Херој са Мачковог камена

Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих – командовао је, пред битку на Мачковом камену, потпуковник Душан Пурић, командант Четвртог пешадијског пука "Стеван Немања".

Први светски рат 1914. године затекао је Душана Пурића на шарганским положајима на којима је са Четвртим пуком спречавао надирање непријатеља од Вишеграда према Мокрој гори и Кремни.

Када су главне снаге Аустроугарске извршиле офанзиву преко Дрине према Љубовији, Ковиљачи, Лозници и Ваљеву, и када су се заоштриле борбе на Гучеву, Јагодњи и Мачковом камену, потпуковник Душан Пурић добија наређење од Врховне команде да усиљеним маршем са целим пуком крене од Шаргана, па да преко Кремне, Ужица, Црнокосе, Косјерића, Ваљева и Пецке стигне до Мачковог камена, нападне непријатеља и спречи његово продирање у дубину Србије.

После напорног марша и попуне пука у Ваљеву, Душан Пурић стиже у најтежим тренуцима у непосредну близину Мачковог камена где се сукобљава са 18. аустроугарском дивизијом која је на српску војску отворила ураганску топовску ватру.

Четврти пук је у почетку одолевао притиску вишеструко јачег и боље наоружаног непријатеља. Само је, на пример, Мачков камен 22. септембра четири пута мењао господара. По жестини и обостраним губицима, овај бој је био највећи до тада вођен на Балкану.

У ноћи између 21. и 22. септембра Пурић врши непосредне припреме за јуриш свог славног пука и тада издаје историјску заповест својој јединици:

"Војници, ми смо овде дошли да гинемо за Отаџбину. Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих. За мном! У јуриш! За слободу и Отаџбину!"

Душан Пурић је погинуо међу првима у најжешћем судару прса у прса на Мачковом камену. Битку је преживело само 1.000 војника и официра пука "Стеван Немања", који је, по оцени претпостављених команди, "наређење беспрекорно извршио".

Погибија команданта тешко је погодила његове борце који нису хтели да га сахране у беспућу Мачковог камена и Соколских планина, па су четири дана и четири ноћи носили у чамовом сандуку свога команданта, из борбе у борбу. Тек четвртог дана по наредби команданта Прве армије, генерала Петра Бојовића, да се не носи мртав командант по бојиштима, сахрањен је у порти ваљевске цркве.

Душан Пурић је рођен у 1873. године у Ивањици у трговачкој породици. Основну школу је завршио у родном месту, а затим је похађао Гимназију у Београду. Након завршеног шестог разреда Гимназије, уписао је Војну академију, коју је у 24. класи завршио 1894. године са врло добрим успехом и произведен је у чин артиљеријског потпоручника. Три године је провео у трупи, а затим је 1899. године завршио Вишу војну академију.

Постављен је потом за команданта пољске батерије у Ћуприји, а после годину дана изабран је за приправника генералштабне струке, и унапређен у генералштабног капетана, због чега је отишао на усавршавање у Француску. По повратку из Француске постављен је за помоћника начелника штаба Дринске дивизије у Ваљеву. Био је командант 17. комбинованог и 6. пешадијског пука.

За време Првог балканског рата 1912. године налазио се на генералштабним пословима Дринске дивизије првог позива. Четврти пук "Стеван Немања" је освојио Зебрњак, у Кумановској бици. Током Другог балканског рата 1913. године је по сопственој молби постављен за команданта 2. пешадијског пука "Књаз Михаило", познатијег као "Гвоздени пук". И у Брегалничкој бици показао се као веома храбар и способан војник и старешина.

Пурић је постхумно унапређен у чин пуковника због успешног командовања и показане храбрости у одбрани отаџбине.

број коментара 12 пошаљи коментар
(среда, 15. окт 2014, 11:35)
anonymous [нерегистровани]

proslava

Одговор је стигао из Брисела. По том тумачењу ради се о првом грађанском рату у Европи, који не треба обележавати да се данашња хармонија не би реметила.

(недеља, 21. сеп 2014, 20:32)
anonymous [нерегистровани]

Слава

Слава прецима!

(недеља, 21. сеп 2014, 16:30)
Srđan [нерегистровани]

Hvala

Slava im!!!

(недеља, 21. сеп 2014, 12:18)
bajic [нерегистровани]

vladan

Slava srpskim junacima

(недеља, 21. сеп 2014, 11:19)
Mica Zivkovic,Zlatibor [нерегистровани]

Mackov kamen

Daje kojim slucajem Srbija tada i u prvom i drugom ratu;bila na mesto Rumuna ili Bugara dans bi imala 15 milojona stanovnika, ane 7?!Nas inat i juris u smrt kostalo je Srbiju istrebljenja svojig stanovnika.dali je iko na Balkanu izgubijo toliko svojig stanovnika u oba rata kao Srbija?Da ginulisu ka o sluge srpskig neprijatelja,ali nisu toliko drustva izgubili kao Srbija!!!

(недеља, 21. сеп 2014, 10:31)
anonymous [нерегистровани]

Velikih junaka je imala Srbija

Slava svim braniocima za Srbe i majku Srbiju kroz vekove.

(недеља, 21. сеп 2014, 09:45)
anonymous [нерегистровани]

Људске громаде

Какви су то јунаци и људи били, а само сто година касније у нашем генетском коду ништа није остало. Слава им!

(недеља, 21. сеп 2014, 09:33)
anonymous [нерегистровани]

hvala RTSu


najiskrenije, da nije vas sa RTSa ne bi imala osecaj da se obelezava Prvi svetski rat kod nas

(недеља, 21. сеп 2014, 09:26)
anonymous [нерегистровани]

malo pitanje


Ne znam gde da postavim ovo pitanje, ali mozda ovo neko cita

Sto se ovako skromno obelezava 100-godisnjica Prvog svetskog rata

Sve nekako rascepkano i u polutajnosti

Niti imas gde da procitas sta se sve planira niti moze da se nesto predlozi

nisam se ovome nadao

(недеља, 21. сеп 2014, 09:19)
Nikola, Uzice [нерегистровани]

Slava srpskim herojima

Za sva vremena!