Слађан Вучковић је 1999. изгубио обе руке и ногу, његове речи враћају болна сећања

Заставник прве класе у пензији Слађан Вучковић, војник пиротехничар, изгубио је 25. априла 1999. године обе руке и једну ногу. Тај дан потпуно је променио његов живот, а његову децу та бомба из авиона НАТО пакта натерала је да прерано одрасту.

Слађан Вучковић је током обележавања почетка бомбардовања у Нишу рекао да се НАТО пре 20 година дрзнуо на кукавички чин - да нападне све нас, нашу децу, нашу земљу, малу али поноситу.

На данашњи дан пре 20 година Слађан је био на терену у склопу редовних активности војске. Његов посао био је да уништава убојита средства. Тада се наизглед мирно поподне претворило у агонију.

"Нисам бринуо за себе, дао сам заклетву држави још 1982. као питомац војне школе. Бринуо сам за породицу, супругу и двоје деце. Ћерка је тада имала непуних десет, а син непуних пет година", рекао је Слађан Вучковић.

Сећа се да је 25. априла било прохладно поподне када је чистио терен од бомби. Очистио је 106, а онда је на ред стигла и та 107. која му је променила живот.

У експлозији те бомбе остао је без обе руке и једне ноге.

"Сећам се експлозије и дима и како покушавам да нађем наочаре... Крв ми се сливала низ лице, али видим да колеге трче према мени. Не осећам физичку бол, само бол у души. Сада више никад нећу моћи да помилујем децу, да их учим да цртају, пишу, да играмо кошарку", испричао је заставник прве класе у пензији Слађан Вучковић.

Тада су, каже, деца још била мала, а на њему је био велики терет – како им објаснити да им је тата другачији јер је радио свој посао и уништавао бомбе које су тате неке друге деце послале на нас.

"После неколико месеци деца су ми дошла у посету. Био сам пресрећан што их видим, али и тужан што више не могу да их ухватим за руку. Када су отишла, плакао сам...", испричао је Слађан Вучковић.

Његова деца су, истиче, прерано одрасла и суочила се са суровом стварношћу коју доноси рат.

"Никад нисам опростио НАТО агресију. Колико је породица уништила... Нека је жртвама слава и вечно им хвала", овим речима Слађан Вучковић завршио обраћање у Нишу.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(понедељак, 25. мар 2019, 13:54) - Goran [нерегистровани]

Zašto?

Zbog čega ranije nismo čuli za ovog heroja Srbijo?

(понедељак, 25. мар 2019, 08:38) - anonymous [нерегистровани]

Ajde da vidimo

Kakvo bi stajaliste zauzeo Evropski sud pravde ,povodm ovog slucaja i ove ljudske tragedije.Tuziti ih svakako...

(понедељак, 25. мар 2019, 07:44) - anonymous [нерегистровани]

Genocid

Srbija je trebala odavno da pokrene tužbu za genocid nad srpskim narodom. Ako ima zrelih i smelih političara i sada nije kasno. Bilo kako bilo, sudiće im se jednog dana. 

(недеља, 24. мар 2019, 23:45) - popaj [нерегистровани]

bez naslova

Jadan sam i ja i ova moja Srbija kad sam tek sada saznao za ovog coveka,
Mi u Srbijinikada necemo znati da postujemo svoje zive heroje.

(недеља, 24. мар 2019, 22:41) - anonymous [нерегистровани]

Bol u dusi zbog nepravde

Ostace vecno.

(недеља, 24. мар 2019, 22:20) - anonymous [нерегистровани]

А Нато шта мислите?

Вама је овде битно ко аплаудира?
А ко је на Србију бомбе бацао то је морално?

(недеља, 24. мар 2019, 21:58) - Дејан [нерегистровани]

Живот за слободу

Човек је дао живот за слободу Србије а званичници изгледа да нису научили да аплаудирају него само да се њима аплаудира...

(недеља, 24. мар 2019, 21:50) - anonymous [нерегистровани]

O nebo

I zemljo!