Александар: Јунаци, у бој за слободу!

После аустроугарске објаве рата Србији, врховни командант принц Александар Карађорђевић издао је, 4. августа 1914. године, заповест којом је позвао војску "у бој за слободу и независност српскога народа".

Јунаци!

Највећи и заклети непријатељ наше државе и нашега народа изненада је без икаквог разлога насрнуо бесомучно на нашу част и на наш живот. Аустрија, тај незајажљиви наш северни сусед, већ је нагомилала војску и учинила више покушаја да пређе нашу северну границу и да пороби нашу дивну отаџбину. Њој као да је било мало што смо ми морали годинама мирно да слушамо јауке милиона наше браће, који су до нас допирали из Босне и Херцеговине, из Баната и Бачке, из Хрватске, Славоније, Срема и са нашега мора, кршне Далмације. Сада је затражила највише, тражи нашу главу, нашу независност, живот и част Србије.

Јунаци!

После сјајних успеха нашега оружја 1912. и 1913. године и др-жавних тековина, које нам је признала цела Европа закљученим миром у Букурешту, Ја сам најискреније желео, да се Србија и Моји драги ратници у миру одморе и окрепе од силних ратних напора, уживајући у тековинама својих победа. И зато је Србија била готова, да се на миран начин објасни и споразуме с Аустро-Угарском о свим спорним питањима. Али се, нажалост, одмах увидело, да Аустрија не иде на то, да с нама преговара.

Чак и да смо испунили све њене захтеве, она је била решила, да нас нападне, да нас понизи и да нас убије. Зато су ти срамни захтеви Аустрије морали добити достојан одговор. Ја сам их с презрењем одбио, уверен да ћете сви ви ту срамоту, која је имала пасти на нас, бацити у лице ономе, који је покушао, да њоме умрља сјај и славу вашега оружја. Стога сам вас и позвао у ово ратно доба, да под вашим победоносним заставама, иако још уморни од скорашњих по-беда, станете опет на браник отаџбине.

Саопштење које вам сада чиним, јесте објава рата Аустрији. На оружје, моји дични соколови!

Јунаци!

Ви ћете имати да се борите са једним непријатељем, који никад није имао ни ратне среће нити војничких победа! У овоме светом рату Ја ћу вам бити врховни командант. Ми смо се прошле две године великим делом упознали у бојној ватри. И ја сам се на Куманову, Битољу и на Брегалници са поносом дивио вашој свесној храбрости и вашем беспримерном самопрегоревању. Зато сам и уверен, да ћете и овога пута, на бранику отаџбине и у великом делу ослобођења српског робља умети само да увећате славу и лепи глас српског оружја и вашега јунаштва.

Јунаци!

Поред братске Црне Горе и свих осталих Срба, који ће се против Аустрије борити где се ко буде затекао и чиме буде могао, ви ћете у овој великој борби као своје ратне другове имати са севера нашу моћну и силну браћу Русе, чији је узвишени цар Никола II, на први, глас о аустријском нападу на Србију, одлучно и витешки са целом оружаном Русијом стао на одбрану Српства и Словенства. С друге стране, уз Русе су стали раме уз раме њихови храбри савезници а наши осведочени пријатељи Французи, који су већ отпочели огорчену борбу с аустријским савезником, Немачком.

Јунаци!

На свету нема светије дужности него што је одбрана своје државе, своје нације и вере, одбрана свога огњишта, својих старих и нејаких. Стога, с вером у Бога, у његову правду и милост, пођимо напред уверени у победу и украсимо наше заставе новим ловорикама, јер је на тим заставама Провиђење исписало данас јасније него икад наш ратни поклич:

 У бој за слободу и независност српскога народа!
Живела Србија!
Живела Моја дична војска.

Крагујевац, 22. јула 1914.

 

Врховни командант војске 
Престолонаследник Александар

број коментара 6 пошаљи коментар
(субота, 23. авг 2014, 22:11)
SOLUNAC [нерегистровани]

bokitoki@gmeil.com

SRBI su se borili za SRBIJU a ne za JUGOSLAVIJU

(понедељак, 04. авг 2014, 15:36)
anonymous [нерегистровани]

Kome?

