Sezona Novaka Đokovića – ni odlično više nije dovoljno dobro

Nekada je izuzetno lako, inspiracija velika i reči se same nižu. Nekada je mučenje toliko da sati prolaze dok se prva misao pretoči u slova.

Mnogo puta zadatu temu opišete brzo, jednako često se nova pojavi dok slažete pasus za pasusom, ali smestiti dva oprečna utiska, kao u ovom slučaju, misija je sama po sebi.

Sumirati Đokovićevu sezonu mnogo je teže nego što se u prvi mah čini – osvojio je pet trofeja, po dva grend slema i mastersa i, da je neko drugi u pitanju, ne bih mogao da nađem zamerku.

Ali, mene je, kao i sve vas, verujem, navikao na potpuno savršenstvo.

Pobedama, uspesima, rezultatima i, biću slobodan da kažem do sada neviđenim kvalitetom tenisa, toliko je pomerio granice da se sada ništa manje ne očekuje.

Zato sam, dok sam pisao ovih nekoliko redova (dobro, malo više od nekoliko), zadao sebi težak zadatak da dam ocenu koja bi bila prikladna...

Igrač kakvog svet nije video

Polufinale Dohe bilo je dovoljno da se u uvodnim danima 2019. naštimuje za ono pravo – Australijan open. Đoković je u Melburn stigao kao šestostruki šampion i, uz sitnije probleme protiv Denisa Šapovalova i Danila Medvedeva, obezbedio sedmo finale.

Tamo ga je čekao veliki rival Rafael Nadal, kojeg je na istom mestu ostavio bez pehara u čuvenom klasiku iz 2012. godine. Sada je situacija bila potpuno suprotna.

Đoković je održao pravi teniski čas Nadalu i sedmim peharom iza sebe ostavio Rodžera Federera i Roja Emersona. Mogu reći da je u duelu, koji je od prvog do poslednjeg poena ličio na sve samo ne na meč dvojice najboljih igrača sveta, prikazao kvalitet kakav do danas nije viđen.

Finalni susret trajao je tek nešto više od dva sata, izgubio je samo 13 poena na svoj servis, zabeležio 34 vinera naspram 21 Nadala, dok je u jednom ovakvom meču napravio nestvarnih devet neiznuđenih grešaka. Slovima – devet. Njegov protivnik je imao ukupno 28.

"Naleteo sam na nekoliko tenisera i svi su mi rekli da nikada u životu nisu videli da neko tako udara lopticu. Novak to može, igrao je tenis koji nas je sve raspametio. Ni u jednom trenutku nije dozvolio Rafi da se namesti, udarao je jače i oštrije nego ikada pre, radio je sve što je želeo na terenu i u nekim trenucima se igrao sa Nadalom, što je poprilično opasno činiti", rekao je bivši australijski teniser Pat Keš.

Kada su ga na konferenciji za medije upitali kako bi rangirao ovu partiju u odnosu na velika finala, Đoković je odgovorio:

"Na samom vrhu. Kada se u obzir uzmu okolnosti, igranje protiv Nadala, u tako važnom meču. Da, potpuno neverovatno. U polufinalu i finalu mislim da sam napravio 15 neiznuđenih grešaka zbirno, sebe sam iznenadio takođe, iako sam oduvek verovao da mogu da igram ovako i vizualizovao svoju igru na taj način. Na ovom nivou, pod ovim uslovima, bio je to stvarno savršen meč", rekao je Đoković.

Džim Kurijer je ovaj Novakov turnir nazvao "najčistijim", Mats Vilander je istakao da je "Rafa ličio na svakog drugog Đokovićevog protivnika", dok je srpski as došao u situaciju da na Rolan Garosu ponovo ispiše istoriju i u istom trenutku bude vlasnik sva četiri najveća pehara...

Oluja oduvala šansu za istoriju

Da mi je neko pričao da će ga u tome omesti vremenski uslovi, a ne bolja igra protivnika, ne bih mu verovao. Možda sam zbog toga još iznerviraniji i razočaraniji napustio Pariz.

