкурсном раду навели су и бројне узоре у зградама Београда.

"Стручњаци кажу да је београдска модерна особена, јединствена и пореде је са неком чикашком, евентуално неком флоридском, али кажу да је наша и боља и аутентичнија", каже архитекта Бранка Бошњак.

Додаје да је важно да препознамо уметничку вредност и архитектонске вредости које имамо, кад већ други указују на то.

У европским престоницама попут Прага, Беча, Париза које имају огромне приходе од туриста који углавном долазе да виде архитектуру, постоји обавеза власника зграда да их одржавају.

"Колико год да улажемо све ће се то вишеструко вратити. Београд је већ сад занимљив по својој архитектури али ће то, ако будемо радили на томе, претпостављати једну од највећих компаративних предности овог града", каже директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић.

И док други препознају лепоту београдских грађевина, за Београђане је бесправна надоградња на згради која је споменик културе готово уобичајена слика, као и фасаде чији делови отпадају и чији власници немају новца за њихову обнову. Град је већ издвојио средства за рестаурацију неколико културно-историјских целина у центру.

"Имаћемо 30 и нешто фасада до краја године које ће се у том делу града урадити, а догодине ће бити још 30. У току је измена закона којим ће се омогућити да град улаже средства и у приватне фасаде", истиче градски архитекта Београда Милутин Фолић.

Потпуна реконструкција неопходна је за око 3.500 фасада, а међу њима је неколико стотина споменика културе који чекају да заблистају некадашњим сјајем.

Мала куповна моћ,  али и слабији квалитет робе вратили су муштерије у овакве занатске радње, па се стиче утисак да су шнајдери у Пироту поново у моди.

"Не можете ни да замислите шта све људи преправљају - од доњег веша, преко постељине, ћебади - чак и неке шустикле старинске - то је можда више из емотивних разлога. И зато што су се вероватно заситили бувљака, Кинеза", каже власница шнајдерске радње Љиљана Андрић.

Девојка коју смо затекли у овој радњи каже да често користи шнајдерске услуге јер је ситне грађе, па не може лако да нађе гардеробу која јој одговара. 

Иако у последње време за поједине занатлије има посла, мало је оних који су се попут Љиљане одлучили да уђу у предузетничке воде. Кажу - није лако јер је потребан почетни капитал.

"Кредите сам узимала код банака, значи за куповину неких машина и онога што ми је било потребно", каже Андрићева.

Недостатак новца и страх од неуспеха су само неки од разлога због којих се Пироћанци нерадо одлучују да покрену сопствени посао.

"У Пироту баш не можемо да се похвалимо неким предузетничким духом, јер људи средства од отпремнине махом користе да помогну својој деци, да купе кола, да обнове станове и куће, али веома мали број људи та средства искористи у предузетништво - и да упосли пре свега себе и друге", каже Верољуб Михајловић из "Удружењa предузетника Пирот".

Како би помогли незапосленима, локална самоуправа, Национална служба за запошљавање и међународне организације, последњих година дају подстицајна финансијска средства или опрему за самозапошљавање и проширење посла. Будућност је, кажу, управо у предузетништву, где своје место имају и занати.

Већина грађана Љубљане већ је била у Београду али кажу да му се радо враћају. Воле да проведу викенд или празнике у српској престоници. За напорни дан током недеље Словенци воле себе да почасте путовањем.

"Викендом се не проводе у Љубљани. Они седају у ауто и одлазе у околне градове региона. Слободно могу рећи да им је Београд годинама хит", каже Љиљана Алајбеговић из Туристичке организације Београда.

Верица Лесковар из Туристичке организације Љубљане каже да Словенци веома воле Београд, поштују Београђане и воле београдски дух. Међу њима чести гости су новинари из Словеније.

"Година не сме проћи да не дођем до Београда или до неког другог краја у Србији", каже Иван Ботери из ревије Гостинец.

"Ви боље него ја знате колико Словенци воле да дођу у Србију. Привлаче их пре свега фестивали, као што је Гуча, али и онај традиционални дух који се може пронаћи у Скадарлији", каже Славко Бобовник из РТВ Словеније.

Словенци су нам највернији гости. Сваки празник или неки слободан дан искористе да дођу у нашу престоницу. Дипломате којима прође мандат у Београду најчешће тешка срца напуштају наш град.

"Провео сам најлепше четири године од 2001. до 2005. у Београду од отварања амбасаде БиХ у Србији. Добро дошли у Љубљану. Поздравите моје пријатеље у Београду, да их не набрајам", поручује Мирсад Муховић из амбасаде БиХ у Љубљани.

Осим узајамних посета, туристички радници Београда и Љубљане осмишљавају заједничке наступе на далеким дестинацијама.

"Мислим да је тај део да се туристичке заједнице главних градова наше бивше заједничке државе представљају заједно у, на пример Америци или Аустралији, одлична идеја", каже градоначелник Љубљане Зоран Јанковић.

Иако нам Словенци долазе током целе године, први велики туристички талас из те земље, очекујемо за новогодишње празнике.

Албански студенти су и прошле недеље у два наврата организовали протесте испред српске православне цркве, коју су монаси, свештенство и верници Епархије рашко-призренске очистили и средили двориште порте.

Акција представника цркве и верника наишла је на негодовање албанских студената. Они су на једном од скупова на цркву поставили натпис којим тврде да је "градњом цркве окупирано земљиште Универзитета и да је подигнута у време шовинистичког режима Милошевића".

Полиција је приликом постављања тог натписа привела неколико студената, али их је недуго затим и ослободила. Постављени натпис полиција је уклонила.

Скопље, међутим, већ месецима није изашло са званичном изјавом да је споменик илегалан. 

Бојко Борисов је рекао да ће они који су уништили споменик сносити последице, а реакцију Минстарства спољних послова Македоније бурно прокоментарисао.

"Када им буде била потребна помоћ, неће је добити. Нисмо чекали да нас неко пита за помоћ, одмах смо послали воду и храну када су биле поплаве у Скопљу и Тетову и сви су били задовољни. У среду је влада одобрила 150.000 евра финансијске помоћи за све њих. Да ли је то што заслужујемо од нашег суседа? Да ли то утиче на наше односе? Да ли ће помоћи Македонији да уђе у ЕУ? Сутра ћемо ми бити ти који ћемо гласати за њихов улаз у ЕУ", рекао је Борисов.

Битка на Кајмакчалану је вођена у септермбру 1916. године, када је прва српска армија уз велике губитке успела да заузме врх Свети Илија на висини од 2.524 метара, одгурујући Бугаре према Мариову, где је потом постављена нова линија одбране.

Битка је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена.

Набројао је земље које ће, према његовом мишљењу, ући у нову унију заједно са афричким, пренео је Спутњик.

То су, како је навео, Русија, Кина и Индија, као и друге државе које се не слажу са политиком доминантног Запада у Савету безбедности.

"Не заузимају све сталне чланице Савета безбедности чврст став. То раде Велика Британија, Француска и Америка. Ако оне буду упорне, нека се не жале када створимо нашу сопствену организацију. Намеравамо то да учинимо следећег септембра, на следећој Генералној скупштини УН“", рекао је Мугабе.

Председник Зимбабвеа је истакао да су афрички лидери након Генералне скупштине већ разговарали о могућности изласка из УН, ако њихов захтев не буде реализован.

"Русија и Кина нас подржавају, а САД се противе", изјавио је председник Зимбабвеа.

Мугабе сматра да западни лидери не узимају у обзир мишљење афричких земаља и зато у случају неспровођења реформе, Уједињене нације ризикују да остану без читавог низа држава.

Очекује се да ће се то догодити до краја ове недеље, наводи британска агенција.

Јордански краљ Абдулах Други именовао је прошлог маја бившег министра Ханија Мулкија за прелазног председника владе после распуштања парламента чији је мандат истекао.

Мулки је наследио Абдулаха Нсура који је поднео оставку после распуштања парламента у складу са Уставом Јордана.

Прелазни премијер је имао задатак да формира владу чији је задатак био да организује парламентарне изборе одржане у уторак.

Према његовим речима, досадашњи резултати дају разлога за наставак оптимизма.

"Налазимо се од почетка при самом врху, српска кандидатура је добила значајан број гласова - укупно други највећи број гласова када се саберу сви резултати", рекао је Јеремић.

Коментаришући подршку угледних медија попут Волстрит џоранала и лондонског Телеграфа, Јеремић је рекао да је то велика част оценивши да је разлог за то, као и за подршку у Савету безбдности и широј међународној јавности, опредељење да се наступи отворено и транспарентно са конкретном платформом и решењима за будућност УН.

"Организација Уједињених нација се налази у ситуацији да су јој потребне многе промене и то до сада нико није био спреман отворено да каже", напоменуо је Јеремић и подсетио да је кандидатура Србије представила и 53 конкретна предлога како учинити Уједињене нације модернијом и сврсисходнијом за решавање светских питања у 21. веку.

"Зато смо добили широку подршку, како у Уједињеним нацијама тако и у широј јавности. Ја се надам да ће тако и остати", закључио је кандидат Србије за председника УН.

"Све је тачно, осим две речи: уместо 'Русија‘ треба ставити 'Велика Британија‘, а уместо 'Сирија‘ - 'Ирак‘", написала је Захарова, пренео је Спутњик. 

"У противном ће Русија и Иран постати саучесници у ратним злочинима почињеним у Алепу", рекао је француски министар, пренео је Ројтерс.

Ердоган је додао да је Турска спремна да учествује уколико Курди не буду део борбе против џихадиста.

Турска сматра курдске борце као и Исламску државу терористичким организацијама, наводећи да Курди у Сирији представљају "продужену руку" забрањене Радничке партије (ПКК).

Турска је 24. августа покренула војну операцију на северу Сирије против џихадиста и курдских побуњеника.

"Ми у том погледу најпре идемо од проблема па тек онда до оног што се назива кадровским решењем", рекао је Пуповац.

Пуповац је, на питање о позицији потпредседника владе, рекао да прва таква понуда дошла 2004, а затим и 2007. па се сада о томе поново шпекулише.

"Ја сам усмерен на парламент и посао на Филозофском факултету. Што се тиче позиције у влади, било би добро да заступници мањина буду заступљени и да имају функционално присуство кад је у питању надзор спровођења споразума", навео је Пуповац

О свим облицима партиципације ћемо тек разговарати и када се усагласимо онда ћемо их рећи, рекао је и додао да без разговора не желе ни на који начин да лицитирају о томе.

Поводом његовог јавног противљења именовању Златка Хасанбеговића за министра и у новој влади, Пуповац је рекао да Хрватска треба да се окрене будућности.

"Ми желимо да мањине у Хрватској буду признате. Они који нису спремни да признају мањине и они који из позиције поражених снага 20. века, екстремне деснице žжеле обликовати хрватски културни и политички простор, не могу бити наши партнери", објаснио је Пуповац.

На питање да ли је спреман да прихвати Хасанбеговића на позицији потпредседника Сабора, Пуповац је рекао: " Он је изабран представник народа као и ја, али има другачије ставове. Видећемо како ће то изгледати".

