Santareli za RTS: Srbija je ta reprezentacija koju sam dugo tražio, bez poređenja sa Terzićem

Italijanski stručnjak Danijele Santareli, aktuelni trener Koneljana, imenovan je za novog selektora ženske odbojkaške reprezentacije Srbije i potpisao je ugovor do 2025. godine.

Santareli je u prvom velikom intervjuu po dolasku na novu funkciju istakao da je presrećan zbog novog angažmana.

Ovo su bili izuzetni dani, puni raznih aktivnosti, prvo jer niko nije očekivao i sve se nekako odmah dogodilo tako da sam morao da odgovaram na razne poruke, mejlove, intervjue, ali vrlo sam srećan, počeo je Santareli za RTS.

Kako je, zapravo, došlo do svega ovoga? Pošto mi kažete da je sve bilo tako iznenadno, kako se sve to odvijalo?

Bio sam na fajnal-foru Kupa Italije, igrali smo u Rimu sa Koneljanom, i stigla mi je poruka od agenta u kojoj mi je rečeno da je Odbojkaši savez Srbije zainteresovan za moje usluge, na šta sam mu ja odgovorio da je to vrlo interesantna ponuda, ali da moram da se koncentrišem na finalnu utakmicu Kupa koja je bila na programu sutradan.

Po završetku sam fokus prebacio na Srbiju i zatražio sam od Saveza da, ako je moguće, ubrzamo susret jer sam imao druge mogućnosti i želeo sam da budem korektan prema svim ponudama.

Odbojkaški savez Srbije je bio izuzetno brz, zaista fantastičan i pokazali su mi da kada nešto žele ne oklevaju i brzo reaguju, i to mi se zaista dopalo, kako njihova zainteresovanost tako i to što su zaista brzo reagovali i bili su vrlo korektni prema meni.

S obzirom na to da je Zoran Terzić neko ko je već dvadeset godina bio selektor ženske reprezentacije i kod nas je jedan od najvećih eksperata u ovom sportu, kako to izgleda preuzeti ekipu od njega, kakav je Vaš osećaj?

Iznad svega imam veliko poštovanje prema svemu onome što je Zoran Terzić uradio sa srpskom reprezentacijom, ali mislim da ja ne treba da se poredim sa njim, već treba da budem neko ko će ga naslediti, tako da me samo donekle interesuje sve ono što je reprezentacija uradila u prošlosti.

Naravno, očigledno je da sam pod pritiskom jer samo probati da se približim onome što je Zoran uradio sa reprezentacijom je skoro nemoguće, ali ono što želim da probam da uradim jeste da učinim da Savez bude ponosan na izbor koji je napravio, da devojke budu srećne i svesne da sam možda baš ja idealan trener za njih kao i da učinim srećnima srpski narod i srpske navijače.

Dakle, ono što ja treba da uradim jeste da radim, radim mnogo i pokažem da sam na visini zadatka i izbora koji je napravio Savez, svestan da je to vrlo jak tim sa kojim mogu da pobeđujem i da se krug nije zatvorio.

Nadamo se da krug svakako nije zatvoren, ne znam koliko poznajete srpske navijače kada se radi o bilo kom sportu, a tim koji ćete predvoditi ima pobednički mentalitet. Vi ste sa svojom ekipom osvojili sve što je moglo da se osvoji, tako da mislim da će ovo biti dobar "brak" da tako kažemo. Kakav je Vaš osećaj u vezi sa svim tim?

Ne mogu da sakrijem svoju zaprepašćenost svaki put kada bih video kako igra srpska reprezentacija, ta želja da pobede na svakom takmičenju i činjenica da su zaista toliko puta pobedile me je oduvek privlačilo, a činjenica i da sam ja kao trener jednog kluba uradio dosta toga dobrog, čini da će ovaj 'brak' biti jedan zanimljiv brak za obe strane.

