Fudbal? Liga Evrope? Zvezda? Ma koga briga za to...

Aksiom ide ovako – ili imate bezbednost i komfor na stadionu, ili imate sjajnu atmosferu. Jedno sa drugim ne ide.

Izuzimajući stadion u La Plati, na kome igra veliki Estudijantes, nijedan stadion nije izgrađen ili obnovljen u Argentini od Mundijala 1978. godine. Ali ti trošni objekti trešte i odjekuju od pesme "inćade" kojoj nema ravne na planeti (sličnu, ali samo sličnu atmosferu prave i ultrasi najvećih klubova severne Afrike).

Na drugoj strani, u Engleskoj su stadioni moderni i komforni, ali njih pune pripadnici više ili više srednje klase, jer su naprosto ulaznice preskupe (godišnja karta za mečeve Vest Hema duplo je skuplja od godišnje karte za mečeve minhenskog Bajerna).

Huk, oličen u navijačkoj krilatici "ruke i glas", koji je bio odlika engleskog fudbala sve do osamdesetih godina, naprosto je nestao. Naravno, problem huliganizma je u velikoj meri rešen (ili je samo bolje sakriven), ali se to uspelo nauštrb atmosfere koja jedina kanališe strast koju fudbal izaziva i koja ga i razlikuje od svakog drugog sporta na planeti.

I zato i ne čudi fotografija koja kruži Tviterom dan posle meča Arsenala i Crvene zvezde. Na njoj se vidi gospodin koji, dok traje igra, rešava sudoku.

Pomislili biste da se nalazi u metrou ili u čekaonici kod zubara...

I onda i ne sme da čudi što su engleski mediji bili toliko šokirani kada je Londonom defilovalo skoro 30.000 nemačkih navijača, koji su potom Emirejts pretvorili u svoj dom na 90 minuta. Manja, ali ništa manje bučna grupa navijača srpskog vicešampiona, uradila je to isto.

Mnogo je problema u srpskom fudbalu, gotovo da ih je besmisleno i stalno ponavljati. I da, stadione Crvene zvezde i Partizana treba što pre renovirati, jer su zastareli i izanđali bili još pre 20 godina.

Ali na njima makar i dalje ima one dreke i energije koju fudbal čine, pa, fudbalom...