Neki novi klinci

Iako iza sebe imam komentatorsko iskustvo sa tri Svetska i dva Evropska šampionata, ovu naizgled mirnu fudbalsku godina uglavnom obeležavaju prenosi Lige šampiona, bar što se mog posla tiče. Ali, samo naizgled.

Svetskih i Evropskih prvenstva je bilo, itekako na RTS-u, a imao sam čast da ih ispratim sve, i iskreno uživao sam. Komentarisao sam Svetsko prvenstvo za dame u Francuskoj, drugo u karijeri, i bilo je interesantno.

Međutim, o ženskom fudbalu ću drugom prilikom. Ovo je priča o mladim fudblerima, onima koji stasavaju i onima koji su već stasali. I sve smo ih videli na našim programima.

Prenosili smo Svetski kup za igrače do 20 godina u Poljskoj, Evropsko prvenstvo za fudbalere do 21 godine u Italiji i San Marinu i Svetsko prvenstvo u Brazilu za kadete, to jest igrače do 17 godina. I upravo ću šampionatom planete za sedamnaestogodišnjake, koji je upravo okončan, početi ovu seriju priča o momcima koji dolaze.

Titulu šampiona sveta osvojio je Brazil, domaćin turnira koji je u finalu pobedio borbene Meksikance sa 2:1 posle preokreta.

Interesantno je da su Brazilci u polufinalu pobedili Francuze, iako su posle 13 minuta gubili sa 2:0. Na kraju je bilo 3:2 i već tada se znalo da su u finalu pre finala sa Francuskom domaćini praktično osvojili titulu.

Meksikanci jesu bili borbeni i hrabri tokom turnira, međutim Brazil je pokazao klasu u finalu i sa svih sedam pobeda došao do četvrte titule prvaka Sveta do 17 godina (prve od 2003.), dok su Meksikanci ostali na dva trofeja, a ovo im je bio i drugi poraz u finalima u poslednjih šest godina.

U prethodne tri sedmice gledali smo lep i interesantan fudbal na Svetskom prvenstvu za kadete, na kojem su se u prošlosti dokazilavi igrači poput Ronaldinja, Tonija Krosa, Seska Fabregasa, Karlosa Vele, Đovanija Dos Santosa, dok su pre samo dve godine na Svetskom kupu u Indiji Englezi osvojili prvu titulu predvođeni već sada velikim zvezdama svetskog fudbala, Džejdonom Sančom, Filom Fodenom, Kalumom Hadsonom Odojiem...

Jasno je zašto je upravo za ovo Svetsko prvenstvo vladala najveća pažnja svih najznačajnijih skauta iz vodećih svetskih klubova, ali i velikog broja menadžera koji su na vreme rezervisali avionske karte i smeštaj u Brazilu.

Došli su da vide u kom smeru se razvija fudbal. Došli su da vide momke koji više nisu deca, iako neki od njih imaju samo 15 godina. Došli su da vide buduće asove i zvezde, neke nove klince.

A Brazil ih ima desetoricu i ko zna ko je tu sve sedeo na klupi, te nije dobio šansu da se dokaže. A imaće je zasigurno. I svako ko je pratio turnir mogao bi se zakleti da će bar petorica postati vanserijski fudbaleri.

Brazil

Fudbaler koji je na mene ostavio poseban utisak tokom Svetskog prvenstva je desni bek Brazila Jan Kouto, 17-godišnjak iz Korićibe kojeg odlikuje pre svega brzina, borbenost, odlična pas igra, tačan je prilikom dodavanja i ne greši često, ima fantastičan osećaj za prostor i ubacivanje iza leđa protivničke odbrane, a ima i divan centaršut koji mu je omogućio tri asistencije na Svetskom prvenstvu.

Jan Kouto, iako desni bek, bio je pravi lider tima, a selektor Barzila Giljerme Dela Dea u ključnim trenucima mečeva prekomandovao bi ga na desno krilo, i tu je Jan Kouto pravio razliku na svakom meču.