Za mene koji želim da se dobro pokažem u jednoj reprezentaciji koja se odlučila za stranog trenera, Italijana, zaista sam zainteresovan i privlači me da vidim šta može da se desi.

U ovom momentu sam koncentrisan na Koneljano i tako će biti do poslednjeg dana, ako uspemo da uđemo u finale ove sezone, to će biti 22. maj kada se igra finale prvenstva, ali ćemo igrati utakmicu u Srbiji trećeg februara, a tada ću imati i sastanke sa Savezom i biće to zaista važan dan za mene.

Mi ćemo stići drugog, a ja ću ostati do četvrtog februara i imaću nekoliko sastanaka, moći ću bolje da upoznam sve iz Saveza, da pričam sa mnogo ljudi o budućnosti, napravićemo stručni štab, pričaćemo o devojkama i biće to vrlo zanimljiva tri dana u perfektnom momentu.

Nakon toga ćemo se koncentrisati na programiranje iznad svega vrlo intenzivnog leta koje predviđa dugačku Svetsku ligu, koja počinje u maju i završava se u julu. Zatim imamo pauzu i nakon toga Svetsko prvenstvo u oktobru u Poljskoj i Holandiji.

Dakle, vrlo dugo i intenzivno leto, jer ćemo zaista morati veoma dobro sve da isprogramiramo, da vidimo koliko ćemo devojaka uključiti, koliko mladih će biti zainteresovano za seniorski tim. Biće to, dakle, vrlo interesantni dani za sve nas.

Kako biste definisali srpski tim? Stavimo za čas sa strane činjenicu da ćete Vi biti trener, ali sve ono što ste do sada videli, kako Vam izgleda?

Veliki, veliki potencijal uz neverovatnu želju da pokažu privrženost dresu koju nose, privrženost reprezentaciji, čini mi se da, kada obuku taj dres, uspevaju da izvuku nešto neverovatno iz sebe jer idu istim putem i to ih čini jednom od najboljih na svetu. To me zaista fascinira i vrlo privlači i imam samo želju da se i sam direktno uverim u taj njihov potencijal.

One su zaista strašno jake i ono što me čini ponosnim jeste da one ne misle da je ovo samo jedan srećan ciklus za njih, već imaju taj mladi sektor, juniorke i mlađe juniorke su pokazale da imaju fantastičan potencijal. Tu imamo zaista fizički vrlo nadarene igračice, neke će vrlo skoro doći u reprezentaciju, to su već pokazale u prethodnim izdanjima Svetske lige, gde su igrale vrlo mlade igračice.

Dakle, mnoge od njih su već spremne, mnoge će biti spremne u bliskoj budućnosti i pokazuju nam da ovaj ciklus u kome naporno rade nije ciklus koji će trajati samo par godina, već nešto mnogo veće i duže jer OSS ima važne planove.

Kakav ćete biti trener, jedan od onih motivacionalnih ili strogih?

Strastven sam trener, nisam u stanju da zadržim emocije za sebe, ja ih prenosim na devojke. Teško ostajem miran kad sam na ivici terena, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu i nadam se da će to biti dobro prihvaćeno kod devojaka.

Dejan Stanković koji je igrao fudbal ovde u Italiji i koji poznaje Italijane koji sada igraju u Srbiji, izjavio je da italijanski igrači imaju malo poteškoća kada treba da se odvoje od Italije i dođu u zemlju poput Srbije, na primer. Šta Vi mislite, kako će izgledati taj Vaš život u Srbiji, da li je bar malo poznajete?

Da, malo je poznajem, bio sam u Srbiji dva puta, bio sam i u Hrvatskoj tri sezone i to je sličan narod, tako da nisam nimalo uplašen. Štaviše, jedva čekam da počnem sa ovom novom avanturom, tako da me ne plaše ni Stankovićeve reči i verujem da kada neko želi da ostvari neki cilj i ima snove, ne može da se zaustavi ispred bilo kakvih sumnji.