Ako cemo iskreno, kome bi odgovarala Velika Srbija na balkanu, pa to ce u ocima zapada uvijek biti mala Rusija. Licno mislim da su na njega izvrsili uticaj Englezi i Francuzi, pa sjetite se samo opsade Skadra u Balkanskom ratu i engleskog ultimatuma. Pozdrav

(понедељак, 04. авг 2014, 15:10)
anonymous [нерегистровани]

Човек је то ...

Није ништа чудно да људи мењају мишљења, ставове и политику.
Шта рећи за Тому Николића и Александра Вучића?
Шта вас онда чуди промена код Краља Александра.
Он је барем створио по површини већу државу, а то је у људској природи, и ја га разумем.
Није могао знати шта ће касније да уследи, као што ни ми не знамо када улазимо у брак шта ће бити. Сви се надамо најбољем, а многи се преваре. Не значи, да не треба покушати.

(понедељак, 04. авг 2014, 13:05)
Jugosloven dozivotno [нерегистровани]

evo zasto

Jugoslovenstvo kao ideju ujedinjenja svih juznih slavena nam je u amanet ostavio jos Sveti Petar Cetinjski. Ta ideja je zasnovana na sledecoj tezi.
Na Balkanu su se vjekovima sretali suprostavljene velike sile i samim tim njihove vjeroispovjesti. To je dovelo do toga da se juznoslovenski narod podijeli po vjeroispovjesti na Hriscane Pravoslavce, Hriscane Katolike i Muslimane. Tri vjere ali jedan narod, narod koji je kao jednina prije mnogo vjekova sa Karpata dosao na Balkan u potrazi za boljim zivotom. Tako da ideja o ujedinjenu juznih Slavena nije novoizmisljena vruca voda vec je prirodno i normalno da se razjedinjeno sjedini.
To sto su se stvari razvijale kako su se razvijale pa danasnji takozvani Hrvati ne smatraju da su isto kao danasnji Srbi (to vazi i za Srbe, Bosnjake/Bosance, Crnogorce, itd. da nebih sada pojedinacno navodio svaku kombinaciju) ne znaci da je ideja losa.
Kralj Aleksandar je posle prvog svijetskog rata i raspada Austrougarske iskoristio istorijsku priliku da politicki ponovo sjedini razjedinjeno, sta je u sustini bio veoma dobar akt. Istorija i svi dogadjaju u zadnjih 100 godina nas uci da nije dovoljno uciniti neki politicki postupak za neki istorijski pomak ako iza toga narod ne stoji slozno. Na silu se moze kratkorocno postici nesto, ali dugorocno nista.
I ako sam po ubjedjenju Jugosloven danas smatram da Jugoslavija ostaje samo jedna ideja, jedan san koji danas iz mnogo razloga nije dugorocno ostvariv. Nije ostvariv zato sto Bog (cije god vjere bio) ne zivi u nama. Nismo posveceni vjeri u Boga, nismo posveceni dusama nasim, nismo posveceni bliznjima nasim tako da je samim tim i nemoguce da budemo slozni. Ako jednog dana mi ili neke generacije posle nas uspiu da pojme Boga u pravom smislu onda cemo, ubjedjen sam, dozivjeti i dugoocekivanu pravdu i spasenje dusa nasih.

(понедељак, 04. авг 2014, 09:27)
anonymous [нерегистровани]

jako dobro uocavanje

Nesto se desilo sa Aleksandrom. Nakon rata, sa velikim zarom je insistirao na Jugoslovenskom identitetu. Rusi su ga upozoravali da ne pravi zajednicku drzavu sa katolicima, ali nije poslusao. Otac, kralj Petar, takodje je isto savetovao.

Istorija ce, nadam se, pokazati da li se Aleksandar promenio tokom rata, ili jos pre.

Licno mislim, da kada je video katastrofu koja se desilo Srbiji (60% muske populacije i skoro polovina celokupne populacije je nestalo - sto u borbama, sto od tifusa) mislim da se uplasio da nece moci da stvori jaku drzavu bez Hrvata.

Srbija se jos nije, i jos se dugo nece oporaviti od prvog svetskog rata.

(понедељак, 04. авг 2014, 08:48)
anonymous [нерегистровани]

Govor

Kralj Aleksandar u ovom govoru i kralj posle rata kao da su dva različita čoveka. Ovde jasno poziva Srbe u rat za odbranu Srbije i oslobođenje Srba van Srbije. Zašto je posle rata sve to okrenuo na Jugoslaviju i jugoslovenstvo ostaje nejasno.