Јачи динар него круна - иду Срби од Солуна

Велики рат донео је промене и у економији. Још за време рата, у Русији је дошло до краха рубље, франак се одржао, а долар је по завршетку доживео процват. Здрава економија и добра златна подлога допринели су да и динар из рата изађе јак.

За један златни динар - један франак, а за 100 динара могло је да се купи чак осам волова. Толика је динар вредео пре почетка Великог рата. Иако ослабљена после балканских ратова, Србија је, као једна од сиромашнијих држава у Европи, имала уравнотежену економију, са буџетским суфицитом и стабилном валутом.

Једна од најзаслужнијих особа за добру екномију био је министар финансија Лазар Пачу. Његов предлог, да се вредности Народне банке, пре аустроугарског ултиматума 1914, преселе на сигурно место, био је кључан.

"Тако је донета одлука 10. јула 1914. да се сребро, злато и банк ноте из Београда преселе у Крушевац. Касније су вредности Народне банке, преко Солуна, бродом пресељене у Марсеј, где се налазило седиште Народне банке за време рата. Битно је рећи , да је пресељено злато у вредности од 57 милиона динара", каже за Јутарњи програм РТС-а економиста и нумизматичар Жељко Стојановић.

То злато послужило је као гаранција за издавање новчаница током Првог светског рата. Омогућило је и Србима у избеглиштву да, уз одређену потврду, мењају динар и то 100 динара за 88 франака.

Добра међународна финансијска позиција Србије обезбедила је и добре кредите, јер је за само месец дана ратовања било потребно 30 милиона златних динара.

Историчар Чедомир Антић каже да је одлука Србије да из јавних извора финансира рат и да се задужује код Савезника, била добра.

"Динар је касније зајмовима одржаван у вредности у којима је био и раније и изгубио је негде око 40 одсто своје вредности, за четири године, што ако размислимо није много", истиче Антић.

У Србији су тада биле у оптицају новчанице од 10, 20 и 100 динара, које су углавном штампане у Француској а 1915. у оптицај је пуштена новчаница од 50 динара, коју је дизајнирала сликарка Бета Вукановић.

"Њен изглед се није допао Србима, тако да је у "Политици" изашао веома погрдан чланак, рекло би се критика те новчанице и информација о томе да ју је народ погрдно звао "Пегавац", каже Стојановић

Одмах после окупације, аустроугарска намеће круну као званично средство плаћања и то у вредности два динара за једну круну. Са циљем да се спречи оптицај, уводи се чак и печаћење динара.

"У таквим условима, српски динар је остао да вреди и у свету, али и у Србији и после 1915. и оно што је занимљиво у српском селу је размена ишла и даље динаром. Аустроугарске власти су запретиле чак смртном казном онима код којих се нађе динар, а народ је певао: Јачи динар него круна иду Срби од Солуна", додаје Антић.

Здрава економија, добра златна подлога и вера народа у сопствену валуту, учинили су да, упркос свему, динар из рата изађе јак.

"Покривеност новчаница златном подлогом је пред Први светски рат износила 115 одсто, да би током рата била 96 одсто, а при крају 87 одсто. Интересантно је да је валуа окупатора, аустроугарска круна била покривена са само 12 одсто златном подлогом. Не треба заборавити да се Србија истовремено задужила за једну милијарду француских франака ратним зајмовима", закључује Стојановић.

број коментара 7 пошаљи коментар
(субота, 05. апр 2014, 19:34)
Драагооољуб [нерегистровани]

Кредит

Србија је, иако физички није постојала,за време Великог рата, редовни исплаћивала све своје дугове!! Све кредите које је имала редовни је отплаћивала! Она је своје времено кредитирала и Транск континенталну железницу кроз САД!!

(субота, 05. апр 2014, 14:51)
Лучо Русофил [нерегистровани]

Српски динар био је шеста валута у свету

Шта је требао нама бравар и Југа,ионако губитници су нама нудили докле да имамо Србију.Требали смо имати државу докле је катастарски већинско наше власништво и народ српски.Ако некоме смета Србовање нека иде на сајт Тиране и Анкаре.Срби незнају да мрзе,показало је време опростили смо и зликовцима који су у прошлости уништавали све шта је српско.

(субота, 05. апр 2014, 12:17)
Nishki [нерегистровани]

Re: Srbin

"Dejane ovo je tema o novcu i o dinaru nekad i sad a nije rec o srbovanju...svaka tema vi pocinjete srbin ovo srbin ono ..."
ODGOVOR:
Dejan je apsolutno upravu! Svaka mu je na mestu I ono sto je rekao nije nikakvo "srbovanje" vec uporedjenje tadasnjeg patriotizma I danasnjeg, nazovi ga kako ti je volja. Ne radi se samo o dinaru jer jedno bez drugog ne ide. Takodje, kad god neko kaze nesto patriotsko nadviju se neke "crne cavke" da ga napadaju zbog toga. Reci da si Srbin I da volis svoj narod nesme nijednog normalnog coveka da uvredi. Samo se vredjaju oni koji ne vole Srbiju I srpski narod. Voleti svoje ne znaci mrzeti bilo cije. Svako treba biti ponosan na ono sto jeste uz postovanje prema drugima koji imaju postovanje za njegovo. Ja sam ponosan sto sam Srbin I volim sve sto je srpsko I nikada nisam niti sada mrzim bilo koga ili bilo sta. Pozdrav svim ljudima dobre volje iz CCCCanade.

(субота, 05. апр 2014, 11:15)
Чича из Шумадије [нерегистровани]

Идеологија важнија од народа

После другог рата, основна ствар је била убедити народ да је социјализам и касније комунизам најбоље могуће решење народа за добар живот. Како је било видели смо, идеја добра али практично неостварива, по мени, прост разлог, основни чинилац тог новог система је човек - а човек је кварна роба и све јасно.
Имамо и сада сличну ситуацију, велика странка улаже све снаге да докаже да је једина снага и исправан пут Србије, прошле су две године а тек за наредне 2 биће боље, сад је проблем, тешко је преживети до зелене траве.
Дивно је читати економске односе у Краљевини Србији, сећам се да је Лазар Пачу отплаћивао кредите и за време агресије непријатеља том истом агресору...

(субота, 05. апр 2014, 10:25)
ecco [нерегистровани]

sada sutra

Tako će i za današnja vremena govoriti u budućnosti...

(субота, 05. апр 2014, 09:50)
anonymous [нерегистровани]

Srbin

Dejane ovo je tema o novcu i o dinaru nekad i sad a nije rec o srbovanju...svaka tema vi pocinjete srbin ovo srbin ono ...

(субота, 05. апр 2014, 08:51)
Dejan [нерегистровани]

tada-danas

Tada su i srpski političari brinuli o Srbiji, tada je sopstveni interes i interes održavanja bio veći nego interes drugih nacija. Tada je znalo da ako Srbin Srbinu nije najbliži i najvažniji da opstanka nema. Danas srpski političari uglavnom paze da ne uvrede interes drugih i bore se da ostvare interes nečije druge sile. Srbin Srbinu više nije najvažniji, nego je Srbin Srbinu postao teret, omalovažavan itd.
Ne kupuje se proizvos srpskog seljaka nego iz dalekih krajeva. Srbija nemože opstati, jer je svi zajedno postepeno uništavamo. Neki svesno, neki nesvesno