Novi fajnal-for Evrolige i staro pitanje - hoće li ga osvojiti Željko Obradović?

Međutim, iako se uvek tim koji sa klupe predvodi devetostruki prvak Evrope stavlja u ulogu favorita za osvajanja, pre svega zbog iskustva koje u takvim pohodima ima temperamenti Čačanin, to ovoga puta nije baš tako. Ili nije izraženo u tolikoj meri.

Naime, povrede kroje tim Fenera za turnir u Vitoriji. A to odelo će verovatno biti skrpljeno, jer bitnog dela materjala jednostavno nema.

Dva najveća pojačanja za ovu sezonu neće biti u mogućnosti pomognu timu u novom pohodu na trofej - Tajler Enis je sezonu završio još u oktobru nakon teške povrede (prelom cevanice), dok Žofri Lovernj pauzira od sredine februara zbog povrede skočnog zgloba koju je zadobio u polufinalu turskog Kupa.

Uz to, na parket sigurno neće istrčati ni fantastični šuter Luiđi Datome, koji je pokidao mišić lista desne noge na prvenstvenoj utakmici protiv Darušafake krajem aprila, dok su i dalje veoma upitni nastupi srpskog reprezentativca Nikole Kalinića i Čeha Jana Veselog. Dakle, to je cela jedna petorka, i to kakava!

No, možda će se minus u igračkom kadru ispoljiti kroz pozitivno "skupljanje" ekipe i stvaranje neke nove hemije i neke nove podele uloga. Kostas Slukas će biti mozak ekipe svakako, a vrlo bitna biće uloga italijanskog univerzalca Nikolo Melija, srpskog beka Marka Gudurića i naturalizovanog Turčina Bobija Diksona, aka Ali Muhameda.

On što Feneru ne ide na ruku je protivnik u polufinalu, mada na završnom turniru nikada nema lakih. No, ovoga puta to je klub i rival iz Turske i Istanbula i najprijatnije iznenađenje sezone - tim Anadolu Efesa.

Kada je prošlog leta u Srbiji omraženi turski stručnjak Ergin Ataman počeo da skuplja proverene i skupe igrače u tim (Larkin, Moerman, Plajs...), činilo se da se sprema još jedna skupa sezona bez uspeha. Bilo je tu i nekih neočekivanih potpisa, a svakako nama najinteresantniji bio je onaj srpskog plejmejkera Vase Micića, koji je posle prošlogodišnjeg bljeska sa Žalgirisom odlučio da se vrati u Tursku.

I to je bio apsolutni pogodak i za njega i za Efes, koji je kako je sezona odmicala igrao i izgledao sve bolje i bolje, sve uigranije a neretko i vrlo atraktivno, i igrački lepršavo, bazirajući svoju igru pik en rolu, šutevima spolja i brzom tranzicijom.

Micićev "bum" i napredak možda je najveći, s obzirom da se nametnuo kao lider i "dirigent" Atamanovog tima, jedno vreme potpuno istisuvši iz tima Amerikanca Larkina. Sezonu je odigrao na vrhunskom nivou, bio MVP novembra i drugi najbolji asistent regularnog dela sezone, i jedan od najzaslužnijih za eliminaciju Barselone u plej-ofu (3-2).

Istanbulski klubovi će u Vitoriji sedmi put odmeriti snage ove sezone, a trenutni skor je 3-3. Efes je slavio na početku sezone u Superkupu, Fener je bio bolji u Kupu Turske, dok su u prvenstvu i Evroligi klubovi ostvarili po jednu pobedu i po jedan poraz. Stoga, dva tima u ovaj polufinalni meč ulaze sa podjednakim šansama, a slično ukazuju i kvote na sportskim kladionicama.

”Veliki rezultat za Tursku. To je posebno. Igrali smo mnogo utakmica u različitim takmičenjima. Eto sada ćemo i na F4. Razlika je u Turskoj broj stranca, Efes zaslužuje F4 igrali su sjajnu košarku. Svaka im čast. Biće to dobra utakmica”, kaže Obradović uoči susreta.

Utakmica između Fenerbahčea i Efesa igra se u petak od 18 sati. 

I dok će Obradović u Vitoriji jurišati na svoj deset trofej, Real će u, uslovno rečeno, komšiluku igrati za 11 klupsku titulu evropskog šampiona i želeti da odbrani naslov osvojen prošle godine u Beogradu.

Za razliku od te kampanje koja je se bajkovito završila u ”Štark areni”, Madriđani nemaju Luku Dončića, koji je prošle sezone na terenu radio maltene šta je hteo u najpozitivnijem mogućem smislu i na kraju osvojio gotovo sve što je mogao i na idividualnom planu.

Snagu Reala treba tražiti u kontinuitetu trenera Pabla Lasa, koji je na klupi najtrofejnijeg evropskog kluba još od 2011. godine, sa kojim je imao dva uspešna evroligaška pohoda - 2015. i 2018.

Adut im je gotovo usavršena igra oko blokova i ”dubina rostera”, odnosno veliki broj igrača na koje Laso može da računa, a među kojima je i srpski centar Ognjen Kuzmić, koji je prošle sezone doživeo tešku povredu a ove teško dobija minute, ali koji će biti sa ekipom u Vitoriji i čekati šansu iz prikrajka, sa kraja klupe.

Protivnik jedinom španskom timu na ovom finalnom turniru je drugi po uspešnosti klub na kontinentu, i zaštitni znak fajnal-forova u ovom veku i njegov naredovniji član - CSKA iz Moskve.

Od kada je formirana Evroliga u modernom formatu, sa svim najjačim klubovima 2003. godine, ”Armejci” su finalni turnir propustili samo jednom do danas. Bilo je to 2011. godine kada ih je sa klupe predvodio bivši trener Partizana Duško Vujošević. 

Moskovljani, šestostruki šampioni Evrope, regularni deo sezone završili su na drugom mestu, malo se mučili protiv Baskonije u plej-ofu (3-1 nakon što su izgubili jedan meč u Rusiji, za razliku od Reala koji je sa maksimalnih 3-0 rešio PAO), ali su ipak relativno sigurno došli do završnog turnira.

Nadanja tima koji sa klupe vodi Grk Dimitris Itudis ove godine su ista kao i ranijih, ali je pritisak čini se manji. Pored toga, izvesno je da će nakon ove sezone tim koji je (uz redovno i razumljivo dodavanja novajlija) na okupu prilično dugo, na kraju ovog ciklusa doživeti velike promene toko leta. Izvestan je odlazak jedne od glavnih zvezdi tima Nanada De Koloa (pominje se upravo Real), Hajns, Voroncevič, Higins, Kurbanov bi takođe mogli da potraže novu sredinu.

Stoga, treba očekivati poslednji napad moskovske ”konjice” u ovoj eri kluba, i pokušaj da se sa igrom koju karakteriše puno izolacija dođe do najvrednijeg trofeja, koji se u ruskoj prestonici čeka od Berlina i 2016. godine.

Meč Real Madrid - CSKA Moskva igra se u petak od 21.00.