"То је део основних вредности Европске уније. Слобода информисања и изражавања. Грађани би требало да имају могућност да добију адекватне информације и да новинари раде свој посао. И то је принцип на који стално позивамо. Укључујући и када је РТС био под блокадом, морамо да обезбедимо да сви новинари могу да раде свој посао, каже Жиофре за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Наглашава да је реформа медија један од битних аспеката сарадње Уније са Владом Србије.

"Зато што желимо да радимо много више на овој теми и влада Србије се посветила том послу. Тренутно се управо ревидира закон о јавним сервисима, дакле о РТС-у и РТВ-у, а како би они били јачи, аутономнији и независнији, и како би могли да интегришу стандарде ЕУ. Такође радимо на другим законима из медијске сфере и очекујемо и радујемо се новом Савету РЕМ-а, инклузивном и транспарентном процесу, који ће обезбедити да електронски медији у Србији имају одговарајући амбијент, медијски плурализам и високе стандарде", напомиње шеф делегације ЕУ у Србији. 

Подвлачи да су током блокаде РТС-а из ЕУ јасно рекли "новинарима мора да буде омогућено да раде слободно и без притисака".

"То смо јасно изрекли, и то се односи на све новинаре у Србији, па и на новинаре РТС. Такође новинари имају обавезу да свим странама преносе адекватне информације", закључује Жиофре.

Слобода кретања и забрањени пут до Москве

Коментаришући забрану прелета појединим државницима који су кренули пут Москве на параду поводом Дана победе над фашизмом, што се коси са основним постулатима ЕУ о слободи кретања, истиче да се ради о националним прерогативима земаља чланица Уније.

"То је њихова одлука. Данас славимо Дан Европе и то је оно што је важно мени и милионима грађана Европе. Ми 75 година градимо пројекат мира, просперитета и демократије. Врло смо поносни на оно што смо постигли и сада имамо 27 земаља чланица чији грађани уживају високе стандарде живота и то славимо, посебно с обзиром на то да се након руске агресије на Украјину рат вратио на тло Европе", указује шеф делегације ЕУ у Србији.

Сматра да грађани ЕУ подржавају такав пројекат, односно, да истраживања јавног мњења међу државама чланицама потврђују да је поверење у институције Уније и даље високо.

"Грађани ЕУ морају да буду заштићени. Унија се заснива на кључним вредностима – слободи изражавања, демократији, независности правосуђа, људском достојанству. Стога, мора да буде способна да заштити и донесе просперитет својим грађанима. Данас имамо изазове и морамо да одговоримо, а много је боље ако то радимо заједно. Свака земља чланица, засебно, не може сама да се носи са свим актуелним изазовима, Америком, Кином, Русијом… Европа мора да уради више како би могла да се брани и зато смо покренули нову политику о европској одбрани", напомиње Жиофре.

ЕУ и партнери

Тврди да су односи Уније и Сједињених Америчких Држава компликовани, али да постоје многе земље које и даље желе трговинску размену са ЕУ, међу којима је и Србија.

"Партнери знају да смо ми предвидљиви у економској размени. Имамо 450 милиона становника и снажну економску моћ. И Србија има трговинску размену са Европском унијом, тачније, 60 одсто српског извоза је према земљама ЕУ. Такође, стране директне инвестиције су махом из Европске уније. То морамо да оснажимо и будемо спремни за свет данас, али и сутра. Не можемо заборавити прошлост, она је увек са нама, али морамо да будемо и у садашњости и да знамо које су нам мере потребне и којим правцем желимо да идемо", истиче Жиофре.

Говорећи о томе како ЕУ и он лично виде односе Београда и Европске уније у контексту посете председника Србије Александра Вучића Москви и паради поводом победе над фашизмом, Жиофре каже да свима треба да буде јасно да ЕУ нуди нови замах за проширење и да би такву прилику требало искористити.

"Видимо да неке земље врло брзо напредују у процесу приступања и овај тренутак би требало искористити. Пре свега, морате да спроведете реформе. Оне су оно што ће вас довести до ЕУ. Разговарамо о неопходним реформама у Србији, које су добре, пре свега, за грађане Србије. Један од кључних елемената који издвајају грађане Србије јесте достојанство. Људи желе достојанствен живот и поштовање. Друга важна ствар у овом геостратешком моменту јесте да можемо да рачунамо на поуздане пријатеље. Ми смо се пре 75 година ослободили нацизма. Многи млади људи су платили животом ову борбу. Црвена армија је ослободила Београд заједно са многим Украјинцима и не можемо то да заборавимо. Али, такође, морамо да разумемо шта се дешава данас. Имамо агресорски рат који уништава Украјину. То је реалност у којој живимо и мислим да данас треба бити у Украјини, а не у Москви", истиче Жиофре.

Теорија и пракса – кластер 3

Одговарајући на питање зашто још увек нема отварања кластера 3 у поступку напретка Србије у процесу евроинтеграција, шеф делегације ЕУ у Србији наглашава да је на земљама чланицама да одлуче када ће дозволити отварање, на основу ширег контекста и реформи кандидата у основним областима.

