Rođeni ratnik i veliki šampion – Mihajlović trener godine

"On u sebi ima DNK pobednika. Jedan od retkih stručnjaka koji već godinama sa uspehom radi u Seriji A, a nije Italijan. Prošle sezone je u Bolonji nemoguće učinio mogućim. Nikome nije bilo jasno kako jedna prežaljena ekipa, ođednom, puca od samopouzdanja, zrači identitetom i pleni dostojanstvom. Odgovore su našli na srpskom jeziku", ovako je FSS počeo predstavljanje čuvenog Mihe.

"Klub koji je bio na ivici ambisa sačuvao je ispadanja u niži rang i doveo ga na prag Lige Evrope. I pazite. Jedno je spasiti ekipu na jedvite jade, a potpuno drugo spasiti je u velikom stilu, kolo pre kraja sa trideset osvojenih bodova u sedamnaest odigranih kola. Više od Intera i Lacija, tek za bod ili dva slabije od Juventusa, Napolija, Rome i Milana, pobedivši Inter i Napoli, i osvojivši deseto mesto na kraju prvenstva. I to sa trostruko slabijim i jeftinijim timom od svih gore navedenih."

Mihajlović je proglašen za najboljeg trenera u godini u kojoj vodi tešku borbu sa leukemijom, pa nije ni čudo što je njegovo prisustvo u Narodnom pozorištu izazvalo veliko oduševljenje.

"Dovoljno da mu Bolonja ukaže novo poverenje i da mu pokloni srce u još jednoj, ovoga puta njegovoj najvažnijoj borbi. Pobediće, jer to je on. Kako sam reče: 'rođeni ratnik iz zemlje u kojoj niste čvrsti zato što želite, već zato što morate da preživite."

Šef stručnog štaba Bolonje se zahvalio na priznanju, rekao je da ponosan što je Srbin i što su njegovi sunarodnici prepoznali trud koji svakodnevno ulaže.

"Obećao sam, neću da plačem. Želim da izrazim veliku zahvalnost za ovu počast. Biti najbolji trener Srbije i biti izabran od ovih ljudi, Srba, za mene ništa nema veću važnost od toga. To je za mene najveće priznanje koje sam mogao da dobijem u dosadašnjoj karijeri", rekao je Mihajlović.

Legendarni fudbaler Crvene zvezde, Lacija i milanskog Intera čestitao je jubilej Fudbalskom savezu i zahvalio se svim dobrim ljudima koji su mu pokazivali ljubav tokom najtežeg perioda u životu.

"Sigurno je da ste mi dali veliku snagu i da bez vas, bez vaše pomoći, bilo bi mnogo teže da prebrodim ono što sam prebrodio. Velika stvar koju nikada neću moći da zaboravim. Živim manje-više 30 godina u Italiji, ali sam uvek bio i ostaću Srbin. Nadam se da vas nikad nisam razočarao i da sam, uz svoje dobre i loše strane, uvek predstavljao Srbiju na najbolji mogući način. To ću i dalje da nastavim."

Na kraju, čestitao je i svom kumu Dejanu Stankoviću što je postao trener Zvezde.

Za najboljeg igrača proglašen je Dušan Tadić, dok je prvi put dodeljena i Zlatna lopta u ženskom fudbalu – pripala je Violeti Slović.