Пуповац је изјавио да су сви његови сусрети са српским премијером Александром Вучићем до сада били јавни и да кроз узајамну комуникацију раде ствари корисне за обе земље.

Пуповац је рекао да он боље разуме политику у Србији, а Вучић у Хрватској.

"Ја сам са (Зораном) Милановићем често имао разговоре о хрватско-српским односима као и о Вучићу. С Вучићем сам разговарао о узајамној перцепцији Хрвата и Срба и он је био врло отворен у том разговору и с председницом Републике", рекао је Пуповац.

Вучић се, приметио је, несумњиво позиционирао на позиције које му омогућавају да боље сагледа своју дојучерашњу перцепцију и Срба у Хрватској и посебно Хрвата и хрватског народа генерално.

Они који су потом пребегли у Француску, смештени су у избегличке кампове. Њихови потомци су дуго покушавали да добију признање да су Харкији неправедно третирани, преноси АП.

У данашњем обраћању код Наполеоновог гроба, Оланд је рекао да "признаје одговорност француских власти због напуштању Харкија који су масакрирани у Алжиру као и нехуманих услова у којима су живели они који су пребегли у Француску".

Око 200.000 Харкија је учествовало у борбама против својих земљака Алжираца у рату који се памти као један од најмрачнијих периода савремене француске историје.

Учесник протеста, свештеник Абрахам Ледесма, тврди да се окупљени не противе истополним везама већ званичним браковима и приближавању те идеје кроз школску наставу.

Са друге стране полицијског кордона који обезбеђује протест, окупила се неколицина истополних парова.

"Они јесу већина али то није разлог да ускраћују права мањинама. То би водило ка фундаменталиму " рекао је геј активиста и школски наставник Фелипе Куироз.

Председник Мексика Енрике Пења Нијето предложио је у мају легализацију хомосексуалних бракова у целој земљи, пошто је тај брак легализован у некоилико градова.

Представник цивилне одбране, Ибрахим Алхај који предводи акцију спасавања преживелих каже да је после најновијих ваздушних удара на Алепо пронађено најмање 43 тела, преноси АП.

Мохамед Зеин Кандагани, члан Медицинског савета, који надгледа здравствену помоћ у опозиционим областима, каже да очекује да ће већина тешко рањених умрети због недостатка средстава за адекватну помоћ.

"Никада нисам видо да на једном месту толико људи умире" изјавио је Кандагани у локалној болници.

Си-Ен-Ен преноси да је међу мртвима најмање шесторо деце и додаје да припадници опозиционих снага тврде да је "насиље много интезивније по истеку договореног примирја".

"Кажем заједно, јер не мислим да због тога што је неко власт, а ми опозиција, немамо право да вршимо притисак и утичемо на курс којим ће се кретати земља", рекао је Јовановић.

Он је рекао да није срећан што је странка у опозицији, али да упркос томе ЛДП мора да наступа са амбицијом да води Србију и "крчи јој пут којим треба да иде".

Важно је, додао је, да се види шта ЛДП треба да уради са собом, а шта са другим странкама са којима дели орбиту у којој се креће, шта са онима који воде земљу, али и како да се постави према друштву.

Лидер ЛДП-а је подсетио на своје раније изјаве да је тој странци место у влади, под условом да та странка ради оно што зна.

"Не дисквалификује нас чињеница да нисмо данас у влади, нити нас чини посебно вредним са становишта ефикасности, већ дисквалификује оне који су владу правили да остваре политичке циљеве ЛДП-а без ЛДП-а", сматра Јовановић.

Јовановић је нагласио да се ЛДП ни у једну владу "није гурао", те да неће ни у ову, али да је циљ те странке увек био да буду они који ће пресудно утицати на послове које се у земљи морају урадити.

"Потребан договор опозиције о заједничком кандидату"

Лидер ЛДП-а изјавио је да би та странка са "блиским" странкама требало да се договори о заједничком кандидату за предстојеће председничке изборе.

У случају да договора не буде, односно да не буде заједничког кандидата, ЛДП мора свакако да остане активна и учествује у тим изборима, поручио је Јовановић на седници Главног одбора те странке.

"Један начин је договор са блиским политичким странкама око успостављања ефикасне политичке инфраструктуре потребне за добар резулатат. То је стратешки договор, а не само до изборних резултата. И као етапа тог плана излазак на председничке изборе са једним кандидатом", рекао је Јовановић и додао да би иста правила требало применити и за изборе у Београду.

Јовановић је додао да се не сме допустити конфузија која је била пристуна за парламентарне изборе.

"Онај ко иступа као наш председнички кандидат мора имати осећај за вредности које су нама важне, а у случају да договора нема, не зато сто не желимо, него што нема кандидата, онда морамо промовишемо своју политику, будемо активни и да учествујемо у њима", рекао је Јовановић.

Председнички избори, према његовим речима, треба да допринесу релаксацији стања и превазилажењу проблема, а не да буду нова етапа међусобног истребљења странака.

Говорећи о референдуму у Републици Српској, који се данас одржава, Јовановић је рекао да ће грађани гласати да 9. јануар буде Дан РС, али да "многи ту одлуку неће поштовати, те да ће то бити само бити повод за нове сукобе".

"Пре неколико година сам говорио о Додику, није имао ко да слуша. Они који су ме тада критиковали су међувремену ту лекцију научили, али више нису у прилиици да реагују у БиХ, јер Додик више по мишљење не долази у Београд, него иде у Москву", рекао је Јовановић. 

"Политичка историја величину оних који су водили нашу странку не мери само по томе какви су председници били, него и колико су достојанствени били када су са функције одлазили", поручио је Божовић.

Балша Божовић је додао да му је била част да сарађује са Пајтићем у претходне две године, када су се, како је рекао, заједно борили да Србија буде слободна, заједно борили за достојанство у Србији, на политичкој сцени и у ДС-у, као и заједно говорили у име понижених и осиромашених грађана.

"Чланови ДС су донели одлуку о наставку борбе за пристојну Србију. Храбро су изашли у великом броју и изабрали ново руководство које ће имати велики задатак и велику одговорност. Идемо даље", навео је Божовић.

Кашим се сумњичи за учешће у више напада или покушаја напада у Француској.

"Девојке су подстицане на извршење напада на одређене циљеве у знак одмазде због убуства портпарола Исламске државе Абу Мухамеда ел Аднанија", потврдио је листу извор близак истрази.

Девојке су признале да су разматрале учешће у нападу пре него што су одбациле ту идеју, наводи лист.

Француска обавештајна служба ухапсила је почетком септембра још најмање четворо тинејџера осумњичених за планирање убистава у име Исламске државе, након што их је уочила преко друштвених мрежа.

Сви осумњичени тинејџери су користили Телеграм апликацију за дописивање са Кашимом, који се, према полицијским и правосудним изворима, тренутно налази негде у подручју између Сирије и Ирака.

Држављани те земље су најбројнији међу 40.000 организованих криминалаца који шверцују мигранте, а међу њима, и Бугари, Египћани, Сиријци, Ирачани, Пољаци, Пакистанци, Румуни, Тунижани, Срби и људи с Косова.

Има 230 "жаришта", места преко којих се шверцују мигранти у Унију, а главне "вруће тачке" изван ЕУ су Измир, Истанбул, Мисрата, Триполи, Бенгази, Аман, Бејрут, Алжир, Казабланка, Оран и Каиро.

"Вруће тачке" унутар Европске уније су, казују подаци Европоловог центра за сузбијање илегалне имиграције, Атина, Солун, Кале, Пасау, Беч, Будимпешта, Минхен, Рим, Торино, Милано, Зебриж, Париз, Мадрид, Стокхолм, Варшава и Хамбург.

Ангела Меркел, на скупу земаља "балканске руте избеглица" јуче одржаном у Бечу, који није дао никакве опипљиве резултате, рекла и да ће ЕУ агенција за заштиту спољних граница Фронтекс послати особље и на грчко-македонску границу, док је аустријски канцелар Кристијан Керн нагласио да ЕУ "мора обезбедити своје спољне границе, јер морамо бити ми ти који одлучујемо ко долази у Европу, а не кријумчарске организације".

Полицијска агенција ЕУ је навела да су, после затварања "западнобалканске руте" за мигранте, организоване мреже криминала показале изузетну вештину у прилагођавању и, "уз знатно веће цене услуга", отвориле нове путеве из севера Африке, мада брине и то што кријумчарење миграната преко Бугарске расте.

Египатске власти и власти држава на северу Африке имају податке, како је пренео француски лист Монд, да само у Египту сада има пет милиона илегалних имиграната, на обалама Либије 400.000 миграната, из земаља тог подручја који чекају да се докопају Европе и да је међу њима све више малолетне деце која су жртве сексуалног насиља и свакојаког тлачења.

Египатски званичници су рекли да се за одлазак неког мигранта, укључујући децу, у ЕУ кријумчарима плаћа између 3.000 и 5.000 долара.

На великом управо одржаном скупу специјализованих европских стручњака у седишту Европола у Хагу, утврђено је и да "терористи могуће користе средства од шверца миграната да би постигли своје циљеве" и да "је све већа опасност да страни терористички борци искористе прилив миграната да би ушли у Европску унију".

Такође је указано на чињеницу да је "корупција кључни чинилац за кријумчарање миграната" и да су "типични примери корупције подмићивање полицајаца и цариника да би се омогућио прелазак граница без провере".

"У другим случајевима су поморски или војни официри који добијају новац за сваког мигранта или брод који пропусте, а на удару подмићивања је и особље конзулата и амбасада од којих криминалци 'бакшишом' настоје да издејствују документе за подношење захтева за имиграцију или визе и пасоше", закључак је скупа стручњака у Европолу.

Уз посебно упозорење да "све то собом носи велику опасност тероризма и екстремизма" и да "нарастајући притисак миграната који би да се докопају ЕУ изазива све већу забринутост да путеве и мреже шверца миграната користе за инфилтрирање у Европску унију и потенцијални терористи (страни екстремистички борци)".

Како је речено, постоји оправдана забринутост да се терористичке организације ослањању на кријумчарење миграната да би стекле додатне приходе.

У закључцима скупа је указано и на доказане случајеве коришћења таласа миграната од терориста, посебно 2015, укључујући припаднике терористичке групе која је починила крваве атентате у Паризу, мада је речено и да исламски терористи који се враћају у ЕУ, махом користе праве (јер су држављани земаља Уније) или фалсификоване пасоше и документа.

"Сматрам да је још много тога остало да се уради како би се ствари довеле у ред, али након тога, како је рекла и премијерка (Тереза Меј), свакако не би требало одуговлачити тај процес", рекао је Џонсон за Би-Би-Си.

Активирање члана 50. Лисабонског споразума услов је за почетак преговора Лондона и ЕУ о изласку Велике Британије из Уније и њеним будућим односима са преосталим чланицама, који би требало да трају две године.

Џонсон је у четвртак изјавио да би преговори о иступању Велике Британије могли да почну почетком 2017. године, док је портпарол премијерке Терезе Меј навео да Влада стоји на становишту да члан 50. неће бити активиран пре краја 2016. године.

