"То је гаранција да свако има једнаке услове за рад и напредак", рекао је министар Станковић.

Он је указао и да је процедура гарант законитости, једнакости и правичности у раду, наводи се у саопштењу министарства.

Министар је рекао да просветна инспекција обезбеђује да предшколске установе, школе и факултети раде у складу са законом и да поступци буду транспарентни, а одлуке засноване на правилима.

"То није пука контрола докумената, већ заштита интегритета образовне установе као институције. Превентивни рад – то је снага савремене инспекције. Он подразумева правовремено упозоравање, саветовање, едукацију и подршку. Превенција је увек боља од санкције, јер она гради поверење и смањује број пропуста", поручио је министар.

У оквиру скупа "Процедура вршења инспекцијског надзора – јесте темељ сваког квалитетног инспекцијског посла“ одржане су и радионице на којима су просветни инспектори имали прилику за дискусију и за размену мишљења о поступању у сложеним ситуацијама и примени прописа у пракси, наводи се у саопштењу.

У разговору је истакао визију сарадње коју су поставили председници Србије и Кине, Александар Вучић и Си Ђинпинг, засновану на узајамном поштовању, пријатељству и заједничком развоју наших народа. Додао је да су теме биле и учешће Србије на Сајму увоза у Шангају, о односима са Кином и визији сарадње заснованој на узајамном поштовању, пријатељству и заједничком развоју.

"Ове године Србија на CIIE долази са још снажнијим наступом, који одражава нашу привредну динамику и креативност. Посебан акценат ставили смо на пољопривредне и прехрамбене производе, иновације у ИТ сектору и потенцијале у туризму. Наш циљ је да кинеским партнерима и потрошачима приближимо Србију као земљу квалитета, аутентичности и поузданих пословних прилика", рекао је Мацут.

Истакао је да му је велика част што је имао прилику да разговара за ЦГТН, глобалну телевизијску мрежу чији садржај допире до више од 387 милиона гледалаца у 170 земаља и региона.

"ЦГТН је препозната као један од највећих светских медијских гиганата”, рекао је Мацут.

Окупљеним грађанима прикључили су се и ученици више београдских средњих школа.

На раскрсници Булевара краља Александра, Таковске и Кнеза Милоша саобраћај је у прекиду.

Дијана Хрка почела је у недељу штрајк глађу испред Скупштине Србије, захтевајући истину и одговорност за погибију њеног сина и још 15 људи у паду настрешнице, пуштање на слободу свих студената ухапшених током протеста и ванредне изборе.

Након састанка планирано је обраћање Вучића и Бекерата.

Бекерат је у уторак извештај Европске комисије о напретку Србије у 2025. години предао председници Народне скупштине Ани Брнабић и министру за европске интеграције Немањи Старовићу, а дан касније и Националном конвенту о ЕУ.

"Осумњичени је негирао извршење кривичног дела које му се ставља на терет - кривично дело Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије", наводи се у саопштењу.

Како се додаје, овај предмет здружен је са предметом у којем се М.Б. терети да је заједно са Д.Ц. и са још најмање једним НН лицем од 28. до 30. октобра планирао и договарао радње којима се стварају услови за непосредно извршење кривичног дела Напад на Уставно уређење, односно кривично дело Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије.

"Након саслушања М.Б, тужилаштво је предало судији за претходни поступак Вишег суда у Београду јединствен предлог за одређивање притвора М.Б. да не би поновио кривично дело у кратком временском периоду", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је Бачулов јуче саслушан поводом сумњи да су он и Д.Ц. од 28. до 30. октобра 2025. године у Београду договарали да наводно "М.Б. буде отрован, за шта би оптужили председника Републике Србије и актуелне државне власти, а што би, према њиховом мишљењу, за резултат имало омасовљење протеста који је био заказан за 1. новембар у Новом Саду, изазивање великих нереда, који би потом довели до државног удара и насилне промене власти у Републици Србији".

Како се додаје, он се сумњичи да је 2. новембра, у кући у Печењевцу, усмртио тридесетшестогодишњу жену, а затим се удаљио.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и он ће, уз кривичну пријаву, бити спроведен у Више јавно тужилаштво у Лесковцу.

Стефан Сурлић је рекао да су синоћна дешавања показатељ једне дубоке друштвене кризе те да су избори једино решење за "ресетовање" тренутних дешавања.

"Мислим да без обзира на најаве да се ситуација смирује, ми у друштву имамо једну константну кризу и једну агонију у којој након несреће у Новом Саду, у друштвеном пољу постоји таква поларизација која је толико негативна и која уколико не пређе у политичко поље, као друштво ћемо се суочити са несагледивим последицама", рекао је Сурлић.

