Србија и Русија, братство и по оружју

Политички, финансијски и војно, Русија је несебично подржала Србију за време Првог светског рата. Зато су Петроград и Романови, и поред повремених неспоразума са Београдом, код великог броја Срба упамћени као "једини прави савезници".

Руска царевина, као традиционални заштитник балканских Словена, већ на почетку Великог рата пружала је помоћ српском народу. Још током Јулске кризе, Цар Николај II је стао на страну Србије.

Руски амбасадор у Србији Николај Хартвиг толико је био погођен положајем српског народа – да је чак умро приликом ишчекивања да буде примљен код аустроугарског посланика на састанак.

"То је сматрано знаком његове привржености, неприхватања тог сценарија који је био припремљен Србији", објашњава историчар Чедомир Антић.

Још на почетку рата руско Министарство морнарице преузело је на себе организовања и слања војне помоћи Србији па је формирана "Експедиција посебне намене" (ЕПН). Задатак ЕПН-а је "дотурање и спровођења ратног материјала за Србију", тако што би се материјал транспортовао преко Дунава. Експедиција је формирана 16. августа 1914. године на челу са капетаном прве класе М. М. Весјолкином (у каснијем току рата Весјолкин је унапређен у контраадмирала).

За превоз робе одређени су капацитети Црноморске флоте царске Русије, мада за ову операцију нису могли бити искоришћени и велики бродови због немогућности да уплове у Дунав. У састав експедиције били су укључени шлепови и трговачки бродови, а ЕПН је потчинила себи и Руско дунавско паробродство. Убрзо су и од руског Министарства морнарице добијена знатнија материјална средства за куповину нових транспортних бродова.

Све што је ЕПН превозила сматало се "робом специјалне намене", што језначило да се материјал приоритетно пропушта железницама и воденим путевима упоредо са материјалом за руску војску, а све на рачун руске благајне.

Руска лука на Дунаву, Рени, изабрана је за почетну тачку док су српске луке Радујевац и Прахово, представљале места истовара. Руска морнарица је обезбеђивала конвоје за случај сусрета, односно сукоба са аустроугарским бродовима, авионима или наиласка на мине.

Прву експедицију је чинило седам пароброда и шеснаест баржи. "Мало се зна да је сва храна за српску војску током 1914. и 1915. године пристизала из Русије. Али постојао је проблем: како расподелити ту храну српским трупама након искрцавања, јер су српске железнице биле преслабе за те капацитете", каже историчар Данило Шаренац.

Поред политичке и финансијске подршке, Русија је слала и наоружање. Још током Церске битке пристигло је 120.000 пушака. У другом конвоју било је више од 30.000 сандука са муницијом, око 300 сандука са гранатама, 214 навоја бодљикаве жице... Руска војска је слала и балоне за осматрање непријатељских положаја, два моторна чамца и оклопни парни брод "Тираспољ".

Београд је током прве две ратне године редовно бомбардовала аустроугарска речна морнарица, а Србија није сама могла да се избори са моћним мониторима. Топови, торпеда и мине стигли су заједно са руским инжењерима и минерима.

Прва руска војна мисија је била састављена од сто шест морнара на челу са капетаном Јуријем Волковицким. Ова група је обучавала српске војнике, па је касније формиран "Одред заповедно речно минерство", што је и прва организована јединица речног минерства у Србији.

"Србија је добила неколико десетина мина модерног типа. Оне су могле да се пале и на додир и са обале. За први успех српске војске у борби против монитора захвалност дугујемо руској мисији која је активирала те мине", додаје Шаренац.

Када је реч о артиљерији, помоћ само два, иако велика, руска обалска топа делује симболично. Међутим, та два топа су заједно са неколицином британских и француских топова, сасвим препречила пловидбу Дунавом и онемогућила мониторе приликом бомбардовања. 

Значајне су биле и руске медицинске мисије у којима су учествовали бројни лекари и медицинске сестре. Стизала је помоћ и у одећи. Забележено је да је српска влада примила око 200.000 пари чизама, 19.000 шињела, 12.300 војничких кошуља, 14.300 чакшира, па чак и око 11.000 шајкача.

На Солунском фронту је учествовало око 30.000 руских војника, што није много јер је било 600.000 савезничких војника а међу њима 150.000 Срба. 

Руска јавност је углавном подржавала Србију, као и цар Николај II.

"То се није могло рећи за његовог шефа дипломатије Сазанова, а слично је било и са парламентарним вођом, министром у Думи – Павелом Миљуковом, који је отворено био против Срба. Многима у Русији се чинило да је Русија олако ушла у рат уместо да се реформише и опорави. Тако би можда избегли револуцију", каже Антић.

Односи између Србије и Русије нису у сваком моменту били сјајни.

"Било је осцилација у односима, пре свега када је у питању Македонија – где је Русија била највећи заговорник поделе Македоније и одређених уступака које је српска влада требало да учини не би ли у некој будућој расподели територија могла да рачуна на компензације, што је за српску страну свакако представљало проблем. То питање Македоније и Бугарске, заједно са инсистирањем на офанзиви на аустроугарској територији, представљало је нешто што је током рата кварило српско-руске односе, а можемо рећи и да их је у неким моментима доводило у критичну фазу", истиче Шаренац.