Француска агенција истиче да је референдум идеја председника РС Милорада Додика, за кога наводи да је поздравио велику излазност и "свечану атмосферу", али и да је "игнорисао забрану Уставног суда БиХ, неодобравање од стране САД и ЕУ и резервисаност Србије, свог великог савезника".

Датум обележавања празника, 9. јануар, има огроман емоционални одјек у подељеној БиХ и "дира у сећања на националистички жар, трауме и крвопролиће", закључује АФП.

АП наводи да РС одржавањем референдума ризикује да буде подвргнута западним санкцијама и да њени лидери буду кривично гоњени.

Гласање, додаје америчка агенција, подиже тензије и јача страхове од нових сукоба пошто Бошњаци и Хрвати виде референдум као покушај уздизања српског региона изнад Уставног суда БиХ, а такође је тест за озбиљнији референдум који лидери РС најављују за 2018. о независности од Босне.

Ројтерс наводи да је референдум први откако је 1992. године одржано гласање о отцепљењу од тадашње Југославије након чега је уследио трогодишњи етнички сукоб у којем је убијено 100.000 људи.

И британска агенција подсећа да је 9. јануар датум када су босански Срби прогласили независност од Босне 1992. и наводи да је "тиме убрзан погубни рат у земљи који је био обележен масовним убијањем, као најкрвавији сукоб у Европи после Другог светског рата".

Британска агенција примећује да је, док су САД и ЕУ позвале РС да откаже гласање у страху од нестабилности, Русија подржала гласање.

Неки су, како је лист пренео, за то да црква буде срушена, тврдећи да је изграђена под ванредним мерама српског режима, али има и оних који сматрају да објекат цркве треба да буде претворен у "музеј српске репресије на Косову".

У приштинском Директоријату за културу, омладину и спорт тврде да је општина власник земљишта на којем је изграђена црква.

Директор Директоријата Бесарт Влахиња каже да се општина Приштина и према цркви односи са правног аспекта и према урбанистичком плану у вези са објектима који се налазе у главном граду, и да свако ко има намеру да нешто гради, треба да затражи дозволу.

Албанска већина на Косову оспорава право СПЦ, Епархији рашко-призренској, да после рата 1999. године доврши храм Христа Спаса.

Ове недеље српски посланици су се жалили у косовској скупштини да је српско наслеђе на Косову запостављено, док су их поједини албански посланици оптуживали да намерно провоцирају, иницирајући радове на функционализацији цркве.

То је учинила посланица Демократске лиге Косова Беса Гаџери, која је од свога шефа партије, и косовског премијера, Исе Мустафе, затражила дисциплинске мере против заменика премијера Бранимира Стојановића. Према речима Гаџери, заменик Стојановић је испровоцирао политичку ситуацију иницијативом за отварање цркве.

Гаџери тврди да је Стојановић прекршио косовски устав и закон, покретањем иницијативе да припреми цркву, наводно за отварање, те да је тиме, према њеном мишљењу, испровоцирао политичку ситуацију.

Епархија рашко-призренска је покренула акцију чишћења и заштите храма Христа Спаса у Приштини, пошто је немаром локалних власти, иако недовршен, претворен у јавни нужник, место бескућника и више пута нападан ручним бомбама и молотовљевим коктелима.

Владика Теодосије је најавио да ће након чишћења храм бити стављен у функцију, иако још није завршен.

Како је Дрецун навео, Тахири покушава да се "додвори" албанској јавности дајући нетачне изјаве, попут оних у вези са добијањем позивног броја за Косово, и нападима на директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића.

"Она борбом за своје личне интересе постаје озбиљан реметилачки фактор у нормализацији односа, и препрека за наставак тог процеса", сматра Дрецун.

Ипак, како истиче Дрецун, настојања Тахири да сачува своје место су нереална, јер је албанско политичко вођство у Приштини незадовољно њеним понашањем, а да ће кључну улогу одиграти Брисел и Вашингтон.

Председник Одбора за Косово и Метохију објаснио је, поводом изјаве Тахири да ће ЕУ доделити Косову позивни број, да је заправо истина да је у Бриселу договорено да Међународна телефонска унија не препознаје Косово као државу и да му ни у ком случају неће доделити међународни позивни број.

Он је додао да ће тај број доделити Србији за територију Косова и да тај број Тахири покушава да представи као код за посебну државу.

Дрецун сматра да се може очекивати рационалније понашање Приштине у наредном периоду.

На захтев Британије, Француске и САД, Савет безбедности УН састаће се данас ради разговора о ескалацији насиља у другом највећем сиријског граду Алепу, навеле су дипломате.

У снажним ваздушним нападима јуче су оштећене зграде и убијено најмање 45 цивила у Алепу, два дана након што је сиријска војска најавила офанзиву како би повратила источни део града из руку побуњеника.

Генерални секретар УН Бан Кимун изразио је запрепрашћење интезивирањем борби у Алепу и упозорио да би употреба модерног оружја у том граду могла да резултира ратним злочинима.

Седмодневно примирје које су договориле САД и Русија завршено је у понедељак, а покушаји да се прекид ватре обнови су пропали, подсећа француска агенција.

Екипа Хитне помоћи констатовала је смрт.

"Шеф посланичке групе мора бити неко ко ће у потпуности делити вредности и политички резон оних који странку воде. У супротном бисмо звучали као раштимовани оркестар, а поруке које шаљемо биле би контрадикторне и збуњујуће", оценио је Пајтић.

Пајтић је у писаној изјави поручио да је од "поновног оснивања ДС-а и председниковања професора (Драгољуба) Мићуновића и Зорана Ђинђића компаративна предност странке била то што су њено руководство чинили људи знатно образованији и у професионалном смислу утемељенији него врхови конкурентских партија".

"Јуче је странка на изразито демократски и легитиман начин донела одлуку да је воде Шуле (Драган Шутановац), Кена (Радослав Милојичић) и Балша (Божовић), одуставши од вишедеценијске предности коју је у односу на остале организације ДС имала. Тај избор као демократа поштујем", додао је Пајтић.

Поручио је да се нада да ће "нови приступ и већинске одлуке чланова омогућити да ДС допре до срца нових бирача који су до јуче били недоступни", а онима који су гласали за њега да сваки глас доживљава као "признање настојањима да сачува ДС".

У међувремену, посланица ДС-а у Скупштини Војводине Јелена Балашевић напустила је ту странку.

Она је на свом Твитер налогу честитала учесницима и победницима на јучерашњим изборима у тој странци.

"Јуче је био изборни дан у ДС. Мој избор је ипак био да се ишчланим уместо да гласам", навела је посланица у Скупштини Војводине.

"Искористила сам своје право и обавезу према РС-у ", рекла је она новинарима после гласања, оценивши референдумски дан као успешан.

Цвијановићева очекује да ће све протећи у најбољем реду и у демократској атмосфери.

Председник парламента РС Недељко Чубриловић рекао је да очекује да ће тензије опасти, а реторика која је била непотребна, нестати.

"Мислим да је овај процес који се одвија у БиХ превише заокупирао пажњу и политичара и грађана. Имамо доста проблема на које морамо да се концентришемо",оценио је Чубриловић и додао да се нада да ће излазност грађана бити велика.

Чубриловић је рекао да не за шта ће након референдум предузети високи представник Валентин Инцко када је реч о најављеним санкцијама, али зна да НСРС ради по закону и поштује законске прописе".

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић гласао је на гласачком месту у Источном Сарајеву. Рекао је да ће 9. јануар увек бити везан за лидере СДС, чији је члан од 1990.

"Не верујем у лажне патриоте. Увек сам волео РС и када јој је било најпотребније. Они који су данас гласни, да јој затреба вероватно би први побегли", рекао је Шаровић, пренео је сарајевски портал Кликс.

С обзиром на то да је одржавање овог референдума забрањено одлуком Уставног суда БиХ, Шаровић каже да ће се све знати након његовог одржавања.

Председник Српске демократске странке Младен Босић гласао је јутрос на референдуму у општини Доњи Жабар на гласачком месту предвиђеном за гласаче из Брчко Дистрикта.

"Очекујем да ће чланови и симпатизери СДС-а гласати на референдуму зато што га је расписала Народна скупштина РС као највиша демократска институција РС", рекао је Босић након гласања.

Лошим је оценио то што Срби из Дистрикта Брчко нису могли да гласју као остали грађани РС, јер се тиме, како је рекао, шаље лоша порука.

Агенција Фена је јавила да Босић гласао на непотврђеном гласачком листу пошто није нађен на гласачком списку за референдум. 

Председник Народног демократског покрета Драган Чавић, који је гласао у Бањалуци, истакао је да је Република Српска историјска чињеница коју нико не може променити.

Министар безбедности БиХ Драган Мектић рекао је је поводом дешавања у вези са референдумом у РС да су грађани БиХ паметнији од свих политичара и да је сигуран да неће насести на политичке провокације.

Пензионисани генерал Армије Републике Босне и Херцеговине Јован Дивјак сматра да одржавање референдума је потврда да Република Српска не поштује одлуке Уставног суда иако су у њему и представници РС.

У Београду је гласала некадашња председница РС Биљана Плавшић, преноси Блиц. "Иначе не гласам на изборима за партије, али сам осетила да је ово одбрана онога у чему сам и сама учествовала, у стварању РС", рекла је Плавшићева после гласања.

Опозиција у Федерацији БиХ: Референдум највећи атак на стабилност државе од Дејтона

Са друге стране, председници опозиционих странака у Федерацији БиХ на Асоцијацији независних интелектуалаца Круга 99 упозорили с да референдум у РС "није безазлен", оценивши га "највећим атаком на стабилност и суверенитет државе од потписивања Дејтонског мировног споразума".

Лидер Демкоратске фронте Жељко Комшић рекао је да је ово прилика да држава покаже одговорност, оценивши да је овакав однос власти у РС према Уставном суду БиХ "кривично дело", због чега је позвао Тужилаштво БиХ да отвори истрагу.

Према његовим речима, Тужилаштво БиХ исто треба да поступи у случају свих осталих одлука Уставног суда које нису спроведене.

Председник Грађанског савеза Реуф Бајровић оценио је да је референдум о Дану РС напад на Дејтонски мировни споразум, али и да је ово уједно један од корака за 'одржављавање' Републике Српске.

У саопшпстењу се истиче да је Влада Србије, одлучна да се обрачуна са илегалном производњом и трговином дуваном и дуванским производима, због чега је формирала Радну групу за борбу против кријумчарења дувана, која је за непуних пет месеци остварила завидне резултате и запленила дупло више боксова цигарета у односу на исти период 2015.

Радна група, у томе периоду, запленила је 50 тона и 89 килограма дувана у листу, 8,5 пута више у односу на исти период 2015., када је заплењено око пет тона. Укупна вредност заплењеног дувана у листу процењује се на више од 15 милиона, а резаног на преко 12 милиона динара.

У односу на 2015. годину, Радна група повећала је укупан број реализованих заплена са 217 на 473, наводи се у саопштењу.

