I nebo je plakalo za kapitenom

Legendarni kapiten je rekao je da je njegova poslednja utakmica u Humskoj bila puna emocija.

"Sigurno da buja sve od emocija. Nije još kraj, imamo utakmicu u četvrtak. Ja bih stvarno želeo da se oprostim od aktivnog igranja osvojenim Kupom, ali sam mislio da je najbolje da se oprostim pred svojim navijačima, na svom terenu gde sam proveo skoro 30 godina svoje karijere. Bilo je izuzetno emotivno za mene i prethodnih dana kada se saznalo da može da š igra pred publikom. Hvala svim ljudima koji su u velikom broju došli po ovoj kiši da me isprate. Neću im ovo zaboraviti", rekao je Ilić novinarima posle meča.

Ilić je priznao da je ove noći bilo najlakše igrati, uprkos vremenskim uslovima.

"Imam izuzetan odnos sa navijačima i to se pokazalo i na večerašnoj utakmici. Nema šta sa mi bude krivo, desilo se to da je padala kiša i grad, ali u svakom slučaju za mene će ovo ostati do kraja života".

Na pitanje novinara da li očekuje da će njegov sin Nikša krenuti njegovim stopama, Ilić je istako da bi ga to učinilo najsrećnijim.

"Kada sam trčao krug oko stadiona, deca u zelenim markerima, klinci Partizana, primetio sam kod većine suze u očima... Znači da im je krivo što odlazim, a meni je drago što oni plaču jer će možda jednog dana biti u situaciiji da budu kao ja", zakljćio Ilić.

Pre utakmice u popodnevnim časovima, Saša Ilić je primio poklon (umetnička slika) od predsednika kluba Milorada Vučelića u trofejnoj sali u prisustvu bivših asova, zvanica i prijatelja kluba.

Nakon oficijelnog dela, druženje je nastavljeno u predsedničkom kabinetu.
Dok su se igrači zagrevali za meč,  na semaforu je emitovan film o životu i radu Saše Ilića, viđen iz ugla njegovih trenera i saigrača.

Prilikom izlaska na teren, igrači Partizana i Proletera su (naravno osim Saše Ilića) nosili su maske sa njegovim likom. Saša Ilić je izašao poslednji sa svoje dvoje dece (Neva i Nikša) i suprugom Tijanom, prošao je kroz špalir dece iz partizanove omladinske škole (po 15 sa obe strane špalira) i članova stručnog štaba i rezervnih igrača, koji su takođe nosili maske i majice sa njegovim likom. 

Sale je sa terena izašao u 82. minutu, što je bio minut kada je debitovao u Čačku i u tom minutu zamenio je Ivana Tomića.

Uz vatromet i ovacije sa tribina, Ilić je napustio teren u Humskoj, i sa sinom istrčao počasni krug. 

Njegov poslednji korak pri izlasku sa terena je zabeležen na taj način što je ostavio otisak stopala u specijalnoj posudi sa glinom, kao poslednji korak na stadionu Patizana.

Fudbalska biografija Saše Ilića

- Rođen je 30. 12. 1977.
- Sa Partizanom je osvojio 11 titula prvaka države, 6 nacionalnih kupova, igrao 2 Lige šampiona sa Partizanom i jednu sa ekipom Galatasaraja;

- Odigrao je 874 meča i postigao 240 golova, pa je rekorder po broju odigranih utakmica na večitoj klupskoj listi.

- Odigrao je 423 meča u prvenstvu i postigao 130 golova. Po broju odigranih prvenstvenih mečeva u domaćim ligama nalazi se na drugom mestu večne liste, a ispred njega je samo još Enver Marić na prvom mestu sa 439 mečeva. (Asim Ferhatović je treći sa 422 meča).

- Rekorder u večitim derbijima sa 31 odigranim mečom (9 pobeda, 8 nerešenih i 14 poraza).

─ Odigrao je ukupno 602 takmičarske utakmice i postigao u tim mečevima 164 gola (domaća liga, domaći kup i utakmice u evropskim kupovima)

─ Odigrao je 272 prijateljska meča uz 76 postignutih golova (domaća i inostrana)
U Partizan je stigao, sada već davne 1988. Registrovan je 30. 8. 1988, ali na prvi trening ga je odveo otac kada je imao 9 godina (1986). Prošao je kompletnu školu učeći od legendi kluba - Florijana Conje Matekala, Miše Radakovića, Pere Ćosića, Branka Rašovića... Prvi profesionalni ugovor potpisao je sa Partizanom 1996, kada je jednu sezonu igrao za Teleoptik. U dresu Partizana debitovao je na utakmici protiv Borca iz Čačka 26.10.1996. kada je ušao u igru sa brojem 1 na leđima zamenivši Ivana Tomića, a prvi gol u prvenstvenim mečevima postigao je protiv Vojvodine 23. 8. 1997. u Novom Sadu.

Pored Partizana nastupao je za sledeće klubove: Galatasaraj (76 utakmica, 25 golova), Salcburg (42 utakmica, 10 golova), Larisa (12 utakmica, 1 gol) i Selta (13, 1 gol).
U svim dosadašnjim klubovima, izuzev Selte, nosio je dres sa brojem 22, osim na debiju u crno-belom dresu protiv Borca, kada je poneo broj 1 na leđima.

Za reprezentaciju Jugoslavije i Srbije debitovao je 16. avgusta 2000. protiv Severne Irske, a odigrao je za najbolju selekciju 37 mečeva i postigao 4 gola.

Saša Ilić sedmi na večnoj listi strelaca u prvenstvu

Pogledajte listu top 10 strelaca svih vremena u prvenstvenim mečevima:
1. Slobodan Santrač (OFK Beograd, Partizan, Galenika) 218
2. Darko Pančev (Vardar, Crvena zvezda) 169
3. Dušan Bajević (Velež) 166
4. Bora Kostić (C. zvezda) 158
5. Frane Matošić (Hajduk, Split) 149
6. Todor Veselinović (Vojvodina) 145
7. Saša Ilić (Partizan) 130
8. Zoran Prljinčević (Radnički NB, C. zvezda) 129
9. Dušan Savić (C. zvezda) 120
10. Stjepan Bobek (Partizan) 118