Denver u potrazi za ”trećim čovekom”

Plej-of odseja Nagetsa je ove godine kao kakva mačka - ima više života. Trenutno živi svoj sedmi. 

Možda ova analogija nije najsrećnija, ali bi trebalo da pomogne u shvatanju onoga što gledamo u, po mnogo čemu, nekarakterističnoj NBA postsezoni.

Naime, tim iz Kolorada se u plej-ofu čak šest puta suočavao sa "gubitkom života", odnosno sa eliminacijom. I svih šest puta je pronašao način da nastavi da živi.

Prvo je "grumenje" nadoknadilo 1-3 protiv Jute, a onda to isto ponovilo protiv favorizovanih i u finalu Zapada već viđenih Klipersa. Dva puta zaredom u seriji na četiri pobede to nikada niko nije uspeo u istoriji.

Pobedili su oni tom prilikom ne samo rivale na terenu, već i kvote kladionica širom sveta i predviđanja američkih sportskih stručnjaka i analitačara (niko od uglednih novinara velike sportske medijske grupacije ESPN nije pogodio ishod i pobednika te serije).

Najzaslužniji za ove prave sportske podvige su bez sumnje Nikola Jokić i Džamal Mari, dve (super)zvezde fanšize iz grada koji se nalazi na milju iznad nivoa mora (The Mile High City).

(O tome koja je razlika u "zvezdanosti" ove dvojice nekom drugom prilikom)

Prvi čovek

Elem, o Nikoli Jokiću se piše i priča gotovo svakog dana. Sa razlogom.

Najviše u srpskim i denverskim, ali sve više i u američkim nacionalnim i svetskim medijima.

I o njemu se manje-više sve zna.

Gde je počeo, kakav je nekada bio, kako je do NBA lige stigao, ko o njemu brine, šta ga ispunjava van parketa i šta ga razlikuje od ostalih velikana lige i igre.

Zna se da su mu brojke fenomenalne (20 poena, 10 skokova i 7 asistencija u regularnoj, zbog koronavirusa prekinutoj sezoni), te još izraženije u plej-ofu: 25.5. poena, 10.2 skoka i 5.9 asistencija, uz gomilu presudnih (clutch) poteza (najsvežiji primer 11 vezanih poena u završnici drugog meča protiv Lejkersa, koji bi i odlučili pobednika da nije bilo "tandema" Dejvis-Plamli).

Zna se i da je potpuno atipičan, da je najbolji dodavač među velikim igračima i praktično osnovni organizator igre Denvera (da, ovde ide ona već toliko puta ponovljena "plejmejker zarobljen u telu centra").

Drugi čovek

I Džamal Mari je pobedio prognoze, ali i kritičare. Tačnije, razuverio ih.

Dokazao je, pogotovo u seriji protiv Džeza, da jeste zvezda, da jeste sposoban da pravi razliku, i da jeste "klač", odnosno da ume da se pojavi i rešava stvari u korist svog tima onda kada se utakmica lomi, tj. odlučuje njen ishod.

Ne baš kao Jokić, ali jeste.

Kao dokaz prilažemo sledeće brojke Marija: Dva puta 50 i jednom 42 protiv Jute, te 40 (ne)moćnim Klipersima u odličujućoj sedmoj utakmici. Naravno, reč je o ubačenim poenima. Dodatak je i prekopolovičan procenat u šutu za tri u plej-ofu!

Uverio je dakle Mari i javnost, ali i rukovodstvo Nagetsa da mogu da računaju na njega i da je legitimni saradnik Jokiću na projektu zvanom "osvajanja prstena".

Jokić, Mari i Nagetsi trenutno vode "rat" sa Lejkersima, i na putu su da sebe stave i "komfornu zonu", odnosno da dođu ponovo na rub eliminacije, pa onda da se igra...

Trenutno gube 2-1, i to posle izuzetno bolnog finiša druge utakmice, koju je na stranu Lejkersa preveo Dejvis trojkom u bukvalno poslednjoj sekundi.

Čini se da su, već silno energetski i emotivno ispražnjeni Nagetsi, u veoma teškoj poziciji. Možda i težoj od "standardnih" 1-3.

Iako se, šire gledano, nalaze nadomak velikog finala, za ulazak u tu poslednju arenu im evidentno treba i "treći čovek". Tačnije rečeno treća (super)zvezda.

Ko bi mogao da bude ”treći čovek”? 

Neko ko će biti opcija u napadu kada centralna osovina Denverove igre, a to je bez ikakve dileme "pik en rol" Jokića i Marija zakaže, ili se uspori. Ili potpuno zaustavi delanjem rivala.

Taj ugovor i to mesto trenutno "troši" Pol Milsap, koji će ove sezone inkasirati oko 30 miliona dolara.