Највећи илегални засад дувана, радна група открила је средином августа ове године, када је на једној парцели у Панчеву, површине око 12 хектара откривено око 25 тона дувана у листу, а највећа заплена боксова цигарета била је крајем јуна када је у камиону пронађено око 16 и по хиљада боксова цигарета без акцизне маркице, вредности око 16 и по милиона динара.

Радна група за борбу против кријумчарења дувана, формирана је 17. маја 2016. године, на предлог председника Владе Републике Србије Александра Вучића, а за њеног председника именован је вршилац дужности директора полиције Владимир Ребић.

Чланови радне групе су директор БИА, вршилац дужности директора Пореске управе, вршилац дужности директора Управе царина и вршилац дужности директора Управе за дуван.

У рад групе учествују и представници Фитосанитарне инспекције, Тржишне инспекције, Пољопривредне инспекције, Комуналне полиције и представници компанија које се баве производњом дувана и дуванских производа.

Радна група и у наредном периоду коордиснисаним активностима свих служби наставиће одлучно да се бори против илегалне трговине и производње дувана у циљу заштите буџета Републике Србије, наводи се у саопштењу МУП-а.

Он каже да је на миси било присутно неколико свештеника, посланик у Хрватском сабору и члан ХДЗ-а Жељко Гласновић, режисер срамотног ревизионистичког филма Јаков Седлар и више од 100 посетилаца.

"Свештеник Драган Мајић је, између осталог, рекао да су убијени усташки генерали и пуковници, не осведочени злочинци, већ великани, мученици и невине жртве који су се тобоже борили против великосрпске хегемоније и доминације; да треба славити 10. април, дан оснивања злочиначке НДХ и да је над Хрватима после Другог свјетског рата почињен геноцид", наводи Линта.

Линта сматра да власт у Хрватској благонаклоно гледа на обнову фашизма у Хрватској и само повремено њени представници, укључујући и хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић, издају саопштење или дају изјаву за медије да се тобоже ограђују од говора мржње, вређања на националној и верској основи и нетрпељивости.

"У Хрватској нема друштвеног концензуса да је усташтво злочиначка идеологија и да је потребно предузети конкретне мере против свих појединаца, група и организација које промовишу усташку идеологију и тиме шире говор мржње и позивају на истребљење преосталих Срба, Јевреја и Рома у Хрватској", наводи Линта.

Он сматра да би стварна борба против фашизма значила да се законом о прекршајима против јавног реда и мира предвиде високе новчане и затворске казне, као и да се закон доследно спороводи у пракси од стране хрватске полиције и правосуђа.

Линта наводи, као пример, да је суд у Аустрији осудио водећег неонацисту и двојицу његових саучесника за величање нацизма на једном веб сајту на затворске казне у трајању до девет година.

Такође, уклањање усташких садржаја из хрватског образовног програма, укидање усташких пензија и покровитељства Хрватског сабора над комеморацијом усташким злочинцима у Блајбургу би, такође, представљале конкретне мере у борби против фашизма у Хрватској, предлаже Линта.

Он је додао да никоме у БиХ рат није потребан и да се ратови почну када један народ доведете у позицију да неке ствари више не може да трпи, а у тој позицији нико није у БиХ.

"Понајтеже је Бошњацима повратницима у РС. Да Срби у БиХ крену у рат да би отцепили нешто чиме владају суверено, о томе нема говора нити ће људи кренути у том смеру", рекао је Изетбеговић.

У Кули већином живи бошњачко становништво, а Синиша Каран каже да ти грађани нису правили никакав проблем, већ су у то место јутрос дошли појединци из неких других места.

"Ради се о једном мањем гласачком месту на којем право гласа имају 102 гласача. Тамошњи мештани свих протеклих дана у разговорима с Опшинском комисијом нису направили никакав проблем. Неколико особа које живе ван те територије су дошли и направили сигурносни проблем гласачком одбору, физички блокирали гласачко место, па је и полиција је морала да реагује. У циљу даљег несметаног одвијања гласања сугерисали смо да се то гласачко место припоји следећем", рекао је Каран новинарима у Бањалуци.

Синиша Каран каже да је сигурносна ситуација на највећем нивоу и данас на дан референдума у РС и да МУПРС-а обавља све потребне сигурносне мере.

У међувремену, министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач изјавио је да гласачко место у Кули, општина Гацко, није ни отворено и да је спојено са другим гласачким местом, јер се очекивало да Бошњаци неће ни изаћи на референдум.

"С обзиром на то да знамо да је бошњачко руководство позвало Бошњаке да не изађу на референдум није ни било потребе да се отвара то гласачко место. Нема потребе да то сматрамо било каквим инцидентом јер није било нарушавања јавног реда и мира", нагласио је Лукач.

Додао је да је исто учињено са више десетина сличних гласачких места, јер се није ни очекивала излазност Бошњака.

Медији у БиХ јавили су раније данас да је гласачко место у Кули затворено. 

Два мушкарца су до зграде Градске управе Госпића довезени возилом за транспорт затвореника, а из возила су изашли а лисицама на рукама и у пратњи стражара.

Венчању су могли да присуствују само кумови и стражари.

Тај чин је требало да се догоди и раније, али младенци нису могли да пронађу кумове, пише Лика онлине.

Матичарка је професионално обавила посао као и стражари.

Ипак, како строга затворска правила не предвиђају брачним партнерима боравак у истој јединици, један од младенаца биће пребачен у други затвор.

"Није било бла-бла, али није било ни правог решења", коментарише НЗЗ бечки скуп.

"Од фебруара ове године кад је затворена, до данас, балканском рутом је илегално ушло у Немачку 50.000 миграната. Прилична гужва на блокираном путу", пише ФАЗ.

Минхенски СДЗ види као резултат самита чињеницу "да ће сада више миграната моћи легално улазити у Немачку", што се односи на изјаву Меркелове у Бечу како ће од Италије и Грчке преузимати по неколико стотина азиланата месечно.

Шпигел се одлучио за следећу интерпретацију бечког самита: "Канцеларка Меркел заступа тврду линију против избеглица: спољне ЕУ границе се морају контролисати још јаче, даљих билатералних договора сличних оном са Турском мора бити више, људи без права да остану Немачкој се морају депортовати брже".

"Кернов велики солистички шоу", осврће се аустријски Пресе на чињеницу да нико од гостију није наступио са Керном на прес-конференцији.

Утисак је да је Курц заједничким наступом са гостима прошлог фебруара успео да пренесе поруку да се ту присуствује једном успешном чину регионалне солидарности, у сваком случају акту заједништва. Намерно или случајно, Керн је сада озбиљно разводнио ту импресију.

Медијска звезда скупа био је мађарски премијер Орбан који је једини, поред аустријског Керна, одржао праву прес-конференцију, сат времена и дуже.

За разлику од Керна, који се појавио на кратко и дао свега неколико невезаних одговора из којих се није могло закључити да ли балканска рута остаје затворена или не, Орбан је био много спремнији да објасни о чему се то разговарало у Бечу: о плану Б.

Договор није постигнут, али то није био ни циљ овог састанка. У договор са Турском сви и даље декларативно верују али се свеједно спремају на његов крах.

План Б по Орбану

Како он изгледа, или би требало да изгледа открива Орбан:

-Стање балканске руте није било само најважније питање о коме се овде разговарало, оно је и највеће политичко питање у Европи овог тренутка.

- Треба укинути ембарго наоружања Либији, уз помоћ УН оформити владу у Триполију и помоћи јој да заустави покрете стотина хиљада и милиона илегалних миграната који се спремају за Европу.

- Режиму у Турској се не сме и не може веровати.

- Европска унија се мора бранити од илегалне миграције. Ако се та одбрана планира у војним терминима, "које канцеларка Меркел не подноси", то је тешко и непопуларно, али то је стање ствари. Које су границе на којима треба организовати "линију одбране"? За мигранте који долазе за Италију, то је Либија. За оне који имају намеру да се упуте балканском рутом, то је "мађарска јужна граница".

- Шта је за Орбана "мађарска јужна граница", односно она граница која штити Европу? То је у првој линији грчко-македонска граница. Ако она падне, онда се штити македонско-српска граница. Ако и она падне, онда је то српско-мађарска граница. Ако и она падне, онда се штити, "оно што би нас посебно болело", мађарско-аустријска граница.

- ЕУ издваја "срамотно мало средстава" као помоћ српским, македонским и бугарским властима у контроли балканске руте. Мађарска је до сада потрошила 500 милиона евра из националног буџета "штитећи аустријске, немачке и баварске границе, заустављајући људе који нису ни хтели у Мађарску, већ само даље у Немачку".

- Став немачке канцеларке Меркел се није променио, и поред свих половичних доказа од прошле недеље. "Она и даље верује да квоте имају смисла - док ми мислимо да нема тих квота које могу изаћи на крај са сеобом народа".

- Орбан: "Мађарска ће одржати референдум 2. октобра зато што ја спадам у старомодне демократе, оне који мисле да се код тема које 'секу у месо' мора питати народ као врховни суверен. Све друго је енормни европски ризик, јер ће нас појести десни радикали. Неки европски лидери су спремни да поднесу тај ризик, ја не".

- Мађарска неће прихватити квоте, неће прихватити повратак миграната из Аустрије или Немачке. Што се тиче присилног повратка миграната из Албаније и Косова, оних којима је у Немачкој одбијен захтев за азил, то није спорно, Мађарска ће их преузимати. Ваневропски мигранти не долазе у обзир.

- Орбан: "Са македонским премијером сам данас покушавао да се договорим. Ми се у принципу разумемо, али немам осећај да смо се померили с места. Наш циљ није заштита према Србији, већ јужније, према Македонији".

- Орбан: "У Европи постоје две врсте политичара: они који говоре да се сеоба народа не може зауставити, па је онда најбоље и прихватити, и други који кажу, то не иде тако. Ако се сложимо на првом, онда говоримо о квотама. Ако се сложимо на другом, онда следе неке болне одлуке - а заједно с њима и војни жаргоном о линијама одбране.

Како се дошло, тако се и отишло

Мирно се може рећи да јуче у Бечу нико није променио своје мишљење. Како се дошло, тако се и отишло.

Ово су основне црте националних позиција:

Немачка: Канцеларка тврди да је од прошле недеље променила курс у миграционој политици.

Од пролећа ове године, закони о азилу су пооштрени, депортације одбијених олакшане.

У договор са Турском Меркелова и даље верује. Али све је то у теорији тако, јавно и декларативно украшено тако да освоји све оне који не верују да ЦДУ/ЦСУ побеђује на савезним изборима за годину дана.

Немачка канцеларка и даље одбија да говори о горњој граници, док истовремено зна да не постоје полуге којима може натерати средњу и источну Европу на прихватање миграционих квота.

Грчка: Чињеница да у фебруару премијер Ципрас није добио позивницу за први бечки самит, изазвала је прави дипломатски рат са Аустријом.

Домаћин Курц је био јасан зашто Грчка није била пожељна: Зато што се на састанку разговарало о затварању балканске руте, док је Атина само желела да разговара о томе како том рутом провести што више људи.

