Podbacili na Mundobasketu, sjajni u svojim NBA timovima

Janis Adetokumbo, Nikola Jokić, Pati Mils i Danilo Galinari samo su neki od neameričkih igrača koji nisu uspeli da donesu svetsku medalju svojim reprezentacijama, dok timovi u Americi umnogome zavise od njihovih učinaka na terenu.

Svetsko košarkaško prvenstvo odigrano prošlog leta već se polako zaboravlja. Ušli smo u olimpijsku godinu i sve oči uprte su u Tokio, ali i predolimpijske kvalifikacije koje će zaključiti spisak učesnika na najvažnijoj sportskoj smotri.

Bez obzira na neuspeh u Kini, kada je zauzela tek sedmo mesto, selekcija SAD će na olimpijskom turniru biti prvi favorit za osvajanje zlatne medalje. Na raspolaganju selektoru Popoviču biće najveće zvezde NBA lige, za koje mnogi smataju da su nepobedivi na terenu.

Analizirajući tekuću NBA sezonu i igrače koji su branili boje Amerike na Mundobasketu, dolazimo do zanimljivog zaključka – nisu oni bili baš toliko oslabljeni u Kini.

Gde su i šta rade Ameri iz Kine

Činjenica je da je Popoviču pred Svetski kup više od 15 igrača otkazalo "poslušnost", odnosno odustali su od takmičenja iz različitih razloga.

Neki su se odmarali od iscrpljujuće klupske sezone, neki su imali zakazane vankošarkaške višemilionske aktivnosti, dok je većina morala da se zahvali na pozivu selektora zbog povreda ili predostrožnosti kako ne bi došlo do istih.

Ipak, ekipa koja je doputovala u Kinu i na kraju zauzela za Amerikance razočaravajuće sedmo mesto, može da se podiči sjajnim sezonama u klubovima, naročito Bostonu i Milvokiju.

Čak četvorica košarkaša Seltiksa iz prve postave igrali su u Kini. Kemba Voker, Džejson Tejtum, Markus Smart i Džejlen Braun su fantastični igrači, a njihov tim ove sezone zauzima visoku treću poziciju na tabeli Istočne konferencije, ukupno četvrtu u kompletnoj NBA ligi.

Boston je nedavno izgubio meč od vodeće ekipe Zapada El-Ej Lejkersa, zahvaljujući sudijskoj nepravdi, a da li mislite da bilo koja reprezentacija, pa čak i srpska, ima ikakve šanse protiv "Kralja" i "Obrve"?

Najbolji skor u takmičenju ove sezone ima Milvoki, samo osam poraza, a dva igrača Baksa, Kris Midlton i Bruk Lopez, bili su u sastavu američke reprezentacije.

Ako se tome dodaju Donovan Mičel, jedan od najtalentovanijih mladih zvezda u ligi, Džo Heris, pobednik prošlogodišnjeg takmičenja u brzom šutiranju trojki na Ol-staru, kao i Harison Barns, jedan od najškolovanijih američkih košarkaša i osvajač zlata u Riju, jasno je da su Ameri u Kini bili daleko od autsajdera.

Ostatak tima činili su Derik Vajt, Popovičev specijalista iz San Antonija, kao i centri Majks Plamli, osvajač zlata na prethodnom Svetskom kupu, i Majls Tarner, jedan od najboljih defanzivaca lige.

Leto nije za košarku, već za odmor

Šta se onda u Kini zapravo desilo "Drim timu", ako nije bogohuljenje nazvati ga tako?

Odavno je poznato da Amerikanci ne cene svetska prvenstva koliko i Olimpijske igre, samim tim im ne pridaju dovoljno pažnje. To je jedan od glavnih razloga otkaza velikog broja zvezda, kao i nešto opuštenijeg pristupa pripremama nacionalnog tima.

Drugo, NBA igrači nisu navikli na velike fizičke napore u julu i avgustu, a naročito ne na takmičarski ritam. Leto generalno služi za odmor, saniranje sitnijih ili krupnijih povreda i održavanje forme kroz individualni rad.

Još jedan bitan faktor je i stav Amerikanaca da su najbolji na svetu. Šampion NBA lige nosi titulu klupskog šampiona sveta, ostala takmičenja praktično se i ne priznaju, pa taj osećaj dominacije može biti značajno poljuljan ukoliko se naiđe na raspoloženog protivnika.

