Novak nije bio Novak protiv Federera

Ali to je rizik i lepota ovog posla i sporta generalno – ne možete uvek biti u pravu i promašaji su mnogo češći nego što biste voleli.

"Katastrofa, blago rečeno", prvo je bilo što je Đoković izjavio posle poraza od Rodžera Federera u trećem kolu grupne faze na Završnom turniru u Londonu.

Zbog ovog neuspeha, najbolji srpski teniser nije uspeo da se plasira u polufinale i ostao je bez mogućnosti da godinu završi na prvom mestu. Bez obzira na to šta bude uradio u prestonici Engleske, to će peti put u karijeri za rukom poći Rafaelu Nadalu.

I činjenica je – stvarno je odigrao katastrofalno.

U najavi sam istakao da su dva razloga zbog kojih treba očekivati Novakovu pobedu – mentalna nadmoć u duelima sa Švajcarcem i sposobnost da negativan odnos publike pretvori u dodatni motiv.

Od prvog do 74. minuta, koliko je trajao okršaj u "O2 areni", nismo videli ni zrno onoga na čemu sam bazirao svoj optimizam. Ne samo ja nego i mnogi njegovi navijači.

Kao retko kada u karijeri pritisak ga je "pojeo" i potpuno onemogućio da bude i blizu svog maksimuma. Značaj i važnost meča predstavljali su toliki teret da smo na terenu videli samo obrise jednog od najdominantnijih igrača u istoriji ove igre – nešto što mu se nije dogodilo dugi niz godina.

Počeo je sa dva dobra poena, da bi mu se ruka momentalno stegla i već od prvog gema imao je problem (tri dvostruke servis greške u kratkom vremenskom periodu). Taj je preživeo, ali je u sledećem odigrao katastrofalno i bez dobijenog poena pretrpeo brejk. Kola su krenula nizbrdo.

"Igrao sam suviše neutralno. Moje samopouzdanje nije bilo na visokom nivou. Rodžer je to osetio i iskoristio."

Silno motivisan, nošen glasnom podrškom publike, Federer se maksimalno opustio i igrom u prvih nekoliko gemova podsetio na najbolje dane. U uvodna četiri gema jedva da je promašio prvi servis, konstantno situaciju na terenu držao napetom, ne dozvolivši protivniku da se u bilo kom trenutku oseti prijatno.

Kada mu servis ulazi, ima vremena da se namešta na forhend, više prostora koje je ostavljao na toj strani obično bi kompenzovao jednim udarcem u razmeni, a on bi bio dovoljan da preuzme inicijativu u poenu. Razlog tome je što su Đokovićeve lopte bile prekratke i idealne za konstantne napade.

Nepunih 35 minuta trajao je prvi deo igre, Rodžer je napravio samo jednu neiznuđenu grešku i došao na korak do polufinala.

Ako sa tehničke strane treba tražiti razloge poraza, oni se svakako nalaze na relaciji servis–ritern. Početni udarac nije donosio dovoljno benefita, dok mu zaštitni znak uopšte nije funkcionisao. Najbolji riterner svih vremena ovoga puta nije opravdao tu titulu.

Ključni udarac za već poljuljano Novakovo samopouzdanje dogodio se početkom drugog seta – prvo se nekako izvukao u uvodnom gemu, potom propustio dve brejk šanse. Tačnije, izuzetno agresivnim servisima i forhendima ih je protivnik neutralisao. To je mnogo uticalo na Đokovića, koji u petom gemu ponovo pravi tri greške za 0:40 i povratka više nije bilo.

Igra mu se tada raspala, udarci bili nekontrolisani, plan na terenu prestao da postoji, a trenuci nade i vere u povratak, kojih ruku na srce nije bilo mnogo, zauvek iščezli. Kočnice na onim kolima potpuno su otkazale i bolan pad je bio neizbežan.

Na kraju, imao je samo 14 vinera, naspram 23 rivala, čemu je dodao 13 neiznuđenih grešaka. Poređenja radi, Federer je uprkos silnim napadima napravio samo pet.

"Pokušavao sam toliko naporno i u nekoliko navrata prilazio izuzetno blizu Novaku u poslednjih nekoliko godina. Vimbldonsko finale je bilo epsko. Prošlogodišnji meč u pariskom 'Bersiju' u kojem sam poražen sa 7:6 u trećem setu je takođe bilo epsko. Lepo je ostvariti jednu ovakvu pobedu, posebno zbog velikog uloga", rekao je šestostruki šampion ovog turnira koji četiri pune godine nije pobedio Srbina. Sada je smanjio na 26-23 u međusobnom skoru.

Ono što posebno treba da zabrine jeste kompletno odsustvo emocija kod Đokovića. Potpuno ravan, prozirnog pogleda, lošeg govora tela, bez želje da se nešto promeni. Čak i bez negativne reakcije i nervoze što ne ide.

Znate da je u prošlosti koristio detalje i događaje u meču da ga preokrene i prebaci "momentum" na svoju stranu. Sada to nije uspeo. A bilo ih je.

S druge strane, Federer je sa punih 38 godina odigrao savršen meč – napadački tenis, konstantna agresivnost i besprekorno kretanje na jednoj od najbržih betonskih podloga u sezoni. Ušao je u ritam i očekuje se da će isto nastaviti u polufinalu, gde čeka Nadala ili Stefanosa Cicipasa.

"Motiviše sve, pa i mene. Ono što on radi je fenomenalno. Rodžer je uzor čak i meni", priznao je Đoković.

Svanuo je novi dan i prilika da se iz poraza izvuku pouke. Neki ćemo se posuti pepelom, a neki će se pogledati u ogledalu i preispitati. Jedino tako se donose prave odluke za narednu sezonu...

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)