У грчком гледању на проблем, ствари се нису много промениле, осим силом прилика - Ципрас и даље жели увођење ЕУ квота за прерасподелу миграната и избеглица, али, као и Меркелова, зна да је то у пракси неизводиво.

Мађарска: Будимпешта је још у септембру 2015. поставила дијагнозу да се Европа суочава не са миграционом или избегличком кризом, већ са сеобом народа, те да су подизање ограда, бодљикавих жица, тврдих граничних режима, до употребе оружја, једина опција.

Ограде на граници са Србијом и Хрватском су за Мађарску решиле проблем, али су Србију и Хрватску гурнуле у међусобне политичке обрачуне, који су, у комбинацији са старијим ресентиманима, створили неодрживу ситуацију између Београда и Загреба.

Румунија: Румунски став је принципијелне природе, без директног утицаја из праксе.

У том смислу, Букурешт заступа сличне позиције као и Мађарска - непроходност граница, одбијање квота, иако сама земља до сада није била погођена миграционом кризом.

Словенија: Љубљана нема намеру да поново проживи дане када је кроз земљу од два милиона дневно пролазило десет хиљада недовољно или никако регистрованих миграната.
Што оштрији приситуп проблему - односно људима иза жице - то једноставније за Љубљану.
Словенија не прихвата аустријску политику повратка миграната без права на визу, што Аустрију врло љути.

Србија: У релативној (европској) политичкој тишини, стање у Србији са мигрантима се погоршава, тренд не иде на добро.

Теоретски, разлога за велику бригу не би требало да буде - Македонија и Бугарска блокирају ток миграција.

У пракси су, међутим, обе те државе слабо опремљене да такву одлуку и спроведу

Кријумчарење људи цвета. Зато је један од главних циљева бечког скупа управо било пружање осећаја сигурности Србији, да неће постати "задња пошта" за десетине хиљада миграната из Хиндукуша и Африке.

Македонија: Скопље је врло послушно, уз логистичку помоћ из Уније и Србије, још је у фебруару пресекло балканску руту. Али, та земља има велике унутрашње проблеме, политички је нестабилна, за два месеца су превремени избори.

Осим тога, Македонија стоји на путу албанском националном пројекту, што јој не обећава мирније дане.

Бугарска: Према изјавама бугарских званичника, прихватни центри су пуни. У Бугарској је запело 7.000 миграната, рекао је премијер Борисов у Бечу; отприлике колико и у Србији

Најсиромашнија земља ЕУ доживљава себе као простор транзита и нема намеру да прихвати квоте.

Од почетка године у Бугарску је, као земљу која је формално потпуно затворена и не пружа легалну могућност уласка, ушло око 13 хиљада миграната, од чега је пет хиљада илегалним каналима отишло даље, у Србију или Мађарску. На граници с Турском подигнута је ограда од бодљикаве жице.

Аустрија: Новог аустријског премијера Керна је тешко дефинисати. Његов претходник Фајман је смењен у интерном социјалдемократском пучу до кога је дошло због затварања балканске руте.

Фајман је директна жртва Курцових планова о физичком пресецању миграционих рута.

Керн је говорио да неће демонтирати Фајманово наслеђе, али многи су очекивали да је управо то оно што ће Керн покушати да направи, кришом, испод стола, мало по мало.

Ни сад није јасно да ли то ради. За разлику од Немачке, Аустрија је увела горњу границу прихвата миграната, 37.500 ове године.

Квота ће вероватно бити испуњена у новембру (тренутни статус: 25.000).

Албанија: Формално, та земља није директно погођена магрантском кризом. Али у немачким и аустријским медијима се у последње време Албанија и Косово све чешће спомињу као слободна алтернатива кријумчарима за затворену балканску руту.

Хрватска: Хрватска разуме себе стриктно као земљу транзита. Од новембра прошле године, када је Мађарска подигла ограду према Србији, чиме је река миграната преусмерена на Хрватску, Загреб се посвађао са Љубљаном, Београдом и Будимпештом.

Да смо у неком филму, неко би се већ у трећем кадру досетио да је то мустра која се понавља, те да су балканске земље силом гурнуте у проблем који надилази њихове и појединачне и заједничке снаге.

Да смо у филму, неко би већ рекао - променимо мустру понашања.

Напротив, налазимо се у реалном свету, а ту важе друга правила.

Македонију је у поседње две седмице погодила серија земљотреса, а најјачи је регистрован 11. септембра, на подручју Скопља, јачине 5,3 степена. 

У претходном кругу гласања, одржаном 9. септембра, највећу подршку добио је Португалац Антонио Гутереш, испред Словака Мирослава Лајчака и бившег шефа српске дипломатије Вука Јеремића.

Гутереш је тада освојио 12 позитивних, два негативна и један неопредеље глас. Лајчака је подржало десет чланица Савета безбедности, четири су биле против, док је једна земља била уздржана.

Вук Јеремић је добио девет позитивних, четири негативна и два уздржана гласа, што је до сада његов најбољи резултат. 

Иако је светска организација гласно најављивала да ће после Бан Кимуна на чело УН бити изабрана жена, Бугарка Ирина Бокова је била тек пета, што је у великој мери уздрмало подршку Софије.

Пети круг гласаља ће у великој мери одредити судбину њене кандидатире, пошто је бугарски премијер Бојко Борисов ословио даљу подршку пласманом Бокове у овој рунди гласања.

Дипломатски извори наводе да би непосредно после петог круга гласања Бугарска могла да промени кандидата и уместо Бокове подржи Кристалину Геориеву, потпредседницу Европске комисије која је у фебруару одустала од трке за  место генералног секретара УН.

"Наша подршка Боковој ће се наставити бар до 26. септембра, када она мора да буде међу два главна кандидата", рекао је премијер Бојко Борисов.

У међувремену, Георгиева се, уз наводну подршку Берлина, предомислила и изјавила да би јој била част да заузме место на којем се у претходних десет година налазио Бан Кимун.

Како наводи Волстрит џорнал темпо избора новог шефа УН ће бити убрзан.

Раша тудеј јавља, позивајући се на наводе полиције, да је један нападач ухапшен, док је други у бекству.

Бостонска полиција је саопштила да је једна од рањених особа у критичном стању и да је подвргнута операцији.

Званичник бостонске полиције Бернард О'Рурк рекао је да су неке ране нанете ножем, а друге разбијеним флашама.

Према његовим речима, полиција је идентификовала једног осумњиченог.

Бостон глоуб наводи да су два осумњичена нападача и даље у бекству, док се, према речима портпарола полиције, и за једну од избодених особа сумња да је нападач.

Полиција је интервенисала на лицу места око 02.15 сати по локалном времену, након што је пријављена туча, и наишла на особе са убодним ранама, рекао је О'Рурк.

У тој градској четврти се налази велики број барова и клубова који се затварају у два сата, напомиње бостонски лист.

Колеџ "Емерсон", кој се налази у близини, рано јутрос је послао упозорење ученицима позвавши их да пријаве "сваку сумњиву активност".

Очевици су рекли за АФП да је непознати мушкарац отворио ватру испред зграде суда у четврти Абдали јорданске престнонице Амана.

"Ово је једино здраво и разумно решење. Надам се да ће вечерас од седам сати ствари отићи у нормалније токове", додао је Иванић.

"Апелација је била покушај понижења српског народа. Не видим зашто ће РС трпети санкције због референдума. Не видим ништа спорно у данашњем референдуму. Свако ко помишља на неке друге референдуме, ја у томе нећу учествовати, то би био политички авантуризам", рекао је Иванић новинарима.

Апелацију за укидање 9. јануара као Дана РС, јер је то и православни празник Свети Стефан, Уставном суду је поднео бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић.

На питање да ли ће Тужилаштво поднети кривичну пријаву протв њега због кршења Устава Додик је одговорио да је данас "важан, свечарски дан и да ће се вероватно радовати резултатима вечерас, јер је атмосфера таква".

"Сви наредни дани доносе и ово и оно. Видећемо како ће то ићи", рекао је Додик.

На питање да ли ће онима који су били против одржавања референдума, укључујући премијера и председника Србије, Александра Вучића и Томислава Николића, рећи да су погрешили што су били против, Додик је одговорио да то ником неће рећи.

"Данас је празник и људи широм Републике Српске га доживљавају управо на тај начин", рекао је Додик.

Председник РС сматра да су приговори део уобичајене демократске атмосфере и да сада нису важни колико је важно то што се референдум одржава.

"Ништа га не може и не треба довести у питање нити да баци било какву љагу", рекао је Додик и поручио да је РС мирна и стабилна и да ће таква остати до краја дана.

Коментаре да је референдум провера пред следеће изборе у РС, Додик је назвао спекулацијама у предизборној кампањи, подсетивши да је постојало јединство власти и опозиције за одлуку о гласању.

"То што неко калкуше о томе, то ћемо наредних дана, сада је најважније да се референдум одржи", рекао је Додик и изразио задовољство што гласање протиче у мирној атмосфери.

Како је рекао, информације говоре о томе да су сва гласачка места отворена, да нема никаквих проблема у гласању, као и да је излазност већа него што је уобичајено у ово време за редовна гласања на изборима.

"Могу да изразим потпуно задовољство јер ће народ у РС искористити своје право да се определи. Срео сам људе који изражавају радост због прилике да могу да гласају и позивам их све да изађу до краја дана на референдум", поручио је Додик.

Званичне потврде о евентуланим жртвама нема, док корисници друштвених мрежа пишу о томе да има мртвих.

Пуцњава се десиле испред поšте и један блок даље од популарног кафица у кампусу, "Црвеног лава".

Локална полиција наводи да је све јоš увек под истрагом и не истице никакве детаље о овој пуцњави.

Полиција је засад са 340 стабљика индијске конопље, висине преко два метра и тежине тону и 240 килограма, пронашла на њиви осумњиченог Е. Л. Сумња се да је Е. Л. марихуану узгајао са осумњиченима Е. М. и Е. М.

Такође, полиција је у возилу, у близини атара, код осумњичених Ј. Л. и Е. Л. пронашла два килограма марихуане, спаковане у најлон кесу, а приликом претреса стана и других просторија, код женске особе Е. Л., у торбици, пронађено је 0,7 грама марихуане.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће у законском року бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Суботици.

Како РТС сазнаје у нишком Ургентном центру, 21-годишња девојка задржана је на Клиници за максилофацијалну хирургију, док су два младића, од 29 и 30 година, и девојка стара 20 година лакше повређени и пуштени на кућно лечење.

Несреће се догодила у Његошевој улици, која је иначе врло стрма, а претпоставља се да се четворо младих враћало из ноћног провода.

Полиција је извршила увиђај и утврђује се узрок несреће.  

Како је поручио, Србија очекује значајнију помоћ систему, да се помогне директно буџету, војсци, полицији, систему социјалне и здравствене заштите.

Иванишевић каже да је потребан значајнији приступ од стране донатора. Каже да тренутни број миграната у Србији није такав да Србије не може њиме да управља.

Додаје и да Србија зиму очекује спремна али очекује и да разговара са партнерима много озбиљније него досада.

