Nema košarke za starce - Lejkersi se raspadaju i pre nego što su se sastavili

Izgleda da ni povratak Lebrona Džejmsa na parket nakon duže povrede, nije bio od pomoći Los Anđeles lejkersima, koji su vezali i treći poraz na turneji po istočnoj obali SAD.

Nakon raspada protiv Čikaga i Milvokija, "jezeraši" su uprskali Lebronov povratak i bili ubedljivo poraženi na gostovanju u Bostonu od ljutog rivala, pa u dosadašnjem toku sezone imaju više poraza, nego pobeda (8-9).

Lebron Džejms i Entoni Dejvis doneli su Lejkersima dugo čekanu titulu pre dve sezone, ali činjenica je da u prošloj, a pogotovo u ovoj, ne deluju kao ekipa sa šampionskim ambicijama i partijama.

Brojne kadrovske promene, nisu previše donele Lejkersima, pa osim toga što su Džejmsova reputacija i sama karijera ugroženi, deluje da kola najtrofejnije franšize idu naglo nizbrdo, a da kočnice ne rade.  

Potpuno nov tim 

Lejkersi su doveli 14 novih igrača, a samo trojica iz prošle sezone nalaze se i u ovogodišnjem rosteru (Džejms, Dejvis, Horton-Taker).

Sigurno da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih tim iz Los Anđelesa deluje veoma raštimovano na početku nove sezone.

Ipak, radi se o dosta povratnika (Rondo, Hauard, Ariza, Bejzmor, Bredli, Elington), pa je zaista neshvatljivo i začuđujuće koliko je navedenim igračima potrebno vremena, prostora i šuteva, da se priviknu na novu ekipu i teret koji ona nosi.

Ogromnu ulogu u njihovim lošim partijama igra odbrana, nešto što je bio pečat ekipe koja je pre tek nešto više od godinu dana osvojila NBA ligu.

Najviše zamerki, NBA analitičari, ali i navijači LA Lejkersa imaju na centarsku liniju.

Obećavalo je to što su Lejkersi prošle sezone doveli Montrezla Herela, Andrea Dramonda i Marka Gasola, koji su uz Dejvisa na papiru predstavljali strah i trepet u reketu.

Do ispunjenja potencijala nije došlo, ali mnogi navode da su "jezeraši" morali da zadrže bar jednog od pomenutih centara, jer se u dosadašnjem toku sezone Deandre Džordan i Dvajt Hauard ne pokazaju kao spremni i sposobni da im se poveri mnogo minuta na parketu. 

Efekat Rasela Vestbruka

Zvučalo je veoma zanimljivo kada se saznalo da su Lejkersi ušli u trejd razgovore sa Vašingtonom oko povratka Rasela Vestbruka u Los Anđeles, grad u kojem je odrastao i u kom se školovao. 

Bilo je poznato da se jedan od najspecifičnijih igrača u istoriji NBA lige vrlo dobro slaže sa Lebronom i "Obrvom" i da bi njegov dolazak u Lejkerse značio da je Lebron spreman da zakorači u drugom pravcu u svojoj karijeri.

Na kraju, Lejkersi su se odrekli pomenutog Herela, ali i Kuzme i Kaldvela Poupa, pa je Vestbruk i zvanično došao "kući" (iako nikada nije igrao za Lejkerse).

Velika prašina podigla se oko stvaranja nove velike trojke u NBA ligi, kao i oko toga da će Lebron napokon moći da prepusti organizaciju napada, prenos lopte, ali i ispunjavanje svih statističkih kolona nekom svom saigraču.

Skepticizma je bilo, a kako i da ga ne bude kada se zna da je Vestbruk već godinama katastrofalan šuter, a uzevši u obzir da Džejms i Dejvis svoj napadački repertoar baziraju na poenima iz reketa, bilo je jasno da će se teško rešiti enigma "spejsinga", odnosno pozicioniranja i širenja u napadu.

Od prvog minuta u predsezoni, ispostavilo se da je bojaznost bila osnovana.

Rasel Vestbruk je isporučivao neke dobre partije i statistike, čak i tripl-dablove, ali broj njegovih izgubljenih lopti (parametar u kojem predvodi čitavu ligu) koji je znao da ide i do 11 u par utakmica, kao i veoma loš šut sa distance, doneli su više štete, nego koristi Lejkersima u dosadašnjem toku sezone.

Uprkos ispisivanju istorije NBA lige, nestvarnim brojkama i dostignućima - Rasela Vestbruka sa razlogom prati loša reputacija već godinama.

Mnogi navode da je on glavni krivac zbog odlaska Kevina Durenta iz Oklahome, potom za neuspehe sa Tanderima u vremenu kada su mu saigrači bili Pol Džordž i Karmelo Entoni, odnosno kasnije Džejms Harden u Hjustonu i Bredli Bil u Vašingtonu.