"Комисија је још 2021. години истакла да је кластер 3 технички спреман. Имамо списак реформи на које се Србија обавезала да ће их спровести, а тичу се медија, избора, енергетике… Очекујемо да је нова влада у могућности да спроведе ове реформе. Оног тренутка када се реформе спроведу, земље чланице ће одлучити о даљем напретку", закључује Жиофре.

Истиче да су поруке које долазе из Брисела за Београд јасне.

"Најпре, фокусирамо се на Западни Балкан, као и на Србију, и улажемо политички капитал и пажњу у Србију. Порука је да Србију желимо у Унији. Потребни су нам прави услови да би се то догодило, а то је реализација реформи. Видимо и да многи грађани из Србије такође захтевају промене и реформе на улицама Београда и Србије. Реформе су одговор на то", подвлачи Жиофре у разговору за Јутарњи програм.

Парада победе на Црвеном тргу биће централни догађај, а окупиће се бројни страни званичници, као и представници војних снага из различитих земаља.

Током традиционалне Параде победе на Црвеном тргу, руска војска ће приказати најновије војне технике и наоружање, укључујући напредне артиљеријске системе, тенкове и беспилотне летелице.

На Паради победе 9. маја у Москви, гледаоци ће видети приказ најновијег руског наоружања и војне технике, укључујући самоходне артиљеријске системе "гијацинт К" и "малва", беспилотне летелице "геран 2" и "ланцет". Између осталог видеће тенкове Т-34-85 и самоходне топове Су-100.

Прослава поводом 80. годишњице победе у овом рату окупља велики број домаћих и страних званичника, међу којима су кинески председник Си Ђинпинг, председници Венецуеле и Бразила, Николас Мадуро и Луиз Инасио Лула да Силва, као и председник Србије Александар Вучић и премијер Словачке Роберт Фицо.

Фицо је, као и председник Србије Александар Вучић, стигао у Москву заобилазном ваздушном рутом, након што су Литванија и друге балтичке земље забраниле прелет авиона, чиме су покушале да спрече њихово учешће на прослави Дана победе у Другом светском рату.

Председника Вучића и шефове других делегација у Кремљу је дочекао Путин, а председник Србије је приликом дочека захвалио Путину на гостопримству.

Током вечере у част шефова страних делегација позваних на прославу поводом 80. годишњице Дана победе у Другом светском рату, руски председник Владимир Путин је наздравио победи, миру и просперитету, наводећи да је 9. мај свети датум за вишенационални народ Русије.

Истовремено, руски председник Владимир Путин и кинески Си Ђинпинг потписали су у Кремљу заједнички документ о глобалној стратешкој стабилности.

КУРСНА ЛИСТА БР. 84

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 9.5.2025. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

"Да покушамо да направимо најбољи договор око гаса и све друго", рекао је Вучић новинарима у Москви.

Према његовим речима, са Путином ће имати и тет-а-тет разговор, а биће обављен и разговор две делегације, српске и руске.

"Дакле, разговор у четири ока и разговор наших делегација. Веома важни разговори за нас. Припремамо се", казао је Вучић новинарима.

Вучић је навео да ће се после параде састати са кинеским председником Си Ђинпингом и истакао да је то огромна част за малу земљу каква је Србија.

Вучић је додао да је Железара у Смедереву други извозник у Србији у овом тренутку и да у огромној мери доприноси напретку Србије, а и даље има 5.000 запослених са високим или релативно високим платама.

Др Драгослав Поповић објашњава да је циљ достићи обухват вакцинацијом од најмање 95 одсто, јер се тек тада активира тзв. колективни имунитет – заштитни механизам који спречава ширење вируса у заједници.

"Ако достигнемо обухват од 95 одсто, постићи ћемо колективни имунитет, што значи да ће и она деца која не могу да приме вакцину из неког разлога бити заштићена. Вирус неће имати где да циркулише", истиче Поповић.

Упозорава да се Србија налази у трци с вирусом морбила, где је кључно што пре вакцинисати децу која су пропустила ММР вакцину.

"Имамо епидемију малих богиња која траје већ дуже времена. Значи, ми смо сада у ствари у трци са вирусом. Није касно да се надокнади пропуштена вакцинација, али морамо бити свесни да смо у трци с вирусом. Циљ је да ми дођемо до невакцинисане деце пре него што вирус то учини", поручио је др Поповић.

Сви родитељи који су пропустили редовну вакцинацију требало би што пре да доведу децу на имунизацију, поручио је др Драгослав Поповић.

Истиче да је ММР вакцина безбедна и ефикасна, и да не штити само од малих богиња, већ и од две друге озбиљне болести – заушака и рубеоле – које могу бити нарочито опасне за децу у развојном добу.

Вакцина је доказано делотворна. Знамо да штити, и зато је одговорност на нама да је искористимо – нагласио је Поповић.

Објашњава да дилеме родитеља у вези са ММР вакцином често потичу из дезинформација и организованих антивакциналних кампања. Као један од разлога слабијег обухвата наводи и мањи број педијатријских прегледа у другој години живота, када се вакцина даје.

"Сваки контакт родитеља са педијатром треба да се искористи као прилика да се провери вакцинални статус и надокнади пропуштено. То је наша заједничка одговорност", поручује Поповић.

