Kragujevčanka koja je sudila Federeru, Nadalu, Sereni Vilijams

Ulazak na teniski teren, u kragujevačkom Velikom parku, opredelio je njen život i karijeru. Već sa osam godina, znala je čime želi da se bavi.

"To je bila kao neka ljubav na prvi pogled, ako uopšte može tako da se kaže za jedan sport. Jako mi se dopalo. Ušao mi je u krv, neverovatno. Jedva sam čekala da dođem na trening", ističe Marijana Veljović.

Ubrzo je krenula putem teniskog sudije. Po sticanju nacionalne licence, usledili su međunarodni turniri. Od linijskog, do sudije u stolici, stigla je besprekornim suđenjem, uz veliki rad i odricanja. Prvi meč, i pogled "sa visine", bili su neobično skustvo.

"Osećala sam se i dobro, jer sam osećala da vidim dobro gde loptica pada i da imam osećaja za određene stvari, međutim i pomalo pogubljeno. Sa svim do sada stečenim ikustvom, definitivno je neophodno zadržati koncentraciju i fokus, i da, brzina reakcije, definitivno, koja mora da se zadrži u svakom meču", istakla je Veljovićeva.

Njen rad pažljivo se prati i ocenjuje, tako je i stigla do najvećeg priznanja – zlatnog bedža, koji u svetu nosi samo 19 muškaraca i 10 žena. Od mnogobrojnih mečeva, pamti finale Dejvis kupa.

"Treća sam žena u istoriji koja je imala priliku da sudi i osećala sam se jako ponosno zbog toga, jer je to tradicionalno takmičenje. Osećaj je neverovatan kada čujete tu buku, atmosferu, kada ste deo nje. Veliki sam perfekcionista, što mi nije davalo lakši put, međutim, sa druge strane me je teralo da se trudim, da radim što bolje, pružim maksimum od sebe i samim tim, ja sam zadovoljna samo, onda, kad bi neko rekao, e ovo je bilo 150 posto", rekla je Marijana. 

Bila je glavni sudija u mečevima teniskih zvezda – Federera, Nadala, Serene Vilijams, reprezentacija.

Povratak u Kragujevac 

I dalje obožava tenis, ali ga, kao sudija, gleda iz drugog ugla. A, kad siđe sa visoke stolice i sa višemesečnih putovanja, vrati se u Kragujevac.

"Volim da igram tenis i dan danas i često ga igram kad sam kod kuće. Volim da odem na trčanje u Šumarice, to mi je onako, moja oaza, tu se najviše opustim i sva negativna energija odlazi, volim da provedem vreme sa dragim ljudima i prijateljima, to mi je nešto najdraže i to me najviše puni pozitivnom energijom", rekla je Marijana.

Volela bi i da u toku karijere sudi muško grend slem finale. Čeka je turnir u Njujorku. Za sebe skromno kaže, da je njen put, dokaz da se trud i rad isplate. Svoj dečji san ostarila je prolaskom kroz kapije Vimbldona. Sada, uz karijeru ima i neke druge, lične snove.