Heroj, šampion i inspiracija – Laslo Đere!

Đere je u debitantskom ATP finalu punom napetosti i nervoze savladao Feliksa Ože-Alijasima iz Kanade rezultatom 6:3, 7:5.

Najava istorijske sedmice počela je prvom top 10 pobedom u karijeri – "pao" je Dominik Tim u dva seta, da bi se ređale pobede nad Tarom Danijelom i Kasperom Rudom, pre nego što je Aljaž Bedene predao polufinale zbog povrede zadnje lože.

Na putu do pehara stajao je samo mladi Kanađanin, ali i nelagodnost u predelu prepona, kao rezultat napornih mečeva na brazilskoj šljaci. Ona ga je omela posle odlično odigranog prvog seta i morao je u drugom da juri prednost rivala.

Strpljivom igrom je uspeo da se rezultatski vrati, a onda u finišu napravi odlučujući korak ka trijumfu, iskoristivši tek petu meč-loptu.

"Toliko sam stvari postigao. Vrlo sam srećan, uzbuđen i pun emocija. Srećan sam šta sam sve pregurao u ovom duelu, teško je bilo i fizički i mentalno, uspeo sam da izdržim. Bilo je mnogo brejkova, pogotovo u prvom setu, a mislim da smo igrali bolje u drugom setu. Propustio sam četiri meč-lopte na njegov servis, bilo je teško mentalno, ali ostao sam fokusiran. Razmišljao sam samo o sledećem poenu i iskoristio petu meč-loptu", rekao je Đere.

Još od juniorskih dana, kada je u godini u kojoj je izgubio majku igrao finale prestižnog turnira Edi Her, a potom osvojio i prestižni Oranž boul, nagoveštavao je da ima sve što je potrebno za visoke domete. Miran, tih, povučen i nenametljiv kakav je inače van terena, nije uspevao da napravi očekivani proboj.

Međutim, "bum" je morao da se dogodi i stigao je u pravi čas, iako je od početka sezone srpski reprezentativac bio u slaboj formi i pred put u zemlju sambe i fudbala imao skor od samo jedne pobede i četiri poraza.

Razlog za to nije nedostatak kvaliteta, već težak period uslovljen smrću oca koji je preminuo pre dva meseca. Tako je Laslo Đere sa samo 23 godine ostao bez oba roditelja, najvećeg oslonca u karijeri, koje je pokosila surova bolest.

"Ovaj trofej posvećujem svojim roditeljima. Majku sam izgubio pre sedam godina i zato želim da joj posvetim pehar, kao i ocu, koji me je napustio pre dva meseca. Oni su imali najveći uticaj na mene i zbog njih sam ovde danas. Zahvaljujem im se na svemu što su uradili za mene i nadam se da me sada gledaju", pričao je kroz suze na ceremoniji dodele pehara koji je dobio iz ruku legendarnog Guge Kuertena.

Posle svega, kako sam kaže, nikada ne bi mogao da postigne ni delić onoga što jeste da nije bilo najbližih.

"Zahvalan sam i mlađoj sestri, ona je kod kuće u Srbiji i velika mi je podrška. Hvala mojoj devojci, bila je uz mene u najtežim trenucima i ne mogu dovoljno da joj se zahvalim."

Njegov govor dirnuo je mnoge navijače, aktivne i bivše tenisere, kao i druge sportiste koji najbolje mogu da posvedoče koliko je energije, mentalne snage, motiva i želje potrebno da se izdignete iz jednog mračnog trenutka i popnete na sam vrh. Zbog toga mu treba odati veliko priznanje.

Nezamisliv uspeh u brazilskom gradu doneo mu je osim prvog pehara i veliki skok na ATP listi, pa će od ponedeljka biti 37. igrač sveta – njegov najbolji plasman u karijeri. S obzirom na to da u narednih nekoliko nedelja ne brani gotovo nikakve bodove, lako bismo Đerea mogli da vidimo među nosiocima na Rolan Garosu.

Ipak, do maja ima mnogo da se igra, ali je sada na redu uživanje u prvencu na ATP turu i to iz serije 500, nešto čime, na primer, ni Janko Tipsarević i Viktor Troicki ne mogu da se pohvale.

Zbog svega što je žrtvovao da bi postao sportista, posebno zbog onoga što je preživljavao u poslednjih nekoliko meseci, Laslo je potpuno zaslužio veliku sreću koja mu se dogodila u Riju.

I ne samo to, zaslužio je mnogo više.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)