Komandant Ferguson (drugi deo)

Ime Aleksa Fergusona danas je sinonim za pobede i trofeje. Posle 25 godina u Mančester junajtedu škotski stručnjak je oborio mnoge rekorde, iz temelja protresao fudbal na Ostrvu, srušio mnoge tradicije i uspostavio nove standarde fudbalske igre.

Ipak, nije od početka sve štimalo škotskom stručnjaku koji je 6. novembra 1986. godine preuzeo vruću klupu tadašnjeg "uspavanog džina" Mančester junajteda.

Prva stvar koju je Ferguson primetio kada je došao u novi klub bilo je fizičko stanje pojednih igrača. Primetio je da fudbaleri poput Mekgarta, Vajtsajda i Robsona previše konzumiraju alkohol i da je njihova forma nezadovoljavajuća. Već tada je bilo jasno da će mu prvi zadatak biti da uspostavi strogu disciplinu u klubu.

U trenutku kada je preuzeo Junajted, "đavoli" su bili na 21 mestu na tabeli. Ferguson je na svom debiju izgubio utakmicu protiv slabašnog Oksford junajteda, dok je u narednom meču Mančester remizirao sa Norvič sitijem.

Treći meč je tek bio srećan za Fergusona, jer je tu škotski stručnjak upisao prvu pobedu. To se dogodilo 22. novembra 1986. godine, kada je Junajted na svom stadionu savladao Kvins park rendžers sa 1:0. Debitantsku sezonu Ferguson je sa Junajtedom završio na razočaravajućem 11. mestu.

Već naredne sezone Ferguson sa Junajtedom zauzima drugu poziciju, iza velikog rivala, Liverpula. "Đavoli" su mogli i da se okite prvom titulom da nisu očajno počeli sezonu. Zanimljivo je da je tek u toj sezoni Ferguson prvi put sam birao pojačanja, tako da su u klub došli Stiv Brus, Viv Anderson, Brajan Mekler i Džim Lejton.

Junajted nije nastavio u istom ritmu, već je iz sezone u sezonu imao velike oscilacije. Bilo je jasno da tim ima potencijal, ali nikako nije uspevalo da ekipa izazove tada neprokosnoveni Liverpul.

Prva sezona koja je nagovestila da će od uspavanog giganta Mančester postati fudbalski titan bila je 1989/90, kada su "đavoli" uzeli FA Kup i izborili plasman u Kup pobednika kupova. U sezoni kada je Crvena zvezda krčila put ka tituli evropskog šampiona, Fergijevi momci su ređali protivnike na putu ka drugom evropskom trofeju.

U finalu Kupa pobednika kupova koje je odigrano u Roterdamu, Mančester junajted je savladao Barselonu i, posle titule Kupa šampiona, osvojene 1968. godine, ovo im je bio drugi evorpski trofej.

Trijumf je bio važan i za Fergusona, kome se nekoliko puta pre toga drmala stolica u Junajtedu.

Postojalo je nekoliko prelomnih trenutaka u karijeri Aleksa Fergusona koji su odredili sudbinu škotskog stručnjaka, pa i celog Mančester junajteda. Možda i najvažniji momenat u vođenju ovog tima za Aleksa Fergusona je bio dovođenje Erika Kantone u ekipu.

Posle osvajanja evropskog trofeja jasno je bilo da je naredna stvar koja bi zadovoljila apetite armije navijača šampionska titula u domaćem prvenstvu. Jedan razgovor Aleksa Fergusona sa menadžerom Lidsa Hauarda Vilkinsona zauvek je promenio odnose snaga na Ostrvu.

U tom razgovoru dogovoreno je da Erik Kantona pređe u redove Mančester junajteda. Situacija 21. novembra 1993, pre nego što je Kantona došao u redove "đavola", nije obećavala uspeh. Junajted je tada zauzimao deseto mesto na tabeli, nie pobedio skoro dva meseca, i nije se videlo svetlo na kraju tunela.

Onda je 26. novembra stigao Erik Kantona, popularni "kralj Erik". Od dolaska francuskog napadača, Junajted je do kraja sezone zabeležio 17 pobeda i šest remija, što je bilo dovoljno da klub konačno završi na prvom mestu. Legendarna pobeda kojom je obezbeđena titula, prva posle 26 godina, zabeležena je 2. maja 1993. godine protiv Oldam atletika.

Aleks Ferguson je konačno ispunio zadatak zbog kojeg je stigao u Junajted. Konačno je probudio "uspavanog džina", koji je počeo dominaciju ostrvskim fudbalom.

Naredni koga je Ferguson mudro izabrao da poboljša igru ekipe bio je Roj Kin, koji je u Junajted tada došao za rekordnih 3,5 miliona funti. Iako je Ferguson trpeo kritike zbog te kupovine, od samog starta je bilo jasno o kakvom fudbaleru je reč.

Sa Kantonom, Brusom i Kinom, Junajted je bez većih problema odbranio titulu, a prvo mesto je čuvao od prvog do poslednjeg kola. Iste sezone, "đavoli" osvajaju i kup, tako da navijači na Old trafordu slave duplu krunu. Žetva trofeja Aleksa Fergusona uveliko je počela.

U vreme kad je klub konačno beležio uspehe Ferguson je mislio i na budućnost Mančester Junajteda. Škotski stručnjak je primetio da njihov gradski rival Mančester Siti, kupuje sve talentovane mlade igrače.

Videvši to, Ferguson je odlučio da "đavoli" krenu da okupljaju talentovane klince koji bi jednog dana mogli da pojačaju ekipu.

