Мајор који је осветлао образ српске престонице

Речима "Немате више да бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу!" мајор Драгутин Гавриловић ушао је у историју када је пре сто година охрабрио браниоце Београда пред одлучујућу борбу са аустроугарским и немачким снагама. Његов војнички пут настављен је и током повлачења преко Албаније и пробоја Солунског фронта. За време Другог светског рата био је заточен у логору код Нирнберга.

У јесен 1915. године Београд је био на великим искушењима. Аустријске јединице искрцале су се на обалу Дунава и направиле утврђења, одакле су нападале. Браниоци су пружали снажан отпор, а улице Београда биле су разрушене. Према неким подацима, српска и аустријска војска су на одређеним местима биле удаљене само 30 метара.

Изгледи да се Београд одбрани били су скоро никакви. Међутим, српски војници су ушли у борбу да би војсци, влади и народу омогућили повлачење преко Албаније. Тог седмог октобра, мајор Драгутин Гавриловић окупио је своја три вода, као и остатке већ расутих јединица испред кафане "Јасеница", и загрмевши пуним гласом одржао говор који се препричава већ сто година и који је ушао у војне енциклопедије и уџбенике реторике.

Јунаци!
Тачно у петнаест часова непријатељ се има разбити вашим снажним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима.
Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања... наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да бринете за ваше животе, који више не постоје.
Зато напред у славу! За краља и Отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!"

Речи мајора Гавриловића имале су велики утицај на браниоце, који су подстакнути кренули у борбу уз громогласан поклич. Њихов јуриш није успео, највише због снажне бочне артиљеријске ватре с брода.

Ретко који војник је преживео тај дан, а мајор Драгутин Гавриловић је био тешко рањен. Возом је превезен у болницу у родни Чачак, где је оперисан. Међутим, отпуштен је на лични захтев после неколико недеља да би се вратио на ратиште. Добио је чин потпуковника и заједно са српском војском је прешао преко Албаније.

Гавриловић је рођен у Чачку 25. маја 1882. године. Завршио је Војну академију 1901. године, и осим чувене одбране Београда, био је учесник свих бојева српске војске у Првом светском рату.

Његов лични опис из службеног картона гласио је: Стас висок, лице округло, коса проседа, очи смеђе, нос правилан, бркови проседи, подшишани, уста правилна, браду брије, особених знакова нема.  

Али војничких вештина није му недостајало. Гавриловић се истакао и током пробоја Солунског фронта. Имао је такву моћ да је његов долазак међу војнике подизао њихов борбени дух. Сматрао је да "нема рата без борбе прса у прса" и да "нема битке без употребе бајонета". 

Војвода Петар Бојовић је након рата предложио да Гавриловић добије виши чин. Међутим, војвода Степа Степановић је то одбио јер је сматрао да је превише млад.

Непосредно по завршетку рата Гавриловић је са својим пуком био распоређиван по Банату и Македонији. У мају 1930. године, Град Крушевац је тадашњег пешадијског потпуковника Драгутина Гавриловића прогласио за свог почасног грађанина и он је уживао велики углед у војсци и народу.

Према сведочењима потомака, то је сметало неким генералима који су Гавриловића, који је био прослављени артиљеријски пешадинац, поставили да буде предавач војне администрације на Војној академији, што је Гавриловић доживео као тешко понижење.

Полагао је генералски испит у Штипу 1927. године, али је оборен. Када је прекомандован у Београд, више није желео да полаже тај испит. Чин генерала, као и функција министра понуђени су му након пуча 27. марта 1941. године, али је он то одбио уз речи: "Не желим ни генералски чин ни војничку фотељу, ја сам војник!"

Нова бурна епизода у животу Драгутина Гавриловића почела је са Другим светским ратом. Заробљен је после повлачења војске у Сарајеву 1941. године и одведен у концентрациони логор код Нирнберга.

Према предању, када се рат завршио, врата логора су се отворила и он је требало да први изађе, због старости и тешке болести. Међутим, није хтео, већ је логор напустио последњи. 

После краћег боловања, вратио се кући и породици у свом стану на Славији. Славни официр је био ожењен Даринком, са којом је имао сина и четири ћерке.

Драгутинов син Драгош био је артиљеријски поручник. Храбро се борио 1941. против Немаца као командир батерије код Горњег Милановца. Такође је одведен у заробљеништво. После заробљеништва, емигрирао је у Чикаго, где је касније добио сина који је добио дедино име Драгутин.