Сурлић је истакао да су избори - политичко поље и да су они једино решење за излазак из овакве кризе који би ресетовали оно што се тренутно дешава у друштву.

"Јасно је да постоји незадовољство, јасно је да постоји једна стабилна снага која је против тренутне власти и друга снага која је за ову власт", нагласио је саговорник са Факултета политичких наука.

Апостоловски: Чаша је полупуна

Александар Апостоловски је рекао да су скупови који су се синоћ одржали испред зграде парламента прошли мирно, иако су били изузетно високог ризика.

"Синоћ су биле присталице владајуће странке и Александра Вучића и присталице против власти, ту можемо сврстати студенте у блокади и припаднике зборова, можда и припаднике опозиционих парламентарних странака. Рекао бих да је јуче чаша била полупуна и да су то биле заправо две стране истог друштва. Једна је дочекала људе који су ходали са Косова и Метохије дакле ка Новом Саду и дочекали су их у Београду. Друга је била ту да покаже да и она постоји и да пружи подршку госпођи Хрки", рекао је Апостоловски.

Сурлић је нагласио да не сме да се заборави главни разлог незадовољства, а то је, како наводи, позивање на одговорност за пад надстрешнице у на Железничкој станици у Новом Саду када је страдало 16 људи.

"На почетку је било сувише рано, не може након неколико дана да се о томе прича, али ми сад имамо годину дана и немамо никакву реакцију. Мени се чини да мање знамо него пре годину дана. Имате реакцију људи који немају политичку моћ и који кажу Ми желимо одговорне институције, ми желимо државу", рекао је Сурлић.

Апостоловски је рекао да треба најпре постићи договор да се дође до дијалога, а не обрнуто.

"Дијалог је итекако потребан, али имамо чињеницу која се сада потпуно потцењује, а то је да парламент ради, дакле функционише. Ми смо видели расправе о сређивању бирачког списка, лекс специјалис о згради Генералштаба, расправе и о буџету, дакле то је политика", истакао је Апостоловски.

Сурлић: Ми смо на европској периферији

Сурлић се осврнуо и на извештај Европске комисије који ће данас бити уручен председнику Србије.

"Мислим да постоји једна велика дилема и заблуда у друштву да ми не желимо у Европску унију, да смо ми зато ван Европске уније. Иначе да желимо ми би ушли сутра у ЕУ. Једна Бугарска је 90-их имала три пута мањи БДП од Србије, не СФРЈ, него само од Србије, данас је за три милијарде испред нас. Имамо свест како је Бугарска нека неразвијена земља. Треба да се суочимо са реалношћу, истином и схватимо где смо ми као земља на једној европској периферији", рекао је Сурлић и додао да тренутно не види политичку вољу та евроитеграције.

Министар финансија Синиша Мали рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да ћемо 2026. године имати раст животног стандарда, раст палта и пензија и повећање инвстиција.

Мали је изјавио да ће се предлог буџета за 2026. годину, који је написан на више од 1.200 страна, наћи на данашњој седници Владе која почиње у 10 часова и да ће се тај предлог бранити у парламенту крајем новембра.

Министар финансија је истакао да имамо добру макроекономску основу и да се та формула неће мењати ни у наредној години.

Основе буџета за 2026.

Основе буџета су подизање животног стандарда, даљи развој инфрастуктуре и раст инвестиција. Повећање плата биће 5,1 одсто у јануару 2026. године, навео је Мали.

"На рачуну буџета тренутно имамо готово четири милијарде динара, имамо рекордне девизне резерве од 30 милијарди евра, рекордне резерве злата, стабилан девизни курс и никада нижу незапосленост у Србији", рекао је Мали.

Податак из августа је да је 950 евра износила просечна плата у Србији, а у децембру ће бити преко 1.000 евра, каже министар.

Такође 1. децембра уследиће повећање пензија за 12,2 одсто, а у буџету је, како каже, и растрећење зарада. 

Према његовим речима, издвојено је 740 милијарди динара за наставак радова у инфраструктури, при чему је за Експо мање од 10 одсто..

Напомиње да је 127 земља потврдило учешће на Експу у Београду. "Од 2027. отварамо нову страницу убрзанијег раста и развоја", додаје Мали.

Наредне године очекује се раст од 3 одсто

"Прошле године смо били трећа најбрже растућа економија у Европи, радимо на подизању стандарда и великом улагању у инвестиције. Ове године планирали смо да будемо прва растућа економија, али због блокадера то нећемо успети", рекао је Мали.