Sa sjajnim skauting timom u trening centar Junajteda počeli su da dolaze klinci koji će nekoliko godina kasnije harati Ostrvom i Evropom.

Generacija Dejvida Bekama, braće Nevil, Rajana Gigsa, Pola Skolsa, Nikija Bata i ostalih, stasavala je u omladinskom pogonu Junajteda, sve pod Fergusonovim budnim okom.

Trenutak kada je ta generacija stupila na teren označio je i totalnu dominaciju Mančester Junajteda. Ako su nekada Bezbijeve bebe bile strah i trepet, onda su Fergijevi klinci bili ti koji su od Mančester Junajteda napravili najbolju ekipu na Ostrvu.

Uz dovođenje mladih snaga, najveća Fergusonova zasluga je pravljenje izuzetnog skauting tima, koji je svuda po svetu tražio igrače koji će se uklopiti u sistem.

Kruna skautinga je dolazak Kristijana Ronalda u ekipu. Portugalac je sa 17 godina iz Sportinga prešao u Mančester Junajted, a kako je i sam priznao, Aleks Ferguson je od njega napravio vrhunskog igrača.

Još na startu menadžerske karijere bilo je jasno da je Aleks Ferguson autoritativan menadžer koji zahteva disciplinu od svojih igrača. Njegov trenerski pristup tipa "il' će biti po mome ili letiš napolje" rezultirao je odlascima mnogih igrača.

Za 25 godina Fergijeve vladavine, zbog sukoba sa škotskim stručnjakom tim su napustili takvi igrači poput Gordona Strahana, Pola Mekgarta, Pola Insa, Japa Stama, Dejvida Bekama, Ruda van Nistelroja, Gabrijela Hajncea, Karlosa Teveza, pa i Roja Kina.

U svojoj autobiografiji Ferguson je za Strahana napisao da je to igrač koji nikada ne može zadobiti njegovo poverenje.

Kad je Jap Stam u pitanju, holandski defanzivac koji je sjajno igrao, postao je žrtva sopstvene autobiografije u kojoj je napisao da je Ferguson tražio od igrača, kada igraju mečeve Premijer lige, da ne simuliraju prekršaje, a da to rade samo kada nastupaju u evropskim takmičenjima.

Ferguson je to doživeo kao izdaju, izlaženje u javnost sa dogovorima iz svlačionice, i bez griže savesti prodao je Japa Stama.

Koliko je holandskom fudbaleru teško pao odlazak govore i svedočenja pojedinih fudbalera Junajteda koji navode da je gorostasni Holanđanin plakao "k'o kiša", kad mu je rečeno da će biti prodat.

I dalje se prepričava događaj iz svlačionice "đavola", kada je Ferguson povredio Bekama, šutnuvši kopačku koja se nalazila na podu. To se desilo u jednom od mnogih napada besa škotskog stručnjaka.

Bekam, koji je tada već postao najpopularnija ličnost na Ostrvu oženivši se bivšom "spajsicom"  Viktorijom, samo je mogao da ćuti dok Fergusona ne prođe napad besa. Posle tog događaja 2003. godine, i Dejvid Bekam je morao da napusti ekipu.

Zanimljivo je da je Ferguson tokom 25 godina vladavine u Junajtedu bio rival mnogim menadžerima. Najduže rivalstvo je sa Arsenom Vengerom, koji je na klupi Arsenala 15 godina i koji uspeo da, bar na kratko, prekine apsolutnu dominaciju "đavola".

Možda i najzanimljivije rivalstvo Ferguson je imao sa Žozeom Murinjom, koji je, takođe, uspeo da sa Čelsijem prekine vladavinu Junateda.

Jednom prilikom, Ferguson je rekao da ga Murinjo podseća na mladog revolveraša, koji je došao da izazove starog šerifa. U ovom sukobu, izgleda da je stari šerif opet pobedio.

Zanimljiv je i Fergusonov odnos prema medijima. Još nije zakopana "ratna sekira" koju Ferguson ima sa Bi-Bi-Sijem.

Sve je počelo kada je britanska televizijska stanica, 2004. godine, prikazala emisiju Otac i sin, u kojoj je dovedena u pitanje veza Fergusona i njegovog sina, fudbalskog agenta, u kupovini pojedinih igrača.

Sukob se rasplamsao i nije prekinut čak ni kada su zvaničnici Premijer lige počeli da kažnjavaju trenere i igrače koji izbegavaju medije.

Ferguson, koji je godinama bojkotovao Bi-Bi-Si, nije se previše potresao zbog kazni. On je tražio izvinjenje te televizijske stanice zbog dokumentarca, a iza njega je stao i klub.

U 25-godišnjoj vladavini Junajtedom Ferguson je osvojio 12 titula Premijer lige, pet FA kupa, četiri Liga kupa, deset Komjuniti šildova, dve Lige šampiona, jedan Kup pobednika kupova i po jedan evropski Superkup, Internacionalni kup i Fifin Svetski kup.

Ferguson je deset puta proglašen za najboljeg menadžera Premijer lige, jednom je proglašen za najboljeg trenera Lige šampiona, a 2002. godine primljen je i u Kuću slavnih engleskog fudbala.

Za svoje uspehe u fudbalu Aleks Ferguson je 1999. godine dobio titulu "ser", tako da je od tog vremena u javnosti poznat kao Ser Aleks.

U nedelju, 6. novembra bilo je tačno 25 godina Aleksa Fergusona u Mančester Junajtedu, a klub mu se odužio tako što je jednoj tribini na Old trafordu dao ime škotskog stručnjaka. Iako ima punih 69 godina glad za trofejima "komandanta" Fergusona ne prestaje. Priča još nije gotova.