Košarka na slovo "M" – Mega, Miško, Miloje...

Treća sreća! Nakon dva neuspešna pokušaja i dva neizvesna poraza od Zvezde u finalima, košarkaši Mega Leksa iz trećeg pokušaja konačno su došli do "Žućkove levice".

Nisu imali prilike roze-zeleni da se revanširaju crveno-belima za prethodne poraze, ali su u finalu nadigrali drugog velikana srpske košarke, preporođenu ekipu Partizana – bilo je 85:80 u niškom Čairu. Time je prekinuta dominacija "večitih rivala" u Kupu Srbije, koja je trajala od 2008. godine. 

Kako je klub, sastavljen od igrača u proseku mlađih od 20 godina, za samo nekoliko godina od tima za "proizvodnju" mladih igrača i "oporavak" već afirmisanih igrača došao do situacije da igra u plej-ofu regionalne ABA lige i osvoji svoj prvi, istorijski trofej? Jednom rečju: strpljivo.

Imena se menjala, koncept nije 

Tim koji danas nosi ime Mega Leks nastao je 1998. godine pod nazivom Avala Ada. U narednim godinama menjao je rangove takmičenja uvek idući u viši. Novom imenu Mega Basket često su dodavana imena sponzora (Akva Monta, Mega Hipo lizing, Ishrana, Vizura, Leks), a domaći teren su bile hale u Kruševcu, Smederevu i na posletku Sremskoj Mitrovici.

Iako formalno nije na čelu klubova, "alfa i omega" Mega Leksa i idejni tvorac ovog kluba kakav je danas jeste poznati – u Evropi verovatno najuticajniji – košarkaši menadžer Miško Ražnatović.

Kako je u jednom intervjuu priznao, u upravljanje Megom upustio se zbog svađe i, kako sam kaže, "mržnje" koja se razvila prema po radu sa mladima takođe poznatim FMP-om. Ipak, s vremenom je cilj postao drugi i veći: rad sa mladima i pravljenje igrača dostojnih igara u najvećim klubovima zemlje, regiona, Evrope i sveta.

Taj postavljeni koncept daje sve bolje rezultate, jer sve više mladih igrača iz svih zemalja regiona dolazi u klub, koji se profilisao kao idealan za stasavanje košarkaških talenata, pored i dalje jake škole FMP-a.

Tako danas u NBA ligi igraju čak tri igrača koji su u bližoj ili daljoj prošlosti nosila dres ovog kluba – Nikola Peković je u Minesoti, Boban Marjanović je posle dve sjajne sezone u Crvenoj zvezdi otišao direktno u San Antonio, dok je mladi Nikola Jokić direktno iz "malog-velikog kluba" počeo da gradi svoju NBA karijeru u dresu Denver Nagetsa, i za sada mu blago rečeno odlično ide!

Iz Megine fabrike izašli su još košarkaškoj javnosti poznati igrači – Vasilije Micić, Nemanja Dangubić, Nenad Miljenović, Nemanja Krstić, dok su kroz klub prošli ranije afirmisani igrači poput Marka Kešelja, Ratka Varde, Novice Veličkovića...

Ne treba prenebregnuti i prilično prepoznatljiv vizuelni identitet kluba, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. 

Međutim, najvidljiviji je rad i doprinos trenera prvog tima Dejana Milojevića.

Neplanirani pogodak! 

Popularni Miloje je posle sasvim respektabilne igračke karijere zaplovio u trenerske vode, fokusirajući se prvo na rad sa mladim igračima u mlađim selekcijama svog kluba i na mestu asistenta.

Ipak, sudbina je za njega imala drugi plan.

Crvena zvezda nije dobro počela sezonu 2012/13, trenera Milivoja Lazića na uzavreloj klupi velikana sa Malog Kalemegdana zamenjuje Vlada Vukoičić, koji je do tog trenutka bio prvi trener Mege.

Kako je to bio neplanirani i nepredvidivi razvoj događaja, ostalo je upražnjeno mesto prvog trenera i ono je posle promišljanja već pomenutog Ražnatovića ponuđeno upravo Milojeviću.

Rizik preskakanja stepenica u trenerskom razvoju bio je prisutan, ali Milojević je verovao u sebe i svoje trenerske i košarkaške ideje. Sa pravom.

Pod njegovom trenerskom palicom krenuo je uspon kluba i nekolicine već pomenutih mladih igrača. Ipak, posebno su "procvetali" visoki momci – Boban Marjanović i Nikola Jokić.

Milojević, u igračkim danima poznat kao veoma nezgodan igrač pod protivničkim košem i sjajan skakač, dvojcu momaka uzeo je pod svoje, brusio kao dijamante i za relativno kratko vreme lansirao ih do najviših košarkaških visina.

Bobiju je vratio samopouzdanje, ponovo ga naučio kako da koristi svoju fizičku dominaciju, a onda je mladi košarkaš sve to dodatno usavršio u dresu Zvezde i zaslužio poziv Grega Popovića.

Jokić je pak kompletno Milojev produkt.

Mlitavog dečaka iz Sombora, sa evidentnim viškom kilograma i lošom fizičkom spremom, Milojević je uprkos određenim protivljenjima Ražnatovića i saradnika vrlo brzo gurnuo u vatru i borbu sa mnogo većim zverkama u ABA ligi, što mu je mladi košarkaš vratio na krajnje spektakularan način. Epilog znate – Nikola sada ređa dabl-dablove u NBA ligi...

Danas Mega pod Milojevićem igra izuzetno modernu košarku, lepu za oko, sa puno trčanja, skokova, energije i sa velikim brojem poseda. Takav stil se razvija već nekoliko sezona, a ove godine je stigla i prva kruna – nacionalni kup. A sezona je tek na polovini...

Definitivno, uz ovakvu Megu košarka u Srbiji više nije samo Zvezda i(li) Partizan...