"Хоћемо да укажемо да је Србији потребна помоћ да би задржала овако хуман приступ", поручио је Иванишевић.

Пуцњава се догодила око 20.30 сати по локалном времену, након што су се три наоружана мушкарца окупила у групу дотрчавши из различитих праваца, рекао је комесар балтиморске полиције Кен Дејвис на конференцији за новинаре.

Дејвис је навео да је реч о планираном акту осветничког насиља као одговор на пуцњаву до које је дошло током викенда почетком септембра, уочи Дана рада који се у САД обележава првог понедељка у септембру, када је један мушкарац убијен хицима, а две жене су рањене, од којих је једна трудна.

Комесар није објаснио како су истражитељи утврдили повезаност између две пуцњаве.
Дејвис је рекао да би особе које су синоћ упуцане могле да препознају нападаче, али да власти нису одмах могле да идентификују осумњичене те да и даље трагају за њима.

Према његовим речима, поред трогодишње девојчице, једна од упуцаних особа је жена, а остали су мушкарци, при чему су сви одрасли старости између 26 и 39 година.

Пуцњава се догодила само један блок даље од сајма на отвореном који је одржан у суботу, али полиција наводи да напад нема везе са сајмом.

До најновијег инцидента у САД дошло је само дан након пуцњаве у Берлингтону у држави Вашингтон, где је наоружани нападач пуцао у тржном центру усмртивши пет особа.

Пре мање од недељу дана, један мушкарац је ножем напао деветоро људи у тржном центру у централној Минесоти пре него што је упуцан и убијен, а ФБИ истражује тај напад као потенцијални акт тероризма.

Саобраћај је тренутно умереног интензитета, а већи број возила очекује се у послеподневним часовима што је карактеристично за крај викенда, када су и на наплатим рампама могућа десетноминутна задржавања, наведено је у саопштењу.

Према прогнози, ујутро ће бити хладно, по котлинама и дуж речних токова краткотрајна магла.

У току дана променљиво облачно, пре подне са дужим сунчаним интервалима, после подне, увече и ноћу понегде краткотрајна киша.

Ветар углавном слаб, променљивог смера, а највиша температура од 18 до 22 степена.

"Није добро видети када неко покушава да на један начин понизи високог представника Републике Србије. То је лоша порука", каже Јевтић.

Истиче да су најбољи одговор дали грађани Грачанице који су истог тренутка изашли и да ће Срби бити упорни и неће одустати од повратка.

"Наш посао јесте да се на један демократски начин изборимо за бољу будућност", поручује Јевтић.

Коментаришући дијалог Београда и Приштине, чије ће се делегације сутра састати у Бриселу, Јевтић каже да дијалог није започет са циљем да једна страна добије све, већ да грађани живе боље, да се реши питање диплома, слободе кретања, ЗСО, присуства МТС-а на КиМ.

Сматра да изјаве Едите Тахири имају за циљ тражење оправдања пред дијалог, јер, како каже, постоји велики притисак опозиције због онога што се договара у Бриселу.

Јевтић не види разлог за укључивање косовске опозиције у дијалог, што је могућност која се помиње последњих дана.

Каже да има искуства са деловањем опозиције на КиМ и да не верује да ће они осим сузавца било шта друго донети у Брисел.

Своје идеје спроводе на радикалан, а не на демократски начин, закључује Јевтић.

Холи је на конференцији за новинаре навео да је његова канцеларија добила информације да се Четин, који живи у Оук Харбору, налази у тој области.

Четин је, према његовим речима, у тренутку хапшења био ненаоружан, "није ништа рекао и изгледао је као зомби".

Наоружани мушкарац отворио је ватру у петак увече у тржном центру "Каскејд" у Берлингтону, око 105 километара северно од Сијетла, на одељењу козметике продавнице "Мејсис", усмртивши на лицу места четири женске особе, међу којима 16-годишњу девојку, и тешко ранивши једног мушкарца, који је током дана преминуо.

Нападач је потом побегао са места напада, а полиција је за њим трагала више од 20 сати.

Државна патрола Вашингтона је, како је навео Ен-Би-Си њуз, јуче саопштила да нема назнака да је реч о тероризму.

До пуцњаве у држави Вашингтон дошло је мање од недељу дана након што је један мушкарац ножем напао деветоро људи у тржном центру у централној Минесоти пре него што је упуцан и убијен, а ФБИ истражује тај напад као потенцијални акт тероризма.

Канцеларија ФБИ-ја у Сијетлу је путем Твитера јуче саопштила да "нема информацију која би наговестила евентуалне нове нападе" у држави Вашингтон, пренела је америчка агенција.

"Задовољна сам. Коначно можемо да седнемо, да знамо да ћемо ту да спавамо, да будемо ту, да син крене да учи, да крене живот нормалним током", каже Весна Ђорђевић.

Пламен је прогутао станове, намештај, вредности, документа. Не и општу солидарност.

"Црвени крст је одмах кренуо са допремањем топлих оброка, понудили су одећу и обућу. Комшије су се организовале у прикупљању помоћи, и још исте ноћи понудили смештај. Град је обећао привремени смештај, што смо и добили", каже Миомир Хофман.

Фирме донирају намештај, а и сами станари су солидарни. Иако га чека сређивање сопственог стана, Бојана смо затекли код Хофманових.

"Рекао сам да мени намештај не треба, помоћ нека иде станарима којима је све изгорело. Ја сам нешто ствари спасао", каже Бојан Ђорђевић.

Обезбеђене су им здравствене услуге и помоћ око нових докумената. А све породице станове су добиле у центру града.

Иако задовољни становима које су добили на коришћење, станари зграде бр 10 у Расаднику која је изгорела у пожару ипак ишчекују коначно решење стамбеног питања, односно, повратак на стару адресу - у нове станове

"Већ има заинтересованих инвеститора који би са њима заједно изградили нову зграду и тако им обезбедили смештај и створили услове да и ти инвеститори имају корист од тога", каже градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

У пожару који се догодио у ноћи између 7. И 8. септембра потпуно је изгорело 5 станова, а осталих 10 је оштећено. Лакше су повређене две станарке И један ватрогасац.

Амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949. године, рођен је на данашњи дан 1897. године. У својим делима приказивао је друштвену историју америчког Југа, дегенерацију и пропадање староседелачке господствености и безобзирност скоројевића. Фокнерова најпознатија дела су романи: "Сарторис", "Бука и бес", "Светлост у августу", "Комарци", "Медвед", "Коњички гамбит", "Уљез у прашини", "Дивље палме", "Војникова плата", "Старац", "Господска кућа" и "Реквијем за искушеницу".

Немачки књижевник Ерих Марија Ремарк (Крамер) умро је у Локарну на данашњи дан 1970. године. Својим првим романом "На западу ништа ново" Ремарк је реалистички и са потресним хуманизмом приказао раздобље Првог светског рата. Следили су: "Повратак", "Три ратна друга", "Небо не зна за миљенике", "Искра живота", "Црни обелиск", "Тријумфална капија", "Време живота и време смрти", "Лупежи", "Уточиште" и приповетке "Светилиште" и "Непобеђени". Због спретности у вођењу радње, једноставног стила и обиља тема Ремаркови романи су имали изузетан пријем код читалаца, али су у нацистичкој Немачкој били спаљивани због антифашистичког и антимилитаристичког става аутора у којима је описивао окрутност нациста, расизам и нељудске методе Трећег рајха.

1683. - Рођен Жан Филип Рамо, француски композитор
(Дижон, 25. 09. 1683 - Париз, 12. 09. 1764)

1733. - Јак земљотрес погодио Београд

1823. - Филозофски факултет у Јени доделио почасни докторат Вуку Караџићу

1849. - Умро Јохан Штраус Старији, аустријски композитор
(Беч, 14. 03. 1804 - Беч, 25. 09. 1849)

1866. - Рођен Томас Хант Морган, амерички биолог, нобеловац
(Лексингтон, 25. 09. 1866 - Пасадена, 04. 12. 1945)

1897. - Рођен Александар Вучо, књижевник, филмски сценариста и критичар
(Београд, 25. 09. 1897 - Београд, 21. 07. 1985)

1897. - Рођен Алфред Корто, француски пијаниста
(Нион, 25. 09. 1877 - Лозана, 15. 06. 1962)

1906. - Рођен Дмитриј Шостакович, совјетски композитор, академик - члан САНУ
(Санкт Петерсбург, 25. 09. 1906 - Москва, 09. 08. 1975)

1909. - Рођен Лука Томановић, вајар
(Лепетане, 25. 09. 1909 - Херцег Нови 28. 08. 1992)

1920. - Рођен Сергеј Фјодорович Бондарчук, украјински глумац и редитељ
(Белозерск, 25. 09. 1920 - Москва, 20. 10. 1994)

1931. - Рођена Барбара Волтерс, америчка ТВ новинарка
(Бостон, 25. 09. 1931)

1952. - Рођен Кристофер Рив, амерички филмски глумац
(Њујорк, 25. 09. 1952 - Њујорк, 10. 10. 2004)

1955. - Рођен Карл Хајнц Румениге, немачки фудбалер, репрезентативац
(Липштат, 25. 09. 1955)

1991. - Умро Миодраг Тодоровић - Крњевац, хармоникаш и композитор
(Ратари, 10. 02. 1924 - Београд, 25. 09. 1991)

1992. - Отворен канал Рајна - Мајна

2011. - У Барселони одржана последња корида пре забране овог спорта широм Каталоније

2011. - Умрла Василија Радојчић, певачица, солиста Радио Београда, истакнута уметница, председник Удружења естрадних уметника Београда
(Крагујевац, 21. 04. 1936 - Београд, 25. 09. 2011)

2011. - Умрла Вангари Мута Матаи, кенијска активистикиња за заштиту животне средине, прва Африканка добитник Нобелове награду за мир
(Нијери, 01. 04. 1940 - Најроби, 25. 09. 2011)

2012. -Умро Енди Вилијамс, амерички певач, члан "Квартета Браће Вилијамс" 
(Вол Лејк, 03. 12. 1927 - Бренсон, 25. 09. 2012)

2013. - Умрла Зорка Докнић Манојловић, позоришна, филмска и ТВ глумица, првакиња Позоришта "Бошко Буха" у Београду, мајка Предрага Микија Манојловића
(Београд, 05. 04. 1929 - Београд, 25. 09. 2013)

2013. - Умро Братислав Буца Пејковић, директор "Генекса" и Републичке дирекције за имовину
(Ниш, 18. 05. 1947 - Београд, 25. 09. 2013)

2014. - Умро Сулејман Тихић, босански политичар и државник, председник Странке  демократске акције, члан Председништва БиХ
(Босански Шамац, 26. 11. 1951 - Сарајево, 25. 09. 2014)

2014. - Умро др Лазар Б. Аничић, професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду
(Јамена, 06. 04. 1952 - Београд, 25. 09. 2014)

2015. - Умро Љубомир Павићевић Фис, графички дизајнер
(Вишеград, 06. 02. 1927 - 25. 09. 2015)

20.35 - Милорад Додик поручује да су грађани РС имали сјајну прилику да потврде јединство. Истиче да се данас пише историја.