Наредне године очекује опоравак, најмање 3 посто раст БДП-а.

"А већ 2027. хоћемо да убрзамо на 4,5 до пет одсто. При томе, веома је важно да дефицит буџета буде до три одсто, како смо и договорили са Међународним монетарним фондом. Дакле, водимо рачуна о сваком динару", истакао је Мали.

Највеће повећање у здравству

Одговарајући на питање где ће бити највеће повећање у буџету, Мали је рекао да ће то бити у сектору здравства.

"Када саберете РФЗО и Министарство здравља, то је више од 60 милијарди динара. Биће повећање и у просвети и када је реч о просвети инвестираћемо у разне школе, али немојте да заборавите да смо променили и закон о високом образовању, и ту је 12 милијарди динара додатног новца за запослене на универзитетима. Ванредно повећање плата њима било је у марту, што је био један од четири захтева студената и то је је чак више од 16 одсто", рекао је Мали.

О решењу за НИС

Одговарајући на питање да ли ће се решити проблем у вези са НИС-ом, Мали је рекао да је у буџету остављена одређена флексибилност да можемо да регујемо.

Према његовим речима, руска страна преговара и покушава да нађе решење са Американцима, да се сачува стабилност тржишта.

"Надам се да ће се решење наћи у скоријем року", навео је Мали. 

Сутра наставак рефундације 50 одсто школарина

Министар финансија каже да ће сутра бити настављена исплата повраћаја 50 одсто школарине студентима и замолио факултете да убрзају слање спискова на основу којих држава може да рефундира новац.

"Прошле недеље смо започели ту исплату и имали 20 институција. За сутра имамо 31 институцију која је послала спискове и ту је нешто више од 5.000 студената", рекао је он.

Неопходна студентска картица

Министар Мали је замолио и студенте који немају студентску картицу да је изваде, јер се новац уплаћује искључиво на те картице.

"Новац за исплату имамо, студенти не морају нигде да се пријављују, пријављују их факултети, али молим и студенте и факултете да одраде свој део посла како бисмо новац рефундирали", рекао је Мали.

Мали каже да ће исплата бити настављена из недеље у недељу, како буду пристизали неопходни подаци са факултета.

КУРСНА ЛИСТА БР. 213

"Осумњичена је хоспитализована на Војно-медицинској академији ради операције, након чега ће јој бити одређено задржавање до 48 сати због постојања основа сумње да је извршила кривично дело Убиство у покушају", наводе из тужилаштва.

Додаје се да се сумња се да је око четири часа М. А. дошла до улаза ПС Савски венац и почела расправу са полицијским службеником В.В. тражећи да "полиција иде у Ћациленд".

"Видевши да девојка има нож код себе, полицијски службеник је затражио подршку, а када су дошли из дежурне, он је са палицом кренуо ка М. А., која је покушала да га убоде ножем. В. В. се он измакао и истрчао из станице. Међутим, М. А. је кренула за њим са ножем у руци, након чега је полицијски службеник извадио службени пиштољ и након опомене и упозорења испалио више пројектила у ваздух и у под, од којих је један пројектил осумњичену погодио у ногу", наводи се у саопштењу.

Додаје се да су полицијском службенику В. В. у здравственој установи констатоване лаке телесне повреде и он је отпуштен из здравствене установе.

"М. А. су констатоване тешке телесне повреде у види прострелне ране натколенице и биће подвргнута оперативном захвату. Након обављених провера утврђено је да је М. А. у Републику Србију ушла 29. септембра 2025. године и да нема пријављено боравиште", истиче се у саопштењу.

Из Вишег јавног тужилаштва истичу да први резултати увиђаја указују да је полицијски службеник у свему поступао у складу са законом.

"Сада да видимо како ће комуниста проћи у Њујорку. Видећемо како ће се то завршити. И помоћи ћемо им. Желимо да Њујорк буде успешан. Помоћи ћемо им мало, можда", рекао је Трамп током говора на економској конференцији у Мајамију.

Трамп је оценио да политика Мамданија, демократског социјалисте, одражава ставове демократа у Конгресу.

"Ако желите да видите шта демократски конгресмени желе да ураде Америци, само погледајте резултате јучерашњих избора у Њујорку где је њихова партија поставила комунисту за градоначелника највећег града у нацији. Одлука пред свим Американцима не може бити јаснија – имамо избор између комунизма и здравог разума“, рекао је синоћ Трамп.