Подсећа и на лажну студију из 1998. године која је ММР вакцину погрешно повезала са аутизмом. Тај рад је повучен, а аутор је изгубио лиценцу, али је, како каже, штета већ била начињена.

"И данас, иако су чињенице познате, страхови се одржавају", каже др Поповић.

Истиче да је ММР вакцина једна од најефикаснијих: једна доза обезбеђује 95 одсто заштите, а две дозе чак 97 одсто, с дуготрајним дејством, вероватно доживотним.

"Вакцина је безбедна, користи се већ шест деценија, и штити од три врло озбиљне болести – малих богиња, заушки и рубеоле. У време пре увођења вакцинације, мале богиње су биле један од највећих убица деце. То не смемо да заборавимо", упозорава др Поповић.

Позива родитеље да не оклевају:

"ММР вакцина се даје од 12. месеца живота. Моја најискренија препорука је дванаести месец и један дан, и право код педијатра. Што пре, то боље. Вакцинације спасавају животе", закључио је др Поповић.

Цело гостовање др Драгослава Поповића можете погледати у видеу на почетку текста.

Рат у Украјини вратио је проширење међу приоритете ЕУ, али осим Албаније и Црне Горе, земље Западног Балкана нису искористиле овај период за бржи напредак ка чланству у ЕУ.

Ни унутрашња реформа ЕУ, увелико најављивана као припрема за пријем нових чланица, није много одмакла у претходне три године.

С друге стране, нова немачка влада у свом коалиционом споразуму наводи да реформа ЕУ треба да претходи сваком следећем проширењу. Берлин ставља нагласак на консолидацију Уније, не на њено ширење. 

Сигнал да моментум за проширење опада, пре него што је произвео конкретне резултате за већину земаља кандидата?

Кос: Проширење ЕУ геополитички императив

Ако питате Европску комисију, то није случај. Комесарка Марта Кос, задужена за ову политику, каже да је проширење геополитички императив за Европу више него икада раније, јер обезбеђује слободу, просперитет и безбедност на континенту.

По њеним речима, Црна Гора и Албанија би могле да постану чланице ЕУ до краја мандата садашње комисије. “Све друго било би неуспех који ЕУ не сме себи да дозволи", рекла је Кос у интервјуу за Радио Слободна Европа.

И заиста, Албанија отвара преговарачка поглавља рекордном брзином: од октобра 2024 до априла ове године, за само шест месеци, отворила је три преговарачка кластера и укупно 16 преговарачких поглавља. Поређења ради, Србија је до сада отворила 22 поглавља, за шта јој је било потребно десет година.

Црна Гора је ушла у фазу затварања преговарачких поглавља, а ЕУ је започела рад на нацрту приступног уговора са Подгорицом. Обе земље, по оцени Европске комисије, могу да закључе преговоре у наредне две или три године.

За многе посматраче, спремност Брисела да изнесе конкретне датуме за земље које напредују је главни догађај у мандату нове Европске комисије.

Могу ли реформе и проширење паралелно да се реализују

Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност каже да Брисел после дужег времена показује вољу да се учини стварни корак напред. Ипак, већина земаља чланица, по оцени Ћеримагића, за сада се не изјашњава јавно о таквим понудама.

"С друге стране, имамо коалицијски споразум нове немачке владе у којем се ипак донекле мења досадашња званична позиција Берлина. Перспектива проширења је задржана, али је промењен став да реформе ЕУ и проширење треба да иду паралелно, као и да Немачка неће блокирати проширење ако нека земља буде спремна за чланство. Ако се стриктно чита оно што пише у коалиционом споразуму, јасно је да без интерне реформе и консолидације ЕУ не може доћи до новог проширења", наводи Ћеримагић.

Многи у томе виде знак новог "реализма" у Берлину, па чак и дефакто крај политике проширења. Новинар ФАЗ-а Михаел Мартенс оценио је да немачко инсистирање на промени одлучивања по принципу консензуса, заправо имплицитна блокада даљег ширења ЕУ, јер је такву реформу - немогуће спровести.

Насупрот Мартенсу, Дејвид Мекалистер, шеф одбора за спољну политику Европског парламента, из редова немачке ЦДУ, каже да споразум не представља промену немачке политике, већ пре свега поруку чланицама ЕУ које одбијају реформе и злоупотребљавају право вета.

"Земља кандидат мора да спроведе потребне реформе, али и ЕУ мора бити спремна за нове чланове. Зато треба да време пред нама у наредним годинама искористиимо да реформишемо ЕУ изнутра, како бисмо били способни да дочекамо 28, 30 или чак и више држава чланица", каже Мекалистер, који је учествовао у писању коалиционог споразума у Немачкој.

Две стране истог новчића

Угледни бриселски Центар за европску политику (ЕПЦ ) у најновијем извештају оцењује да у контексту руске агресије у Украјини и Трампове админстрације у Вашингтону, ЕУ више нема времена за "празна обећања". Извештај предлаже више модела унутрашње реформе и проширење ЕУ.

"У питању су две стране истог новчића. Историјски гледано, процеси реформи и проширење су увек ишли руку под руку и међусобно се јачали", каже Корина Стратулат, коауторка извештаја.

