субота, 26. мај 2012. | Изаберите писмо: Latinica
среда, 20. јан 2010, 11:33 -> 13:54
Србија нема интерес да превише инсистира на теми повлачења узајамних тужби за геноцид. Хрватска је на потезу. Ми треба да отворимо питања судбине хиљада избеглица, нерешених станарских права, границе, изјавио Расим Љајић.
| коментари | број коментара 11 |  пошаљи коментар |
|
(среда, 20. јан 2010, 12:14) Jony [нерегистровани] |
 пошаљи одговор
|
Има и пречих проблема од којих зависи хиљаде гладних усти.
|
(среда, 20. јан 2010, 12:28) anonymous [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
resiti ljudska prava za izbegle Srbe.Resiti povratak imovine.Povuci lazne optuznice i presude od strane hrvatske.
|
(среда, 20. јан 2010, 12:41) Stefan [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
Ljajić ima pravo, dokle će Srbija da se pravda...kad ima toliko stvari zbog kojih Hrvatska itekako treba da se izvinjava i da čini praktične korake kako bi obezbedila povratak prognanih lica i omogućila im osnovna ljudska prava. Mislim da je jedino u interesu Hrvatske da povuče tužbu, jer se o srpskim zločinima sve zna, i više od toga...a mnoge strašne stvari koje su činili Hrvati 70 godina u nazad, su sistematski prikrivane i nepoznate prosečnom građaninu Srbije. Ne mislim samo na II svetski i poslednji rat, već na period za vreme Tita kada su takođe raseljavana plodonosna srpska sela u hrvatskoj i naseljavana Hrvatima. Čak suminirane neke brane kako bi se potopile oranice, jer su ustaše uvek imale svoje pristalice koje nisu mirovale...slično kao Albanci na Kosovu, koji su permanentno vršili pritisak na Srbe.
|
(среда, 20. јан 2010, 12:55) Goran [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
Alal vera ministre.
Steta sto Srbija nema jos nekoliko Ljajica.
|
(среда, 20. јан 2010, 13:08) Radoman Ratkovic [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
Za zaljenje je cinjenica da se tuzba drzave Srbije protiv republike hrvatske za genocid pocinjen nad srpskim narodom podnosi tek 2010 godine,i to u vidu kontratuzbe kao iznudjeni odgovor na hrvatsku tuzbu.
Komentar ministra Jeremica "nismo imali izbora" kao i komentari gospodina Ljajica iz ovog teksta na najbolji moguci nacin govore sa koliko volje zvanicna Srbija to radi i u najmanju ruku su uvredljivi za sve zrtve hrvatskih zlocina,njihove potomke kao i srpski narod u celini.U isto vreme odrazava stvarnu iskrenost i spremnost zvanicne Srbije da ispuni svoju istorijsku obavezu i duznost prema srpskom narodu a pod pretpostavkom da je danasnja drzava Srbija maticna drzava svih Srba,sto ona u osnovi i jeste i treba da bude ali se u stvarnosti tako ne ponasa.
Sramno je samo po sebi to sto se pitanje tuzbe za genocid koristi kao sredstvo u politickom potkusurivanju umesto da se tretira kao istorijska obaveza i duznost sa kojom se nemoze praviti kompromis.U tom kontekstu nedopustivo je da bilo koji pojedinac,politicka stranka ili bilo koja druga institucija u Srbiji uzima sebi za pravo da samostalno odlucuje o pitanju podizanja ili povlacenja tuzbe za genocid a zarad svojih politickih interesa i laznog pomirenja sa hrvatskom nacijom.
Nemoze se trajno i iskreno pomirenje medju nacijama graditi na temelju zataskavanja zlocina vec upravo obrnuto na njegovom priznavanju i rasvetljavanju,i nemoze taj proces biti jednosmeran.
Interesantna je sama po sebi licemerna,drska i bezobzirna odluka hrvatske da tuzi drzavu Srbiju za zlocne genocida i loginco se namece pitanje stvarne pozadine te odluke.
Postoji samo jedno racionalno objasnjenje takvog postupka a to je da je republika hrvatska potpuno svesna istorijske odgovornosti svoje drzave i naroda za pocinjene zlocine,a sto javno nikada nece priznati,i da ovu tuzbu koristi samo kao vest takticki potez u odvracanju Srbije u pokretanju pitanja istorijske odgovornosti hrvatske drzave za zlocine nad srpskim narodom.Princip je jednostavan:Napad je najbolja odbrana.