Трамп је пре избора у Њујорку упозорио да би у случају победе Мамданија могао да ограничи федерално финансирање Њујорка, осим минимума који је прописан законом. Рекао је да би уместо Мамданија пре подржао бившег гувернера Њујорка Ендруа Куома, наводећи да би, иако није "обожавалац" Куома, у случају избора између "лошег демократе и комунисте увек бирао "лошег демократу".

Том приликом, амбасадор Фон Бекерат предаће председнику Вучићу годишњи извештај Европске комисије о Србији 2025.

Након састанка планирнао је обраћање медијима.

Амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат рекао је јуче за РТС да није циљ извештаја о напретку Србије на европском путу да се направи списак критика. Истакао је да је општа слика да је дошло до значајног успоравања реформи, као и да Србија треба брже и више реформи да спроведе у различитим областима.

Поручио је и да реформе не треба да се спроводе због Брисела, већ како би се унапредио свакодневни живот грађана. 

Посланици ће наставити рад по амандманима на измене Закона о јединственом бирачком списку и о Предлогу закона о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске.

Реч је о лекс специјалису о згради Генералштаба Војске Србије, а предлог закона је поднело 110 народних посланика.

Скупштина Србије је на дневни ред, на предлог Одбора за културу и информисање, по хитном поступку уврстила предлог листе кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а и о њој ће се расправљати пошто се заврши расправа о амандманима на првих осам тачака дневног реда.

Дејан Ракић, пољопривредник из Арадца, рекао је да млађи пољопривредници мисле да то није лоша идеја.

"Старијим пољопривредницима је мрско да иду да полажу да добијају сертификат како би могли да купују пестициде за заштиту усева“, рекао је Ракић.

Прича о неопходности спровођења ових обука траје неколико година. Последњи пут требало је да почну да се одржавају прошле јесени, али су из техничких разлога одмах након најаве стопиране.

"Прошлог пута је био договор да удружење прикупи пријаве заинтересованих и да их однесе у ПСС, па да се организује обука. Колико сам разумео то би требало да траје три, четири сата. По мени то нема неке сврхе. Обука мора да буде наменска и стручна да би имала ефекат. Када се заврше радови у пољу видећемо како је овога пута планирано спровођење обуке", истакао је Ракић.

Сумња да ће се у првом тренутку за обуку пријавити велики број пољопривредника.

"Верујем да се у првом тренутку ни трећина пољопривредника из нашег атара неће пријавити. Тек када сертификат постане услов за куповину пестицида, онда ће људи полагати", сматра Ракић.

Прве обуке за коришћење пестицида одржане у Ужицу

И док се поједине пољопривредне службе тек припремају да организују обуке за употребу пестицида, у ПССС Ужице су током октобра већ реализоване две овакве обуке.

"По групи у једном дану има до 30 кандидата. У првом реду полазника су такозвани пружаоци услуга. То су газдинства која имају механизацију и која пружају услуге лицима којима је та услуга потребна. Јер све прскалице које су запремине веће од 100 литара подлежу баждарењу и тестирању", објашњава Миленко Гавриловић, стручни сарадник за заштиту биља ПССС Ужице.

У овој институцији верују да ће тек у наредном периоду интересовање пољопривредника за обуке расти.

"У златиборском округу има много пољопривредних газдинстава, међу којима и значајан број старачких, чији власници не могу да прођу кроз овај ниво обуке. Тренутно имамо више од 400 заинтересованих газдинстава која су се прјавила. Којом ће динамиком то да се обавља тешко је рећи сада. Наша стручна лица ће ићи и на терен где буду групе са довољним бројем полазника", рекао је Гавриловић.

Обуку, објашњава, може да прође или носилац газдинства или лице које је на газдинству пријваљено за употребу средстава за заштиту биља.

Пријаве за обуке и на пољопривредним факултетима и вишим школама

Осим у пољопривредним стручним службама, обуке за употребу пестицида се спроводе на пољопривредним факултетима и вишим школама. Трају десет школских часова, након чега се полаже тест.

Урош Војиновић са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду навео је да се полазници  упознају са тиме шта су пестициди и какве су формулације доступне на тржишту како би без проблема могли да читају декларацију.

"Обучавају се да знају мере опасности и заштите, да пестициди могу утицати на њихово и здравље организама који живе у том систему. Један од сегмената обуке је и начин одлагања отпада", објашњава Војиновић.

Јачање свести о значају употребе безбедних пестицида

Један од проблема који би требало да буде решен захваљујући обукама јесте и да се смањи појава коришћења пестицида који се набаљвају на црном тржишту.