Један од предложених модела проширења је "биг банг" – истовремени улазак свих земаља кандидата, слично проширењу из 2004 године. Овог пута би се, међутим, утврдили постприступни механизми који би спречили институционалну парализу и штитили ЕУ од кршења владавине права и демократије.

"Садашњи модел условљавања и напредовања ′по заслугама′ није дао резултате. Геополитички императив је сувише важан да би ЕУ чекала још 20 година или ко зна колико, на следеће проширење", обајашњава Стратулат.

Поглед на тренутну карту Западног Балкана показује јасну линију поделе између земаља које напредују и оних чије се приступање не помера са мртве тачке. И комесарка Марта Кос каже да је европски пут неких земаља региона "тужна прича".

"Добар пример за то је Северна Македонија. Ако бисмо са Украјином поступали као са Северном Македонијом, преговори са Кијевом би почели 2045. године", изјавила је Кос за Радио Слободна Европа.

Србија и БиХ на путу ка Европској унији

У случају Србије, одлазак председника Србије Александра Вучића на прославу Дана победе у Москви 9. маја ће, судећи по реакцијама ЕУ, значајно отежати следеће кораке на европском путу.

Преговори о чланству већ су блокирани три и по године због изостанка најављених реформи, перцепције о демократском назадовању и политичке кризе у земљи.

У Босни и Херцеговини, дубока политичка криза настала након судске пресуде председнику Републике Српске Милораду Додику потпуно је у други план бацила почетак прегвора са ЕУ.

БиХ би могла да изгуби и део средстава из Плана раста ЕУ, вредног милијарду евра, јер због интерних политичких неслагања није успела да договори план за реформе и коришћење европских фондова.

У међувремену, Европу очекују стратешке одлуке о одбрани, заједничком буџету и конкурентности.

Центар за европску политику ЕПЦ у свом извештају оцењује да је контекст тежак: ЕУ се суочава са геополитичким и економским шоковима, ерозијом либералне демократије, климатским и технолошким променама. У таквој ситуацији, ЕУ мора да се брзо прилагођава да би опстала и напредовала.

Пре три године, геополитички разлози отворили су поново врата за проширење ЕУ. Предстојећа дебата о унутрашњој реформи и спремности за пријем нових чланица показаће колико ће та врата остати отворена – и хоће ли нека од земаља Балкана успети да кроз њих прође.

* Текст и прилог произведени су уз подршку Innovation. Media. Minds програма за подршку новинарству на јавним сервисима на Западном Балкану, којим управља Goethe Institut у име Европске комисије, у сарадњи са Дојче веле Академијом.

Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор. У Југославији је то потрајало до 15. маја.

Датум који представља дефинитивни завршетак Другог светског рата јесте 2. септембар, када је на америчком бојном броду "Мисури" у Токијском заливу Јапан потписао капитулацију после бачених атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки.

У рату који је трајао нешто мање од шест година нашла се 61 држава и око 110.000.000 војника.

Процене говоре о 50 до 80 милиона погинулих, међу њима је било 38 до 55 милиона цивила.

Државна комисија бивше Југославије својевремено је објавила да је у рату погинуло 1.706.000 особа, међу њима више од 300.000 бораца.

Дан Европе

Девети мај обележава се и као Дан Европе јер је тог дана, 1950. године, министар спољних послова Француске Роберт Шуман објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка у којем не би било места за сукобе међу европским земљама.

Суштина његове идеје била је успостављање заједничких тела, тачније односа, најпре у производњи и дистрибуцији угља и челика, као темеља индустријске снаге.

Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску економску заједницу, да би четири деценије касније, 1991. године, у холандском градићу Мастрихту била проглашена Европска унија.

Европски савет је 1955. године у Милану одлучио да се дан објављивања Шумановог плана – 9. мај, обележава као Дан Европе.

Парада победе на Црвеном тргу биће централни догађај, а овај велики дан окупиће бројне стране званичнике, као и представнике војних снага из различитих земаља.

Прослава поводом 80. годишњице победе у овом рату окупља велики број домаћих и страних званичника, међу којима су кинески председник Си Ђинпинг, председници Венецуеле и Бразила, Николас Мадуро и Луиз Инасио Лула да Силва, као и председник Србије Александар Вучић и премијер Словачке Роберт Фицо.

Руски председник Владимир Путин и кинески Си Ђинпинг потписали су у Кремљу заједнички документ о глобалној стратешкој стабилности.

Украјински председник Володимир Зеленски и амерички председник Доналд Трамп поздравили су током телефонског разговора споразум о економском партнерству.

Тема разговора била је и потреба за даљим напорима за мир, укључујући конкретне кораке који се могу предузети.

Доналд Трамп је позвао на 30-дневни безусловни прекид ватре и поручио да се разговори са Русијом и Украјином настављају. Најавио је даље санкције уколико се примирје не испоштује.

У Русији је на снази тродневно примирје које је Кремљ прогласио поводом обележавања Дана победе. Међутим, украјинске снаге из групе "Хортиција" тврде да Москва не поштује своје примирје и да су борбе настављене на неким фронтовима.

