Zbogom, Švabo...

Sva je prilika da ne bi postigla ništa naročito kao što ni ranije nije, u poređenju sa potencijalom i imenima igrača. A opet, kada bismo imali malo realniju procenu svojih mogućnosti, nema dileme da je naš nacionalni tim ipak ponekad nešto i ostvario.

Raspad SFRJ doveo je do uspona hrvatskog fudbala na mesto koje je imao pre, kada je bio najorganizovaniji na prostoru Kraljevine. Osvit raspada doveo je i do vrhunskog rezultata srpskog, bolje reći beogradskog klupskog fudbala u kom se oličavala moć glavnog grada države koja je tada sve manje postojala.

Ivica Osim ostao je poslednji selektor SFRJ koji je vodio ekipu na nekom takmičenju, u epicentru fantazije o tome kako je baš taj tim mogao da postigne sve, ali na kraju zapravo nije postigao ništa naročito.

U klupskoj karijeri, Ivica Osim je imao sličan domet sa Željezničarom, bio je nadomak igranja sa Realom, ali je ispao od mađarskog Videotona, znači opet nešto zamalo.

Ni kasnija fudbalska karijera nije vodila Osima do nekih velikih trofeja, ali ga je uvek držala tu negde blizu neke senzacije koja je opet izmicala zamalo.

Pa ipak, iako nema drugo mesto na svetu kao Zlatko Dalić sa Hrvatskom koji se ne pita ništa u javnosti, iako nema treće mesto na svetu sa Hrvatskom kao Ćiro Blažević koji se pita o svemu ali ponajmanje o fudbalu u javnosti, iako nema Kup šampiona kao Ljupko Petrović koji se više i ne pominje, a o Miljanovim trofejima sa Zvezdom i Realom da i ne govorimo – Ivica Osim ostao je do samog kraja najveći arbitar za fudbalska pitanja na prostoru SFRJ.

Verovatno zbog toga što je najbolje oličavao ono što je jugoslovenska škola fudbala, nešto što deluje da će nam doneti sve a na kraju ne bude ništa, pa je samim tim najbolje i mogao da komunicira sa našim pitanjima i da daje prave odgovore.

Zato je Švabo bio i ostao pravi narodni selektor, ubeđen da igra na rezultat, a zapravo igrao je za raju, i nijedan gol Luke Modrića kojim overava Mesijevu Argentinu neće moći da zameni promašen Piksijev penal, jer je to naše prirodno stanje.

Postoji pojam kauč kouča (couch coach) – gledaoca sporta koji gleda prenos na kauču i sve najbolje zna.

Frojd je neke svoje važne koncepte zebeležio tokom putovanja kroz Bosnu. Osim je na neki način svaki sobni kauč s kog se gledala jugoslovenska reprezentacija te 1990. pretvorio u terapijski i proveo nas je kroz formativnu traumu, igrajući ulogu ponekad nepravednog Oca, ali ipak Oca.

Zbogom, Švabo...