"Тешко је наћи механизам којим ћемо се борити против црног тржишта. Зато ће се радити на повећању свести људи колико је важно користити дозвољена средства. Учиће како користити пестициде, а да они не изазову здравствене проблеме ни онима који са њима рукују, нити онима који конзумирају те производе", каже Војиновић.

Будући да факултети немају базе података о газдинствима, као што је то случај са пољопривредним службама, ове институције не могу да позивају пољопривреднике на обуке. Због тога је потребно да им се заинтересовани произвођачи хране пријаве за исте.

Највећу муку задаје амбалажа од пестицида

Према мишљењу пољопривредника највећи проблем при употреби пестрицида тренутно јесте правилно одлагање амбалажног отпада.

"То је прво требало решити, па тек онда организовати обуке за коришћење прскалица и заштитних средстава. Колико знам код нас не постоји место где можемо да одложимо амбалажу од пестицида. То носи градска чистоћа и одлаже на депонију", каже Дејан Ракић.

Циљ обука је производња безбедне хране

Обавезу да прођу обуку имају сви професионални пољопривредници. Да би је одслушали и полагали испит, потребно је да доставе доказ о уплати таксе од 3.440 динара.

"Важно је да сви они који користе средства за заштиту биља примену врше на безбедан начин првенствено да би заштитили себе, своје укућане, а самим тим и све нас који користимо те пољопривредне производе. Правилном применом уз придржавање декларације и упутства обезбеђује се да максимална количина остатака средстава за заштиту биља у храни не прелази дозвољени ниво остатака, чиме се успоставља систем производње безбедне хране", наводе у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Сертификат, па куповина пестицида

Професионални пољопривредници неће моћи да купују средства за заштиту биља уколико не буду имали сертификат о положеној обуци.

"Они који користре средсва за заштиту биља на мањим површинама, окућницама и баштама се не сматрају професионалним корисницима и моћи ће да купе средства која ће бити намењена за њих. То су пестициди ниског ризика, као и средства намењена за органску производњу или средства већ припремљена за употребу у малим паковањима. Ови корисници ће моћи да купују средства уз личне исправе, о чему ће се такође водити евиденција", саопштено је из ресорног министарству.

Додају и да ће у наредном периоду поседовање сертификата бити и услов за добијање субвенција.

Сертификат о обучености за употребу пестицида важи пет година, након чега је обавезна обнова. Овај поступак је, објашњавају у министарству, брз, једностававан и састоји се од различитих предавања, зимских школа, семинара о примени средстава за заштиту биља, као и о интегралном праћењу и сузбијању штетних организама.

Током дана очекује се претежно сунчано, осим на истоку и југу Србије, где ће бити облачно, од средине дана са кишом.

Дуваће слаб до умерен ветар, источни и југоисточни, у доњем Подунављу повремено и јак.

Најнижа температура кретеће се од 0 до 6, а највиша дневна од 12 до 16 степени.

У Београду ће јутро бити хладно, на ширем подручју града слаб приземни мраз и краткотрајна магла, а током дана претежно сунчано уз слаб до умерен источни и југоисточни ветар.

Јутарња температура биће 5 степени, а највиша дневна до 16 степени.

Крајем дана очекује се наоблачење.

Временска прогноза за наредне дане

У петак се очекује умерено до потпуно облачно, у источним, јужним и централним пределима, као и на југу Баната местимично са кишом. Ветар слаб до умерен југоисточни и источни. Најнижа температура од 1 до 8, а највиша од 10 до 15 степени.

Током викенда прогнозирано је облачно време, понегде праћено кишом и слабим ветром. Температура ће се кретати од 0 до 16 степени.

У понедељак ће бити облачно са кишом. У уторак се очекује престанак падавина, од среде суво са дужим сунчаним интервалима.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, објашњава да у формули коју држава израчунава сваке недеље за максималне цене, поред котацијских и берзанских промена и курса долара, постоји ставка која се зове утицај зависних трошкова увоза и стављање деривата на тржиште.

"Што је већи удео увезених деривата, ти трошкови расту", наводи Мићовић.

Ситуацију додатно погоршавају смањене количине деривата из Мађарске, због пожара у МОЛ-овој рафинерији, а од ове седмице и забрана извоза дизела, мазута и млазног горива из Бугарске. Званична Софија привремено је забранила извоз како би заштитила домаће тржиште од америчких санкција које погађају једину њихову рафинерију која је у већинском власништву "Лукоила".

Иван Бенев, директор ланца бензинских станица у Бугарској, изјавио је да потрошња горива у Бугарској, више од 60 одсто долази од Лукоила.

