Fudbalerke iz Pančeva sanjaju stadion u Minhenu

Mina i Nina prve fudbalske korake načinile su na ovom terenu ispred svoje zgrade kada su imale sedam godina.Zajedno su igrale sa dečacima i nikada se nisu povlačile pred njima, jer su uvek želele da pokažu kako su bolje na terenu.

Nije im smetalo što su oni fizički jači, jer su često bile brže od njih i lako su postizale golove.

"Na početku kada smo igrali sa dečacima govorili su nam da smo slabe i čudno su nas gledali, jer su mislili da ćemo im smetati i da ne znamo da igramo,ali na kraju vide da smo kao i oni i da devojčice znaju da igraju fudbal", kaže Nina Čavić.

Fudbal može da bude i veoma grub, ali ove devojčice su toliko zavolele ovaj sport da im ništa nije teško, pa ni da četiri puta nedeljno putuju na trening iz Pančeva u Zemun.

"Najteži su fizički dueli, a najlepši je osećaj kad postignem gol. Moj uzor se Kristijan Ronaldo i Jovana Damjanović u ženskom fudbalu, a volela bih jednog dana da igram za Bajern iz Minhena", kaže Mina Čavić.

Njihov otac Petar, bivši fudbaler imao je želju da dobije sina, koji bi nastavio njegovim putem, a sad je svojim ćerkama najveća podrška.

"Kada su njih dve trebale da se rode i dok još nismo znali pol dece, doktorka nam je gledajući ultrazvuk rekla da prvo dete sigurno neće igrati fudbal, jer je žensko, a ni drugo. Na sreću, ona je pogodila pol dece, ali ne i kojim će se sportom baviti", kaže Petar.  

Mina i Nina od letos su i u sastavu kadetske reprezentacije Srbije, koja je u prvom krugu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo ostvarila tri pobede i na dobrom su putu da učestvuju i na prvom velikom međunarodnom takmičenju.