Liverpule, Jirgene, Mo... Zaslužili ste!

Sada već u dalekoj prošlosti, prošlogodišnje finale proteklo je u znaku Salaha i Karijusa. Mohamedovo rame "namestio" je Serhio Ramos i tako poslao Egipćanina dug period van terena. Real je pored toga, imao „igrača više" u od tada bivšem golmanu Liverpula Lorisu Karijusu, koji je direktno uticao na dva, od tri postignuta gola Madriđana.

Fudbalski bogovi postarali su se da Ramos bude jedan od direktnih krivaca rane eliminacije Reala, pošto je štoper "kraljevskog" kluba propustio revanš sa Ajaksom, zbog, ironično, "čišćenja" kartona.

Pošto nije bila saveznik "crvenih" prošle, sreća se nasmešila Liverpulu ove sezone. Na stadionu "Vanda Metropolitano" viđen je najbrže dosuđeni jedanaesterac u istoriji finala evropskih takmičenja, pošto je Slovenac Skomina pokazao na belu tačku u 23. sekundi susreta.

Za razliku od suza od prošle godine, Salah nije mogao i trebao da krije oduševljenje nakon gola sa bele tačke u drugom minutu meča. Penal jeste bio sumnjiv, ali ispostaviće se opravdan.

Do kraja poluvremena ekipe nisu blistale, pa se sa fudbalske strane nije moglo videti Bog zna šta. Ipak, navijačima zabava nije bila uskraćena, pošto je jedna veoma oskudno obučena devojka, praćena ovacijama sa tribina, upala na teren.

Totenhem, uprkos velikoj borbi i teškom putu da do finala dođe, u finalu se nije proslavio. Tim Maurisija Poketina delovao je kao bleda slika onog koji je napravio jedan od najvećih preokreta u istoriji takmičenja, a za to može da bude zaslužan možda upravo strateg "petlova".

Heroj ekipe i strelac tri gola u Amsterdamu Lukas Moura ostao je na klupi sve do 66. minuta, a do tada Totenhem nije uputio šut u okvir gola Alisona. Moura je platio cenu oporavka vođe tima Harija Kejna, koji je propustio devet poslednjih utakmica Totenhema. Kroz istu situaciju prošao je Hari Vinks, koji je u sredini zamenio Vanijamu.

U odsustvu dva Harija Totenhem je napravio istorijski uspeh u Ligi šampiona, a njihovo prisustvo u finalu donelo je dosta konfuzije, a manjak kreacije i ideje. (Krivica je i na Aliju i Eriksenu koji su već neko vreme van forme)

Uprkos tim sumnjivim odlukama i igrom u finalu, Totenhem, kao i Poketino, zaslužuju svo poštovanje i naklon do poda. Ekipa koja zbog izgradnje stadiona u dva prelazna roka nije dovela igrača, koja je na krilima odbačenih Moure, Ljorentea, Lamele izborila finale Lige šampiona i igranje u istom takmičenju i naredne sezone.

Šlag na tortu i tačku na slovo i postavio je niko drugi do Divoka Origija. Kada to nisu uspeli Firmino i Kejn, uspeo je jedan od miljenika navijača "crvenih". Klopov "džoker" odigrao je sjajnu sezonu, pogotovo u Ligi šampiona, a njegovi golovi presudili su i Barseloni i Totenhemu.

Veliki osmeh od svih "300 zuba", viđen je na licu Jirgena Klopa nakon meča.

Najharizmatičniji trener u novijoj istoriji fudbala našalio se da je najbolji trener u polufinalima, a najlošiji u finalima velkih takmičenja. Ipak, nakon dva poraza (od Bajerna i Reala) i nakon neuspeha u engleskim takmičenjima, Klop je osvojio prvi trofej u Liverpulu, i to kakav.

Poput svih velikih evropskih klubova, Klop i Liverpul su potrošili dosta novca u letnjem prelaznom roku, ali za razliku od velike većine, Klop je kupio ono što mu je bilo neophodno.

Alison, Van Dajk, Fabinjo i Keita odlično su se uklopili u Klopov sistem i sa njima, Liverpul nije imao slabu tačku...

Madrid je bio odličan domaćin, Englezi uvek zanimljivi gosti, a finale se igralo i za Rejesa. Hose je ispraćen kako dolikuje...