"Нема начина да се то покрије. Немамо такав капацитет складиштења, нити такве могућности", истиче Бенев.

Србијагас: Нема гасне кризе, нити ће је бити

Ипак, директор Србијагаса Душан Бајатовић, не износећи детаље, поручује да је у току решавање проблема НИС-а и да Србија неће остати без гаса.

"Нисам овлашћен да говорим, али пошто сам често био позиван у медијима, овако да вам кажем – нема никакве гасне кризе, нити ће је бити. Биће довољно гаса и за домаћинство, ту цену нећемо мењати, биће довољно гаса за индустрију. Они који желе да инвестирају у Србији, не треба да сумњају у то. Поновићу још једном, неће бити никакве кризе у Србији – ни гасне, ни нафтне, ни електричне. Жао ми је што не могу да кажем више детаља, то ми нећете замерити", наводи Бајатовић.

Европска унија је већ потврдила да од јануара постепено уводи и забрану за руски гас и то прво течни. Рачуна на веће испоруке из Америке, Норвешке, Азербејџана, Катара и Алжира.

Упозорење из Катара

Међутим, Катар, који већ покрива до 14 процената европских потреба, упозорава Брисел да Директива Уније која од компанија захтева поштовање еколошких прописа и људских права може зауставити те испоруке.

Сад Шерида ел Каби, министар енергетике Катара тврди да сигурно неће испоручивати течни гас Европи ако "Европа заиста не размотри како може да ублажи или откаже Директиву о корпоративној одрживости".

"И ако настави са увођењем казне од пет одсто од укупног нашег промета енергената. То смо веома јасно најавили у неколико наврата", каже Ел Каби.

Оно што је извесно, геополитичка ситуација намеће не само нове путеве снабдевања енергијом и енергентима већ подиже неизвесност испорука, посебно за европске потрошаче који зависе од увоза.

Порука је била једноставна – ухватити се у коштац са горућим животним проблемима обичних грађана и решити економске проблеме радничке класе. Превисоке цене изнајмљивања станова, лош јавни превоз, скупи вртићи и дечји боравци – кључна су питања која је млади имигрант обећао да ће решити.

Како? Подизањем пореза за два одсто свима који зарађују више од милион долара годишње, као и увођењем додатних такси за корпорације. У сржи поруке лежи идеја о праведнијој расподели богатства, што је у складу са Мамданијевим јавно прокламованим статусом демократског социјалисте.

Његова победа је непријатан каменчић у скупим ципелама богаташа са Волстрита, који финансирају политичке структуре обе странке.

Баш због тога је Куомо, упркос поразу од Мамданија у трци за демократског кандидата пре два месеца, наставио трку као „независни“ кандидат, добио свесрдну предизборну инјекцију од 10 милиона долара од милијардера Мајкла Блумберга, па чак и подршку Доналда Трампа, који је рекао да би пре за градоначелника Њујорка видео „демократу“ него „комунисту“.

Како је Њујорк победио и демократе и републиканце

Демократска странка у САД је већ годинама у кризи. Њени челници Чак Шумер и Хаким Џефриз често су критиковани како је странка ван додира са жељама младих људи, радника и имиграната. Чак и сада, када администрација Доналда Трампа трпи бројне критике, анкете показују да је популарност Демократске странке на само 12 одсто.

И док је Мамданијева порука о социјалној правди мобилисала огромну базу и на гласачка места извукла рекордан број људи, естаблишмент демократа био је прилично тих. Џефриз је тек стидљиво у задњим данима кампање подржао Мамданија. Шумер још није јавно стао иза њега.

Чињеница да се ради о аутсајдеру који је до пре годину дана био „нико и ништа“ у политичком животу Америке чини се да му је само помогла. Поврх тога, Мамдани је врста политичара коју су многи у левом, прогресивном делу странке већ годинама прижељкивали. Млад и пун енергије, без страха да заузме став, а његово етничко порекло одражава етничку разноврсност партијске базе.

За разлику од Шумера и Џефриза, тридесетчетворогодишњи градоначелник добио је од почетка кампање свесредну подршку левог крила странке, на челу са конгресменком Александријом Окасио Кортез и сенатором Бернијем Сандерсом.

Избор Мамданија за градоначелника Њујорка требало би да унесе додатну енергију у Демократску странку и да распрши аргумент да неко са левичарским принципима и поруком не може да тријумфује над етаблираним политичарем са педигреом Куома, којем су у великој мери одмогли и бројни скандали из претходних година.

