Hakan Šukur, od nacionalnog fudbalskog blaga do političkog izgnanika

U Turskoj je poznata fotografija sa venčanja osvajača Kupa Uefa i polufinalista Svetskog prvenstva 2002. godine. Hakan Šukur, na njoj, stoji pored Redžepa Tajipa Erdogana i Fetulaha Gulena.

Stvari su nakon ove fotografije, koja je trebalo da označi novu i lepu etapu u Šukurovom životu, pošle po zlu. Žena koju je oženio tog dana je mrtva, njegov otac je zatvoren a napadač koji je 112 puta nosio dres Turske sada je u izgnanstvu.

Ako se ikada drzne i vrati u Tursku, moraće pred sud zbog pobune protiv vlade i uvreda na račun predsednika. Čekao bi ga život u zatvoru, možda čak i smrtna kazna.

Nekada su ga zvali Bikom Bosfora i bio je heroj u zemlji u kojoj je fudbal, a ovo nije floskula, mnogo više od sporta.

Šukur je posle karijere rešio da se posveti politici i bio je deo AKP, konzervativne i religiozno orijentisane partije koja je i danas na vlasti u Turskoj.

U međuvremenu se razveo, a njegova bivša supruga Esra je preminula u zemljotresu koji je 1999. godine odneo preko 17.000 života u Izmiru i Istanbulu. On se ponovo oženio i ima troje dece.

Postao je i poslanik. Ali je zadržao i bliske veze sa Gulenom, drugom osobom na pomenutoj fotografiji.

Gulen živi u Pensilvaniji, a nedavno je optužen da organizovao neuspešni vojni puč u Turskoj. Njegova vizija je Turska koja je još više okrenuta islamu. Kada je država 2013. godine odlučila da zatvori škole u tom usmerenju koju su vodili takozvani Gulenisti, Šukur je istupio iz vladajuće partije i odlučio da postane nezavisni poslanik.

Problemi su počeli...

„Ja sam Albanac, tako da nisam Turčin", rekao je on na jednom univerzitetskom predavanju, u vreme narastajućeg nacionalizma kada su reči „Albanac" ili „Kurd" uvek shvatane kao „ne-Turčin" ili, čak pre, „anti-Turčin".

Prvo je osuđen zbog navodnog vređanja Erdogana na Tviteru, da bi potom, posle puča, 300 ubijenih i 50.000 uhapšenih, za njim raspisana poternica.

Imao je priliku da se spase tako što će se određi Gulena, ali je on to odbio. Njegov otac je uhapšen u džamiji, pod pretpostavkom da je, zajedno sa sinom, finansijski podržao puč.

Šukur je uspeo da pobedne u SAD, a njegov otacje preminuo u zatvoru.

Tako sada Šukur, koji je bio poznat po nostalgičnim izjavama dok je igrao u inostranstvu, i čije ime je klicano na stadionima i ulicama, živi daleko od svoje zemlje.

Neka se onda neko usudi da tvrdi kako se politika i fudbal ne mešaju...