Znam šta želim da ostvarim, znam gde želim da stignem, mislim da je srpska reprezentacija ta koju sam već dugo tražio, i verujem da zajedno možemo da uradimo mnogo toga dobrog. Ono što me najviše intrigira je kakav ću ja da budem uz vrlo jak i pobednički mentalitet kakav imaju Srbi.

Govorite li malo srpski?

Oh Bože, ne... Priznajem da uopšte nisam dobar sa jezicima, snalazim se sa engleskim, ali u radu sa devojkama ću se koncentrisati da im prenesem ono što znam na mnoge načine. Probaću da naučim nešto, ali znam već da će biti teško jer je srpski  težak jezik, a i razlikuje se dosta od italijanskog, iako smo tako blizu. Ipak, siguran sam da će mi biti dobro, bez obzira na jezik.

Kada sam bio u Beogradu bilo mi je super, video sam publiku, navijače, video sam interesovanje za ovaj sport, video sam kakav pristup Savez ima prema odbojci i mislim da su sve to dobitničke karte da bih mogao da radim svoj posao kako treba.

Da li ste imali prilike da igrate protiv našeg tima?

Jesam, igrali smo turnir na Glorija kupu i bilo je zaista sjajno, prošle godine smo bili u osmini finala protiv Francuske, imali smo prednost 2:1, trebalo je da, ako prođemo u četvrtfinale, igramo protiv Srbije i verovatno ne bi bilo nijedne karte više, sve bi bilo rasprodato jer su to utakmice koje se dopadaju navijačima i vrlo su praćene.

Žao mi je što se to nije desilo jer sam vrlo ambiciozan, a bilo mi je žao jer bi zaista bilo sjajno da su igrale Hrvatska i Srbija, bilo bi veličanstveno. Nadam se da ćemo imati prilike u budućnosti da igramo zajedno, ali sada sam koncentrisan samo na Srbiju.

Hajde da popričamo o meču Srbija–Italija u Tokiju, koja je obilovala fenomenalnom igrom, kao i o porazu u Beogradu.

Srbija i Italija su se često susretale ovih godina i to na najvećim takmičenjima i baš su se borile, često je pobeđivala Srbija, poslednju je pobedila Italija u Beogradu. To su dve vrlo jake reprezentacije koje se izdvajaju ovih godina kada se radi o odbojci i protagonisti su na globalnom nivou.

Prošlog leta je Srbija pobedila Italiju na Olimpijskim igrama, a onda je Italija pobedila Srbiju na Evropskom prvenstvu i to je bilo zaista interesantno. Još nešto što je interesantno jeste da moja supruga igra u italijanskoj reprezentaciji, tako da, ako budemo imali prilike da sa srpskom reprezentacijom igramo protiv Italije, biće zaista zanimljivo.

Mislim to se već desilo kada su igrale Hrvatska i Italija, ali nismo bili na istom nivou, a ovaj put ću imati mnogo veće šanse da je pobedim i to je takođe lepa strana sporta. Daću maksimum da Srbija pobedi Italiju iako je to moja zemlja, ali ovo je sport i ja želim samo maksimum za svoj tim i uradiću sve da pobedim Italiju i svoju suprugu.

Vaša supruga je Monika de Đenaro, šta ona kaže na ovaj vaš izbor?

Ona je podržala moj izbor 100%, ona me je čak pogurala da probam sa Srbijom jer je u njoj prepoznala veliki potencijal i mislila je da ovo može biti odlična prilika za mene da bih stigao tamo gde sam želeo. U momentu kada sam prihvatio ponudu, onda je počela da se brine jer, ako je u prošlosti i imala šanse da me pobedi, sada će joj biti teže.

Trenutno sam u Koneljanu blizu Treviza i biću ovde do kraja sezone, dolazimo u februaru u Beograd.

Šta kaže Vaš tim što odlazite, jesu li tužni?