Jedan "običan" dan u Trstu

Samo nas jedan dan deli od početka Evropskog prvenstva koje „Orlići“ počinju duelom sa selekcijom Austrije u Trstu. Kako taj naizgled običan dan izgleda iz ugla učesnika takmičenja koje odlučuje i o plasmanu na naredne Olimpijske igre, možete osetiti iz beleški izveštača RTS-a.

Tu na tartan stazi pored terena, toploj od celodnevnog sunca, seda pored mene Bleki Milenković. Završio je trening ali je ostao da gleda ostatak ekipe. Rukama je obuhvatio savijena kolena i posmatra igrače koji se skupljaju na ivici šesnaesterca. "Coa, ovaj Jovke bi šiturao čitav dan..." Kaže to nekako sa poštovanjem, dečački.

Volim to što ima. Znam ga skoro dve godine. Sazreo je, dobio na samopouzdanju. Ali ima to nešto "školsko" u sebi. "Stvarno...", pitam.

"Ma da, ne bi se taj pomerio sa terena da ne mora."

"I vidi ga kako šutira. Sve "puca". I brate, sve pogađa", dodaje ne sklanjajući pogled sa terena.

Stvarno je tako. Kako udari loptu ona ide u gol.

Ne znam šta će biti na Prvenstvu. Vidim danas u Gazeti da su domaći posvetili ogroman prostor turniru.

Prvih deset strana njihovoj reprezentaciji. Onda o još jednom meču i potom slika Luke Jovića i ostale zanimljivosti na turniru.

I oni pričaju o Joviću. Kažem, ne znam kako će biti na prvenstvu. Hoće li Luka Jović biti sjajan kako čitave sezone. Ali momak je sila. Ima list noge kao butni mišić kod odraslih igrača.

Sad se prisećam razgovora sa još nekim igračem, da, mislim da je Saša Lukić. Priča šta se desilo u sali pre neki dan.

"Uzme onu košarkašku loptu...ona je teška. Puf, sa pola terena...leti, ne pada...zakuca je u gol. Ma to je neverovatno."

Pitaju stalno za njega. Svi. Gosti hotela, obezbeđenje na stadionu, naravno, novinari...

Biće pritisak na njemu. Svi će hteti da se dokažu.

Nisam siguran da je dobro što je već predstavljen kao igrač Reala. Sve je to podiglo stvari na viši nivo. Na Prvenstvo dolazi kao zvezda. Drugačije je to sada.

Ekipa je stigla u Trst juče nešto pre podneva. Imaju sjajan hotel. Pogled na more.

Popodne trening. Vruće je. 37 stepeni na suncu.

Radilo se na pomoćnom terenu. Nikog od novinara. Osim Her Đoleta i mene.

Video sam čitav trening. Naslućuje se tim. Stil. Hoće Goran Đorović, selektor, posed. Hoće presing, hoće duel igru.

Igrali su tako oko 45 minuta. A onda šutirali na gol.

Ti momci: Radunović, Rosić i Ostojić. Baš dobri golmani.

Ali ovi što su šutirali. Bukvalno je posle jednog šuta pukla mreža. Bukvalno.

Danas će biti konferencija za medije i trening na stadionu Nereo Roko u Trstu.

Možda ćete videti u prenosu u ponedeljak. Taj stadion, to je ono što mislim da je pravo za srpski fudbal. 21 000 gledalaca. Sa čim bih mogao da ga uporedim... Naprimer ako bih ga uporedio sa nekim stanom. To mi je nekako najbliže. Daje takav osećaj.

Nije penthaus sa ogromnom terasom. Nije to ni trosoban stan sa velikim prozorima od poda do plafona. Ovo je jednoiposoban stan u centru, sa pogledom na Kalemegdan i parking mestom u dvorištu zgrade.

E ako se momci u njega smeste kao iz one izreke "gde čeljad nisu besna, tu kuća nije tesna" ima sve da "puca". Kao Luka na treningu. Sve u metu.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 16. jun 2019, 10:18) - anonymous [neregistrovani]

Srecno

Au Coa, kakav tekst! Svaka cast!
Srecno momcima!