Srpski Zidan, novi Piksi ili unikatni Dušan Tadić?

Nije mala stvar kada vam Ekip dâ ocenu deset za performans na jednom meču. Tadić je maestralnu partiju protiv trostrukog šampiona Evrope krunisao dvema asistencijama i golom, koji je Real, kako je rekao Dani Karvahal, "ubio i završio im sezonu".

Ono što im nije pošlo za rukom u prvom meču, u kojem su bili bolja ekipa, Ajaks je uspeo da na sumnju čitave fudbalske javnosti uradi na teži način, u revanšu na "Santijago Bernabeuu".

Ruku na srce, sreća koja je nedostajala holandskoj ekipi u prvom meču doputovala je sa njima u Madrid. Dušan je pogodio okvir gola u prvom meču, Ajaks je igrao sjajno, ali je Real trijumfovao sa 2:1. U Španiji, Real je u nekoliko navrata mogao do gola, takođe gađao prečke i stative, ali utisak je da je potom potpuno zasluženo poražen sa 4:1.

"Poput Zidana", "Veče koje će mu obeležiti karijeru", "Čista desetka", "Centralna figura", neki su od naslova koje su svetski mediji koristili da opišu partiju Dušana Tadića. Svi su složni da su u meču osmine finala videli jedan od najboljih individualnih mečeva u poslednjih dosta godina u svetu fudbala.

Pre Tadića, Ekip je "desetkom" nagradio samo Franka Sozea (Francuska – Grčka 1988), Bruna Martinija (Francuska – Grčka 1988), Olega Salenka (Rusija – Kamerun 1994), Larsa Vindfelda (Nant – Arhus 1997), Roberta Levandovskog (Borusija – Real 2013), Karlosa Eduarda (Gengan – Nica 2014), Nejmara (PSŽ – Dižon 2018) i dva puta Lionela Mesija (Barselona – Arsenal 2010. i Barselona – Leverkuzen 2012). 

Mnogima je misterija kako je fudbaler iz Bačke Topole u svojoj 30. godini izbio na naslovne strane sveta sporta utišavši Bernabeu? Kako je tekla njegova karijera, zašto ga je Sautempton prodao za deset miliona funti? Po čemu je on to poseban i šta dalje?

Tadić važi za veoma neugodnog igrača za čuvanje. Poput svakog levonogog fudbalera, defanzivac mora potpuno da promeni percepciju igre, postavljanje i razmišljanje. Zbog tehnike koja je uvek bila na zavidnom nivou, odbrana je uvek bila u dvoumici da li da tog mališana (180 cm) pritisne presingom pre nego što on "obradi" loptu, ili pokuša da ga usmeri u bezopasniju zonu i natera da se oslobodi lopte.

Dušanov najveći adut uz tehniku su svakako nesebičnost i pregled igre. Ukoliko mu se nudite i koristite višak prostora koji on stvara, bićete nagrađeni. Odlično poznaje uglove za dodavanje, tajming, stalno mu je podignuta glava kako bi "skenirao" odbranu. Nije uvek dovoljno biti dobar dodavač lopte kako biste bili dobar asistent. Da biste bili vrhunski asistent, poželjno je da i sami budete velika pretnja po gol protivnika. Leva noga, koja je "sevnula" na "Santijago Bernabeuu" dovoljan je pokazatelj toga. U toj sponi sopstvene opasnosti, a potom i nesebičnosti je Tadićev trik.

Javnost u Srbiji ne treba da previše bude iznenađena. Dušan Tadić već duže vreme, doduše na manjim fudbalskim pozornicama, pokazuje svoju magiju, svoju lepršavost, kreaciju i daje svoj pečat.

Dušan je karijeru započeo u Vojvodini. Iako je pregršt slučajeva tinejdžera koji veoma rano odu iz srpskog fudbala u jake evropske klubove, a da u rodnoj zemlji ne ostave nikakav trag, to sa Dušanom nije bio slučaj. Za "Vošu" je odigrao 107 ligaških mečeva i postigao 29 golova. Od početka karijere nagovestio je o kakvom se tehničaru radi, a umesto za "večite", Tadić se opredelio za zemlju u kojoj će se njegov fudbalski sklop još bolje brusiti i doći do izražaja – Holandiju.

Debi u dresu Groningena bio je upravo protiv sadašnjeg kluba Ajaksa i protekao je naravno asistencijom. Već prve sezone u Holandiji zabeležio ih je čak 22, što ga je u evropskom fudbalu stavilo odmah iza Mesija i Ozila. Prelaskom u Tvente i odličnim partijama, preporučio se najboljim evropskim trenerima. 

U Englesku ga je odveo Ronald Kuman, nekadašnji fudbaler i trener između ostalog Ajaksa i Barselone, trener koji poznaje razlike u fudbalu širom Evrope.

Njegovo iskustvo u Sautemptonu može se gledati iz dva ugla. Jedan je taj da je engleska Premijer liga najbolji i najveći izazov za svakog fudbalera, izazov koji se ne može odbiti. "Sveci" su imali u njemu lidera, a u tom periodu uspeli su da sruše čak i najbolje (Siti, Junajted, Arsenal). Tadića su zbog golova i statusa u klubu poredili sa legendom Metom le Tisijeom.

Drugi ugao kaže da se moglo pretpostaviti da se Tadić neće naigrati na Ostrvu. Sredina koja gaji i u kojoj ključnu ulogu igraju stamina, fizikalije i u velikoj meri novac, nisu prirodne za takvog fudbalera. Nakon četiri godine u Sautemptonu, Tadić se odlučio za povratak u Ajaks, potez koji je bio očigledan i iz kog najbolje izvlače i on i trofejni holandski klub. 

Što se tiče reprezentativnog fudbala, daleko od toga da se Tadić nekoliko puta nije prikazao u svetlu u kakvom je u klubu.

Dušan je bio jedan od najboljih igrača i lidera reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, ali i na samom prvenstvu. Njegov doprinos u dresu "orlova" je ogroman, požrtvovanje neosporno, ali utisak je da je možda glavna nedoumica do sada bila pozicija i uloga koju on u reprezentaciji ima.

Često se nalazio na krilu, gde bi igrao ulogu hitronogog pravolinijskog igrača, što on svakako nije. Onda, kada bi se našao na mestu "desetke", prepuštao bi loptu saigračima previše ili bio potpuno izgubljen u "preskakanju" igre.

Ipak, pogotovo nakon meča sa Realom, Dušan je sebe stavio na mapu najboljih evropskih i svetskih fudbalera i svakako važi za pojedinca kakvog naša selekcija dugo nije imala. Ostaje da se vidi da li je zahvalno porediti ga sa Zidanom ili Piksijem, ili je on jedinstveni i unikatni Dušan Tadić...