Унук најмлађе ћерке Драгутина Гавриловића, Милош Маринковић, сећа се последњих дана славног ратника: "Кад је мој прадеда дошао из заробљеништва био је кост и кожа. Био је седам дана у сабирном центру на Бањици, где се мало опоравио. Дошао је кући и окупио породицу око себе. Срце му је десетог дана пукло од узбуђења. Умро је у свом стану на Славији, 19. јула 1945, у крајњој беди. Сахрањен је у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу, јер није имао своју", испричао је Милош за Вечерње новости.

За нову власт он је био припадник другог режима па његова породица није добијала његову пензију десет година.

О команданту Гавриловићу почиње да се прича тек шездесетих година прошлог века, када је његов говор ушао у војне и историјске уџбенике.

број коментара 16 пошаљи коментар
(понедељак, 20. мар 2017, 12:04)
Vladimir [нерегистровани]

odg

To sto je tebi besmislena zrtva to znaci da ti nije nista znacilo,a njemu nije bila besmislna...

(понедељак, 28. мар 2016, 10:40)
anonymous [нерегистровани]

?

besmislena žartva! šta su postigli time? nisu neprijatelja zadržali niti mu naneli osetne gubitke. ne treba mešati junaštvo i ludost. ko ne veruje nek čita malo Tolstoja

(среда, 07. окт 2015, 23:44)
anonymous Moma Dr Alatnicarskih nauka [нерегистровани]

Te cudno

Opet su komunisti krivi. I jesu. Posebno zato sto su dozvolili,da 1967 ili1968 god,ucim na casu istorije,u Osnovnoj skoli, o majoru Gavrilovicu i njegovoj cuvenoj patriotskoj poruci.A tek ono, sto rece neko, u Srpskoj narodnoj junackoj pesmi:..."Srbija se umirit ne moze".Ima toga puno jos, cemu su nas "naopako"ucili.Ti komunisti su bas svasta ne demokratski dozvoljavali .

(среда, 07. окт 2015, 23:06)
anonymous [нерегистровани]

Zamolio bih ljude koji se cude ovoj divnoj prici.

Da bar procitaju clanak pazljivo ako ni zbog cega ,bar da odaju duzno postovanje ovom galantnom srpskom vojniku .Hvala.

(среда, 07. окт 2015, 17:02)
anonymous [нерегистровани]

Te Cudno

Nema tu nista cudno burazeru. I sam sam bio u borbi ovih zadnjih ratova. Puca se, zvizde zrna na sve strane ali te jednostavno nece. Gospod cuva nema drugog objasnjenja. Nek je vecna slava nasem junaku pukovniku Gavrilovicu. A komunisti su i na ovom kao i u drugim slucajevima pokazali svoje pravo lice. Hvala Bogu sto nisam bio clan partije.

(среда, 07. окт 2015, 16:57)
Sramota! [нерегистровани]

Srpska posla!

" Умро је у свом стану на Славији, 19. јула 1945, у крајњој беди."

(среда, 07. окт 2015, 16:32)
Vrh Goča - Lipova [нерегистровани]

Večna slava i hvala našim junačkm precima

Odličan tekst. Sve pohvale za autora i redakciju RTS-a, treba nastaviti sa promovisanjem naših junaka iz Velikog rata, na taj način ćemo ispraviti istorijsku nepravdu i našu omladinu uputiti na prave vrednosti rodoljublja.

(среда, 07. окт 2015, 14:43)
anonymous [нерегистровани]

odgovor na cudno

pa da si procitao video bi da je tesko ranjen i da je tako preziveo

(среда, 07. окт 2015, 12:59)
anonymous [нерегистровани]

cudno

Nisam znao da je on preziveo, malo cudno druge pozvati da poginu, a sam preziveti. Kao kada kapetan broda ostane ziv a posada strada, ne zelim da kvarim uspomenu ali Puric je na Mackovom kamenu izdao naredbu za mnom i polozio zivot sa svojim vojnicima, a ovo je malo drugacije.

(среда, 07. окт 2015, 10:45)
Stefan [нерегистровани]

NAsa Vojska

Hvala nasoj vojsci u poslednjih 200 godina!

Vecna vam slava bila junaci!