Đoković protiv Del Potra za titulu na Ju-Es openu

Povratak najboljeg srpskog tenisera u prepoznatljivu formu označio je i kraj dvovlašća Nadala i Federera na gren slemovima, koje je trajalo u periodu Novakovih intenzivnih problema sa povredom lakta. Španac i Švajcarac su u tih godinu i po dana osvojili po tri najznačajnija trofeja, ali ni jednog ni drugog nema u meču za titulu na poslednja dva gren slema ove sezone.

Đoković je najpre spektakularnom pobedom u polufinalu Vimbldona nad Nadalom pokazao da je, brže nego što je i sam očekivao, stigao do šampionske igre, a zatim je sredinom avgusta konačno pokorio Sinsinati trijumfom nad sedmostrukim pobednikom Federerom. Bila je to najbolja moguća uvertira pred dolazak u Njujork, mesto Novakovog prvog gren slem finala 2007. godine. Od tada, on je konstantno učesnik završnice Ju-Es Opena, jedanaest polufinala svrstava ga na drugo mesto u istoriji iza Konorsa, a osmi put će se boriti za titulu na stadionu Artur Eš, čime se izjednačio sa turnirskim rekorderima Samprasom i Lendlom.

Ukoliko osvoji titulu, Đoković bi i po tom osnovu dostigao idola iz detinjstva Pita Samprasa, koji je pre tačno 16 godina u poslednjem meču karijere pobedio Andrea Agasija sa 3:1 i pomerio granicu snova na 14 gren slem trofeja. Smatralo se da će taj rekord dugo trajati, ali teniska istorija se drastično promenila od Samprasovog povlačenja. Pojavili su se momci bez čijeg prisustva, bar jednog od njih trojice, je praktično nezamislivo bilo koje gren slem finale počev od 2005. godine. Zapanjujući je podatak da su od poslednjih 55 gren slem finala samo dva prošla bez Federera, Nadala ili Đokovića. Jedno od njih bilo je upravo u Njujorku 2014. kada su se u jednom dana desila dva ogromna iznenađenja, poraz Novaka od Nišikorija, a potom i Federerov neuspeh u meču sa Čilićem.

Đoković nije ove godine dozvolio da se istorija ponovi i savladao je Japanca 14. put zaredom. Već na početku mu je oduzeo servis i sačuvao tu prednost do kraja seta, da bi u petom gemu drugog i trećeg seta pravio ključne brejkove za ubedljivu pobedu. Proveo je manje od dva i po sata na terenu, što je takođe veoma značajno, jer njegov rival u finalu je izgubio samo jedan set na turniru, a u polufinalu je odigrao set manje od Novaka zbog Nadalove povrede kolena.

Sve te okolnosti, uz odličnu formu i podlogu koja mu savršeno odgovara, čine Huana Martina del Potra izuzetno opasnim rivalom, iako će njemu to biti tek drugo, a Đokoviću 23. gren slem finale. On je deset puta u karijeri pobeđivao svetskog broja jedan (četiri puta Federera, po tri puta Nadala i Đokovića) a sam nikada nije bio bolje plasiran od trenutnog 3. mesta. Del Potrova karijera je obilovala povredama, ali ove sezone je potpuno spreman, igra bekhend skoro kao pre svih operacija ručnih zglobova, a o servisu i forhendu izlišno je i pričati.

Argentinac je izgubio prethodna tri meča od Đokovića, u dva susreta koje su odigrali u Njujorku on nije osvojio ni set, pa mu je mudro prepustio ulogu favorita, bez obzira što je trenutno bolje rangiran od Novaka. Naš teniser je iz meča u meč podizao nivo igre, poslednja četiri susreta dobio je maksimalnim rezultatom uz samo dva izgubljena servis gema, pa iako su i Milman i Nišikori svim silama pritiskali, nisu uspeli ozbiljnije da mu zaprete.

Đokovićeva prednost od 14:4 u pobedama nad Del Potrom ni slučajno ne sme da zavara, jer je od njega pretrpeo neke od najbolnijih poraza u karijeri: meč za olimpijsku bronzu u Londonu 2012. a potom i susret prvog kola olimpijskih igara u Riju, kada je Argentinac slavio u dva tajbrejka i potom stigao sve do finala, gde ga je zaustavio Endi Mari. Veoma bolan je bio i epilog njihovog meča u Beogradskoj areni 2011. godine u polufinalu Dejvis kupa, kada je Novak i pored zabrane lekarskog tima pokušao da donese Srbiji izjednačenje, ali je povredio međurebarni mišić sredinom drugog seta i zbog toga pauzirao više od mesec dana.

Zanimljivo je i da će se tek drugi put sastati u finalu nekog turnira, prethodno su u Šangaju 2013. odigrali dramatičan meč koji je Đoković dobio u tajbrejku odlučujućeg seta sa 7:3. Ovo će im biti prvi susret u 2018. godini, verovatno ne i poslednji, jer je Novak ulaskom u finale obezbedio sebi i Federeru mesto na Završnom turniru u Londonu, a sigurno će im se tamo pridružiti i Del Potro, Zverev i Čilić. Pobednik finala Ju-Es Opena biće i treći na ATP listi, a Đoković bi novom titulom istakao kandidaturu i za preuzimanje svetskog broja jedan već do kraja sezone, što je pre samo tri meseca bilo nezamislivo.

Finale 138. Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Američkih Država je u nedelju od 22 časa, direktan prenos je na Prvom programu i RTS Planeti, dok kretanje rezultata i tok meča možete pratiti na našem portalu.