Spektakl koji nam dolazi: Kako je Beograd dobio Fajnal-for Evrolige

Pre svega, valja istaći da ovo nije prvi put da će neka evropska ekipa podići pehar u glavnom gradu naše zemlje. Sada već davne 1977. godine to je u hali Pionir uradio Makabi iz Tel Aviva, koji je u finalu tadašnjeg Kupa Šampiona pobedio italijanski Vareze u veoma neizvesnom meču - 78:77.

Dakle, posle 41 godine čekanja i mnogo neuspešnih pokušaja i (ne)iskrenih želja da se aplicira za organizaciju tako velikog i važnog događaja, Grad Beograd je konačno smogao snage, volje i želje i uspeo da ubedi Đordija Bertomeua da srpska prestonica to može da "izgura".

Kako se moglo čuti (što zvanično, što nezvanično), pregovori su bili veoma teški i iscrpljujući, ali su se ipak završili na zadovoljstvo obe strane, a pre svega ljubitelja košarke na ovim prostorima.

Roser Keralto, glavni direktor za poslovni razvoj Evrolige, pregovarala je u ime tog takmičenja sa rukovodstvom Grada Beograda, i podelila to svoje iskustvo sa nama, naravno onaj deo koji je za javnost. O samim pregovorima rekla je sledeće:

"Imali smo stalne kontakte sa Beogradom, pošto su oni uvek pokazivali interesovanje za organizovanje Fajnal-fora, tako da je teško utvrditi datum ili hronologiju sastanaka između dve strane. Ipak, kontakt je intenziviran pre nešto više od godinu dana, kada su i premijer Srbije i gradonačelnik Beograda pokazali zaista snažan interes da se konačno dovede taj događaj u Beograd.

Ja ne bih rekla da su pregovori bili teški. Kao što je gore navedeno, bilo je brojnih susreta dve strane, jer je to vrhunski sportski događaj i prilično zahtevan za organizaciju. Najvažnije je da su Evroliga (Euroleague Basketball) i Skupština grada Beograda pokazali snažnu želju da dođe do saradnje i dogovora, radi postizanja konačnog cilja u kojem će moći da uživa hiljade fanova u maju 2018".

Na pitanje o tome koji su bili zahtevi rukovodstva Evrolige od Grada Beograda, kaže da su to manje-više oni standardni:

"Osnovni uslovi za domaćina Fajnal-fora su prilično standardni i na snazi su poslednjih deset godina. Naša strategija je da se finalni turniri "donesu" u najveće evropske gradove, a tu pokušavamo da kombinujemo gradove bogate košarkaške istorije sa onim gradovima gde košarka i nije toliko popularna. Naravno, važno je to što svi ti gradovi imaju ogroman turistički interes u organizaciji turnira, tokom kojeg mogu pružiti priliku navijačima da uživaju u svom boravku.

Sa logističke tačke gledišta, gradovi treba da imaju dovoljano hotelskih kapaciteta, pošto gotovo 75% navijača koji su prisustvuju događaju dolazi iz inostranstva. Potom, neophodno je da postoji arena koji ispunjava F4 standarde, i poslednji ali ne manje važan uslov je da postiji partner, u ovom slučaj Grad Beograd, zainteresovan za učešće u organizaciji ovog događaja".

Domaćin preuzima i ne male obaveze?

"Grad domaćin obezbeđuje mesta odnosno terene potrebne za organizaciju događaja. Naravno, tu se misli na Kombank Arenu kao glavnu dvoranu, ali i halu za Adidas Next Generation turnir. Tu je i tzv. Fan zona, koja je obično na nekom poznatom gradskom mestu (na primer, prošle godine je to bio u Aleksanderplac u Berlinu), te mesta gde se održavaju razne klinike, dodele nagrada, konferencije za štampu...

Takođe, grad domaćin garantuje bezbednost na svim mestima tokom događaja, i to je jedna od osnovnih tačaka za globalne 'top' događaje u svetu, kao što je to Fajnal-for.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, je to da grad domaćin pomaže oko lokalne promocije događaja putem oglašavanja i promotivnih kampanji, koja je neophodan kapital za uspešnu 'komunikaciju' događaja na lokalnom nivou", dodaje Roser.

Ona je indirektno potvrdila spekulacije da je Beograd bio vrlo ozbiljna opcija i za 2017. godinu...

"Bilo je nekoliko razgovora sa Beogradom tokom poslednjih nekoliko godina u kojima smo govorili o nekoliko opcija. Cilj je bio da se pronađe najbolja godina za obe strane, Beograd i Evroligu, koji su se na posletku složili da je 2018. bolji izbor".

Zanimalo nas je šta je to bilo odlučujuće da Beograd bude izabran?

"Pre svega to je bio interes koji je Beograd pokazao, zajedno sa značajem i tradicijom košarke u Srbiji, a Kombank Arena je upotpunila taj balans za dobro mesto održavanja F4 turnira", zaključuje Roser Keralto.