Поједине албанске странке одбијају да гласају за министарку правде из обе Куртијеве владе због, како кажу, скандала који су обележили њен рад. Неке од партија ускраћују подршку било коме из редова Самоопредељења.

"Опозиција је, пре свега, у прилици да загорча живот Куртију и Самоопредељењу, с друге стране Курти је након избора све опозиционе лидере назвао марвом погрдно и тиме њему сад опозиција враћа за сав однос према њима претохдних година. С друге стране Курти нема бројеве, нема већину и опозиција користи ту прилику и покушава да дестабилизује Самоопредељење, односно да их онемогући да формирају владу", наводи Милош Павковић из Центра за европске политике.

Недостају два гласа

Куртијева странка освојила је 48 мандата, за зелено светло у скупштини потребан је 61 глас. Уз теоретских 10 гласова мањинских заједница и глас Ненада Рашића из српске заједнице, недостају два манадата које би Самоопредељење морало да потражи у опозицији.

Пут би могло да им олакша тајно гласање које су затражили након низа неусплих покушаја конституисања парламента.

Нови застој настао је јер нема договора о формирању Комисије која би предложила промену гласања, уместо досадашњег јавног. Став о томе је више пута изнела Српска листа.

"Предлог који сте дали није у складу са пословником о раду скупштине и ми нећемо дати кандидата. Ја знам да сте навикли у претходне четири године да кршите све прописе, али је дошло време да са тим престанете", рекао је Игор Симић, посланик Срспке листе током обраћања на седници 3. маја.

Тајно гласање као спас за Куртија

За крај политичке кризе, Аљбин Курти ће, према прогнозама аналитичара, морати да промени кандидата или да допре до најслабијих карика у опозицији.

"Већ се неко време прича да би то могли да буду посланици 'Нисме' Фатмира Љимаја који су изабрани на листи Рамуша Харадинаја, они имају четири манадата и они би могли да буду те бројке које фале Куртију и управо зато је неопходно тајно гласање јер ће тајним гласањем бити много лакше да промене страну", наводи Милош Павковић из Центра за европске политике.

Институционални застој резултат је измена прописа којима је предвиђено да конститутивна седница скупштине може да траје неограничено, уз паузу од 48 сати између сваког прекида. Резервна опција су нови избори који Куртију не иду на руку, оцењују познаваоци прилика.

"Шта год да уради, само чудом може да поново резултат са фебруарских избора. Зато мислим да је најбоља шанса за Куртија да сада направи неке компромисе уколико жели да добије још један мандат, јер не верујем да ће бити већих разлика између резултата од 9. фебруара и неких будућих избора", наводи Артан Мухаџири, политички аналитичар из Приштине.

Наредна седница заказана је за 9. мај. 

Дуваће слаб и умерен ветар, на истоку земље повремено јак, северни и северозападни. Најнижа температура биће од 6 до 11 степени, а највиша од 16 до 21 степен.

У Београду променљиво, уз смену сунчаних и облачних интервала. Дуваће слаб и умерен ветар северних праваца. Очекује се да ће најнижа температура бити око 9 степени, а највиша око 17.

Током наредних седам дана биће променљиво и углавном суво, уз смену облачних и сунчаних интервала и уз максималну температуру од 16 до 21 степен.

Киша или локални пљусак се очекује тек понегде као краткотрајна и локална појава, а крајем периода у већини крајева.

Вучић је у видео снимку који је поделио рекао да је много срећан што у Москви има прилику да сретне свог "брата и пријатеља Роберта Фица".

"Хвала му што је тако јак и и постојан. Издржаћемо и победиће Словачка и Србија", закључио је Вучић.

Србија ће, како је додао, остати посвећена неговању снажних веза са Светом столицом, како бисмо заједнички радили на добробит свих људи, у духу јеванђељских поука.

Вучић је раније вечерас у Москви, након вечере, коју је уочи обележавања Дана победе за светске лидере приредио Владимир Путин, одговарајући на питање новинара да прокоментарише избор новог папе, изразио уверење да ће Србија са њим имати једнако добру сарадњу као са папом Фрањом.

"Ми бисмо имали око 30 одсто туриста више него прошле године, а у првом кварталу имали смо 28,2 одсто туриста мање. У питању је огроман новац, нећу да вам кажем да психолошки то најдрастичније утиче на стране директне инвестиције, на стабилност једне земље, на представу о једној земљи, а неретко је психологија добрим делом уткана у успехе и неуспехе економије", рекао је Вучић.

Нагласио је да управо звог тога руководство Србије наставља да "гура даље", без обзира на то шта блокадери причају и хоће.

Коментаришући данашњу изјаву ректора Владимира Ђокића након састанка са премијером Ђуром Мацутом, истакао је да је захтев ректора био да се професорима врате плате, али да је чињеница да ће плату добити само они који раде и који је заслужују.

"И зато ми сад гурамо даље, више нас уопште не интересују. Ни шта причају, ни шта ко хоће од њих. Замислите дошли на разговор, кажу: 'ајде врати нам плате, да ми примимо у целости плате, али нећемо баш да се вратимо на наставу'. То си смислио, или ти неко помогао? Морате да ми објасните, стварно, да ли је то човек сам смислио, или му је неко помагао у томе", навео је Вучић.