Hrvatska je potpuno svesna slabosti i nezainteresovanosti Srbije i opravdano ocekuje da ce Srbija biti presrecna ukoliko hrvatska samo povuce svoju tuzbu,cime bi verovatno i zauvek bila stavljena tacka na to pitanje.
Cinjenice koje nesporno potvrdjuju genocid nad srpskim narodom pocinjen od strane hrvatskog naroda i drzave od 1941 do 1998 su nepobitne.
Taj genocid nad srpskim narodom je bio istorijski proces i projekat,planiran,organizovan,i sprovodjen od strane hrvatske drzave cije je ostvarenje bilo zvanicni proklamovani cilj a ujedno i glavna pretpostavka uspostavljanja nezavisnosti zasnovane na apsolutnoj brojcanoj dominaciji jedne nacije(hrvatske).
Cinjenice koje se nesmeju gubiti iz vida su:
Da je genocid nad srpskim narodom u hrvatskoj kontinuirani proces pocev od 1941 god.
Da je NDH bila zvanicna drzava hrvatskog naroda u periodu drugog svetskog rata.
Da su zlocini nad pripadnicima drugih naroda cinjeni u ime same hrvatske drzave.
Da su NDH i republika hrvatska genocid nad srpskim narodom sprovodili i izvan teritorije hrvatske(Bosni i Hercegovini) sa ciljem potpunog unistena srpskog naroda.
Da je NDH bila saveznik hitlerove nemacke i da se nasla na strani porazenih u tom ratu a da pritom nikada nije kao drzava snosila odgovornost i zakonske sankcije.
Monstruoznost i metode zlocina koji su primenjivani u NDH prevazilaze sve do sada poznate zlocine u istoriji covecanstva a pritom su dokumentovani cak i od strane samih zlocinaca.
Centar Simon Vizental koji predstavlja jedan od vodecih svetskih autoriteta kada su u pitanju zlocini u drugom svetskom ratu poseduje izmedju ostalog i obimnu istorijsku gradju i dokumentaciju o zlocinima pocinjenim u NDH i ta gradja bi sama po sebi bila dovoljna kao dokaz za tuzbu Srbije a ujedno je i dokaz nespremnosti srpske drzave i nacije da sve ove decenije neiskoristi tu cinjenicu za pokretanje potpuno legitimne tuzbe.
Izjave predstavnika Srbije u medjunarodnom sudu pravde gospodina Sase Obradovica,
kao i izjave ostalih srpskih zvanicnika su konfuzne i protivrecne i nazalost doprinose da ovaj proces u startu bude pogresno shvacen u srpskoj javnosti.
Naime,hrvatska tuzba se odnosi na period 1991-1995 a i kontratuzba Srbije se na zalost odnosi samo na period 1991-1998 a ne i na period drugog svetskog rata.
Drzava Srbija nije zvanicno tuzila republiku hrvatsku za zlocine pocinjene za vreme NDH i netrazi odgovornost hrvatske za zlocine pocinjene u tom periodu vec se ti zlocini samo pominju u sklopu sireg konteksta a u cilju boljeg razumevanja dogadjaja koji su predmet tuzbe i kontratuzbe,i to je ono sto srpski zvanicnici izbegavaju da otvoreno kazu javnosti,a morali bi.
Kao izgovor za to se uzima cinjenica da je konvencija UN o genocidu doneta i vazi tek od 1951 god. pa zbog toga po misljenju naseg pravnog tima i nevredi tuziti hrvatsku zbog zlocina koji su se dogodili pre 1951 god. ,sto je potpuna besmislica jer zlocini nikada ne zastarevaju.Tuzba za genocid u NDH je neophodna kako bi svet konacno saznao o postojanju tog zlocina koji je godinama zataskavan.
Znaci,Srbija netuzi i ne postavlja pitanje odgovornosti hrvatske za zlocine za vreme NDH sto je neshvatljivo i nedopustivo.
Danasnja republika hrvatska jeste i mora biti odgovorna,makar moralno,za zlocine pocinjene za vreme NDH jer obe te drzave NDH i republika hrvatska su zvanicne drzave hrvatskog naroda.Decenijsko skrivanje iza zavese Jugoslavije i promena imena ne predstavljaju diskontinuitet izmedu te dve drzave hrvatskog naroda vec samo pauzu i prekid celog procesa usled promenjenih istorijskih okolnosti.