Mnogo je to para za nekog ko de fakto nije opcija u napadu, već svoj doprinos daje pre svega u skoku i tzv. "veteranskim prisustvom".

Da se razumemo, i to prisustvo "matorca" je mnogo bitno. I nepohodno ipak mladoj ekipi Denvera, ali za mnogo, mnogo manje novaca...

Denver je ove sezone u plej-ofu u najveće probleme dolazio upravo zbog toga. Mada nipošto ne smemo zanemariti i timsku odbranu, koja pokazuje ozbiljne manjkavosti i sa kojom se prosto ne može ići do samog kraja.

Primer mladog Majkla Portera džuniora je odličan za prikaz oba postulata.

On nije, mada bi mogao da postane, prava treća opcija koja je ovom timu neophodna.

Ovaj momak meke ruke u plej-ofu doprinosi sa prosečno 11.5 poena i sedam uhvaćenih lopti. Ali, "doprinosi" i da sa njim odbrana tima neretko "ispadne", ili jednostvano izgleda kao da ne postoji.

Njegova defanziva je, bez preterivanja, kriminalna. I vrlo često nedopustiva.

To se nije toliko primećivalo u regularnoj sezoni, kada je odbrana poslovično nešto opuštenije prirode. Ali se sada ne može sakriti.

A kada se na to sve dodao "luda glava", kojoj u ruki sezoni nije jasno zašto pored igrača kalibra Jokića i Marija ne dobija više lopti u napadu, jasno je da je pred celom organizacijom tima iz "Pepsi centra" dug put pretvaranja kamena u dijamant.

Ono što će front-ofis Denvera ovoga leta morati da odluči je to da li želi da sa Porterom pokuša da popuni tu rupu trećeg šrafa, ili će taj deo potražiti na tržištu a mladog krilnog šutera forsirati na mestu igrača uloge, koji će igri doprinositi pre svega pogađanjem šuteva spolja, nešto poput Reja Alena svojevremeno.

Mada, neki će reći da su ovde nezasluženo izostavljena imena Džeremija Grenta, Gerija Herisa, Vila Bartona, Monteja Morisa... Odgovor na to je ipak NE, jer oni prosto nemaju kapacitet za puno više od ovoga što trenutno igraju i daju. 

Ima li šta na tržištu? 

Džimi Batler bi recimo bio idealan za Nagetse, jer bi doneo obe neophodne stvari - i čvrstinu u odbrani i dobra rešenja u napadu.

Ali, njegove partije kao i igra Majamija u ovom plej-ofu zaključaće ga u "vrelini" na duži vremenski period, možda i do kraja karijere.

Kako opcija koja bi takođe donela sve što fali nameće se i Kris Pol, koji iako pod ugovorom sa Oklahomom verovatno menja tim, naravno kroz trejd.

Doneo bi ”Si-Pi 3” pored igre u oba pravca i veteransko-mentorski doprinos, već obeležen gore kao potreban, ako ne i neophodan.

Ne treba ovde zanemariti i komentar Nikole Jokića tokom ovogodišnjeg Ol-Star vikenda u Čikagu, kada je o Polu govorio u superlativima, rekavši da nije video ikog ko toliko ”živi” košarku, i sa takvom staršću je promatra. 

Od realnijih opcija tu je Demar Derozan, koji ima i ol-star sezone iza sebe, a koji bi igru Nagetsa osim iskustvom i dobrom defanzivom mogao da nadogradi šutem sa poludistance, koji je bez dileme u današnjoj NBA ligi u izumiranju.

U tom smislu, Nagetsi, koji su trenutno vrlo solidan trojkaši sastav, dobili bi i drugo i drugačije oružije u ofanzivi.

Od sve trojice pomenutih, on je i najdohvatljiviji, s obzirom da mu je istekao ugovor sa San Antonijom i slobodan je u izboru tima.

Iako je potraga za "trećim čovekom" tek u povoju, i trenutno u zapećku spektakularne plej-of kampanje, možda će predstojeća treća utakmica finala Zapada biti katalizator za poteze tima Stenovitih planina. Ili će rezultat treće ovogodišnje serije doigravanja u kojoj Nagetsi učestvuju biti istorijski i treći nastup u konferencijskom finalu konačno doneti ovoj franšizi i prvi nastup u velikom NBA finalu?

Trojka je kažu srećan, taličan broj. Možda je uskoro ubaci Jokić ili Mari, ili pak asistencijom to ostave predsedniku košarkaših operacija Timu Koneliju. A on je, uz pomoć saradnika, znao da pogodi i sa 41. pika...

Marko LjUBOMIROVIĆ (LjubomirovicM)