20.25 - Младен Иванић истиче да је најважније да је референдум прошао мирно и да је коначно "стављена тачка на ту причу". 

19.35 - Председник Комисије за споровођење референдума Синиша Каран каже да није било неправилности у процесу гласања и додаје да се референдумски дан одвијао у сјајној атмосфери, толеранцији, транспарентно и законито.

19.00 - Затворена бирачка места. 

18.15 - До 17 часова гласало је 51,17 одсто или 624.190 грађана. Највећа излазност забележена у Доњем Жабару - 73,23 одсто.

16.10 - Излазност до 15 часова 39,65 одсто бирача или 484.328 грађана. Највећа излазност забележена у Купресу, 61,66 одсто.

14.45 - До 14 часова није забележен ниједан инцидент на гласачким местима, саопштио МУП РС. Министар полиције Драган Лукач изјавио је да гласачко место у Кули није ни отворено, већ је спојено са другим гласачким местом. 

14.15 -  Излазност до 13 часова износи 30,40 одсто. Своје право гласа искористило је 372.280 грађана, преноси портал РТРС.  

12.10 - До 11 сати гласало је 17,68 одсто бирача, саопштио је председник Комисије Синиша Каран.

10.30 - Члан Председништва БиХ Младен Иванић гласао је у Бањалуци након чега је поручио да ће РС и убудуће обележавати 9. јануар. Председник СДС-а Младен Босић гласао је у општини Доњи Жабар на месту предвиђеном за гласаче из Брчко Дистрикта.

10.20 - До девет часова изјаснило се 77.015 грађана, односно 6,31 одсто, рекао председник Републичке комисије за спровођење референдума Синиша Каран, јавља РТРС. 

10.05 - Председник Републике Српске Милорад Додик гласао је у 10 часова у Дому кулутре у Лакташима, након чега је поручио да је РС мирна и стабилна. 

09.00 - Стање безбедности на гласачким местима је уредно и све активности се одвијају планираном динамиком, саопштено је из Министарства унутрашњих послова РС.  

08.45 - У Кули код Гацка група мештана блокирала референдумско место, а на лице места изашла је полиција, јавља РТРС. То гласачко место из техничких разлога спојено је са другим местом у локалној заједници. У Кули већином живи бошњачко становништво.

07.00 - Отворена гласачка места у Републици Српској.

Званичници РС позвали су грађане да масовно изађу на биралишта и одлуче да ли желе да 9. јануар буде Дан РС. Према најавама из Комисије за спровођење референдума, први прелиминарни резултати могу се очекивати већ током ноћи.

На пет бирачких места држављани РС могли су да гласају и у Србији - у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Суботици и Панчеву уз важећу личну карту или пасош издате у Републици Српској.

Изјашњавање је протекло без проблема, каже директор Представништва Српске у Србији Млађен Цицовић. Бирачко право је остварило око десет хиљада грађана.

Излазност на референдуму до 17 часова била је 51,17 одсто, односно право гласа искористило је 624.190 гласача.

Председник Републичке комисије за спровођење референдума Синиша Каран рекао је да је највећа излазност забелеžжна у Доњем Жабару - 73,23 одсто, Шековићима 72,08 одсто, Берковићима 70,13 одсто, Калиновику 67,06 одсто, Источном Мостару 65,33 одсто.

Каран каже да је "најлошија" излазност у Босанском Броду - 36,41 одсто, Дервенти 36 одсто, Пелагићеву 32,64 одсто, Сребреници 31,24 одсто и Вукосављу 18,38 одсто.

Излазност грађана из Брчко Дистрикта до 17 сати је износила 63,77 одсто.

У Бањалуци је до 17 сати гласало 46,36 одсто, у Бијељини 38,70 одсто, у Приједору 37,64 одсто, у Зворнику 50,17 одсто, у Требињу 53,80 одсто, док је у Добоју излазност до 17 часова износила 41,59 одсто.

Каран је рекао и да се данас изјаснио велики број грађана на непотврђеним гласачким листићима.

У иностранству до 13 часова укупно је гласало 6.570 грађана.

На гласачком месту број 3 у Суботици до 12 часова изјаснило се 90 грађана са личним документом Републике Српске. У Новом Саду до 11 сати гласало је 400 грађана. 

Своје гласачко право искористили су и званичници РС и БиХ и лидери политичких партија.

Када је реч о гласању грађана Брчко дистрикта, они се изјашњавају у суседним локалним заједницама Доњем Жабару и Бијељини, односно у Лончарима и Доњој Буковици.

Иначе, држављани РС могли су, осим у Србији, да се изјашњавају и у Аустрији, Белгији, Русији, Немачкој, Швајцарској, у већем броју градова у тим државама.

Референдум има саветодавни карактер, односно даје мишљење о акту који ће тек бити донесен, у парламенту Српске, у складу са већинским изјашњавањем грађана на референдуму, а након референдума он је обавезујући.

Референдум је одржан у атмосфери веома подигнутих тензија на релацији Бањалука - Сарајево, с обзиром на то да је Устави суд БиХ, који руководство РС не признаје, стао на становиште да је неуставан.

Мало које политичко питање је од потписивања Дејтонског мировног споразума и окончања рата изазвало тензије толиких размера као што је то одлука званичне Бањалуке да одржи референдум.

Њему су се противили представници међународне заједнице, Европске уније, Савета за имплементацију мира у БиХ (ПИЦ), није га подржао државни врх Хрватске, а ни Србије, док је Русија једина која га је подржала.

Бошњаци који живе у Републици Српској, посебно они у и око Сребренице се противили су се референдуму као и бошњачко државно руководство.

Девети јануар је, иначе, веома важан за Србе у РС јер је тога дана 1992. године на Палама тадашња скупштина српског народа у БиХ, након занемаривања воље Срба од Бошњака и Хрвата, прогласила Српску Републику Босну и Херцеговину.

Дванаестог августа исте године назив је промењен у Република Српска.

Инсталације су експлодирале на четвртом спрату зграде која се налази у центру мађарске престонице, јавили су локални медији, наводећи да су повређени одмах пребачени у болницу.

Непуних сат и по после експлозије, полиција је саопштила да су несрећу изазвале неисправне инсталације за гас.

Из предострожности, полиција је блокирала центар Будимпеште. 

Очевици наводе да су људи почели да беже из центра одмах пошто се чула пуцњава из ватреног оружја.

По доласку на лице места, полицајци су темељно претражили шопинг центар, а затим почели потрагу за наоружаним нападачем који, како се верује, има пушку и последњи пут је виђен како се креће ка главном аутопуту, преноси Глас Америке.

Власти су на друштвене медије поставиле фотографију осумњиченог који се описује као мушкарац хиспанског порекла у сивој одећи.

Према наводима полиције, мотив напада још није познат, а Федерални истражни биро упутио је своје агенте у Барлингтон.

"За сада није познато до када ће теретни саобраћај на поменутим прелазима бити обустављен", навела је Управа царина Србије и препоручила превозницима робе да не иду на граничне прелазе Бадовинци, Сремска Рача и Мали Зворник.

Право гласа имало је 18.459 чланова ДС-а, а око 12.000 њих је изашло на изборе (60,71 одсто).

Шутановац се у седишту демократа обратио окупљенима, захваливши на указаном поверењу и поручивши да је ово почетак нове епохе.

Избори за ново руководство ДС-а су, како је рекао, показна вежба која је показала да постоји странка која може на директним изборима да изабере председника и потпредседнике.

"Желимо да будемо странка која ће победити катастрофални режим Александра Вучића", рекао је Шутановац истакавши да "живимо у земљи у којој је ММФ важнији од живота грађана".

Иако, како је рекао, неће бити кадровских промена у скупштинским клупама, наступ ће, рекао је, бити много агилнији. Шутановац је навео да ће се другачији наступ видети већ на првој седници Народне скупштине. "Не постоји закон који је довољно добар да не мора да се мења", истакао је.

Не очекује да ће неко напустити странку и наводи да ће се лично потрудити да свако добије место које заслужује.

"Хвала свим демократама на подршци! Победа у првом кругу! Заједно смо урадили много боље!", навео је претходно Шутановац и на свом Твитер налогу.

За пет потпредседничких места борe се 12 кандидата – Гордана Чомић, Наташа Вучковић, Тамара Трипић, Милош Ђајић, Нада Колунџија, Нађа Хигл, Драгослав Шумарац, Игор Салак, Драган Домазет, Богдан Татић, Јован Марковић и Бранислав Лечић.

Драган Шутановац је био министар одбране у влади Србије од 2007. до 2012. године. Члан је ДС-а од 1997. године. Од 1. новембра 2001. до фебруара 2003. био је помоћник савезног министра унутрашњих послова, а министар одбране од 2008. до 2012. године.

Шутановац је рођен 24. јула 1968. у Београду, где је завршио основну школу и Шесту београдску гимназију. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду, а похађао више специјалистичких курсева из области безбедности у земљи и иностранству.

Деморакте су за изборе изабрале данашњи дан у знак сећања на изборе одржане 24. септембра 2000. године, када је поражен режим Слободана Милошевића. Драган Шутановац је шести председник ДС-а од обнове те странке 3. фебруара 1990. године.

"Бошњаци не треба да излазе на тај референдум, а референдум нека се одржава. Видећемо ко ће то имплементирати и може ли се уопште имплементирати", додао је Дураковић.

Алија Табаковић, председник Меџлиса Исламске заједнице Сребреница, поручио је Бошњацима у том граду да нема разлога за забринутост, те да недељу проведу уобичајно са својим породицама.

 Према његовим речима, Бошњаци треба да се понашају "као да се ништа не дешава".

"Има милион пречих ствари од референдума о којима Бошњаци треба да мисле. Не треба наседати на неке провокације, ова прича око референдума не треба да буде битна Бошњацима. Ако неко покуша да провоцира Бошњаке не треба паничити, него обавестити полицију", рекао је Табаковић.

Ритам кретању давали су мегафонима уметнички директор Битефа Иван Меденица и драматург и редитељ Јелена Богавац.

Кроз фото, видео и аудио форме приказана је спектакуларна полувековна историја Битефа, која чини и мапира савремену позоришну историју света, али и и савремену културну историју града Београда.

Програм је почео изложбом у РТС-у која приказује на који је начин РТС пратио и помагао Битеф од његовог оснивања.

Главни уредник културно-уметничког програма РТС Небојша Брадић истакао је да је Битеф једна од најчвршћих грађевина српске културе, да је градио репутацију Београда и земље.

Од зграде РТС-а, шетња се наставила ка Атељеу 212, позоришту у оквиру кога је Битеф основан и које је организовало његових првих 20 издања.

Борка Павићевић, некадашњи драматург у Атељеу 212, рекла је отварајући изложбу да је Битеф био део епохе и проистекао из онога што је Атеље значио.

"Цео пут једне земље можемо да прођемо са Битефом. Битеф је еманципаторско и модерно место ове средине, подела и расправа о светоназору данас у модерном свету", нагласила је Павићевићева.