Jednostavno,zlocini genocida nikada ne zastarevaju a takav tretman imaju i pred medjunarodnim pravom.Dovoljno je samo pogledati kako Jermeni kao nacija dosledno insistiraju i decenijama
istrajavaju u dokazivanju genocida koji je nad njima izvrsila otomanska turska 1915 god.trazeci pritom da danasnja Turska prizna taj genocid kao istorijsku cinjenicu.Pritom se poziva na cinjenicu da je danasnja Turska drzava nastala na temeljima i rusevinama otomanske Turske i da su obe ove drzave bile zvanicne drzave turskog naroda i da su zlocini vrseni u ime turske drzave i njenih tadasnjih interesa.
Pritom niko,cak ni sama Turska ne osporava odgovornost danasnje Turske vec se polemika vodi samo o broju nastradalih i da li se taj dogadjaj moze podvesti pod kategorju genocida.Treba napomenuti i cinjenicu da je kongres SAD nedavno kao rezultat dugogdisnje aktivnosti mocnog jermenskog lobija usvojio posebnu rezoluciju kojom se prepoznaje taj zlocin i naziva pravim imenom,genocid.
Na zalost sve ukazuje na to da Srbija nevoljno ulazi u ceo ovaj proces i da joj stvarni cilj nije dokazivanje genocida i zlocina hrvatske vec se kontratuzba samo koristi kao sredstvo zastrasivanja u nadi da ce hrvatska povuci svoju tuzbu i time ceo proces biti okoncan.
To bi ujedno bio i najsramniji epilog ovog dogadjaja a sve sto se ovih dana moze cuti i videti samo govori u prilog takvim namerama.
Danasnja srpska drzava mora pokrenuti pitanje svih zlocina pocinjenih nad Srbima bez obzira kada i gde su se dogodili,to je njeno pravo i obaveza prema zrtvama i srpskom narodu u celini,i istovremeno naci snage da se suoci i prihvati odgovornos za zlocine koji su pripadnici srpske nacije ucinili u njeno ime.Istovremeno,mora se imati u vidu da postoji ogroman broj casnih i postenih pripadnika hrvatske nacije koji nikada nisu,niti ce odobravati zlocine pocinjene nad Srbima i koji su isto kao i pripadnici srpske nacije kroz istoriju i sami bili zrtve postupaka svoje sopstvene drzave i naroda.
|
(среда, 20. јан 2010, 13:33) blrs [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
Možda mi se čini ali Srbija je malo inertna po pitanju pravde. 30000 stanova je oteto Srbima u HR. To se mora vratiti, to je dug proces ali mora započeti. Naime, to su društveni stanovi koje je HR otela Srbima.To treba u Briselu predsaviti. U BiH su svi društveni stanovi pripali njihovim prijeratnim korisnicima kao prvatno vlasništvo. To je jedan od prvih zakona koji su donijeli stranci. Brisel treba suočiti sa ovom činjenicom.
Otići ću i do Kosmeta. Sva imovina koja je nacionalizovana u BiH posle 1945. godine vraćena je istima. Protagonisti isti stranci. Prema tome što brže pred sve međunarodne instance, pravda je spora ali dostižna.
|
(среда, 20. јан 2010, 13:47) Srdjan Blagojevic [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
Ja sam jedan od potomaka zrtava iz drugog svetskog rata. Moja porodica se jako napatila u NDH samo i iskljucivo zato jer smo Srbi. Za mene bi predstavljalo ogromnu satisfakciju da se taj zlocin i zvanicno osudi i to prvenstveno od moje drzave a zatim i na sudu. I da zaista cela drzava stane iza osude zlocina NDH, a ne ovako, sada se skoro pa izvinjavamo sto pominjemo nase zrtve.
|
(среда, 20. јан 2010, 14:11) anonymous [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
@Radoman Ratkovic
vas komentar zasluzuje da bude na prvoj strani svih novina srbije
|
(среда, 20. јан 2010, 14:12) DvoglaviOraoBG-SRB [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
Imas strpljenja za toliki komentar.
Sve sto si napisao potpisujem.Svaka ti cast.
Hrvatska politika pokusava da sa tuzbom
protiv Srbije da lukavo sakrije svoje zlocine.
|
(среда, 20. јан 2010, 17:12) zoki [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
svaka cast! slazem se sa vama!
|
(четвртак, 21. јан 2010, 03:20) anonymous [нерегистровани] |
пошаљи одговор
|
Hrvati i Srbi imaju jedinstvenu istorisku sansu da se pomire,a pomirit ce se ako se obe tuzbe rasprave pred medjunarodnim sudom pravde u Hagu.
