Zmaj koji se spasao popivši sok

Kada je sredinom marta izgubila direktni i odlučujući meč od slovenačkog rivala Krke i prvi put u istoriji ispala iz Jadranske lige koju je, između ostalih, i osnovala, bilo je je jasno da će Olimpija borbu za opstanak nastaviti drugim sredstvima.

Najlogičniji scenario bio je da se ABA liga proširi sa sadašnjih 12 na 14 klubova, te da Olimpija ostane a grčki Olimpijakos postane član takmičenja.

Međutim, na burnoj sednici Skupštine ABA j.t.d. lige nedavno održanoj u Banja Luci o tome se praktično nije ni raspravljalo. Bilo je većih problema i važnijih tema (dešavanja u finalnoj seriji i tražena i kasnije izvršena smena vodećih ljudi lige). Iako detljanih izveštaja i mišljenja o ideji proširenja lige nije bilo, ipak je, kako saznajemo, među aktuelnim prvoligašima preovladao stav da ovakav sistem ne treba menjati i da treba poštovati statut i nastaviti kontinutet lige u nepromenjenom formatu.

Izgledalo je tada za ”zmajeve” nema druge opcije do igranja u Čačku, Skoplju, Sarajevu, Splitu naredne sezone.

I onda - spas. Iz Zagreba. Cedevita, odnosno njen vlasnik, bogati Emil Tedeski, rešava da svoj ne mali finansijski kapital preseli malo zapadnije i da milione koje je godinama, moglo bi se reći uzalud, ulagao u klub iz Zagreba preusmeri u slovenačkog i jugoslovenskog velikana. 

Još jedan primer kako u životu nesreća i problemi spajaju ljude.

Nesreću je u taj odnos unela Olimpija, koja je i pored znatnih ulaganja protekle sezone blago rečeno podbacila. Sve što su mogli da izgube - izgubili su. Loša, i čini se bespotrebna kampanja u Fibinoj Ligi šampiona, već pomenuto ispadanje iz prve regionalne lige i na kraju poraz od Primorske u finalu šampionata Slovenije (radila je ”metla” - 3:0).

Probleme je imala Cedevita. Nakon lošeg starta sezone sa trenerom Sitom Alonsom, usledio je preporod pod trenerskom palicom Slavena Rimca, dobro izdanje u polufinalu ABA lige protiv Budućnosti, ali nakon toga i ubedljiv i prilično neočekivan poraz u finalu hrvatske lige protiv Cibone (0-4!). Uz te rezultatske, problemi su imali i funcionalno-statusni karakter. Naime, podrška grada Zagreba je potpuno izostala (novce nisu dobijali, a hale su morali da plaćaju skoro po ekonomskim cenama), a i publike je bilo sve manje i manje.

Ali, kao u matematici, minus i munus ovde su dali plus.

Olimpija je dobila novog partnera i moćnog sponzora i na volšeban način sačuvala prvoligaški status u ABA ligi, a ”izborila” je nastup u Evrokupu naredne sezone. Cedevita, odnosno Emil Tedeski je dobio priliku da vodi klub koji ima moderenu halu (Stožice) koju će praktično koristiti besplatno, dobio je klub koji ima značajnu podršku grada i sponzora (barata se cifrom od oko milion i po evra, veći deo daje kompanija Petrol), a dobio je i klub koji ima bogatu tradiciju i dobru navijačku bazu, i pored svega što smo viđali prethodnih godina u televizijskim prenosima iz Ljubljane. Čini se da je ovo klasična Win-Win situacija. Ali…

Ostaje tu i dalje puno otvorenih pitanja: Koliki će biti budžet novog tima? Kakav će biti sastav prvog tima i ko će ga činiti (da li će se spojiti igrači koji imaju važeće ugovore sa dva tima?) Ko će biti trener - aktuelni trener Cedevite Slaven Rimac, ili bivši trener Cedevite i trener koji je završio sezonu kao trener Olimpije Juri Zdovc? I poslednje, ali ne i najmanje bitno - hoće li ljubljanska publika prihvatiti i podržati novi klub, odnosno ”zmaja” u novom odelu? Jedna stvar je ipak poznata - Cedevita se ne povlači potpuno iz hrvatske košarke, već će tamo nastaviti da živi u vidu KK Cedevita Junior, tima koji će i dalje nastupati u Zagrebu i takmičiti se u ligama za mlađe kategorije Hrvatske.

Kako god bilo, zanimljivo će biti videti kako će ova fuzija funkcionisati u praksi. Podsetimo, nije ovo prvi primer fuzije na ovim košarkaškim prostorima. Partizan i Igokea su jedno vreme, počev od 2007. godine funkcionisanili kao jedan klub, kako je tada rekao tadašnji predsednik crno-belih Predrag Danilović. Crvena zvezda i FMP su se spojili i napravili jedan sistem, koji prilično uspešno funkcioniše od 2011. godine, a koji je podrazumevao UPPR i ustupanje imena, a oličenje svega bio je a i dalje je Nebojša Čović.

Međutim, nikada se do sada nisu nisu spajali klubovi iz dve nezavisne države kako je to danas naglasio i Tedeski prilikom promocije novog projekta. Spojila su se zapravo dva kluba koja do sada nisu imala nikakve posebne odnose. No, okolnosti su ih prosto su naterale na tako nešto. A da li će lajt motiv svega biti da se prekine dugogodišnja dominacija beogradskih timova na Jadranu? Da li Tedeski napada isti cilj sa drugog položaja? Budućnost (ne ona podgorička) će pokazati…