Likom podseća na Bebeta, igrom na Danija Alvesa i Marsela, vrlo je prodoran i konkretan po strani, voli da igra visoko na protivničkoj polovini i ume da sačuva loptu, a ima i odličan pregled igre, dribling i u odbrani zatvara vrlo dobro.

Desetka Brazila na ovom Svetskom prvenstvu - Žoao Peglou. Snažan vezni fudbaler sa neverovatnim osećajem za ubacivanje iz drugog plana, sa dobrim driblingom i sjajnim udarcem sa distance. On je već sada velika zvezda u domovini, nastupa za Internasional, ima dobar pregled igre u završnoj trećini i bio je prilično motivisan i borben na šampionatu. Kod ovakvih fudbalera je granica tanka - često se u odsudnim trenucima sakrivao i nije prilazio po loptu, iako znanje ima. Momak ima nisko težište, dobar je dribler, odličan na lopti, brzo menja mesto, odlično ukršta... Da li mu je nedostajalo snage u finišu mečeva, ili je pritisak bio preveliki za ovog momka od kojeg se mnogo očekuje, ostaje pitanje za Selektora Dea. Ili će postati novi lider Brazila, ili će biti još jedan veliki talenat koji nije dokazao svoj potencijal. Kod takvih igrača nema sredine. Na Svetskom kupu je dao tri gola.

Desno krilo Brazila - Gabrijel Veron. Kada krene u prodor, tokom komentarisanja utakmica često mi je dolazila misao koju sam izgovarao u mikrofon - "Koliko je samo brz ovaj momak!" I ne samo što je brz, on je brz sa loptom, odlično probija, konkretan je. Klasično desno krilo, koje često ulazi i u sredinu (sa loptom) pa zalama, dribla, šutira... Ekipe koje igraju na kontru i brzu transformaciju sanjaju o takvom fudbaleru. Snažan je i ima tu crtu brazilske fudbalske drskosti - "idem do kraja i ništa me ne može zaustaviti".

Pitanje je koji klub će ga izabrati i dovesti u Evropu, gde bi trebalo da se radi na njegovom razvoju i usavršavanju. Veron je fudbaler Palmeirasa, ima 17 godina i takođe je dao tri gola na Svetskom kupu.

Centarfor Brazila - Kajo Žorži. Moderna devetka. Momak koji ume sa loptom. Dao je pet golova na turniru i drugi je strelac Svetskog kupa. Spušta se po loptu, trči i prilazi, otvara prostor a kada dobije loptu u noge, brzo se okreće i još brže razmišlja šta dalje sa njom.
Ima fantastičan pregled igre, brzo ostravlja lopte za veziste, odlično je spušta glavom za krila, ima precizan udarac i u gol šansama ne pametuje.

Kajo nastupa za Santos, ima veliko samopouzdanje, dobro se kreće, brz je, ume da se zagradi, snažan je u duelu sa vršnjacima. Na putu do profi fudbala, moraće da radi na fizičkoj snazi, međutim kako stručnjaci vole da kažu, momak ima znanje u nogama i deluje ubedljivo.

Levi bek Kabral - tradicionalno za brazilske leve bekove nosio je broj šest na dresu, pouzdan u defanzivi, ima razoran udarac sa distance, dao je jedan gol na prvenstvu, ima dobar cenaršut, ponikao je u Sao Paulu i odigrao je svih sedam mečeva na turniru. Ima 16 godina i ogroman potencijal.

Meksiko

Meksiko je igrao čvrsto i organizovano, bili su maksimalno disciplinovani i koncentrisani, tako da su se u njihovoj igri najviše istakli štoperi Alehandro Gomez i Viktor Guzman. Efrain Alvarez koji nastupa u Los Anđeles Galaksiju dao je četiri gola na turniru, jedan prelep protiv Holanđana u polufinalu iz slobodnog udarca, ali u finalu protiv Brazila, fudbalski rečeno, nije ga bilo nigde.