Од тога како ће реаговати врхушка демократа умногоме ће зависити и исход избора за Конгрес и гувернере (midterm) наредне године.

Са друге стране, то што је имигрант – на крилима поруке о социјалној правди, борби против корпоративних интереса и критици Израела – победио у највећем и најбогатијем граду и стекао националну популарност је посебно тежак ударац за Републиканску странку и првог човека Беле куће.

Може се посматрати и као својеврсна реакција гласача на бруталне антиимиграционе мере широм САД, финансијску нестабилност изазвану трговинским ратом, као и вишеструке претње Доналда Трампа да ће на улице Њујорка послати Националну гарду да заведе ред.

Мобилисање велике подршке, крцате дворане и привлачење младих људи незадовољних садашњим системом био је до јуче Трампов адут. На крају крајева, позиција аутсајдера је Трампу 2016. године у великој мери помогла да привуче људе којима се смучио како вашингтонски тако и естаблишмент Републиканске странке (drain the swamp).

Шта даље?

Пре 12 година, Бил де Блазио је победио на изборима за градоначелника на крилима сличне поруке – борби против економских недаћа средње класе и друштвене неједнакости. Као што је сада случај са Мамданијем, левица је имала велика очекивања да ће Де Блазио постати пример ефикасне либералне управе.

Два мандата касније, Де Блазио је напустио функцију са, у најбољем случају, мешовитим резултатима, зато што није могао да се избори са ограничењима градоначелничких овлашћења у спровођењу нових мера.

Са истим проблемима, али и очекивањима ће се суочити и Мамдани.

Гувернерка државе Њујорк, Кети Хочул, у чијим ингеренцијама је повећање пореза већ се јавно успротивила таквом потезу, што је од пресудне важности за Мамданија да финансира своје амбициозне планове. Чак и да обезбеди новац, Мамдани не би могао да спроводи програме једнострано.

Као оштар критичар корпоративне и пословне елите која је од Менхетна направила финансијску престоницу света, Мамдани ће ради ефикасног управљања вероватно морати да закопа ратне секире и пронађе неки облик компромиса.

Његовој популарности, посебно код младих људи, допринела је и осуда понашања Израела током рата у Гази и обећање да ће као ратног злочинца ухапсити премијера Бењамина Нетанјахуа уколико ступи на тло Њујорка. Да ли ће то и учинити током неке евентуалне будуће посете Нетанјахуа УН-у остаје да се види.

Конзервативци на челу са Трампом ће свакако покушавати да новоизабраног градоначелника представе као социјалистичку претњу чија би политичка агенда могла да уништи највећи амерички град. Под лупом ће бити сваки његов потез, а свака грешка, лош економски показатељ или негативна статистика биће више него добродошла.

Трамп, који је рођен и своју империју изградио у Њујорку, радо ће користити сваку прилику да се политички сукоби са Мамданијем, а имаће много начина да му закомпликује живот.

Ипак, Трамп треба да зна да ће сукобљавањем са њим давати младом градоначелнику националну пажњу и још већу јавну платформу.

Предност Мамданија, са друге стране, јесте што није оптерећен прошлошћу и због тога ће имати прилику да своју политичку репутацију изгради од нуле. Мамданијева победа, колико год импресивна била, тек је прва прескочена препона. Изазови који му предстоје биће много већи и тежи него ишта са чиме се до сада суочио.

Стручњак за некретнине Душан Миркуловски каже да су Земун и Нови Београд делови који су добро повезани инфраструктуром. "У последње време статистика показује да је и Сурчин општина која се добро повезује са градом и има ту неку инфраструктуру која се најављује да ће све боље и боље бити", наводи Миркуловски.

Претходних година и у Србији се појавио тренд да родитељи студената, најчешће рођаци или кумови, удруже средства и купе стан, па га продају кад деца дипломирају.

Због недовољно паркинг места, све више су тражене гараже, па су данас и та улагања врло исплатива.

Гаража као необрађени грумен злата

Проценитељ за некретнине Милић Ђоковић каже да је гаража необрађени грумен злата. "Као када хоћете злато да претворите у накит. То је нешто мало што се релативно лако капитализује, лако се изда, лако се прода, а не уложите релативно велике паре. Ви немате код гараже шта да улажете. Нема ту да вам неко однесе бојлер, да вам неко поквари плочице, да вам поквари столар и тако даље. Имате парче бетона и до виђења, пријатно", објашњава Ђоковић.

Просечна цена је 35.000 евра. А пре две године на Старом граду једна је продата за више од 60.000 евра.