Turnir u Bulonjskoj šumi imao sam priliku da pratim iz "prve ruke", gledao Đokovića kako iz meča u meč diže nivo igre i verovao da je to bio trenutak da se skine skalp Nadalu u finalu. Sve je išlo ka tome, ali je oduvano naletima vetra pre nego što je i počelo.

Osvanuo je "crni petak" – ne zato što je bilo popusta, nego je bukvalno bio crn. Nebo je bilo toliko tmurno da je izgledalo kao da nije ni svanulo, dok su udari vetra išli i preko 150 kilometara na čas. U takvim uslovima je trebalo igrati tenis...

Rafa se očekivano bolje snašao od Federera i obezbedio novo finale i, koliko god smo se nadali odlaganju, organizatori su poslali Đokovića i Dominika Tima na "Filip Šatrije". Vetar je besneo i prouzrokovao kraći prekid posle četvrtog gema.

"Ne znam da li sam ovo doživeo u životu", kazao je Srbin i objasnio kako je pokušao da se prilagodi:

"U pitanju je bilo preživljavanje i sve se svodi na to da se ubaci jedna lopta više od protivnika u teren."

Teniseri su se brzo vratili na teren, ali su se uslovi pogoršavali iz minuta u minut. Vetar je počeo sve jače da duva, da bi zatim usledio pravi pljusak. Pri rezultatu 1-1 u setovima i 3:1 za Austrijanca, otišli su u svlačionice i do kraja odbili da igraju. Organizatori su tek tada odlučili da celokupni program pomere za subotu.

Prognoza je bila mnogo bolja nego prethodnog dana, ali Đoković nije uspeo da se u dovoljnoj meri smiri i načini preokret. U petom setu uspeo da spase 1:4 u gemovima i dve brejk lopte, kao i dve meč-lopte u devetom gemu, ali ne i da napravi veliki preokret.

Prekinuo je seriju od 26 uzastopnih pobeda na grend slem turnirima, istovremeno propustivši priliku da drugi put u karijeri učini nešto što niko nije u Open eri. Priznaću vam, bio sam ozbiljno razočaran što su neteniske stvari uticale da ostanemo uskraćeni za borbu za trofej dvojice najvećih u ovom trenutku, u njihovom naponu snaga.

U prestonici Francuske kraj maja i početak juna karakteriše promenljivo vreme. Pune dve sedmice je bilo "slinavo", ali je tada ličilo na smak sveta. Baš tog dana...

Nakon novog Nadalovog trofeja, dvanaestog ukupno u Parizu, vreme je bilo da se pakujem i pripremam(o) za Vimbldon, koji je bio na programu za samo tri nedelje.

"Nikolina kletva" i ono vimbldonsko finale...

Sve u vezi sa tim danom bilo je posebno. Generalno, sve u vezi sa Vimbldonom je posebno, a kada se u borbi za trofej nađu dvojica od trojice najboljih igrača svih vremena, specijalna najava nije potrebna.

Sećam se da sam, koračajući ka kapijama čuvenog Ol Ingland klaba na dan finala sa Rodžerom Federerom, razmišljao o tome da ponovo igraju moji omiljeni teniseri. Naravno, želeo sam da pobedi samo jedan, ali nikada ne bih birao da poraženi bude ovaj drugi.

Kolege su manje bile rastrzane mislima o velikom meču, nego neizvesnošću o tome da li će uopšte ući na tribine Centralnog terena, pošto postoje posebna pravila na grend slemovima kada se igraju dueli od velikog značaja. Iskreno, ja više o tome da li će se nastaviti baksuzan niz otkad pratim našeg najboljeg sportistu.

Pre ovogodišnjeg Vimbldona sam sa lica mesta izveštavao sa pet grend slemova i ni na jednom Novak Đoković nije bio šampion. Ne samo da nije osvojio pehar, već nije uspevao da dogura ni do završnice turnira.

