Košarkaški sudija, možda i najkomplikovanija profesija

Tunčeri je bio u autu, a Veličković dva puta fauliran, Žalgiris nije imao 24 sekunde za napad, Durent je iz auta spasao loptu da ne ode u aut, Harden pravi korake...Pomenute situacije su sudijske greške na najvećim košarkaškim pozornicama koje niko nije prihvatio mirne glave. Nikome nije jasno kako je moguće da neko ko je školovan za tu profesiju, ko u njoj ima bogato iskustvo, nekoliko pomoćnika, pa čak u današnje vreme i asistenciju video tehnologije, nije u stanju da donese ispravnu odluku, odluku u koju je siguran navijač sa najudaljenije tribine ili onaj ispred malog ekrana bez ponovljenog snimka.

RTS-ov sagovornik, sudija druge regionalne košarkaške lige, istakao je da uprkos fantastičnoj profesiji kakva je košarkaški arbitar i svim njenim prednostima, pa čak i reputaciji koju srpski predstavnici imaju u Evropi, u svakom rangu oni se nalaze pod konstantnim pritiskom i uvek u situaciji koja može da "proključa" i ode u smeru u kojem ne bi trebalo.

"Sudije su ljudi kao i svi drugi i svako je drugačiji na neki svoj način. Neko se neće obazirati na publiku koja mu prigovara i koja ga psuje ceo meč, a neko će da plane već pri prvoj reči i isprazniće halu. Srbija je vrlo kompleksna okolina što se tiče publike, trenera i igrača. Kao da imaju neki dojam da sudije žele da ih oštete pa se ponašaju neprijatno prema njima. Posebno neki mlađi igrači koji tek ulaze u seniorsku košarku. Prava stvar kojoj treba da se teži je da svi učesnici utakmice sa sudijama budu u najmanju ruku u dobrim odnosima i da se ophode prema njima kao prema prijateljima."

Sitnice su dovoljne da situacije izmaknu kontroli. Često se viđaju tuče, incidenti koje mogu da prouzrokuju igrači, treneri, navijači, roditelji, publika, ali i sudije.

"Posao sudije je jako težak, posebno u našim nižim ligama. Mislim da sudija treba da stekne autoritet i onda će mu pri svakoj odluci verovati svi na terenu. Naravno da treba imati i neku malu dozu bezobrazluka, za specifične situacije. Čast je ogromna, kada znaš da si taj koji utiče na to da košarkaška utakmica protekne u najboljem redu. Naravno da postoji i ogromna tradicija, posebno u Srbiji, jer znamo da su naše sudije veoma poštovane u Evroligi. Uprkos tome, mislim da se u nižim ligama dosta lošije ophode prema arbitrima. Pritisak je uvek prisutan, posebno kod egal utakmica. Sudije moraju da održe ravnotežu i pored ogromnih prigovora sa kojima se susreću na svakom meču. Neke stvari treba prećutati, dok je nekad reakcija preko potrebna. Laka utakmica jednostavno ne postoji, čak i kada je 30 razlike u najavi."

Naš sagovornik je i sam prošao kroz nimalo prijatne situacije, ali tvrdi da popularnog "gepekovanja" ili bežanja od publike više nema.

"Desilo se da je igrač nasrnuo na kolegu i udario ga nakon jedne odluke koja mu se nije svidela, maltene bez ikakve rasprave ili neke provokacije. Niže lige može da igra bilo ko, od bivšeg profesionalca pa do basketaša i početnika. Tužno je što se veoma često desi da igrač ili trener napadnu sudiju, unesu mu se u facu, pa onda publika ubacuje stvari na teren, vređaju. Ipak, što se tiče mita o "gepekovanju" i bežanju od publike, srećom, toga više nema."

Jedan od načina da se smire strasti tokom i drže konci meča u rukama, jeste da sudija bude temperamentan i autoritativan.

"Jedan temperamentni sudija, odsvirao je tehničku grešku zbog prigovora, pa je nakon toga svakom igraču koji je prilazio da se žali davao po tehničku. Isti taj sudija je i izbacivao publiku bezbroj puta, ali izgleda da je upalilo. On je u tim situacijama očigledno stekao autoritet i retko ko je kasnije smeo da mu se nerazumno požali na odluku ili pravi incidente." 

Srbija je jedna od vodećih zemalja u ovoj profesiji u Evropi. Srpske sudije su svuda cenjene. Treba raditi na povećanju broja košarkaški sudija, pogotovo u mlađim kategorijama i nižim ligama.

"Trenutno je u Srbiji manjak sudija za najniže lige, a one su najteže i na njima se stiče preko potrebno iskustvo. Treba podstaći nekako mlađu populaciju da gleda na to kao na neki izazov i da se oprobaju sa pištaljkom oko vrata. Sudija prvo stiče iskustvo sudeći mlađe kategorije, potom niže lige. Napredak zavisi od kvaliteta suđenja, želje, perspektive. Definitivno mora da se poveća angažovanost kod sudija oko poznavanja pravila, posebno na početku svake godine kada se promene. Sa druge strane, mislim da sudije moraju imati još veću zaštitu, jer kao što smo ustanovili, Srbija je specifična po karakteru, dešava se svašta na parketima."

Što se tiče korupcije, ona je nažalost neizbežna u svakom sportu, na svakom nivou. Jedan od dugogodišnjih sudija u NBA ligi Tim Donahi nedavno je optužen za nameštanje utakmica i za klađenje i protiv njega se vodi istraga. Ipak, poslednjih godina sve je manje takvih skandala i stiče se utisak da je za razliku od 90-ih i 2000-ih godina korupcije sve manje.

Zaključuje se da se rešenje za ovaj veoma stresni, ali i ugledni posao nalazi u obostranom razumevanju. Igrač mora da zna da je sudija možda i glavni akter utakmice i da od tog sudije dosta može zavisiti ishod, dok arbitri sa druge strane moraju razumeti da ljudi na sportske događaje ne dolaze zbog njih, kao i da je najbolji sudija možda onaj neprimetni.

"Mislim da je bitno imati poštovanja za svakoga, ne treba se zamerati ni sudiji, treneru, igraču, a ni publici iz prostog razloga jer se svi nalazimo na jednom sportskom događaju, iz najboljih namera. Vremenom sve više upoznajete igrače i oni vas i raspravama i zameranjem stvara se tenzija i neprijatnost za svaki naredni meč, a to treba izbeći", zaključio je naš sagovornik.