Следећа локација била је галерија "New Moment" у којој су изложени плакати Битефа и на крају публика се спустила до зграде Битеф театра, позоришта основаног с циљем да се бави продукцијом фестивала, али и да током позоришне сезоне прати и препознаје битефовске тенденције у оквиру локалне сцене извођачких уметности.

Аутор изложбе у галериjи "New Moment" Лазар Сакан рекао је да је Битеф довео свет у Београд и магију позоришта, а један човек Драган Сакан својом магијом је одвео Београд у свет.

Публику испред Битеф театра дочекали су селекторка Битеф фестивала Ања Суша и директор Битефа Милош Латиновић пожелевши им да уживају у програму овогодишњег фестивала.

Овај својеврсни маратон, који најављује и врло густ програм самог фестивала, био је увод у прву представу главног програма "kantor Downtown" чији су аутори Јоланта Јаничак, Јоана Краковска, Магда Мошијевич и Виктор Рубин, рађену у продуцкији Театра Полски Бидгошч (Пољска).

Суша је најављујући представу "Kantor Downtown" истакла да је она најбољи могући увод у 50. Битеф јер реферише на једну од најобожаванијих представа фестивала "Мртви разред" Тадеуша Кантора која је изведена 1977. године и додала да тај комад повезује Битефову прошлост и будућност.

Битеф ће свечано бити отворен сутра у Народном позоришту када ће Плесно позориште "Тао" из Пекинга, после тријумфалних наступа у Лондону, Паризу, Берлину и другим светским метрополама, и у Београду извести представу "6&7".

У сали Народног позоришта публику ће поздравити многе звезде Битефа које су обележиле његових 50 година: Ала Демидова, Мајкл Ковени, Наталија Вагапова, Жорж Бани, Еимунтас Никрошијус, Томас Остермајер, као и регионални гости, Душан Јовановић, Харис Пашовић, Борут Шепаровић и многи други.

Трећег дана фестивала, у Југословенском драмском позоришту, биће свечано отворен 28. Конгрес Међународног удружења позоришних критичара (IATC-AICT) под покровитељством Града Београда.

Конгрес ће отворити Жорж Бани и Маргарет Соренсон, а на њему ће се окупити више од стотину позоришних критичара из чак 40 земаља света.

Иако је та информација зачудила чак и неке од солидних познавалаца прилика у свету трговине оружјем, директор "ХС Продукта" Жељко Павлин у њој не види ништа спорно, наводи портал.

"Немогуће да је реч о неким великим количинама, вероватно се ради о појединим комадима оружја који су заплењени у борбама. Ми ту пушку производимо две године и легално је продајемо на Блиском истоку, на тржиштима на којима за то нема никакве препреке", каже Павлин за Индекс и потврђује да је такав посао реализован и с Владом Ирака.

По свему судећи, а делимично се о томе већ спекулисало у медијима, хрватско оружје било је примарно намењено припадницима пешмерги, војне организације која чини базу војних снага ирачког Курдистана и који ратују против џихадиста Исламске државе.

Наиме, пошто су медији објавили да је забележена посета представника ирачке војске хрватским произвођацима оружја и да је већ склопљен пословни уговор с карловачком фирмом, Павлин је то само потврдио, без улажења у детаље пословног односа.

Павлин сада каже како је последња испорука модела ВХС-К2 на неко од тржишта на Блиском истоку ишла прошле године, док ове године нису имали ни једну такву трансакцију, а о количинама није хтео да говори.

Иначе, јавности је досад колико толико била позната само прича о тзв. јорданском контингенту, односно о трговини Републике Хрватске и Јордана с краја 2012, односно почетка 2013 године, подсећа Индекс.

"Ни тада, као ни сад, Хрватска није претерано водила рачуна о томе где све може завршити оружје које продаје Јордану, без обзира на то колико је тај потез био покривен законима", коментарише Индексов извор.

Таква се пракса очито и наставила, међутим, питање је и је ли икаква контрола у том смислу уопште и могућа.

Иако се о томе и тада наводно одлучивало на затвореној седници Владе Хрватске, цела прича је доспела у медије, а свега неколико дана касније амерички министар одбране захвалио је Хрватској за наоружавање Курда.

Аналитичари верују како већи део хрватског оружја у рукама сиријских и ирачких исламиста вероватно потиче из тих 'јорданских пошиљки' из 2012. које, формално, ни по чему нису спорне јер, Краљевина Јордан није била ни под каквим санкцијама или међународним ограничењима промета оружја или војне опреме. Токове испорученог оружја напросто није било могуће контролисати, наводи Индекс.

Кафане су преуређене, фасаде окречене. Нови хипермаркети прогутали су продавнице на ћошку. Понека телевизијска емисија бави се рециклажом поп-културе из прошлог века. О осамдесетим се говори спорадично, са помало сажаљивим осмехом. На провинцијским радио-станицама пуштају каткад музику "из осамдесетих, деведесетих и хитове данашњице". Прошлост се тако умиксава у надмоћну садашњост. Људи су благонаклоно подсмешљиви према сопственим фотографијама на којима најекстравагантније фризуре изгледају убедљиво најглупље. Свет без мобилних телефона и интернета данас у Немачкој има шарм Атлантиде – фина споредна прича, коју је време потопило као вода, прича у коју скоро нико више не верује, а понајмање они који су је проживели. Сви желе да буду савремени. Прошлост је прошла.

Кренем ли на мој југ, ствар се потпуно обрне. На ауто-путу Загреб–Београд–Ниш или магистралом уз Јадран, све је на први поглед отприлике као и у остатку Европе. Источне и западне бензинске пумпе у мирољубивој коегзистенцији. Све могуће и немогуће врсте аутомобила. Али први знак да је путовање на југ уједно и путовање кроз време, стиже из звучника. Најпопуларније станице у свој програм умиксавају велику количину нота из осамдесетих. ЕКВ, "Азра", "Црвена јабука", "Прљаво казалиште", "Идоли", "Филм", "Дугме", Оливер Мандић, "Парни ваљак". Понекад чак и "Леб и сол". Надмоћна прошлост убризгава се немоћној садашњости.

Клинци око мене, у аутобусу, у башти неког ресторана или на плажи знају сваки текст напамет. Њихови родитељи загазили у пету или шесту деценију живота такође мичу уснама, звиждућу, значајно се смејуље. Понеко и запевуши. Осетим да је то истински занос. Али у њему нема само носталгије. Сета се погрешно учитава, југоносталгичарска намера прецењује. У ствари, емотивно нико од нас још није прерастао осамдесете. Нама је по двадесет или тридесет година. Вршњаци смо својој деци.

Свет је ишао својим током, а ми смо свим својим истинским бићем остали у претпоследњој деценији двадесетог века, као сирочад заборављена на пустом перону, на који више не стижу возови.

Откуд тај скоро потпуни консензус у политички, етички и државно расцепканом простору, посвађаном на пасја уста? Шта је, упркос свему, заједничко људима из Ријеке, Тузле, Врања или Будве? То су осамдесете (које чврсто стоје на раменима седамдесетих) – генерацијски доживљене или пак традиционално пренесене деци. То је несвесни полигон заједничког емотивног усидрења. Наше осамдесете нам блистају на фону крвавих деведесетих и пљачкашко-транзиционих двехиљадитих као златно доба. Може се рећи и да смо тада били млади па имамо ону лупу која накнадно улепшава. Међутим, све генерације које су уследиле имају сличну менталну усидреност – у времену које није њихово. Позитивне вибрације допиру из једне мртве деценије која одбија да умре јер је у нама везана у чвор.

Свакако, југословенска музичка, књижевна и филмска сцена тада је била надмоћна у односу на све што је уследило. После Титове смрти комунисти више нису били у стању да битно ограниче слободу, а шовинисти то још нису могли. У тој деценији која нас је економски и политички лагано, али сигурно кувала као жабе, па многи то нису ни приметили на време, десила се креативна екстаза.

Гледано у временском ретровизору, све то изгледа као чувена "лабудова песма". Лабудица Југославија је певала умирући. Ми смо певали са њом. Све до почетка деведесетих и првих хитаца.

Добро, али креативна снага те деценије није одговор на питање зашто се она петрификовала у монументални обелиск нашег сентимента, док су деценије након ње остале тек зли патуљци.

Ствар је, чини ми се, ипак једноставна. Ево већ трећу деценију након осамдесетих наш живот не продукује и не ужива квалитет. Ту не рачунам понеки проценат ратних и транзиционих профитера. Чак и они који су отишли деле осећај ускраћености с друговима који су остали.

Економски, културни, спортски, политички и родни показатељи су неумољиви. После осамдесетих, на постјугословенском подручју уследио је цивилизациони пад. Чак и градови који су прошли без ратних разарања, до данас немају снаге да се ресетују и свој урбани систем до краја дигну на савремени ниво. Отуд у очима странаца балканске кафане и улице често личе на давно ишчезле сокаке и крчме у које их је деда водио суботом да слушају пренос фудбала. Ретро-шарм је друго име за "компаративну предност заосталости" што би рекао један наш покојни националистички бард.

Утакмице Звезда–Динамо или Партизан–Хајдук имале су очигледну магију, за разлику од данашњег провинцијског бауљања за лоптом. "Хазарски речник", "Форсирање романа ријеке", "Нешто између". Партизан код Југопластике. Клептон у Београду. Вишбон Еш у Сарајеву. Између Сарајева и Београда сам једном путовао "Олимпик Експресом" за свега неколико сати. А сада та пруга скоро и да не постоји. Железничке станице су оне исте, само на њих једва да стижу возови.

Самосвесне девојке што нам се у оскудним купаћим костимима смеше са морских фотографија постале су с временом забринуте жене мрзовољних мужева. Неке од њих чак ту и тамо дирљиво пудером прекривају масницу. Понеки бивши рокер смеши се са локалне, шовинистичке, изборне листе. Тада пасионирани богопсовачи, сада се моле у првим редовима крцатих богомоља. Турбофолк је победио чак и тамо где га званично презиру.

Рат и поратни порази оставили су ожиљке о којима не причамо.

Ето, зато слушамо музику из осамдесетих. Чак и ону коју тада нисмо слушали. Она у нама као у Павловљевој штенади активира рефлексно лучење лаких, позитивних емоција, јединих које себи можемо да приуштимо. У тој деценији смо били наивни, верујући у будућност које неће бити. И сада, кад нас је притисло искуство, волимо ту своју наивност више од живота без илузија.

Историја је и другим народима наменила сличну судбину. Деведесетих сам Сулејману, хришћанину из Дамаска, у Ахену причао о осамдесетим у Југославији. Осветљени пламеном сарајевске Вијећнице или касетним бомбама у Нишу, срећни тренуци из осамдесетих су свима који су у Сарајеву, Нишу или на неком трећем месту, имали кога да грле, изгледали као лаконого месечарење.

Данас је дошао ред да Сулејман мени прича о предратној Сирији која на његове очи нестаје и претвара се у месечареву тужбалицу.

Зато осамдесете не могу да прођу.

Несрећни народи имају своје срећне деценије. Срећни народи их се не сећају баш најбоље, јер их будућност још није издала.