U Australiji 2017. je izgubio u drugom kolu od Denisa Istomina, potom na Rolan Garosu učešće završio u četvrtfinalu porazom od Dominika Tima, da bi na Vimbldonu zbog problema sa laktom predao Tomašu Berdihu, takođe u četvrtfinalu.

Kada se oporavio, u Melburnu 2018. ga je zaustavio Hjeon Čung u četvrtoj rundi, pre nego što su ga na već opisan način Tim i vetar oduvali iz Pariza.

"Vazduh trepti kao da nebo gori. Da, sprema se oluja", rečenica iz filma "Valter brani Sarajevo" mogla je da opiše sate i minute pred početak finala.

A ono što se dešavalo u sledećih skoro pet sati, niko nije mogao ni da pretpostavi, niti da opiše.

Jednostavno, nemoguće je bilo zamisliti takav sled događaja. Novak i Rodžer priredili su nam finale koje će zlatnim slovima biti upisano u istoriju – najduže je u istoriji i prvi put od promene pravila, taj-brejk u petom setu pri rezultatu 12:12 odigran je baš u borbi za trofej.

Srpski igrač je odbranio titulu, peti put bio najbolji na možda i najznačajnijem teniskom turniru na svetu, a borbu osim sa protivnikom i samim sobom, morao je da vodi i sa publikom.

Od skoro 15.000 prisutnih gledalaca, ako je bilo 500 onih koji su bili uz našeg asa, dok su ostali često vrlo nepristojno i bezobrazno gestikulirali između, a i tokom poena.

"Pokušao sam da se ogradim od celokupne atmosfere. Kada su oni vikali 'Rodžer, Rodžer', ja sam čuo 'Novak, Novak'", izjavio je Đoković posle pobede.

Nije samo on vojevao bitke – i mi smo, malobrojni predstavnici medija, oni na suprotnoj strani od švajcarskog genija. I danas, kada prepričavam doživljaje sa Vimbldona, često spominjem da sam se tada više umorio nego ikada ranije.

Mentalna borba, loša igra, nedostatak prvog servisa, okolnosti u kojima smo se našli... Fizički mi u jednom trenutku nije bilo dobro, ali je na kraju sve dobilo smisao. Jedna od najvećih pobeda u karijeri Novaka Đokovića. Jedna od najvećih pobeda u karijeri Nikole Đukića.

"Nikolina kletva", kako sam je od milošte nazvao, skinuta je i napravljena je idealna podloga za potpunu dominaciju...

Krah u drugoj polovini sezone

Ona bi, ubeđen sam, bila uspostavljena bez obzira na to što nije odbranio bodove iz Sinsinatija. Poput 2017, sprečila ga je povreda. Sada je levo rame bilo u pitanju. Oštar i snažan bol prilikom svakog bekhenda i nemogućnost da servira bili su previše u situaciji kada nije imao kontinutet mečeva. Nespreman je došao na Ju-Es open.

Nekako je pregurao susrete sa Huanom Ignasiom Londerom i Denisom Kudlom, da bi u četvrtom kolu morao da pruži ruku Stanu Vavrinki. Pred Njujork je imao preko 4.000 bodova viška od Rafe, ostao je bez 1.820, a konačan udarac u borbi za prvo mesto zadao mu je Stefanos Cicipas u četvrtfinalu Šangaja, što je već činio poslednjih godina.

Grk je slavio posle velikog preokreta i, uprkos tome što je Novak 500 bodova nadoknadio u Tokiju, bilo je jasno da će četvrtog novembra tron prepustiti Nadalu.

Spletom srećnih okolnosti, delom i zbog povrede trbušnog mišića momka iz Manakora, Đoković je imao priliku da ga spreči da postane najstariji "broj 1" na kraju sezone. Za to je bilo potrebno da posle Pariza osvoji trofej na završnom turniru u Londonu, ali utisak da za to nije sposoban bio je tačan.

Nakon lakog trijumfa nad Mateom Beretinijem, dozvolio je Timu da mu ukrade pobedu u drugom kolu, pa je morao da se "čupa" protiv Federera.

