Komandant Ferguson (prvi deo)

Današnji dan predstavlja praznik u istoriji Mančester Junajteda. Pre tačno 25 godina na klupu ekipe sa Old traforda došao je Aleks Ferguson, čovek koji je zauvek promenio fudbal ne samo u Junajtedu, već i na čitavom Ostrvu pa i u Evropi.

Na utakmici protiv Sanderlenda u subotu, koju je Junajted dobio sa 1:0, na stadionu je upriličeno slavlje na kojem je proslavljen ovaj neverovatni jubilej. Pred 76.000 navijača na Old trafordu svečano je otvoren deo tribine koji će nositi ime ser Aleksa Fergusona.

Posle četvrt veka provedenog na Old trafordu Aleks Ferguson je Mančester Junajted pretvorio od uspavanog giganta do kluba koji je jedan od najbitnijih u evropskim okvirima, a bez sumnje dominantan na Ostrvu.

Svi se pitaju kako je neko od klinca koji je rođen 1941. godine u tadašnjem predgrađu Glazgova postao jedan od najboljih trenera svih vremena. Tek kada se "baci pogled" na njegov život, postaće jasno da je poslednjih 25 godina uspeha samo rezultat pet decenija posvećenosti fudbalu.

Ferguson je jedan od retkih primera da bivši fudbaler može postati vrhunski trener. Škotski stručnjak je fudbalsku karijeru počeo u amaterskom fudbalskom klubu Kvins park iz Glazgova, gde je igrao na poziciji napadača.

Imajući u vidu da je tadašnji njegov klub bio u amaterskom rangu, Ferguson je morao da dodatni posao radi na brodogradilištu. Iako je na 30 utakmica postigao 21 gol, Kvins park je Fergusona prosledio Sent Džonsonu.

I u novom klubu 19-godišnji Ferguson je nastavio da trese mreže, ali nije uspeo da se izbori za status standardnog prvotimca. Tada je Ferguson zatražio i transfer, a jedno vreme je čak razmišljao i da emigrira u Kanadu. Da se to desilo fudbal bi sigurno bio na gubitku.

Ipak, sudbina je htela da njegov tadašnji klub ne potpiše ugovor sa napadačem koji je bio meta prelaznog roka, tako da je tadašnji trener  Sent Džonsona morao da stavi Fergusona u tim protiv Rendžersa. Ferguson, koji je tada imao 23 godine, na tom meču je postigao het-trik koji je odredio njegovu dalju sudbinu u fudbalu.

Ubrzo posle toga Fergi prelazi u Danfermlajn gde prvi put u životu potpisuje profesionalni ugovor. U drugoj sezoni za ovaj klub Ferguson je na 51 utakmici postigao 45 golova, i podelio je sa Džoom Mekbrajdom iz Seltika, titulu najboljeg strelca prvenstva.

Posle toga Ferguson prelazi u Rendžers, ali tamo mu nisu cvetale ruže. Ferguson je označen kao najveći krivac za primljen gol u finalu škotskog Liga kupa protiv Seltika 1969. godine, i prebačen je da igra za drugi tim. Postojala su nagađanja je Ferguson bio žrtva diskriminacije, jer mu je žena, Keti Holdin, bila katolikinja, ali on je odbacio te navode.

Naredna stanica u igračkoj karijeri Fergusona bio je Falkirk, gde je na kraju završio kao igrač-trener, ali to je trajalo samo dok Džo Prentis nije preuzeo ulogu menadžera u timu. Igračku karijeru Aleks Ferguson završio je Eir Junajtedu 1974. godine.

Trenerski zanat Aleks Ferguson je "ispekao" u Ist Stirlingu, gde je na mesto menadžera postavljen u junu 1974. godine. I taj posao je bio amaterski, a Fergusonova plata iznosila je 40 funti nedeljno. U kakvom je stanju bila ekipa koju je Ferguson preuzeo najbolje govori podatak da u to vreme u timu nije bilo golmana.

Već tu su se videli obrisi u kakvu će vrstu trenera Aleks Ferguson izrasti. Ferguson je od tada insistirao na disciplini, a jedan od fudbalera tog kluba, Bobi Mekali ovim rečima je opisao svog trenera: "U životu se nikoga nisam plašio, ali Ferguson je od početka bio zastrašujući lik".

Ipak, Ferguson se nije dugo zadržao u ovom klubu. Već u oktobru iste godine on preuzima Sent Miren, ekipu koja se takmičila u nižoj ligi od Ist Stirlinga, ali koji je bio veći klub od prethodnog koji je štoksti trener vodio.