Он је нагласио да плата за људе који неће да раде никада неће ни бити. Председник Србије се осврнуо и на изјаве политичких опонената и блокадера да им неће дати да иду у Ниш и да су неки непожељни у Ваљеву и осталим градовима у Србији и навео да је реч о још једној лажи у низу.

"Тако су причали и за Москву, не сме Вучић у Москву, измислио болест да не би отишао ни у Москву, измислио ово, измислио оно. И баш их брига што су лагали. Није далеко ни 17. ни 12. ни 16. Тек ће много тога да се види у наредним данима, али прво ми да дочекамо сутра и да видимо шта нам је да учинимо сутра", закључио је Вучић.

Како додаје британска агенција, током два дана борби погинуло је скоро 50 људи.

"Војне базе у Џамуу, Патанкоту и Удампуру биле су мета дронова и ракета пакистанског порекла дуж међународне границе“, саопштило је индијско Министарство одбране на платформи Икс, наводећи места у и близу федералне територије Џаму и Кашмир.

"Претње су брзо неутралисане Није било пријављених жртава или материјалних губитака“, речено је у објави.

Индијски ТВ канали су такође приказали бљескове на небу изнад града у држави Раџастан, која дели границу са јужном пакистанском провинцијом Синд.

У свом саопштењу Исламабад је негирао нападе на градове Патанкот у индијској држави Пенџаб, Сринагар у долини Кашмира и Џајсалмер и рекао да су оптужбе "потпуно неосноване, политички мотивисане и део безобзирне пропагандне кампање усмерене на клеветавање Пакистана“.

Пакистанско Министарство спољних послова саопштило је да ће земља одговорити на сваку ескалацију "са пуном одлучношћу како би се заштитио суверенитет и територијални интегритет Пакистана“.

Осам ракета, испаљених из Пакистана на градове у региону Џамуа, Сатвари, Самбу, Ранбир Синг Пуру и Арнију, пресреле су јединице противваздухопловне одбране, додао је индијски војни извор који је тражио да остане анониман.

Како је додао извор британске агенције, оне су биле део ширег напада.

Пакистански министар одбране Хаваџа Мухамед Асиф раније је рекао да је даља одмазда "све извеснија“ након што су се обе земље међусобно оптужиле за покретање напада дроновима.

Позиви на деескалацију

Светске силе, од САД до Русије и Кине, позвале су на смиривање ситуације у једном од најопаснијих и најнасељенијих региона нуклеарног жаришта на свету. Генерални конзулат САД у пакистанском Лахору наредио је особљу да се склони.

Државни секретар САД Марко Рубио позвао је на деескалацију у одвојеним разговорима са индијским министром спољних послова Субрахманјамом Џаишанкаром и пакистанским премијером Шехбазом Шарифом, саопштио је Стејт департмент.

Односи између Индије и Пакистана су пуни напетости откако су стекли независност од колонијалне Британије 1947. године. Земље су водиле три рата, од којих два због Кашмира, и сукобиле су се много пута.

Суседи, који полажу право на Кашмир, набавили су нуклеарно оружје 1990. године.

Њу Делхи у клин, Исламабад у плочу

У најновијим сукобима, Индија је саопштила да је у среду погодила девет објеката "терористичке инфраструктуре“ у Пакистану као одговор на оно што назива смртоносним нападом који је подржао Исламабад у индијском Кашмиру 22. априла.

Пакистан тврди да није био умешан и негирао је да је било који од објеката које је погодила Индија био база милитаната.

Тамошње власти тврде да су обориле пет индијских авиона, извештај који је индијска амбасада у Пекингу одбацила као "дезинформацију“.

Два америчка званичника рекла су за Ројтерс да је пакистански ловац кинеске производње оборио најмање два индијска војна авиона, а да је један од њих био француски "рафал“.

Са друге стране, пакистанска војска је раније данас саопштила да је оборила 29 дронова из Индије на више локација, укључујући два највећа града Карачи и Лахор и гарнизонски град Равалпинди, седиште војске.

Индијско министарство одбране навело је да је Пакистан покушао да нападне низ војних циљева у северној и западној Индији од среде увече до четвртка ујутру и да су их "неутралисали“ ПВО системи.

Као одговор, индијске снаге су циљале радаре и системе противваздушне одбране на низу локација у Пакистану, додаје се у саопштењу.

Током посете, очекује се да ће Фицо разговарати са руским председником Владимиром Путином и учествовати у догађајима посвећеним обележавању 80. годишњице победе над фашизмом.

Првобитна рута је промењена пошто је Фицо у среду саопштио да Естонија неће дозволити његовом авиону прелет преко њене територије, називајући то намерним покушајем саботирања његове посете Москви, пренела је словачка агенција ТАСР.

Према сајту компаније Ер Нав, владин авион је полетео са аеродрома у Братислави данас поподне.

Авиони који лете између Русије и Европе обично користе литвански ваздушни простор, откако је 2021. године европским авио-компанијама наређено да избегавају краћу руту преко Белорусије, у склопу казнених мера против Минска због пресретања авиона Рајанера и његовог принудног слетања.

Украјински ваздушни простор, још једна краћа рута, затворен је од 2022. године због руског напада.