Mnogi od vas verovatno i dalje pamte hrabru prognozu koju sam izneo pred okršaj sa Federerom, u kojoj sam pobrojao niz razloga zbog kojih mislim da će Đoković pobediti, a potom i osvojiti turnir. Ako se vi ne sećate, kolege i prijatelji mi redovno stavljaju do znanja da barem oni nisu zaboravili.

Spektakularno sam podbacio i sve potpuno promašio. Švajcarac je odigrao verovatno najbolji meč u godini i pobedio u dva seta (6:4, 6:3).

"Izgleda da se promenilo to kako se osećam na terenu i moje samopouzdanje nije bilo na visokom nivou", rekao je između ostalog posle tog meča, a ova izjava lako bi mogla da se upotrebi za celu drugu polovinu sezone.

Đoković je ostao bez šanse da dođe do završnice Završnog turnira, ali i "broja 1" na kraju sezone, a ja, kako to nezreli često umeju da čine, ponavljao kako je sve trebalo da bude kao u navedenom tekstu.

I danas verujem da bi u devet od deset mečeva Novak bio bolji baš iz navedenih razloga, ali je taj jedan došao onda kada sam javno istupio. Takav je život, zar ne...

Bolan kraj u Madridu

Svi događaji u poslednjih nekoliko meseci uslovili su da Novak u Madrid, na završni turnir novog Dejvis kupa, ne stigne kao čovek sa početka sezone, ali svakako neko od koga se očekivalo da donosi Srbiji poene u singlu.

To je činio protiv obe selekcije u grupi (Japana i Francuske), kao i protiv Rusije u četvrtfinalu, ali mi je od početka turnira delovalo da u jednom trenutku mora stati.

Fizički nije bio na očekivanom nivou, procenat prvog servisa u važnim trenucima vrlo slab i, koliko god veliku želju imao, to nije bilo dovoljno za mnogo bolje strukturisane reprezentacije.

Insistiranje da nastupi u odlučujućem dublu protiv Rusije (znamo da mu igra na mreži nije jača strana) nanelo je više štete nego koristi našem timu, posebno uz standardno lošeg i nestabilnog Viktora Troickog. I takvi, imali su svoje šanse, nisu ih iskoristili i osvajač 16 grend slem trofeja je doživeo još jedno razočaranje sa nacionalnim timom.

Sredinom teksta sam spomenuo da je na Rolan Garosu bio taj prvi trenutak posle kojeg nisam mogao da sakrijem razočaranje jer smo ostali bez očekivanog finala Đoković – Nadal na pariskoj šljaci. U "Magičnoj kutiji" se dogodio drugi...

Koliko god da je "Bik sa Majorke" bio u naletu, bez obzira na to što je u važnim trenucima imao i više od 10.000 Španaca na svojoj strani, ne mogu da se otmem utisku da bi Novak u eventualnom finalu izašao kao pobednik.

Možda grešim, ali brza podloga, dvoranski uslovi, mentalna prednost, pritisak koji Rafa oseća kada god ga vidi preko puta mreže, kao i inat koji bi izvesno proizvelo navijanje domaćih pristalica, razlozi su zbog kojih se držim tog stava.

Nismo dobili priliku da ga testiramo, Nadal je herojski odigrao u Madridu i predvodio svoju zemlju do šeste "salatare". Srbija je ostala na jednoj, onoj iz 2010. godine, kada je u zenitu bila većina momaka iz ovogodišnje ekipe.

Turbulentnu, sadržajnu, emotivnu, dugu i napornu sezonu Novak je, nažalost, završio u potpuno suprotnom raspoloženju nego što je počeo – u suzama. Nešto što niko nije očekivao pre 12 meseci...

Konačna ocena: Odlično.
Lični utisak: Nedovoljno dobro.

Novak Đoković je podigao lestvicu toliko visoko da će u 2020. samo jedna ocena biti zadovoljavajuća – savršeno. Znamo da je za to sposoban!

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)