Meksiko je posle penala pobedio favorizovane Holanđane, aktuelne Evropske šampione, uz mnogo sreće, zahvaljujući svom golmanu Eduardu Garsiji.

Međutim, 16-godišnjak iz Pačuke, Brajan Gonzales koji je dao i gol u finalu protiv Brazila, vrlo je interesantan fudbaler. Možda ne deluje toliko konkretno i ubedljivo u navali, ali ovaj krilni fudbaler je, kako to treneri vole da kažu "momak je koji ide do kraja - gladan uspeha i pobede". Čvrst u duelu, borac za svaku loptu, opet reč trenera - "zahvalan"'. Uz pravu nadogradnju i dobar rad, Meksiko bi mogao dobiti ono što svaki trener želi - krilo koje izgara za svaku loptu.

Francuska

Najkompletnija reprezentacija na turniru. Tim je selektirao Žan Klod Žuntini, a najveći peh im je to što su već u polufinalu morali na Brazilce. Vodili su sa 2:0 - izgubili sa 3:2. Do tog meča primili su samo jedan gol u takmičenju.

Prva zvezda Francuza je Adil Aušiš - fudbaler koji je letos na Evropskom prvenstvu za kadete u Republici Irskoj bio prvi strelac sa devet golova. Mnogi ga vide i kao naslednika Zinedina Zidana, momak ima neviđen pas za krila i napadače (neki vole da kažu "tajming"), potom sve vidi kada krene u prodor, konkretan je u završnici, ubacuje se odlično iz drugog plana, ali i često ume da ,,pretera'' u soliranju. Zna da sakrije loptu, međutim Francuzi su se u prošlosti opekli sa Nasrijem i Benom Arfom od kojih se mnogo očekivalo, te se sada sa ovim momkom radi konkretnije i bukvalno ga "pažljivo pripremaju za najveću scenu" jer nema sumnje da je momak pravi biser. Dao je samo jedan gol na turniru, ali je imao i nekoliko neverovatnih asistencija.

Desno krilo - Isak Lihadži. Dete Olimpika iz Marselja za čiji je prvi tim već debitovao. Dugonog, neverovatnog driblinga, odlično menja putanju i zalama sa loptom u nogama. Najopasniji je iskosa na ivici šesnaesterca, gde je prebrz za protivničke defanzivce... Reklo bi se ima sve. Vreme će pokazati da li je spreman za velika dela, jer Francuzi u svakoj mlađoj selekciji iznedre po nekoliko brzih i snažnih krila.

Kalimuendo Muinga i Nataniel Embuku. Obojica su dali po pet golova na turniru, od ukupno 22 gola koliko su Francuzi postigli na Svetskom prvenstvu. Napadači. Brzi, eksplozivni, niski, obojica traže loptu u prostor... Kalimuendo Muinga nastupa za Pari Sen Žermen i već daje golove u omladinskoj Ligi šampiona (za igrače do 19 godina), dok je Embuku već debitovao za prvi tim Remsa. Brzo ukrštaju, menjaju mesta, traže loptu, ne plaše se, ali pre svega traže prostor da istrče i ne greše mnogo.

I konačno, dolazimo do dvojice momaka koji su uz Jana Kouta, desnog beka Brazila, ostavili najveći utisak na mene.

Centralni vezni igrači Francuske - Nairu Amada iz Juventusa i Enco Milo iz Monaka.

Amada je dugonogi vezista koji sve kupi i čisti na sredini terena. Dominantan. Ima neviđenu mogućnost da oseti igru i pas rivala, uvek blizu lopte, obavlja teške i prljave posleove na sredini terena ali elegantno, zahvaljujući snazi i spremnosti. Dobar je u organizaciji napada, lepo prenosi težište igre na protivničku polovinu, ima tačan pas i ne komplikuje. Ima lak korak i sve vidi sa loptom u posedu.

