Krešimir Ćosić, bejbisiter koji je promenio košarku

Pravo iz škole utrčao bih u kuhinju, žedan od nekoliko partija fudbala koje smo, po blatu, snegu, vrućini i gotovo neprestano igrali ispred zgrade. 

Otvorio bih frižider unapred se radujući ledenom soku, koji se, pouzdano sam znao, od prethodnog poslepodneva nalazio u pregradi u vratima.

Kao detetu sportiste, čaša mi nije bila preko potrebna, pa sam krenuo da zgrabim visoki pravougaoni tetrapak i nategnem bar pola tadašnje "fruktalove" verzija nečega što se danas zove prosto "đus".

Ali ćorak, pakovanje je bilo prazno i bilo je kristalno jasno da je navraćao Ćosa, koji je u to vreme služio vojsku u Sarajevu i sasvim prirodno, dobar deo vremena provodio kod nas u kući.

Incident sa sokom je jedino moje loše sećanje na Krešimira Ćosića, koga sam upoznao još nekoliko godina ranije, kada je kao najmlađi igrač u reprezentaciji imao jako odgovoran zadatak - morao je povremeno da čuva decu.

Bilo nas je, mislim, svega troje i nismo predstavljali neku preteranu pošast, osim što smo jednom prilikom, navodno, obrisali kredom ispisane rezultate nekim slovenačkim kuglašima, pa su nas pojurili po hotelu, besni zbog unepovrat uništene partije.

Do spasa nam je falilo dvadesetak metara, samo da se dohvatimo prvog od mnogih dvometraša za koje smo pouzdano znali da će, šta god da se desilo, uvek biti na našoj strani.

Suočenim sa paklenom odbranom, kuglašima je bes naglo splasnuo i posle par piva nesporazum je izglađen, a mi smo do kraja priprema smeli da se kuglamo kad god hoćemo. Pod uslovom da ne diramo sunđer i tablu.

Njegovi i saigrači i suigrači tvrde da je od prvog trenutka, kada se pojavio na terenu, bilo jasno da će biti veliki igrač, možda najveći u istoriji košarke na Balkanu.

Ili, kako je u to vreme bilo prosto neshvatljivo, uhvatio bi loptu pod svojim košem, povukao kontru i podelio pas bekovima koji su natrčavali sa krila.

Kontranapad je dobio još jednog igrača, a svaki tim za koji je nastupao od Zadra, Cibone, Olimpije, Bolonje i univerziteta Brigam Jang postajao bi, skoro istovremeno, veliki.

Bio je ključni igrač reprezentacije u osvajanju tri olimpijske medalje, zlatne i dve srebrne, po dve zlatne i srebrne medalje na svetskim prvenstvima, te čak sedam medalja sa prvenstava Evrope, od kojih su tri zlatne.

Revolucionaran u košarci, bio je inovator i u polju čuvanja dece.

U to vreme, prvoj polovini sedamdesetih, strašno su bili popularni plakari koji su sezali do plafona i imali dva nivoa, od kojih samo onaj gornji i manji ima ulogu u ovoj priči.

Ćosa bi otvorio vrata tog gornjeg dela i potrpao nas unutra. To nam je bilo strašno zabavno i ne sećam se bilo kakvog straha od toga, a posle su nas još mnogo puta trpali po plakarima, kad god bi poželeli malo mira.

Krešimir Ćosić se u Sarajevu obreo pod kontroverznim okolnostima, pošto su ga u vojsku poslali neki lokalni zadarski udbaši, viđeni aktivisti Subnora, ili kakve slične neispaljene granate iz Drugog svetskog rata, koji su ga iz nekog razloga optuživali da je američki špijun i šta sve već ne.

Najveći problem koji su tadašnji ideolozi imali sa Ćosićem ležao je u činjenici da je tokom studija u Juti, na univerzitetu Brigam Jang, prešao u mormone.

Bio je nepokolebljiv u promociji takvog učenja, da su nam se uveliko pošto je prekomandovan u Zagreb po policama vukle tri mormonske knjige.

Dve je, kasnije, sa engleskog preveo upravo Ćosić, ali nisu imale preteranog dejstva na sarajevsku ekipu, jer se, koliko se sećam, niko nije prebacio u mormone. Ćosu su, međutim, svi redom obožavali i čuvali, zavisno od generacije, kao sina ili brata.

Godinama posle, redovno sam dobijao sjajne majice univerziteta Brigam Jang.

Akter je orgomnog broja anegdota, a meni je oduvek bila najdraža ona kada je, obeđen da ga Ranko Žeravica nikada, nikada neće uvesti u igru, ispod trenerke obukao pidžamu. Rekao mi je jednom da je to bilo strašno zabavno sve do trenutka kada ga je Ranko pozvao da uđe u igru.

