I bogati plaču...

Amerikanac azijskog porekla, koji je ime stekao sjajnim partijama u dresu Njujorka u februaru i martu 2012. godine, kada je trajao "Linsijaniti" (u prvih pet utakmica u kojima je bio starter postizao je u proseku 26,8 poena a Niksi su ostvarili svih pet pobeda), požalio se na svoju trenutnu "free agency" sudbinu.

On je tokom posete Tajvanu, koja ima humanitarni karakter, izjavio da je "dotakao dno".

"Postoji izreka koja kaže da jednom kada dotaknete dno, jedini mogući put je da krenete ka gore. Ali, čini mi se da ja idem sve dublje i dublje", rekao je Lin sa suzama u očima i dodao:

"Ovaj prelazani rok (free agency) je bio težak za mene, jer osećam da je NBA liga na neki način odustala od mene", poručio je Lin, koji je nedavno bio deo istorijskog puta Toronto reptorsa do prve NBA titule, a koji je nastupao još i za Hjuston, Lejkerse, Šarlot, Bruklin i Atlantu.

Ova njegova izjava i nastup izazvala je puno pažnje u javnosti i na društvenim mrežama, a oni koji su na nju reagovali podeljeni su u dve grupe - onu manju, koja se saoseća sa Linom i njegovim karijernim problemima, i onu znatno veću reklo bi se, koja osuđuje Lina zbog teatralnog nastupa.

I zaista, malo čudno zvuči da neko ko je dotakao najveću moguću popularnost, ko je bio zvezda megalopolisa kakav je Njujork, ko je u NBA karijeri zaradio 65 miliona dolara i ko "u džepu" ima diplomu prestižnog Harvarda (iz ekonomije), može da se svrsta na dno i na društvenu marginu.

Dodajmo i to da Lin ima ponude sve moćnijih kineskih košarkaških klubova, kao i da bi ga u svojim redovima rado videli i u Moskvi (šampion Evrope CSKA je poslao višemilionsku ponudu). 

Ali, kako kaže još jedna poznata izreka - i bogati plaču.