Enco Milo. Ne pamtim da sam u skorije vreme video tako kreativnog, spremnog i zahvalnog fudbalera u mlađim kategorijama. Momak je fenomen, sve radi u pokretu, a kreće se kao panter po terenu. I neprekidno trči, ali graciozno kao igrači stare škole francuskih fudbalskih umetnika. Kada preda loptu, odmah se otvara u prostor da opet odigra pas ili je prihvati i iznese i sve u trku sa konstantnim promenama pravca, sa konstantnim izvlačenjima na stranu. Neumoran na sredini. Zna kako se igra dupli pas. Brzo razmišlja i još brže se oslobađa lopte i u tome ume i da pogreši, ali odmah je blizu lopte i sve ispravlja.

Ipak, ta njegova kretnja - kao predator, mačka koja lovi plen, on na terenu lovi pasove rivala i odmah potencira brze kontre. Pitate se sigurno, kako su Francuzi izgubili od Brazila u polufinalu, iako su vodili sa 2:0 posle 13 minuta igre?

Možda je u pitanju bila i greška selektora Žuntinija koji je od starta zahtevao žestok ritam i visok presing, te su čak trojica fudbalera izneta sa terena zbog grčeva u poslednjih 15 minuta. Jednostavno, od starta su igrali visoko na protivničkoj polovini, a u tom presingu je dominirao upravo Enco Milo - jedan od momaka koji nisu završili meč zbog premora, tako da su Francuzi su u poslednjih 30 minuta primili tri gola.

U borbi za treće mesto deklasirali su Holandiju sa 3:1, a sva tri gola za Farncusku dao je Arno Kalimuendo Muinga. Napominjem i da su Francuzi u četvrtfinalu deklasirali Španiju sa 6:1! Definitivno je polufinale između Brazila i Francuske bilo i pravo odmeravanje snaga na ovom Svetskom kupu i finale pre finala.

Holandija

Dva imena, dva napadača. Sontje Hansen iz Ajaksa, prvi strelac Svetskog prvenstva sa šest golova i centarfor Mančester sitija Džejden Braf koji je dao dva gola u takmičenju.

Hansen je krilo koje često ulazi u sredinu, odličan je dribler, ima veliko fudbalsko znanje i samopouzdanje (izdanak Ajaksove škole), međutim protiv Meksika je u polufinalu bio potpuno zatvoren i nije preuzeo odgovornost.

Džejden Braf stasava u Mančester sitiju i tu se vidi razlika, ali taj momak još uvek nije sazreo, previše solira, kao da je osećao preveliko opterećenje i želeo da se nametne kao prva zvezda i lider tima i opravda takav položaj i status u ekipi, međutim nije uspeo u tome!

Centralni vezni Čelsiza, Jan Matsen takođe nije pravio razliku na terenu, dok je Juri Regir,  vezista, pokazao veliku borbenost, pogotovo u defanzivi gde je kao centralni vezni ostavio ponajbolji utisak na turniru, i kada bih pravio idealan tim turnira, svakao da bi na poziciju zadnjeg veznog ostavio mesto za visokog i snažnog Jurija Regira.

Italija

Samo jedno ime, 15-godišlji Vilfred Njonto. Momak stasava u Interu. Sa dve godine starijim momcima, borio se kao lav. Nizak rastom, ali veoma brz, eksplozivan i spretan, neprekidno trči i u kontrama je ubitačan. Novi Obafemi Martins. Tako se bar meni čini. Sa 15 godina, najbolji igrač Italijana do 17 godina. Treba ispratiti njegov razvoj, jer ima ogroman potencijal.

Sad samo treba ispratiti dalji razvoj i stasavanje ovih momaka. Put do samog vrha tek je pred njima i ovo je najkritičniji period u njihovom sazrevanju, jer dolazi vreme da se oprobaju sa najvećima, a tu opstaju samo najbolji.

Zapamtite ipak ova imena. Možda ćemo zajedno već na narednom Svetskom prvenstvu u Kataru uživati u njihovim akcijama i golovima, a ja ću biti ponosan i hvaliću se, jer sam kao komentator imao priliku da komentarišem njihove igre još dok su bili kadeti.

Nije li u tome draž?