Neobični slučaj KK Partizan – od euforije do agonije za samo godinu dana

Šok terapija u vidu promene trenera pred najvažniju utakmicu u sezoni nije uspela. Partizan je poražen od Metropolitansa, čime je eliminisan iz Evrokupa, a tako je propala poslednja nada da će beogradski velikan dogodine ostvariti dugogodišnji san i zaigrati u Evroligi.

Partizanova sezona je katastrofalna. A kada je to jasno već u martu mesecu, pre konačnih borbi u dva takmičenja koja, bar na papiru, mogu doneti ulaznicu za elitu, jasno je da u klubu iz Humske mnogo toga ne funkcioniše.

U martu prošle godine, u trenutku izbijanja pandemije koronavirusa, crno-beli su bili na putu da povrate stari sjaj. Pod vođstvom Andree Trinkijerija osvojeni su ABA Superkup i Kup Radivoja Koraća, ekipa je obezbedila prvo mesto pred plej-of ABA lige, a u Evrokupu crno-beli su imali najbolji skor pred četvrtfinale, čime je obezbeđena prednost domaćeg terena do kraja takmičenja.

Velika armija navijača uživala je u partijama koje su crno-beli pružali na svim frontovima, što je rasplamsalo nadu da će se Partizan vratiti tamo gde zaslužuje renomeom i tradicijom – među najbolje ekipe Starog kontinenta.

Promena trenera kao ekspres rešenje

Godinu dana kasnije, međutim, situacija je izvrnuta naglavačke. Nije odbranjen trofej u Kupu, rezultati u regionalnoj ligi su blago rečeno nedostojni imena Partizana, dok je poslednji ekser u sanduk zakucao francuski Metropolitans u Evrokupu.

Čak dve promene trenera u samo nekoliko meseci nisu urodile plodom. Sezonu je na klupi započeo Vlado Šćepanović, kojem je zamereno da nema dovoljno iskustva i harizme, pa je na njegovo mesto doveden Sašo Filipovski.

Simpatični Slovenac uspeo je da ekipu dovede do top 16 faze Evrokupa, ali su počeli da se nižu problemi i porazi u regionalnom takmičenju. Čak šest uzastopnih utakmica na Jadranu crno-beli su izgubili, što je učinilo su da plej-of ABA lige bude misaona imenica.

Sve karte bačene su na Evrokup.

A onda se uprava odlučila na jedan hrabar i, ispostaviće se, pogrešan korak. Samo dva dana pred odlučujuću utakmicu sa francuskom ekipom, Sašo Filipovski i Partizan sporazumno su raskinuli saradnju.

Brigu o timu preuzeo je Aleksandar Matović, čovek koji je u klubu od 2017. godine, a već je u nekoliko navrata vodio utakmice prvog tima. Međutim, novi poraz vratio je crno-bele u realnost i pokazao im je da niti poseduju kvalitet, niti srce za odigravanje velikih mečeva, bez obzira na to ko je protivnik.

Otežavajuće okolnosti jesu bile što je Partizan najvažniju utakmicu sezone kao domaćin igrao u ljubljanskim "Stožicama", što su crno-beli imali pritisak imperativa pobede, kao i odsustvo dvojice centara, Mike i Mozlija.

Ipak, čini se da sve te prepreke ne bi trebalo da budu neprelazne za tim koji je pre sezone ciljao samu završnicu Evrokupa. Krivica svakao ne bi smela da bude ni na Matoviću, koji nije imao dovoljano vremena da prenese igračima svoje viđenje košarke.

Ako se zna da je Partizan većinu utakmica ove sezone gubio u tesnim završnicama, na jednu loptu, neretko i u produžecima, dolazi se to pitanja da li je i koliko fizička sprema uticala na veliki broj poraza.

Nedostatak samopouzdanja i "strah od pobede", s druge strane, ne dovode se u pitanje.

Šta i kako dalje

Poraz od Bulonja praktično je okončao sezonu crno-belim košarkašima. Istina, takmičenje u Košarkaškoj ligi Srbije nije još ni počelo, ali, ruku na srce, ono je više revijalnog tipa i služi za popunjavanje statističkih stubaca i stranica Vikipedija, nego što ima praktičan značaj za nvodeće srpske klubove.

Dakle, pravi je momenat da se crno-beli oslone na mlade snage koje su u pojedinim mečevima samo nagovestile kakvim talentom raspolažu.

Na Matoviću je da pruži priliku i baci u vatru Partizanove klince, koji bi do kraja sezone, naročito pošto će igrati bez obaveze stvaranja dobrih rezultata, morali da pokažu da zaslužuju crno-beli dres i da u godinama koje dolaze mogu biti kostur tima.

Američki košarkaši jesu neizbežna realnost srpske, ali i evropske košarke, ali oni moraju biti potpora domaćim igračima, pošto se od stranaca, čast izuzecima, ne može očekivati da shvate koliko svaka pobeda u Evropi, ali i na Jadranu, znači navijačima.

Matović će ostati na klupi do kraja sezone, pa će i on imati priliku, bez prevelikog pritiska, da pokaže da crno-beli nemaju potrebu da lutaju po svetu u potrazi za trenerom, već da pravog stratega već imaju u svojim redovima.

Moral sigurno nije na najvišem nivou, ali život ide dalje. Najgore što bi crno-beli u ovom trenutku mogli da urade jeste da žale za propuštenim prilikama. Naprotiv, trebalo bi da iskoriste ostatak sezone da se što bolje uigraju, da se tim podmladi i napravi dobra baza za predstojeće sezone.

Iako tako nije izgledalo prošlog marta, Partizan će ponovo morati da krene od nule. Plasman u Evroligu ostaje zacrtani cilj, iako će ga iz godine u godinu biti sve teže ostvariti.

Predaja nije opcija.