Manu i zvanično u istoriji Sparsa

U veoma emotivnoj noći, sa pregršt posebnih zvanica, Manu je i zvanično uvršten u istoriju jedne od najboljih franšiza u NBA, San Antonio Sparsa.

"Nisam mogao da verujem kada sam bio izabran na draftu. Morao sam da guglam o San Antoniju. Bio sam saigrač sa legendama košarke, koje su mi pomogle da sazrim i budem na sve spreman. Dao sam sve od sebe. Svaku utakmicu, svake godine. Neizmerno sam zahvalan svima, trenerima, saigračima, navijačima, onima koji su nas gledali uživo, onima preko malih ekrana...svi su oni zaslužni za moj uspeh i zato, hvala ti San Antonio", izjavio je Đinobili povodom povlačenja njegovog dresa. 

Nakon početnih koraka u karijeri koje je pravio u rodnoj Argentini, Emanuel (kako ga gotovo niko ne zove) odlazi prvo u Italiju u Ređo Kalabriju i Bolonju, gde daje prve nagoveštaje o kakvom se talentu radi.

Italija je donela osvajanje Evrolige, titulu najkorisnijeg igrača fajnal-fora i najboljeg strelca, tada izuzetno jake italijanske lige i kupa, ali i učenje esencije košarke, njene inteligencije.

Nakon Evrope, usledeo je put "preko bare" u Teksas, San Antonio, ekipu za koji se govori da, ako želite da u njoj igrate, morate tu da ostavite dušu i ličnost. Manu je to i uradio.

Sparsima je ostao veran do kraja karijere, a sa Dankanom i Parkerom činio je ne toliko popularnu, ali možda i najbolju "veliku trojku" u novijoj istoriji NBA lige.

U prvih pet sezona osvojili su tri prstena (2003. 2005. i 2007. godine), a četvrti i poslednji u njihovoj eri došao je 2014. godine.

U poslednjoj sezoni u karijeri, vodio je Sparse do plej-ofa, gde su pružali otpor i časno izgubili od Golden Stejta, pobedivši ih jednu utakmicu. U avgustu 2018. godine saopštio je da prestaje da se aktivno bavi košarkom.

Sa reprezentacijom Argentine osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Atini 2004. i bronzanu u Pekingu 2008. godine, dok je 2002. porazom od Jugoslavije u finalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu osvojio srebro.