Da, nažalost, istina je – poludistanca je mrtva!

Glavna NBA debata našeg doba je ona o tome ko je najveći igrač svih vremena (eng. GOAT – Greatest of All Time), u kojoj se u poslednje vreme ljudi odlučuju između Majkla Džordana i Lebrona Džejmsa. Međutim, ovoga puta nećemo otvarati tu Pandorinu kutiju argumenata, već ćemo se baviti igrom u dve epohe – onom sa početka ovog milenijuma i ovom sada koju gledamo i živimo, a to je dominacija šuta za tri poena u odnosu na dugo vremena neprikosnovenu poludistancu.

Oni koju na košarku gledaju samo kao na vid zabave možda razliku nisu ni premetili, ali ona je baš, baš velika.

O čemu se zapravo radi?

Početkom veka i milenijuma, odnosno početkom 2000-ih, u NBA ligi postojala je "institucija" poludistance, odnosno šuteva sa dela terena koji su unutar linije za tri poena, ali van reketa.

Oni su uz realizacijom pod košem bili najveći izvor poena, dok je trojka bila tercijarni sektor.

U takvoj konstelaciji snaga među vrstama šuta, možemo posmatrati uspon i razvoj Karmela Entonija, koji se od dolasaka u ligu posle čuvenog drafta 2003. godine (izabran kao treći iza Lebrona i našeg Darka Miličića) profilisao kao odličan "mid-range" šuter, odnosno poenter sa poludistance.

Takva igra istina nije mu donela timske uspehe, ali jeste mesto u najboljem timu rukija, odnosno debitanata 2004. godine, a devet godina kasnije i titulu najboljeg strelca lige (2013), kada je nosio dres Njujorka.

A onda negde u to vreme kreće veliki uspon "run and gun" košarke, koju je bolje od Dantojevog Finiksa sa sredine prve decenije XXI veka bolje implementirao Golden stejt sredinom druge.

Pored te promene i nametanja takvog stila igre kao poželjnog, ali i dominantnog, Stef Kari i Klej Tompson su šut za tri poena doveli gotovo do savršenstva.

Naravno, tu se mora spomenuti i Džejms Harden, koji recimo ove sezone ima nestvarnih 13,6 pokušaja iza linije od sedam metara (!), a pogađa 5,3.

U poređenju sa najboljim šuterom sa distance sa početka milenijuma Rejom Alenom, to je gotovo duplo više (7,7 pokušaja i 3,3 pogotka u sezoni 2001/02).

Centar je sada nešto drugo 

Promena igre i važnost šuta za tri poena odražava se i na visoke igrače, kojima više nije dovoljna leđna tehnika i zaštita obruča da bi se smatrali elitnim, ili uopšte korisnim.

Majk Meloun, potencijalni novi član stručnog štaba reprezentacije Srbije, nedavno je izjavio da je Nikola Jokić gotovo neodbranjiv kada pored svega što radi pogađa i trojke.

Dobar primer promene igara visokih je i centar Milvokija Bruk Lopez, koji je ove sezone gotovo izbacio uz upotrebe svoju i te kako dobru igru pod košem, i često "visi" na vrhu kapice i odatle traži svoje poene, dok centar Lejkersa Dvajt Hauard, koji je takođe posmatran kao sila pod košem zbog svoje konstitucije, ove sezone sa Lejkersima na skoro 60 odsto uspešnosti u šutu sa distance.

Taj trend je loše uticao i na karijeru "junaka" iz prvog dela teksta, Karmela Entonija. On je nakon raskida saradnje sa Hjustonom i prethodno ne baš dobre epizode u Oklahomi, ravno godinu dana bio bez angažmana u NBA.

Na posletku, uzeli su ga Trejlblejzersi iz Portlanda. Možda i zbog "apdejta" koji je tokom pauze Melo uradio.

Naime, na pitanje američkih kolega na čemu je najviše radio tokom prinudnog odmora, bivši student univeriteta Sirakjuz je odigovorio: "Na šutu za tri poena" i tako indirektno rekao jednu veliku NBA istinu današnjice: Poludistanca je mrtva.

Mada se sa tim ne bi složio njegov saigrač iz Portlanda Si Džej Mekalum. A verovatno ni saigrač iz reprezentacije Demar Derozan, koji se smatraju za "poslednje Mohikance" primarne upotrebe šuteva sa poludistance u "novoj" NBA ligi.

Marko LjUBOMIROVIĆ (LjubomirovicM)

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 18. jan 2020, 17:48) - Dule [neregistrovani]

Preblizu

Ono što je nekad bilo predaleko sada je preblizu.Linija sa 3 poena će ići bar 75 cm dalje.

(petak, 17. jan 2020, 07:07) - Deka [neregistrovani]

Novi sport

odlicna analiza. Kada je Zvezda dovela Sagadina, pre 15ak godina, svi "strucnjaci" vecinom navijaci Partizana su njegov stil nazvali "divljackim". Ako se Hauard promenio, zasto srpska kosarka i dalje robuje napadu od 20 sekundi. Niti publika to zeli, niti donosi rezultate? To je kosarka proslog veka. Dobar sut otvara i prostor pod kosem za lagane poene. Ne treba zaboraviti ni mnogo vise uhvacenih lopti. Naprosto, snaga, izdrzljivost i sut.

(četvrtak, 16. jan 2020, 17:38) - anonymous [neregistrovani]

Odlika NBA košarke

Ukratko rečeno, nema više lepote igre, samo se igra na sigurno, na snagu i siguran šut. Imate li istu analizu i za Evropsku košarku ?