Dobrog zagovornika na svojoj strani Beograd je imao i u pregovaračkom timu Evrolige, u kojem je bio "naš čovek" Goran Šašić, zadužen za košarkaške operacije Evrolige. On je uz pomenutu gospođu Keralto, bio deo svih pregovora dve strane. Goran ne krije svoju sreću što će turnir biti organizovan u beogradskoj Areni.

"Nakon dana mog venčanja i rođenja moje ćerke, odluka Evrolige da Fajnal-for 2018. dodeli Beogradu je bio treći najbolji dan u mom životu", poručuje on i nastavlja:

"Košarka nije samo sport za mene. Uvek sam govorio da je košarkaški teren moja crkva a tog dana sam dobio blagoslov. Takođe, često govorim da se šampioni ne rađaju uvek na terenu, već i van njega. Dakle, želim da se zahvalim svim ljudima van terena koji su učinili mogućim da se dovede finale u Beograd, pogotovo ljudima iz gradske uprave - Dragomiru Petronijeviću i Slavku Gaku, koji su uložili mnogo vremena i energije u ovaj projekat. Takođe, želim da se zahvalim i liderima zemlje i prestonice, gospodi Vučiću, Malom i Vesiću na njihovoj otvorenosti i velikoj želji koju su pokazali od starta, sa ciljem da se donese Fajnal-for u Srbiju. Mislim da je Srbija kao zemlja košarke zaslužila da podeli svoju posvećenost košarci sa celom Evropom", zaključuje Šašić.

"Fajnal-for je spektakl, ali u njemu najmanje uživaju igrači"

Šta Fajnal-for zaista jeste i kako to izgleda "iznutra", pitali smo čoveka koji je bio na tri turnira zaredom, ali koji nije imao sreću da se okiti titulom šampiona Evrope, a jednom su ga sekunde od toga delile. U pitanju je Nenad Krstić, bivši reprezentataivac naše zemlje i igrač brojnih evropskih i NBA timova.

Krstić je sa moskovskom ekipom CSKA učestvovao na tri finalna turnira (Istanbul 2012, London 2013. i Milano 2014. godine), ali mu se nije dalo da osvoji titulu.

Najbliži tome bio je na svom prvom nastupu, 2012. godine u Istanbulu, kada je čudesnim preokretom Olimpijakos preko Printezisa u poslednjim sekundama "ukrao" trofej Krletu, Teu i ekipi. Upravo je taj momenat najupečatiljviji u sećanjima našeg asa.

"Sa Fajnal-forova se manje-više ničeg lepog ne sećam. Pogotovo tu mislim na taj Istanbul. Tada sam doživeo tešku povredu zgloba pri kraju polufinla. Pukao mi je ligament skočnog zgloba, pod injekcijama sam odigrao to finale na svoje insistiranje. Jer, ko je lud da to propusti?! Međutim, to se kasnije veoma odrazilo na moje zdravlje i samu karijeru".

Kako kaže, F4 nije samo ono što se vidi na televiziji...

"Ima tu puno obaveza koje organizuje Evroliga, druženje sa fanovima, radionice, razgovor sa medijima... Ali opet je sve to za igrače čudno, ne možete da se opustite, jer je ulog zaista veliki. Mislim da je jako je lepo biti tu iz ugla navijača ili novinara, a najgore je za igrače, koji su pod velikim pritiskom. Psihički je jako teško, dolazi puno ljudi sa ekipom, dovedu igrači porodice i prijatelje, mora i o njima da razmišlja, pa ti već pomenuti propratni događaji... Mnogo je teško da se zadrži fokus, i za trening i za mečeve".

Krstić, koji zbog povrede pauzira skoro dve godine smatra da ne postoji formula za uspeh, kao ni izraziti favorit na turniru takvog tipa i tolike koncentracije kvaliteta.

"Na Fajnal-foru je sve 50-50%, nema tu nekih izrazitih favorita i posebne formule za trijumf. Ko uspe najbolje da se sačuva i skloni od svega okolo, taj najbolje prođe".

O tome šta organizacija tako velikog događaja znači za grad i zemlju, Krstić kaže:

"Odličan je momenat, nekako se poklapa sa uspesima reprezentacije i jako mi je drago što se to konačno dešava. Beograd je to apsolutno zaslužio, ima sjajnu košarkašku publiku već godinama. Svi moji saigrači su uvek imali samo reči hvale za atomosferu i boravak u Beogradu. Za grad će to značiti baš puno, i finansijski, i na planu promocije. Znate, to je veliki događaj, nešto slično finalu Lige Šampiona u fudbalu. Veliki spektakl dolazi u Srbiju... ", poručuje Krstić.

Iako je maj 2018. godine još daleko, Nenad planira da bude u Areni tog vikenda.

"Voleo bih da budem svedok toga velikog događaja. Mada, sada je još rano da potvrdim dolazak. Ukoliko neko proceni da ja mogu nešto i da pomognem i doprinesem u organizaciji istog, rado ću to učiniti", zaključuje popularni Krle.