U ovom klubu Aleks Ferguson prvi put je pokazao o kakvom se trenerskom potencijalu radi. Kada je u oktobru 1974. godine preuzeo Sent Miren, taj klub se nalazio u Drugoj diviziji (trećoj ligi), i koji je u proseku gledalo 1.000 ljudi.

Posle tri godine ova ekipa je bila prvoplasirana u Prvoj diviziji (drugoj ligi). Uspeh je još veći ako se doda podatak da je prosečna starost ovog tima bio 19 godina.

U istoji će ostati upamćeno da je Sent Miren bio jedini klub koji je ikada otpustio Aleksa Fergusona. To se nije desilo zbog loših rezultata, jer njih nije bilo, već poremećeni odnosi sa menadžmentom kluba.

Ferguson je tražio za svoje igrače veće plate, a bio je pod istragom da je fudbalerima ilegalno isplaćivao dodatke na platu.

Industrijski tribunal, koji je u Škotskoj bio nadležan za sve tužbe između poslodavaca i zaposlenih, sporu sa Sent Mirenom, presudio je protiv Aleksa Fergusona.

Za vreme suđenja predsednik Sent Mirena je tvrdio da je Ferguson beznačajan, nezreo, i da ne poseduje menadžerske sposobnosti. Predsednik kluba nije ni slutio koliko je pogrešio.

Tek nedavno se ispostavilo da je ovakav odnos Sent Mirena prema Fergusonu prouzrokovan interesovanjem Aberdina za njegove usluge, i pokušajem da zaobiđe da plati odštetu u angažovanju ovog stručnjaka.

Priliku da pokaže svoj pun potencijal Ferguson je dobio u Aberdinu, koji je preuzeo u junu 1978. godine.

U to vreme sever Škotske se ubrzano razvijao. Nafta koja je otkrivena blizu obala tog dela zemlje napravila je od Aberdina važan industrijski grad. Razvoj grada pratile su i ambicije da klub, sa istim imenom, konačno izazove velikane iz Glazgova, Rendžers i Seltik.

Iako je već četiri godine bio u trenerskim vodama, kada je preuzeo Aberdin, 37-godišnji Ferguson je bio tek koju godinu stariji od pojedinih igrača, tako da je imao dosta problema da nametne svoj autoritet.

Aberdin, koji je sezonu ranije završio na drugom mestu, u Fergusonovoj prvoj sezoni bio je tek četvrti.

Klub je imao strpljenje za Fergusona i to im se na kraju isplatilo. Prva titula osvojena je 1980. godine, i to je bilo prvi pu da je neko prekinuo petnaestogodišnju dominaciju Rendžersa i Seltika. Sam Ferguson je priznao da je ovaj uspeh ujedinio ekipu, i da je on konačno zadobio poštovanje kod igrača.

Odmah posle velikog uspeha Ferguson je konačno nametnuo svoj autoritet i strogi način vođenja ekipe. U Aberdinu je zadobio i nadimak "besni Fergi" (Furious Fergie).

Škotski stručnjak je često kažnjavao igrače, a jednom kaznio igrača Džona Hjuita jer ga je pretekao kolima na ulici. Takođe posle jednog poluvremena koje su loše odigrali Fergi je u svlačionici na igrače bacio posudu u kojoj je stajao čaj.

Zanimljiv je i način na koji je Ferguson ujedinjavao ekipu. On je po medijima često kritikovao Škotski fudbalski savez da je naklonjen velikanima iz Glazgova, Seltiku i Rendžersu, i kod svojih fudbalera stvarao je takozvani "opsadni mentalitet", koji podrazumeva situaciju u kojoj su svi protiv njih.

Ovaj stav dao je sjajne rezultate, tako je Aberdin 1982. godine osvojio Škotski kup, dok je šampionske titule osvojio još 1984. i 1985. godine.

Ferguson je sa Aberdinom napravio i sjajan rezultat u Evropi, kada je 1983. godine osvojio Kup pobednika kupova. Pred Aberdinom su tada padali Sion, Dinamo iz Tirane, Leh Poznanj, zatim minhenski Bajern, belgijski Veteršej u polufinalu, dok su u finalu savladali Real.

Iste godine Aberdin uzima i evropski Superkup, pobedivši u dvomeču nemački Hamburg. I naredne sezone Aberdin je pod vođstvom Fergusona sjajno gurao u Evropi, ali je u polufinalu zaustavljen od Porta.

Već tada je Ferguson dobijao ponude engleskih klubova, ali ih je redom odbijao. Prvo je odbio ponudu Vulverhemptona, zatim Totenhema i Arsenala.

Tek kada je dobio ponudu Mančester Junajteda Ferguson se nije puno razmišljao. Škotski stručnjak 6. novembra preuzima "đavole" i magija na Old trafordu počinje.

Uskoro nastavak