 Председник ПКС Марко Чадеж захвалио је премијеру на спремности да на почетку мандата учествује у раду овог центра и упозна се са његовим активностима.

"Сви смо данас овде са истим задатком - убрзање реализације инвестиција, подизање конкурености наше привреде и решавање изазова са којима се привреда суочава. Захвални смо председнику Србије на предлогу за формирање центра", рекао је он.

У раду данашњег састанка учествовали су шеф Кабинета председника Србије Ивица Којић, потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић, министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић, министарка заштите животне средине Сара Павков, као и представници министарстава финансија, рударства и енергетике, рада, грађевинарства, здравља, Пореске управе, Управе царина, Народне банке Србије и других институција.

Ресорни министри указали су да је приоритет очување инвестиционог и пословног амбијента и радних места, као и унапређење улагања.

Неопходно је системско таргетирање тржишта у фокусу, као и добро осмишљен, организован приступ страним тржиштима, јасна стратегија и дефиниција стратешких производа.

Речено је да важну улогу у том правцу имају већ постојећи, али и планирани споразуми о слободној трговини те да морамо знати где смо, шта желимо, на којим тржиштима морамо да будемо видљиви.

Указано је да ће очување конкурентности као и цене енергената, посебно електричне енергије, у наредном периоду представљати изазов на који треба адекватно реаговати и припремити привреду.

Мерсије је нагласио да Србија сада треба да увери у своју стратешку оријентацију према ЕУ и покаже кредибилну посвећеност европским вредностима.

"Потребно је уздржати се од давања легитимитета Путиновој агресији. Да би се показала подршка миру, требало ј 9. Маја бити у Кијеву, а не у Москви", саопштио је Мерсије.

Према закону, грађани Србије могу у пензију са најмање 15 година стажа и 65 година живота за мушкарце, односно 63 године и осам месеци за жене. Међутим, превремено пензионисање доноси доживотне пенале – умањење пензија од 0,34 одсто по месецу пре редовне старосне  границе.

Синдикати: Пенали су неправедни

Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије, сматра да је трајно умањење пензије за грађане који имају 40 година стажа, али не и пуне године живота, социјално неприхватљиво.

"Људи који су уплаћивали у фонд 40 година не заслужују да им се пензија доживотно умањује за 20 одсто. Ако нису напунили 65 година, плаћају доживотне пенале. А с друге стране имате неке који су напунили 65 година, али су се уплаћивали знатно мање у тај исти пензиони фонд. Ако сте уплаћивали то у неку банку, месечне рате и све то. И када треба да подигнете тај новац после 40 година, чиновник из банке вам каже – не, не, ви морате сад да платите пенале, односно 20 посто ће вам дати мање. Који је основ да неко некоме узима 20 одсто и на основу чега?", упитао је Михајловић.

Каже да се слаже да, можда, док не напуне 65 година ти људи буду "пеналисани", али кад напуне 65. онда би требало стварно да оду у пензију.

Указује да многи пензионери добијају свега 40.000 динара, јер им је пензија смањена за чак 20 одсто због превременог одласка у пензију.

Фискални савет: Пенали су нужни 

Никола Алтипармаков из Фискалног савета одговара да је немогуће да привремено трају пенали, да би укидање угрозило стабилност пензионог система.

"Превремено пензионисање је привилегија. Ако неко жели да се пензионише раније, мора да прихвати умањење. То је исто као када из банке раније повлачи новац – месечне исплате морају бити умањене, морају бити мање. Ако неко иде у пензију пет година раније, логично је да ће у процесу дуже примати пензију, па умањивање мора да постоји", указује Алтипармаков.

Објашњава да када се уради математика, онда би умањење морало да буде 80 или преко 80 процената и то не ради ниједна земља. Социјална компонента може да буде само ако се прераспоређује на један економски одржив начин, а не да се уводе привилегије, омогућава превремено пензионисање, а онда да те привилегије плаћају они други пензионери који немају те могућности.

"Дакле, ако желите могућност превременог пензионисања, као у банци, онда платите сами за то. Нико вас не тера. Притом људи који имају јако тешке услове пословања и привређивања, од рудника па надаље, имају бенефицирани радни стаж, иду у превремену пензију, али на њих се не примењују пенали. Дакле, ово је једна привилегија за грађане који могу да се пензионишу у редовној доби, а могу и раније уколико то желе", прецизирао је Алтипармаков.

Додаје да умањење од четири одсто по годинама није довољно високо са становишта просечног животног века и финансијске одрживости. Према његовим речима, умањивање би реално требало да буде пет одсто и више, али је друштвеним разлозима ограничено.

Транзициони губитници

Михајловић указује на примере радника који су током транзиције остали без посла, а у пензију су нашли минималним примањима и додатним пеналима.

"Људи већ примају мале пензије, а онда им се додатно умањују. То води у социјалну беду", упозорава он.

С друге стране, Алтипармаков истиче да се умањење не примењује испод нивоа минималних пензија, која представља социјалну заштиту у систему.

Према Алтипармакову, систем традиционалних пенала уведен је још 1964. године у бившој Југославији и у складу је са европским стандардима.

