Livade postale tereni, a manekeni naprasno fudbaleri

Poznato je da Srbija ima sedam miliona selektora, trenera, fudbalskih stručanjaka. Svi sve znamo, svi dajemo kritike, zameramo i tvrdimo kako bismo čak i mi sa ove strane malih ekrana u datoj situaciji iskusno faulirali, postigli gol ili napravili pravu izmenu.

U proteklih desetak godina, srpski fudbal našao se na ogromnom udaru, što medija, što javnosti. Veliki, zapravo najveći deo tih kritika je više nego opravdan.

Reprezentacija

Iz godine u godinu, "orlovi" nanose veliku tugu svojim navijačima. Scenario kao da se uvek ponavlja:

– Pazova okupi vrhunske fudbalere koji vode najjače klubove na svetu do velikih uspeha
– Uzbuđenje i očekivanja su na najvećoj lestvici, unapred pobeđujemo Brazil u finalu Mundijala
– Sastav ekipe za taj isti Mundijal saopštimo na benzinskoj stanici
– Brzo nastane nezadovoljstvo, što igrom, što sastavom, rukovodstvom, selektorom itd
– Bivamo eliminisani mnogo koraka ranije od očekivanog

Narod Srbije je postepeno digao ruke od fudbalske reprezentacije i potpuno se okrenuo košarkci, odbojci, vaterpolu, tenisu... Ipak, da smo fudbalski orijentisana nacija, govori i to da ma koliko loši bili, ma koliko kola otišla nizbrdo, dovoljna je jedna pobeda, ma čak i gol da se okrene ploča i da se uzbuđenje digne na najviši nivo. 

Situacija u nacionalnom timu drugačija je nakon Mundijala u Rusiji. Desile su se velike promene, od smene selektora u seniorskoj i omladinskoj ekipi, do povratka ključnih fudbalera u nacionalni dres. Prva prilika da se oceni učinjeno i proveri da li vlada atmosfera koja se prezentuje jeste utakmica sa Portugalijom i kvalifikacioni ciklus za EP, takmičenje na kojem Srbije nije bilo još od 2000. godine.

Uspesi u Evropi 

Srbija je jedina zemlja na Balkanu koja može da se pohvali sa dva predstavnika u dva evropska klupska takmičenjima.

Crvena zvezda ponovila je ogroman uspeh plasmana u Ligu šampiona. Crveno-beli sada već treću godinu uzastopno igraju evropsko takmičenje i na najbolji način podižu ugled srpskog fudbala.

Izabranici Vladana Milojevića ponovo će imati priliku da ukrste koplja sa najjačim timovima. Prošle godine svi svetski mediji pričali su o magičnoj noći u Beogradu kada je savladan, kasnije će se ispostaviti, šampion Evrope i šta bi fudbal bio bez tih pobeda. Ove sezone, u prestonicu naše zemlje dolazi prošlogodišnji finalista takmičenja Totenhem, kao i velikan evropskog i svetskog fudbala minhenski Bajern. Svaki meč i odmeravanje snage sa najvećima dodatna je prilika da magičnih večeri bude što više.

Partizan je nakon godinu pauze uspeo da obezbedi igranje grupne faze Lige Evrope. Ogroman poduhvat napravila je veoma mlada i nova ekipa Partizana, koju sa klupe predvodi još uvek početnik Savo Milošević.

Crno-beli su uprkos raznim faktorima uspeli da u nekoliko navrata pokažu veliku dozu borbe, kvaliteta i discipline i tako eliminišu veoma neugodne ekipe iz zemalja koje su koeficijentom iznad naše. U grupnoj fazi Lige Evrope, gosti Beograda biće možda i najveći klub na svetu po raznim parametrima, Mančester junajted, predstavnik jedne od najfudbalskijih zemalja AZ Alkmar i kazahstanska Astana. 

I Partizan i Crvena zvezda rade na tome da ostatak fudbalskog sveta ponovo stekne pravi utisak o Srbiji, da svaki protivnik želi da izbegne naše predstavnike, znajući da se protiv njih neće naigrati fudbala. Nošeni sjajnim atmosferama sa tribina, beogradski "večiti" pokušaće da dodatno poboljšaju sopstveni, ali i plasman naše lige na Uefinoj rang listi.

Domaće prvenstvo

Svima sigurno nedostaje čuvena, stara, jaka jugoslovenska liga. Često su se igrale kvalitetne utakmice, a pregršt talentovanih igrača sa ovih prostora najbolje godine provodili su u toj ligi. Ipak, nostalgija se mora ostaviti sa strane, a razloga za to ima na pretek. Pored pomenutih uspeha "večitih", srpski fudbal rešio je najveći problem koji je imao u proteklih desetak godina, a to je travnata površina. 

Svi tereni superligaških klubova dobili su novi "tepih", koji je direktno, ili indirektno uticao na to da se u srpskom elitnom prvenstvu zaigra znatno bolji fudbal. Veoma bitno za taj fudbal je i to što je određen broj ekipa iskočio, odnosno znatno poboljšao kadar, a samim tim i igru u odnosu na protekle godine. Tako imamo Vojvodinu u koju je Nenad Lalatović preneo ambicije iz Radničkog, Radnički koji ne želi tek tako da se odrekne titule vicešampiona države, Čukarički koji izbacuje talente vredne Mančester sitija, kao i TSC iz Bačke Topole, koji je svoju zdravu atmosferu preneo iz drugog u prvi rang, pa trenutno ne zna za poraz nakon sedam mečeva i nalazi se na prvoj poziciji na tabeli.

Ova zemlja poseduje ogroman broj talentovanih fudbalera, kako iz Beograda, tako i iz unutrašnjosti. Mnogi od njih probijaju se ka velikim uspesima i na putu su da imaju sjajne karijere. Srpska škola fudbala iz godine u godinu u orbitu izbacuje sjajne igrače, koji će bez sumnje činiti okosnice timova kakvi su Barselona, Real, dva Mančestera, Juventus, Inter, Fjorentina... Uz to, u Srbiju dolaze znatno kvalitetniji stranci nego ranije i utisak je da se srpski fudbal podigao za bar jednu lestvicu iznad kog je ranije bio.

Posla još uvek ima, na pretek, od infrastrukture, preko suđenja, do same igre, taktike i sprovođenja iste, ali neosporan je onaj posao koji je urađen u proteklom periodu. Srbija je ponovo u društvu najboljih iz Evrope, što govori i ranije pomenuta Uefina lista, na kojoj se Crvena zvezda i Partizan nalaze ispred klubova kao što su Milan, Fjorentina, Everton, Vest Hem, a nacionalni koeficijent rame uz rame sa onim koji imaju Grčka, Hrvatska, Danska.

Utisak je da jedva čekamo domaći fudbal da kritikujemo, ali da ga teška srca hvalimo...

Aleksandar Petrović (AlexPetro23)