Najbolji zasluženo na fajnal-foru Evrolige, CSKA prvi među jednakima

Verovatno najkvalitetnije i najneizvesnije takmičenje u Evroligi u poslednje dve decenije bliži se kraju – poznati su svi učesnici završnog tunrira u Kelnu.

Četiri ekipe koje su pokazale najviše ove sezone, koje su u ligaškom delu takmičenja zauzele prva četiri mesta, boriće se za titulu šampiona Evrope, koja je prošle godine, zbog poznate situacije sa pandemijom koronavirusa, ostala bez vlasnika.

Takmičenje u Evroligi, bez obzira na sve probleme sa kojima se susrelo, pokazalo je zavidan kvalitet košarke, a neizvesnost i drama nisu izostali u velikom broju mečeva ove sezone.

Utisak je da su svoje mesto na fajnal-foru, koje će od 28. do 30. maja održati u Kelnu bez prisustva publike, našle četiri najbolje evropske ekipe, među kojima je CSKA blagi favorit za osvajanje titule šampiona Evrope.

CSKA prvi favorit za osvajanje titule, Efes željan osvete

Prvi tim koji je zaslužio učešće na završnom tunriru je CSKA. "Armejci" su sa 3:0 u četvrtfinalnoj seriji "počistili" Fenerbahče i zaslužili da 17. put učestvuju na fajnal-foru u 21. veku, a ukupno 20. put su se našli među četiri najbolje ekipe Starog kontinenta.

Timski duh Dimitrisa Itudisa nije uspeo da poremeti ni rastanak sa najboljim igračem Majkom Džejmsom, koji je prvo suspendovan zbog nediscipline, a onda poslat u NBA ligu, u ekipu Bruklina.

Ekipa grčkog trenera takoreći brani trofej osvojen 2019. godine, osmi u bogatoj istoriji kluba, kada su u finalu u Vitoriji bili bolji od turskog Efesa.

A upravo će Efes biti protivnik ruskom timu u borbi za finale. Efes koji je prošle sezone dominirao i smatra se najvećim gubitnikom korona pandemije.

Tim iz Istanbula željan je osvete za poraz od CSKA u finalu pre dve godine, kada su bili na pragu da ostvare najveći uspeh u klupskoj istoriji, a najveći deo ekipe ostao je nepromenjen, što nije čest slučaj u modernoj evropskoj klupskoj košarci.

Ekipa koju sa klupe predvodi Ergin Ataman, a na terenu srpski reprezentativac Vasilije Micić, imala je tešku četvrtfinalnu seriju sa Realom, ali je na kraju presudila prednost domaćeg terena, pa su "pivari" slavili sa 3:2.

Barsa protiv Olimpije, duel najskuplje i najstarije ekipe

Isti rezultat bio je i u seriji između Barselone i Zenita. Katalonci su bili apsolutni favoriti u duelu sa ruskim timom, ali su morali da odigraju pet napornih mečeva, kako bi eliminisali ekipu Ćavija Paskvala.

Barsa je ekipa koja je najviše uložila u tim u poslenjih nekoliko godina, a sa mladim trenerom gladnim pobeda i trofeja Šarunasom Jasikevičijusom imala je najbolji skor u ligaškom delu takmičenja.

Ekipu je nedavno pojačao i preiskusni Pau Gasol, koji može biti ključni faktor u pohodu na titulu šampiona Evrope, koju Barsa čeka još od 2010. godine.

Protivnik Barsi u polufinalu biće Olimpija iz Milana, peti italijanski tim koji će se u ovom veku boriti na završnom turniru. Armanijevi "Manekeni" sastavili su izuzetno iskusnu ekipu (čak deset igrača u rosteru starijih od 30 godina), koju sa klupe predvodi jedan od najboljih evropskih trenera svih vremena Etore Mesina.

I Olimpija se mučila u četvrtfinalu, posle pet mečeva eliminisala je Bajern, a čini se da su Bavarci priliku za iznenađenje propustili u prvom meču serije, kada su dozvolili protivniku da se vrati iz minusa od 19 poena.

Tim iz Milana ima bogatu istoriju – tri puta su osvajali titulu šampiona Evrope (poslednji put daleke 1988. godine), a ovo će im biti četvrto učešće na završnim turnirima, prvo još od 1992. kada ih je u polufinalu zaustavio beogradski Partizan.

Real i Fener imaju za čim da žale, grčke ekipe daleko od vrha

Nekoliko redova zaslužili su i oni koji se nisu našli na završnom turniru, a nekoliko je ekipa koji su tradicionalno bili viđeni u samoj završnici.

Real je ovoga puta ostao u četvrtfinalu, protiv Efesa se jednostavno nije moglo više. Ekipa je izgubila nekoliko važnih šrafova, pre svega Fakunda Kampaca, dok su Serhio Ljulj i Rudi Fernandez, iako velika imena evropske košarke, bliži završetku karijera nego zvezdanim trenucima.

Velike promene pretrpela je i ekipa Fenerbahčea. Željka Obradovića zamenio je selektor srpke reprezentacije Igor Kokoškov, koji je u jednom delu sezone bio nepobediv. Ipak, česte povrede glavnih igrača tokom sezone, a naročito u četvrtfinalnoj seriji, bile su nesrećna okolnost, pa tim iz Istanbula mora da se zadovolji plasmanom među osam najboljih ekipa na kontinentu.

Makabi već godinama pokušava da se vrati u sam vrh evropske košarke, ali mu to ne dozvoljavaju česte promene trenera, ali i neadekvatna pojačanja u likovima brojnih američkih košarkaša.

Grčki timovi su u poslednje dve decenije bili gotovo redovni učesnici završnih turnira, ali smanjena ulaganja u roster dali su rezultate, nažalost po grčku košarku – negativne.

Srbiju i region još jednom je predstavljala Crvena zvezda. Uprkos dovođenju nekoliko zaista zvučnih imena, ali i angažovanju Saše Obradovića za trenera, crveno-beli su završili daleko od plej-ofa, ali su se uglavnom ravnopravno nosili sa najboljim evropskim ekipma.

U toku sezone, na Obradovićevo mesto došao je Dejan Radonjić, ali više od pretposlednjeg mesta na tabeli ligaškog dela takmičenja nije se moglo.