Колико кошта пословни простор

Добра инвестиција је и пословни простор. Највише се траже локали у приземљу зграда, на прометним местима где има много људи.

На најатрактивнијим локацијама квадратни метар кошта и до седам хиљада евра.

"Оно што могу да кажем и о чему људи увек треба да размисле је да ли је тај пословни простор има широк излог или је то мањи и скучени излог. Да ли има адекватан паркинг. Можете направити радњу ако нема те улазе и нека врата то аутоматски губи потенцијал", објашњава Миркуловски.

Стручњаци тврде да је најбоље куповати локале на Новом Београду, Савском венацу, у близини великих стадиона и тржних центара.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да украјиснке снаге одвраћају руску војску, као и да је у Купјанску остало око 60 руских војника и да се наставља операција "чишћења" града. Руско Министарство одбране оценило је наводе Зеленског као "потпуни губитак контакта са стварношћу".

Пољска ради на споразуму о увозу течног природног гаса (ЛНГ) из САД ради снабдевања Украјине и Словачке, што би додатно ојачало везе Европске уније са америчком енергетском индустријом, према два извора упозната са преговорима, преноси Ројтерс.

Састанак руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа захтева пажљиву припрему, а потребни услови за његову организацију тренутно нису испуњени, изјавио је заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков.

Путин је наложио високим војним и одбрамбеним званичницима да поднесу предлоге за могуће спровођење нуклеарних тестова као одговор на изјаве Трампа да ће Вашингтон спровести сопствене тестове.

Руска црноморска лука "Туапсе" обуставила је извоз горива, а локална рафинерија нафте зауставила је прераду сирове нафте након напада украјинског дрона 2. новембра, објавио је Ројтерс, позивајући се на изворе из индустрије и податке о праћењу бродова.

Помислих, уз смешак, како је многи земљаци у годинама вероватно нису дочекали будни, па ће сутра молити неког млађег, и техници вичнијег, да им "врати" програм. Надам се да ће успети, јер ово је вредело гледати.

Додуше, знајући ту нашу старију "гарду", можда ће им бити превише "црквене тематике", ал' нећу да судим унапред. Дакле, одгледах и одушевих се!

И прво на шта сам помислила кад је кренула одјавна шпица је да нам заиста недостаје оваквих прича.

Иако врло ретко упознам човека за кога се касније испостави да нема бар неки сићушни лички корен, Лике нема на нашим телевизијама и у нашим медијима. Зато овај бисер Наташе Дракулић сија посебним сјајем!

Нисам могла да престанем да размишљам о томе колико је још прича остало неиспричано. Колико тога, сасвим оправдано, није стало у оних 45 минута.

Колико села, места, људи, догађаја, чека, притиснуто тешким покровом заборава, да их се неко сети и да свету исприча величанствену причу о Лици.

А наша је Лика баш то. Једна велика, сјајна, а опет толико тешка неиспричана прича!

Док су се смењивали кадрови добро познатих пејзажа и имена села за која знам од кад сам се родила, откривала сам и много тога о чему нисам готово ништа знала.

Богат духовни и црквени живот који је постојао пре нашег крвавог двадесетог века, људе који су мењали историју, уметност, науку, али и оне који, далеко од очију јавности, и данас чувају наше корене на личком тлу.

И нисам могла да избегнем поређења, размишљајући о делу серијала посвећеног Далмацији који је емитован раније.

Да ли случајно или намерно, чак је и годишње доба у којем се снимало, слало поруку о разлици између два краја, два поднебља, две стране планине које се додирују и истовремено одбијају једна о другу.

Далмација је снимана лети, а Лика зими! И такав је и утисак!

Док је Далмација искричава, бучна, исцртана мирисима смиља, лаванде и смокава, заглувела од песме зрикаваца, Лика се тромо ваља широким пољима, запљускујући падине Велебита и Пљешевице.

Прошарана снегом, тиха, потпуно несвесна своје савршености. Као да спава, с рукама склопљеним испод главе, баш попут оне девојке из најпознатије личке песме "Пјевај ми, пјевај соколе".

Лика је попут стидне невесте која, спуштеног погледа, мирно чека да неко открије њену лепоту. А младожење нема…

Нема нас који најбоље знамо каква је раскош испод тог вела који  предуго стоји на њеном лицу.

Хвала Наташи Дракулић и свим њеним саговорницима и колегама што су вео ипак мало померили. Што су одшкринули врата  и пустили светлост у наше домове… где год они данас били! Лика је бар то једно вече тиховала у сваком од њих!