Према речима историчара Чедомира Антића, Русија је ипак одиграла кључну улогу 1915. – када се српска војска повлачила преко Албаније. Британци и Французи су планирали да напусте балкански фронт и посвете се одбрани Египта и колонија, што је снажном интервенцијом спречио руски цар.

После телеграма Николаја II, западни савезници су били приморани да убрзају евакуацију и помогну српској војсци, тако да не треба да чуди што је руска царска породица била тако цењена у Србији.

И дан-данас Србија има дуг према Руском царству, управо због Првог светског рата, закључује Антић.

број коментара 21 пошаљи коментар
(субота, 06. мај 2017, 09:05)
anonymous [нерегистровани]

sava

U Arhivu Rusije i Srbije ima prepiska K Petra i cara Nikole u pokusaju Cara Nikole da spreci da Nemacka napadne Srbiju.Kao i ulazak Rusije u rat kada smo napanuti Takodje postoje dokumenti u oba arhiva o pretnji Francuskoj i Britaniji o seperatnom miru sa Nemackom ako ne posalju brodove u Drac gde smo umirali zaboravljeni

(среда, 27. апр 2016, 18:32)
anonymous [нерегистровани]

Svima kojima nije jasno o bratstvu

neka odmah kupe avionske karte i pravac Moskva. Tamo se iskrcajte i recite da ste iz Srbije i da vam treba pomoc, informacija i smestaj. Ako vam drugi treci ili cak prvi covek ne pridje i ponudi da vas nahrani, nazove svoje drugare i familiju i nadje vam smestaj te vam dade nesto novaca, i to sve samo zato sto ste Srbin, a vi me ismejte Ja sam to dozivio, gde god da sam rekao da sam Srbin, sva vrata su mi se otvarala. Probajte isto u Nemackoj ili Engleskoj ili Hrvatskoj? Ja Ruse ne razumem, odakle im tolika ljubav za nas, male Srbe? Mi za njih nikad nista nismo ucinili ni istorijski ni privatno vec mnogi samo blate Rusiju a Srbi su i sramote nas.

(понедељак, 24. нов 2014, 01:41)
anonymous [нерегистровани]

Bre Srbi

Rusija nije usla u rat zbog Srbije nego zbog same sebe misleci da ce u tom ratu prosiriti svoje carstvo.Daje tako kako se uvek govori da je Rusija pomagala Srbiji usla bi u rat 1999god kad je bombardovana Srbija.

(понедељак, 03. нов 2014, 15:22)
anonymous [нерегистровани]

muzej

Prilog je sniman u Istorjiskom muzeju Srbije na Trgu Nikole Pašića 11. U toku je sjajna postavka o Prvom svetskom ratu.

(понедељак, 03. нов 2014, 08:03)
anonymous [нерегистровани]

Ne baš srecna kombinacija

Zbog Rusa nismo prihvatili Ičkov mir i propao je 1. Srpski ustanak. Oni su zbog nas ušli u 1. Svetski rat i propali kao carevina. Opet u 2. Svetskom ratu mi smo stalno zbog njih dizali ustanke i veoma stradali. Nismo se usrećili ni mi sa njima ni oni sa nama.

(понедељак, 03. нов 2014, 01:59)
anonymous [нерегистровани]

Cudno

Sve zemlje, koje su bile uz Sovjetskog Saveza su totalno propale , komuizam takodje. Naravno i mi. Sve je bilo uzalud

(недеља, 02. нов 2014, 23:14)
anonymous [нерегистровани]

@Pateticno!

A sta treba, da nam dadnu gas besplatno? Zasto? Zar nam ne cine dovoljno sto nam daju poseban (i izuzetno povoljan) carinski tretman za srpsku robu, samo sto mi malo sta proizvodimo, pa to i ne koristimo dovoljno. Mozda bi se i mi trebali zapitati sta je Srbija ucinila za Rusiju, a ne sta Rusija jeste ili nije ucinila za Srbiju. Bar nas nije bombardovala osiromasenim uranijumom i kasetnim bombama.

(недеља, 02. нов 2014, 20:08)
anonymous [нерегистровани]

ssss

svidjalo se nekome ili ne ,ali ruski i srpski narod su zaista dva bratska naroda.

(недеља, 02. нов 2014, 18:11)
Zzz... [нерегистровани]

Која...

...институција је у питању у прилогу, волео бих да је посетим :). Хвала унапред.

(недеља, 02. нов 2014, 17:40)
goran [нерегистровани]

jezik

I plin i gas su srpske reči. "Rasplinuti" ili "razgasiti". Inače, stav Rusije prema Srbiji u I svetskom ratu je opisao njihov ministar spoljnih poslova. Njihova pomoć u puškama je više odmogla neko pomogla.Timočka divizija je bila prva koja je tim puškama bila opremljena. Polovina je bila pokvarena, municija nije odgovarala i sa takvim puškama su Tmiočani krenuli da forsiraju Savu kod Legetskog polja.