Srpski odbojkaši, biseri rasuti po celoj Evropi

Srpski odbojkaši su se u Parizu treći put u istoriji popeli na krov Evrope, a samo njih dvojica nastupaju za srpske klubove. Većina zlatnih momaka odbojkaški hleb zarađuje u Italiji, a ima ih i u Turskoj, Rumuniji, Rusiji...

Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu, najveći teret iznela je prva postava – tehničar Nikola Jovović, korektor Aleksandar Anastasijević, primači Uroš Kovačević i Nemanja Petrić, srednji blokeri Srećko Lisinac i Marko Podraščanin, kao i dvojica libera Neven Majstorović i Nikola Peković.

Uroš Kovačević izabran je za najkorisnijeg igrača kontinentalnog šampionata. Uroš je nastavio tradiciju primača servisa koji svoj kvalitet zasnivaju na razmišljanju, a ne na sirovoj snazi. Već nekoliko godina član je italijanskog Trentina, dok je u Srbiji nastupao za Ribnicu.

Nemanja Petrić je kapiten ekipe i jedan od najiskusnijih u timu Slobodana Kovača. Do 2010. godine nastupao je za podgoričku Budućnost, posle čega je godinama igrao u Italiji. Prošlu sezonu proveo je u ruskom Belogorju, ali je odlučio da se vrati na Apenine, gde će igrati za ekipu Milana.

Svoju priliku na Evropskom prvenstvu dobio je i Marko Ivović. Odbojkaško ime stekao je u Vojvodini, a kasnije obišao pola sveta – igrao je u Turskoj, Francuskoj, Poljskoj, Rusiji, Brazilu, da bi prošlu sezonu završio u ruskoj Lokomotivi.

Korektor Aleksandar Atanasijević jedan je od najboljih korektora na svetu u poslednjoj deceniji. Još kao član Partizana 2011. godine osvojio je zlato na EP u Beču, dok sa reprezentacijom Srbije ima još dve bronze na kontinentalnim šampionatima. Godinama je član italijanske Peruđe, sa kojom je dve godine uzastopno bio klupski šampion Evrope (2017. i 2018. godine).

Nikola Jovović jedan je od najmlađih u ekipi. Mozak ekipe na terenu 2009. godine osvojio je zlato za juniorima Srbije na EP, da bi medalje sa A timom počeo da osvaja 2013. godine. Seniorsku karijeru počeo je u Vojvodini, da bi se posle Fridrishafena i Monce skrasio u turskom Izmiru.

Srednji blokeri Srbije pokazali su na Evropskom šampionatu, naročito u samoj završnici, koliko su bitni za igru našeg tima. Blok je funkcionisao besprekorno, a tome najviše možemo da zahvalimo Marku Podrščaninu i Srećku Lisincu.

Podraščanin je prvu medalju sa reprezentacijom osvojio sada već daleke 2007. godine, kada su u Rusiji srpski odbojkaši stigli do bronze i od tada je nezamenjivi deo reprezentacije. Posle uspešnih igara u novosadskoj Vojvodini, otisnuo se put Italije, gde i dalje nastupa sa velikim uspehom. Poslednjih nekoliko sezona član je Peruđe.

Srećko Lisinac karijeru je počeo u Ribnici iz Kraljeva, da bi se, posle uspešne karijere u Poljskoj i Nemačkoj, 2018. godine preselio u italijanski Trentino.

Svi se sećamo Vase Mijića, a kasnije i Nikole Rosića. Retko kada su u prvom planu, ali su možda i najvažniji za stabilnost igre jedne ekipe, naročito srpske. Neven Majstorović i Nikola Peković su na poziciji libera obavili lavovski deo posla na Evropskom prvenstvu.

Neven Majstorović karijeru je započeo u Crvenoj zvezdi, a posle nekoliko sezona provedenih u Jedinstvu iz Stare Pazove i Partizanu, karijeru 2015. godine nastavlja u Poljskoj i Rumuniji.

Nikola Peković karijeru je započeo u Mladom radniku iz Požarevca, da bi posle četiri sezone u Vojvodini postao član beogradskog Partizana.

Srednji bloker Aleksandar Okolić karijeru je počeo u Crvenoj zvezdi, a posle nekoliko godina provedenih u Berlinu, zaigrao je za grčki PAOK.

Lazar Ćirović, primač servisa, igrao je za kragujevački Radnički, kao i za Budvansku rivijeru, a posle kratkog zadržavanja u Turskoj i Grčkoj, od 2017. godine član je italijanske Padove.

Petar Krsmanović, još jedan srednji bloker, karijeru je počeo u Čačku, da bi do 2015. godine igrao za Takovo, Đerdap i Budvansku rivijeru. Posle jedne sezone provedene u Argentini, prešao je u ruski Surgut.

Dražen Luburić rođen je u Novom Sadu, a sa velikim uspehom nastupao je za Vojvodinu. Posle traženja prave ekipe, igrajući za Pjačencu, Belhatov, Hirošimu i Zenit, skrasio se u Halkbanku iz Ankare.

Najmlađi osvajač zlatne medalje je drugi tehničar Vuk Todorović. U aprilu je napunio 21 godinu, pred njim je svetla budućnost, a odlične partije pruža u dresu novosadske Vojvodine.

O onome ko ih je sakupio i doveo do vrha Evrope mogli ste da čitate ovde.

broj komentara 3 pošalji komentar
(ponedeljak, 30. sep 2019, 19:48) - Томислав Штутгарт [neregistrovani]

Штампарска грешка!

Српски Одбојкаши, Бисери
расути по целој европи Не,
већ расути по целом свету,
надам се да сам све реко!!!

(ponedeljak, 30. sep 2019, 19:23) - anonymous [neregistrovani]

Hvala vam od srca

Vama i nasim curama.Ponosni smo.

(ponedeljak, 30. sep 2019, 18:43) - Markovljev [neregistrovani]

Neukusno

Mi smo stvarno najbolji kada su svi protiv nas. Bilo je neukusno od strane organizatora pozivati celu halu da skandira slo ve ni ja iako su bili jedan od organizatora turnira. Neukusno do zla boga pa i zbog Boricica kao predsednika CEV, ali na kraju smo im opet pokazali da smo najbolji kada su svi protiv nas. Cestigke od sveg srca iz dalekog Tunisa.