To se Popovičevoj ekipi desilo već u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, kada su Francuzi odigrali taktički savršen meč i eliminisali Amerikance iz borbe za najviši plasman.

Međutim, kao i svaka priča, i ova ima dve strane medalje.

Igrači koji nastupaju u NBA ligi zaista generalno jesu bolji od onih iz ostatka sveta. Košarkaško umeće ne dovodi se u pitanje, pa su "legionari" dominantni, naročito kada je fizička priprema u pitanju.

Između lične koristi i reprezentativnog uspeha

Za razliku od Amerikanaca, upravo su NBA košarkaši bili oni koji su svojim reprezentacijama doneli medalje u Kini.

Špance su do drugog svetskog zlata predvodili Mark Gasol (Toronto) i Riki Rubio (Juta/Finiks), Francuzi su na krilima Rudija Gobera (Juta) i Evana Furnijea (Orlando) prvo eliminisali SAD, a onda stigli i do bronze, dok je Australiji medalja izmakla, uprkos sjajnim partijama Patija Milsa (San Antonio), Džoa Inglsa (Juta) i Arona Bejnsa (Boston/Finiks).

Izuzetak koji potvrđuje pravilo je selekcija Argentine, najveće iznenađenje turnira, pošto je do svetskog srebra stigla bez NBA igrača u ekipi, oslanjajući se na iskustvo Luisa Skole (nekadašnjeg člana Hjustona), lucidnosti Fakunda Kampaca i snazi Gabrijela Deka.

Potpuno su podbacili oni od kojih se mnogo očekivalo – Janis Adetokumbo (Milvoki), zvanično najbolji igrač NBA lige prošle godine, nije uspeo da Grčku dovede ni do četvrtfinala, dok Turci, koji su umalo naneli prvi poraz Amerikancima, predvođeni Čedijem Osmanom (Klivlend), Ersanom Iljasovom (Milvoki) i Furkanom Korkmazom (Filadelfija) nisu prošli prvu fazu takmičenja.

Slična situacija bila je i sa Nemačkom, za koju su nastupali Denis Šreder (Oklahoma Siti), Danijel Tajs (Boston) i Maks Kleber (Dalas), Italijom koju su predvodili Marko Belineli (San Antonio) i Danilo Galinari (Klipersi/Oklahoma Siti), Litvanijom sa Valančijunasom (Memfis), ali i sa selekcijom Srbije, koja je u Kini nastupila sa pet NBA igrača.

Nikola Jokić (Denver) i Nemanja Bjelica (Sakramento) bili su daleko ispod svog nivoa, a izgledalo je kao da su na Svetski kup stigli nedovoljno fizički pripremljeni.

Marko Gudurić je pred šampionat postao član Memfisa i nije imao priliku da stekne iskustvo igranja u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, a na Mundobasketu pružio je partije ispod očekivanog nivoa.

Bogdan Bogdanović (Sakramento), s druge strane, bio je predvodnik Saletovih "orlova" i na kraju zaslužio titulu najboljeg strelca šampionata, dok je Bobi Marjanović (Dalas) pružio premalo za igrača njegovog iskustva, ali i fizičkih karakteristika. 

Olimpijske igre nova prilika za dokazivanje najboljih

Imati NBA igrače u svom sastavu svakako je velika prednost i kvalitet, ali ne donosi uspeh samo po sebi. Za ovajanje medalja, a posebno trofeja na velikom takmičenju kakvo je Svetsko prvenstvo, mnogo su značajniji dobra fizička priprema, uklapanje sa ekipom i selektorovim zamislima, kao i psihička fokusiranost na sam turnir.

Pojedini od navedenih elemenata nedostajali su srpskoj košarkaškoj ekipi, ali i nekim drugim, da dođu do vrha, iako su pred šampionat u Kini svrstavani u najuži krug favorita.

Novu priliku da "orlovi" zablistaju na velikom takmičenju imaće već ovog leta u Tokiju. Naravno, ukoliko prethodno uspešno prebrode kvalifikacioni turnir u Beogradu.

Čini se da će konkurencija u Zemlji izlazećeg sunca biti najjača u istoriji košarke. Taman, motiv više da sa novim selektorom Srbija zablista i pokaže da je s pravom zovu Zemljom košarke.

A Amerikanci neka brinu svoje brige.