Špijuniranje Britanaca, reprezentacija levorukih koju Srbija prosto mora da pobedi

Britanija je u prošlosti dala nekoliko velikih igrača, zvezde Čikaga Luola Denga i Bena Gordona, ali u timu Marka Stutela nema dokazanih igrača, već reprezentaciju čini grupa borbenih igrača i nekoliko mladića na kojima ova ekipa pokušava da izgradi budućnost.

Nekadašnji košarkaš sarajevskog Željezničara i trener koji je 22 godine vodio timove u Velikoj Britaniji Predrag Krneta za Internet portal Radio-televizije Srbije skautirao je sastav reprezentacije Velike Britanije.

S obzirom na to da se Velika Britanija neće plasirati na Svetsko prvenstvo, miljenik košarkaškog saveza, novopostavljeni selektor Mark Stutel priliku daje mlađim igračima koji će u budućnosti biti nosioci igre nacionalnog tima.

Plasmanom u drugo kolo kvalifikacija, Britanija je već postigla ogroman uspeh, a novi tim ima priliku da ostavi trag u istoriji britanske košarke, poput generacije rođene 1995. i 1996. godine, koju su predvodili Luk Nelson, Džuls Kristijan Akodo, Džordan Vilijems i Dvejn Ogunleje i koja se smatra razlogom uspona britanske košarke.

Nelson i Ogunleje su učvrstili pozicije u nacionalnom timu, dok se Akodo izgubio u potrazi za igračkim identitetom.

Stutel je za završnicu kvalifikacija odabrao trojicu iskusnih košarkaša, koje predvodi Karl Vitl iz italijanskog drugoligaša Pistoja, koji je odnedavno i kapiten reprezentacije.

"Njegova majka me nedavno podsetila da sam joj pre devet godina rekao da će joj sin jednog dana biti kapiten nacionalnog tima", rekao je Krneta, u čijim su London grinhaus pajonirsima Vitl, Dvejn Ogunleje i Džuls Kristijan Akodo počeli da igraju košarku.

Ovaj londonski tim je, od kada je osnovan 2007. godine, proizveo najviše britanskih reprezentativaca u omladinskoj i seniorskoj kategoriji.

Vitl u drugoj italijanskoj ligi prosečno postiže 12 poena, uz devet skokova i tri asistencije po utakmici i u napadu može da pokrije sve tri pozicije na perimetru.

Jednako je koristan i u odbrani, gde osim spoljnih igrača uspešno može da igra i protiv krilnih centara ili "četvorki" koje umeju da šutiraju sa distance.

Reprezentacija Velike Britanije je najbolje igrala kada je Vitl bio na poziciji plejmejkera u visokim postavama, koje su bez problema mogle da preuzimaju sve pozicije na perimetru.

Trojku iskusnih igrača čine još 195 centimetara visoki bek šuter Kajl Džonson, rođen u Kanadi, i nešto niži "kombo bek" Ben Mokford, čiji je zadatak da ekipi pruže psihološku stabilnost radije nego da na parketu provedu više vremena.

Selektor Velike Britanije, suštinski, dobru partije očekuje od Amina Adamua, doskorašnjeg igrača Univerziteta Montana stejt koji prvu profesionlanu sezonu igra u austrijskom prvoligašu Pfapfenburg buls.

Adamu je levoruki bek, koji bez problema može da probije odbranu, ali i odlično šutira sa poludistance i iza linije za tri poena.

Selekcija Svetislava Pešića pažnju mora da obrati i na Kvina Elisa, devetnaestogodišnjeg plejmajkera italijanskog drugoligaša Moferata.

I Elis je levoruki igrač, koji poput Adamua može dobro da probije odbranu. Dobro šutira iz "pik and rola" i "step beka" za tri poena.

Problem mu predstavlja činjenica da je visok svega 183 centimetra, pa ne može uspešno da brani više i jače bekove.

U mlade nade Britanije ubraja se i Majkl Bel, devetnaestogodišnji šuter U21 ekipe Stazbura, koji u dosadašnjem delu sezona ima sjajnu statistiku – 18 poena, devet skokova i dve ukradene lopte po utakmici.

Iako još nije spreman za čvrste duele koje zahteva seniorska košarka, 201 centimetar visoki šuter velikog raspona ruku svakako predstavlja zalog za budućnost britanskog nacionalnog tima.

Četvrti debitant u britanskom timu je Noa Horcler, 203 centimetra visoko krilo grčkog AEK-a, gde je stigao posle dve godine dobrih igara na Univerzitetu Providens.

U Americi je postizao prosečno 10 poena uz devet skokova po utakmici i igrač je koji može da pogodi za tri poena i igra leđima okrenut košu.

Uz šut iz tranzicije i skok u napadu, Horcler bi bez problema mogao da bude odličan dodatak bilo kojem timu. Amerikanac je, koji je dobio britanski pasoš.

U reketu, najviše vremena u igri najverovatnije će dobiti Džošua Šarma iz London lajonsa, solidan bloker koji dobro trči kontranapade i prati protok lopte.

Šarma, takođe Amerikanac sa britanskim dokumentima, solidan je centar koji nije u startnoj petorci Lajonsa.

Selektor Stutel na spisku ima i Arona Menzisa, 223 centimetra visokog centra Lestera, koga je svojevremeno kupila Barselona nadajući se da će se izrazito visoki tinejdžer razviti u dobrog igrača.

Taj eksperiment, iz brojnih razloga, nije urodio plodom pa se Menzis vratio u Lester – ekipu koja kao i većina britanskih klubova igru zasniva na bekovima.

Njegovo uvrštavanje u tim predstavlja još jedan eksperiment, koji bi mogao da pokaže da li je Menzis sazreo u košarkaša koji može uspešno da se nosi sa evropskim centrima, sa Nikolom Milutinovim, Dušanom Ristićem ili Markom Jagodićem-Kuridžom.

Treći visoki igrač, koga na raspolaganju ima britanski selektor je Džordan Vilijems – borbena niska petica, dobar u igri dva na dva i, sve u svemu, solidan timski igrač. Vilijems je treći levoruki igrač u ekipi Velike Britanije, što ga čini nezgodnim za čuvanje.

U novembru, Srbija je u Njukaslu pobedila Veliku Britaniju rezultatom 74-68.

S obzirom na sastav timova, Britanci u dvorani koja nosi ime profesora Aleksandra Nikolića ne bi smeli da predstavljaju ozbiljniji problem za reprezentaciju Srbije.