Direktno je uticao na razvoj sudijskih pištaljki

U finalu Olimpijskih igara u Montrealu 1976. godine, Krešimir Ćosić je prošao Adrijana Dentlija u desnu stranu, naskočio i razvukao mu lakat po celom licu pre nego što je šutnuo.

Amerikanci su bili besni što sudija nije svirao faul, a arbitar, Kanađanin Ron Fokskroft život je posvetio stvaranju pištaljke koja nikada neće zakazati.

Tvrdi da je kao sumanut duvao u pištaljku ne bi li odsvirao Ćosi faul u napadu, ali se kuglica zalepila, pa je nesrećni Kanađanin uzalud trošio dah.

Slična situacija, pričao je posle, dogodila mu se i u Brazilu, gde ga je publika umalo linčovala.

Odlučan da spreči da se takve stvari više ne događaju ni njemu ni ostalim sudijama izmislio je pištaljku bez kuglice i posle interesantnog raspleta, postao multimilioner.

Sjajnu karijeru napravio je i Adrijan Dentli, koji je diplomirao ekonomiju na zahtevnom univerzitetu Notr Dejm.

Na draftu su ga izabrali tadašnji Bafalo Brejvsi, a Dentli je proglašen za rukija godine. Bio je prvi najbolji novajlija u istoriji NBA lige koji je trejdovan.

Bafalo ga je poslao u Lejkerse, koji su ga prosledili u Jutu, da bi možda najbolje partije pružao u Detroitu i Dalasu.

Poslednjih 13 utakmica karijere odigrao je za Dalas Maverikse. Kao i Krešimir Ćosić član je košarkaške Kuće slavnih sa sjajnih 24,3 poena po utakmici tokom karijere.

Krešo je umro u maju 1995. godine, nekoliko meseci pre kraja rata, pa je odlazak na sahranu zahtevao ozbiljnu diplomatsku gimnastiku. Iz Beograda je stigla mala ekipa, uključujući mog oca i Dragana Kapičića, koju su pomoću filmskih trikova proveli do groblja Mirogoj.

broj komentara 7 pošalji komentar
(petak, 14. jun 2019, 19:54) - anonymous [neregistrovani]

Rade

Odlican tekst.Kao i uvek!

(sreda, 12. jun 2019, 13:29) - anonymous [neregistrovani]

@Potpisa ispod slika

На првој слици Праја (број 15 у Партизану) покушава да блокира Ћосића, на другој Ћосић управо избацио лопту на тренингу (не знам ко је поред њега) а на трећој покојни Маројевић.

(sreda, 12. jun 2019, 08:11) - Zoran [neregistrovani]

Zoran

Na poslednjoj je nedavno preminuli,bivsi reprezentativac Zoran Marojevic.

(sreda, 12. jun 2019, 02:19) - Срба [neregistrovani]

Није Брајам него Бригам

Име универзитета се на енглеском изговара Бригам, а не Брајам. Такође,на српском се не каже Нотр Дејм него Нотр Дам, и не изговара се Бафало него Буфало.И наравно, грешка која се толико одомaћила, да је ретко ко више уочава. Брејвси и Лејкерси треба да се на српском зову Брејви и Лејкери. Lakers су множина од Laker. Дакле, ЛеБрон Џејмс није Лејкерс него Лејкер, а множина од Лејкер су Лејкери, а не Лејкерси.

(utorak, 11. jun 2019, 19:43) - Rada [neregistrovani]

Potpisa ispod slika

nema pa Ćosića prepoznajem samo na prvoj slici. Ko je sve na druge dve slike?

(utorak, 11. jun 2019, 18:16) - Branko [neregistrovani]

Krešo u Ljubljani

Kako je 1976/77 bio igrač i trener Olimpije iz Ljubljane imao sam čast da te sezone sa njim treniram. Veliki stručnjak, veliki čovek, LJUDINA.

(utorak, 11. jun 2019, 17:53) - Примеро Гериљеро [neregistrovani]

Великан у сваком смислу

Ћосић је један од ријетких (са нагласком на ријетких) из "лијепе њихове" којем се ја дивим и кога поштујем и као спортисту и као личност. Био је велики кошаркаш и још већи ЧОВЈЕК. Ко зна да ли би Бодирога израстао у оно што је био да није било Ћосића. Као 16-огодишњака, препознавши у њемо огроман таленат, одвео га је у Задар. 91. почиње рат, извлачи Бодиогу из Задра, шаље га у Трст, у Стефанело и тренера моли и поручује: "Чувај ми овог малог."
Ако би се Ћосић морао описати са три ријечи, било би то: кошаркаш, визионар и прије свега човјек.