Тврди да би укидање пенала значило или смањење свих пензија, или повећање старосне границе, што би било неправилно према редовним пензионерима.

"Ако се дозволи масовни одлазак у пензију са 60 година без пенала, то ће неко морати да финансира – или други пензионери или буџет. То није одрживо", поручује он Алтипармаков.

Државни секретар Министарства просвете Борко Петровић каже да после завршног испита подносе жалбе првостепеним и другостепеним комисијама (28. и 29. јуна).

Наглашава да ће 30. јуна бити објављена коначна листа са оствареним поенима на завршном испиту.

Затим, каже, следи уписивање жеља које средње школе желе да упишу. Петровић подсећа да ђаци могу да упишу жеље када дођу у школу или онлајн (1. и 2. јул).

"И онај чувени савет, наравно, да буду реални", каже Петровић уз савет да у првих неколико жеља упишу оно што би волели да упишу.

Подесећа да ђаке кроз каријерно вођење и професионално оријентацију воде школски психолог, педагог, а уз помоћ родитеља и одељенски старешина, директор и други.

Резултати пробног испита за осмаке

Петровић каже да је процедура полагања завршног испита остала иста и ове године. Испит полаже укупно 64.418 ђака.

Максималан број бодова који ђаци носе на завршни је 60, а матерњи односно српски језик (14), математика (14) и изборни предмет (12) носе 40 бодова.

Пробни испити су обављени. Петровић сматра да је било важно да се деца упознају са процедуром.

"Ово је била једна велика генерална проба и психолошки тест за њих", рекао је државни секретар у Министарству просвете.

Наглашава да је то била прилика да матуранти виде где треба да седну, како изгледа испит, шта смеју да раде, а шта не смеју, шта да са собом понесу, ко је дежурни наставник, чему служе шифра и коверта.

"Ово је тренинг, они можда мало и не схвате толико озбиљно, нема толико треме као на правом завршном испиту, тако да ће наравно да увек буду мало лошији резултати", рекао је Петровић.

Наглашава да је пробни пријемни из математике, стандардно, показао слабије резултате. Геометрија је, кажу директори две основне школе који су се укључили у програм, правила највише проблема осмацима.

Очекује да дежурни наставници поштују процедуре и да супервизори на терену не дозволе да дође до преписивања током полагања завршног испита.

"Да такве ствари буду санкционисане. Да свако има правилну и фер шансу да покаже само своје знање и да нико не добија поене на туђи рачун", каже Петровић.

Напомиње да ће Србија радити на обнављању прехрамбеног суверенитета подстицањем иновација, трансфера знања и убрзаног усклађивања са европским аграрним прописима. Можемо очекивати и промену начина на који се до сада субвенционисала пољопривреда.

Тренутно, за директна плаћања издвајамо 88 одсто аграрног буџета, а у инвестиције за рурали развој улажемо свега неколико процената.

"Стратегија препоручује повећање издвајања за мере руралног развоја. Буџет за 2025. годину већ је одређен и ту не може бити измена, али пошто смо у 2023. години тек 3,6 одсто средстава издвојили за мере руралног развоја, рационално је очекивати да удео тих мера достигне 15 процената у наредне три године. До истека овог стратешког периода идеално би било да мере руралног развоја буду око 30 процената, како је то и препорука Европске уније", каже Бранков.

Напомиње да стратегија посебну пажњу посвећује младима. Осмишљен је програм за унапређење прехрамбених навика деце и омладине као и увођење зелених стипендија.

"Шема школских ужина је афирмативна мера којом се побољшавају прехрамбене навике код школске деце и омладине путем пласирања свежег воћа и поврћа, млека и меса искључиво са домаћих фарми у школе. Тиме ће се смањивати домаћи вишкови хране на тржишту. Истовремено ћемо организовати и радионице за децу како би се они у најранијем узрасту едуковали за будући живот јер је примећено да храна коју иначе једу у школи садржи висок проценат соли, трансмасти и других штетних састојака. Што се тиче зелиних стипендија, идеја групе експерата која је радила стратегију је да се очува континуитет делатности на пољопривредном газдинству. Да држава кофинансира стипендирање деце регистрованих пољопривредних произвођача искључиво у областима ветерине, агрономије, агроекологије и томе слично", каже професорка Бранков.

Институција омбудсмана за храну

Једна од новина које предвиђа стратегија је и институција омбудсмана за храну.

"Ми смо то предложили, видећемо да ли ће бити усвојено после коментара јавности, али ја сам веома оптимистична. Видели сте у претходних неколико дана да је и Хрватска применила израелски модел контроле цена. То значи да су маркети дужни да свакодневно обавештавају грађане о ценама и да истовремено на етикетама износе допунске цене. Мађарска се исто тако бори, део ПДВ-а враћа пензионерима који су најугроженија група када говоримо о ценама хране. А угрожени смо сви у Србији у ту дефинитивно треба да се успостави одређена врста реда", истиче Бранков.

Напомиње и то да очекује да ће ускоро почети да ради лабораторија за контролу квалитета млека као и да је нови кабинет са министром Драганом Гламочићем на челу ушао у процес ограничавања увоза, пре свега пооштравањем прописа из области безбедности хране.