Darko Kovačević za RTS: Piksi je selektor za ponos Srbije

Euforija, očekivanja i vera u reprezentaciju Srbije dugo nisu bili na nivou kao što je pred Katar. Posle svega prikazanog, apsolutno opravdano. Pikira se dugo čekani prolazak grupne faze, do kog se nije doguralo od 1998. godine.

Član tog sastava iz Francuska bio je i Darko Kovačević. Kršni centarfor koji je podjednako znao i glavom i nogom je u blistavoj karijeri postizao golove u najjačim ligama na svetu tog doba, prošavši trnovit put stepenik po stepenik. Od rodnog Kovina, preko zrenjaninskog Proletera do reflektora "Marakane" i Zvezdinog crveno-belog dresa.

Zatim Premijer liga u dresu Šefilda, prelazak u Real Sosijedad, gde je u dva mandata ostavio najdublji trag i kao "kruna" dolazak u moćni Juventus. Karijeru je završio u Olimpijakosu, sa kojim je osvojio dve "duple krune" i dobio priznanje najboljeg stranca Grčke već u ozbiljnijim igračkim godinama.

Boje tadašnje SRJ je branio na pomenutom Mundijalu u Francuskoj 1998. i na Euru u Belgiji i Holandiji 2000, poslednjem u kom je naša zemlja učestvovala.

Igrao je sa i protiv istinskih legendi srpskog i evropskog fudbala. U igračkoj penziji je i dalje neraskidivo vezan za fudbal, tako da će sigurno ispratiti svaki minut "Orlova" u Kataru, na putu da ponove ono što je on već iskusio.

Sa selektorom Stojkovićem ste delili reprezentativni dres. Koji je bio Vaš prvi utisak po njegovom imenovanju za selektora?

Kao i svi ljubitelji fudbala i reprezentacije naše zemlje, smatram da je za ponos to što će takav čovek da predstavlja Srbiju, jedan od najboljih fudbalera ikad sa ovih prostora. Kada sam saznao da je upravo on imenovan za selektora, pomislio sam da je to najbolji potez i da će sigurno doneti odlične rezultate.

Šta je "selektor Piksi" uneo od onog "igrača Piksija" u igru i svlačionicu "Orlova"?

Preneo je zaista mnogo toga, a verovatno bih izdvojio tu neopisivu želju za uspehom, pobednički mentalitet, samopouzdanje i veru u svoj rad. Svlačionica je veoma bitan deo trenerskog posla, treba znati kako voditi fudbalere i velike ličnosti, a pogotovo u reprezentaciji. Treba umeti uskladiti igrače koji dođu iz raznih velikih evropskih klubova da zajedno igraju u nekom kraćem vremenskom periodu, nego što bi to bilo u klubu, gde su svaki dan sa svojim saigračima. I tu je Piksi poakzao ogromno znanje, iskustvo, harizmu, a primećuje se i to poštovanje koje njemu igrači ukazuju, kog je možda baš manjkalo proteklih godina.

Na Mundijalu u Francuskoj ste bili deo napada u kom je Predrag Mijatović u svom zenitu bio glavna zvezda. Igrali ste i sa Savom Miloševićem. Srbija opet ima ubojit napad sa tandemom Dušan Vlahović-Aleksandar Mitrović, kako Vam se sviđa njihova saradnja na terenu?

Mnogo mi se dopada taj tandem - Aleksandar i Dušan zajedno. Treba da se iskoristi potencijal i kvalitet koji posedujemo, da igraju svi najbolji fudbaleri i da se izvuče maksimum. To je ono što takođe definiše Piksija, hrabar je da ide u ofanzivu sa dva centarfora. Sigurno je da to zavisi od protivnika, pa će možda nekad i to da se menja, nekad da se ne igra tako, ali imaju različite karakteristike koje mogu da doprinesu igri.

Kako reagujete prilikom komentara da Mitrovićev stil igre podseća na Vaš?

Mogu da razumem ukoliko nekog Mitrovićev stil podseća na moj, ali ne bi trebalo porediti ga sa mnom, niti sa bilo kim. On je svojstven igrač. Pokazao je da je poseban i želim mu još mnogo golova za Srbiju.

Da li ste ispratili protivnike Srbije u grupi, kako Vam se čine?

Imaju dosta igrača koji su trenutno u dobroj formi i koji uspešno nastupaju za svoje klubove. Na primer, Čupo Moting je sad privukao pažnju zbog odličnih partija za Bajern, koji je do skoro bio u senci. Biće veliki plus za Kamerun. Brazil nema smisla da se komentariše, zna se kvalitet koji su imali i imaju. Švajcarci imaju nove mlade fudbalere u odnosu na poslednji susret, kao što je Okafor iz Salcburga. Odličan igrač, brz, dobro građen i sa veoma dobrom tehnikom. Sve u svemu, grupa koju ne smemo da potcenjujemo, ali smartam da momci mogu da prođu dalje. Uradiće to sigurno.

Prvi put u istoriji fudbala Svetsko prvenstvo će se odigrati u sred sezone. Koliko je to težak zadatak za igrače po pitanju tempiranja forme za sam turnir i kasniji nastavak sezone?

Veoma čudna situacija za igrače. Nemaju odmor nakon napornog turnira. Praktično ulaze u takmičenje posle puno utakmica odigranih za klubove, da bi sada uz ogroman pritisak nastupali za svoju zemlju, nakon čega odmah moraju da nastave sa klubovima. Neće im biti lako. Verujem da će svi dati maksimum, a nadam se da će uprkos tom naporu, uspeti da izbegnu povrede. Što se tiče forme, to je plus za takmičenje, jer su uigrani.

Bili ste član poslednjeg tima koji je prošao grupnu fazu Mundijala, da li je došlo vreme da se taj maler prekine?

Sada je pravo vreme za to. Veliki sam optimista, stvarno mislim da može daleko da se dogura i verujem da ćemo se naći u narednoj fazi takmičenja.

Od 2000. nismo igrali na Euru. Na papiru smo favoriti u kvalifikacija, da li i na tom takmičenju možemo da doguramo daleko?

Možemo i da osvojimo takmičenje što se mene tiče. Imamo primer Grčke 2004, a da to čak tada niko nije ni očekivao. Ako su oni mogu da iznenade fudbalski svet i postanu evropski šampioni, zašto mi to ne bismo postigli sa ekipom koja evidentno ima kvalitet za takav poduhvat?