Iako je Vestbruk u poslednjih par mečeva uspeo da popravi statistiku i generalnu impresiju njegovih partija i zalaganja, očigledno je da se on ne može najbolje uklopiti u ovaj roster Lejkersa, te da su Rob Pelinka i Lebron Džejms pogrešili što su umesto Demara Derozana, Bredlija Bila, ili Badija Hilda, u svoje redove doveli Rasela Vestbruka.

No Country (Basketball) for Old Men

Naslov popularnog filma Itana i Džoela Koena potpuno priliči ovogodišnjim LA Lejkersima.

Tim iz Kalifornije ubedljivo je najstariji i najiskusniji u čitavoj NBA ligi ove sezone.

Lejkersi u svom rosteru imaju igrače koji imaju:

37 godina: Karmelo Entoni
36 godina: Lebron Džejms, Trevor Ariza
35 godina: Ražon Rondo, Dvajt Hauard
33 godine: Rasel Vestbruk, Deandre Džordan, Vejn Elington
32 godine: Kent Bejzmor
30 godina: Ejveri Bredli

Iskustvo koje ovi igrači imaju, ispostavilo se kao mač sa dve oštrice, koji iz noći u noć ubode i protivnika, ali i same "jezeraše".

Veterani ekipe i pre početka sezone, ali i tokom nje, troše ogromnu energiju i reči, pravdajući se da njihovo iskustvo donosi toliko toga, kao i da će u ogromnoj meri pomoći kada bude najpotrebnije - i finišu sezone. 

Ukoliko zaista veruju u to, bolje bi im bilo da je tako, jer u dosadašnjim partijama, znatno više im je odmagalo.

Lejkersi ne deluju kao ekipa koja može da trči sa znatno mlađim rivalima, a poznato je koliko su trčanje i generalno atleticizam bitni u današnjoj košarci.

To se najviše moglo videti u utakmicama koje su Lejkersi upravo zbog starosti igrača i fizičke spreme izgubili.

Naime, u pet od osam poraza ove sezone, Lejkersi su imali dvocifrenu prednost.

Ističu se dva poraza od Oklahome, u kojima su vodili sa 26 i 19 poena, ali i najnoviji poraz koji je došao od Bostona, uprkos vođstvu od 14 poena u prvom delu meča.

Posebno u tim, ali čak i u utakmicama u kojima su izlazili kao pobednici, moglo se videti da Lejkersi imaju ogromnih problema sa energijom, ali i disciplinom, tj zalaganjem.

Često se moglo videti da neko od veterana zaspi u odbrani, ne zagradi igrača koji ide na ofanzivni skok, odustane od trčanja nazad nakon promašaja ili izgubljene lopte, ili jednostavno previše igrača izgleda umorno, što zna da direktno rezultuje serijom poena protivnika.

Ukoliko Lejkersi žele da im iskustvo pomogne u plej-ofu, moraće dobrano da se potrude da uopšte doguraju do istog, pogotovo uzevši u obzir da je i ove godine aktivno pravilo o plej-inu. 

Povrede neprijatelj broj jedan

I pored svih pomenutih nevolja u redovima Lejkersa, utisak je da se možda i glavni razlog za njihova loša krije u povredama.

Lejkersi ni prošle sezone nisu imali sreće kada su u pitanju što sitne, što krupnije povrede, ali utisak je da je ove sezone to još gore.

Povređuju se i stari, ali i mladi, povređuju se igrači na svim pozicijama, u svim situacijama, pa trener Frenk Vogel nije ni mogao da uigra ekipu, pošto svaku utakmicu, ali i poluvreme, mora da započinje sa različitim igračima.

Lebron Džejms propustio je 50 odsto dosadašnjih utakmica, dok Kendrik Nan i Trevor Ariza još uvek nisu upisali debitantski nastup ove sezone. 

Zbog nekoliko povreda, duže od bar dve utakmice morali su da pauziraju: Dejvis, Rondo, Hauard, Elington, Horton-Taker, Monk, Rivs, Bejzmor...

Relativno je rano pričati o ambicijama i uspehu Lejkersa ove sezone, ali ovaj tim dosta podseća na onaj Klivlendov iz 2018. godine.

Naravno, ne po tome što može da dođe do NBA finala, već po tome što bi poslednjeg dana trejd prelaznog roka, vrlo lako mogli da vidimo totalnu rekonstrukciju i Lebronov rastanak sa prijateljima (tada sa Vejdom i Tomasom, sada sa verovatno Vestbrukom)

Mali je uzorak utakmica da bi se pravile veće prognoze, ali da Lejkersi ne deluju kao konkurent, ne za šampionski prsten, već za bilo šta dalje od prve runde plej-ofa, to postaje sve očiglednije.

Ipak, vreme i rad su pred njima, a ostaje da vidimo u kakvom rosteru i raspoloženju će ova ekipa dočekati kraj sezone.