Čujte i počujte, Jang Bojs igra sjajan fudbal!

Fudbaleri Jang Bojsa pobedili su na svom terenu u Bernu ekipu Lugana sa 3:0 u meču sedmog kola prvenstva Švajcarske. Oni su sada lider Superlige sa 14 bodova i gol razlikom 14:6. Iza njih je Cirih sa bodom manje, dok Bazel ima 11 bodova.

Ali zanemarimo rezultate ovog tima koji je u predvorju Lige šampiona ispao od moskovskog CSKA. Ono što je impresivnije kada su u oni u pitanju jeste proces koji je do tih rezultata doveo.

Adi Huter je trener Jang Bojsa, a u pitanju je stručnjak koji je radio u Red Bul Salcburgu. Zbog čega je to važno? Kada je, krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih počela revolucija u izanđalom i zaostalom nemačkom fudbalu (na Evropskom prvenstvu 2000. godine Nemci su bili poslednji u svojoj grupi, sa najstarijom ekipom u Holandiji i Belgiji), ona je imala lice, ime i prezime.

Ralf Rangnik nikada nije bio uspešan fudbaler, ali je čovek koji je sada u Nemačkoj poznat kao "Profesor" pokrenuo čitav niz promena svojim predavanjima u televizijskim emisijama u pomenutom periodu. Nemcima je objasnio da ih je vreme smrvilo kao žrvanj, da je vreme da se prestane sa igrom "čovek-čoveka" sa liberom i da je sadašnjost i budućnost fudbala zonska odbrana i ravna četvorka u poslednjoj liniji, kao i presing.

Prvi trener iz Nemačke koji je koristio zonsku odbranu i kolektivna pomeranja za loptom bio je Helmut Gros, inače građevinski inženjer koji je početkom osamdesetih vodio amaterski tim iz Gajzlingena.

Promena ideologije, uz već mnogo puta opisane infrastrukturne i hijerarhijske izmene, adaptiranja u selekciji talenta i njegovog oblikovanja kroz napredne trenažne modele, donela je nemačkom fudbalu zaprepašćujući rast.

Predvodnici ove "presing revolucije" (pa čak i kontrapresing ili gegenpressing revolucije) bili su i još uvek su Joahim Lev, Jirgen Klop, Tomas Tuhel i, za nas najvažnije u ovom momentu, Rodžer Šmit. Nekadašnji trener Bajera iz Leverkuzena prethodno je sa velikim uspehom radio u Red Bul Salcburgu, upravo zajedno sa Rangnikom.
Od ovog tima napravio je presing mašinu na koju se samo nadovezao Adi Huter (jer je ovaj vid fudbala postao neka vrsta identiteta Crvenog Bika). Taj fudbal Huter je doneo u Bern i Jang Bojs.

Žuto-crni tim je protiv Lugana igrao u bazičnom 4-2-3-1/4-2-2-2 sistemu, sa veoma visokim napadačkim presingom orijentisanim na čoveka. Jang Bojs je, kako uvek radi, izlazio na svaki ulazak u igru protivnika (ovog puta je to bio Lugano, za par dana biće Partizan). Dopuštali su prvi pas, mameći tako rivala da igra na punoj polovini umesto da ispucavanjem lopte izbace njihov presing iz jednačine. A onda kreće jurnjava...

Posle ovog presing okidača, igrači Jang Bojsa prilaze najbližem fudbaleru i ostaju mu verni tokom čitavog trajanja presinga. Napadač pravi takozvano zakrivljeno kretanje i uglavljuje se između dva centralna beka, čime praktično prepolovljava teren koji je Lugano mogao da koristi.

Četiri ili pet puta Jang Bojs je na ovaj način stvorio tranzicioni momenat i priliku da sa velikim brojem igrača napadne razuđenu odbranu protivnika. Samo sticajem okolnosti svoj prvi gol, neposredno pred odlazak na odmor, postigli su iz prekida. Kamerunac Žan Pjer Nsame je bio strelac.

Do kraja susreta ovaj fudbaler je postigao još jedan pogodak, a pridružio mu se i Rodžer Asale iz Obale Slonovače. Ovim je prekinut niz od tri meča bez pobede ovog istinski kvalitetnog sastava.

Naravno, Jang Bojs nije bez mana, odnosno njihov osnovni, pa čak i ekstremni taktički pristup nije bez manjkavosti. Tako nešto, uostalom, i ne postoji u fudbalu.

Kada ekipa igra u tako visokom bloku, i kada pritiska loptu u nekoliko presing slojeva, neumitno se otvara prostor ispred poslednje linije koja, prirodno, ne sme da izlazi više od polovine igrališta. U levom i desnom poluprostoru (Nemci ovu vertkikalnu zonu nazivaju halbraum), u kojem će igrati Zoran Tošić i Marko Janković (pretpostavljamo, podjednako opasan tu može da bude i Danilo Pantić), crno-beli moraju da traže svoju šansu jer su po pravilu nebranjeni. Lugano je u prvom poluvremenu na ovaj način stvorio nekoliko veoma izglednih situacija iz kontranapada i brzog napada, po pravilu prvog ritma, trudeći se da što pre stignu do gola domaćina.

Partizan, vredi spekulisati, neće se previše izlagati i iza lopte će svakako stajati u srednjoj zoni, u 4-4-2 obliku. Par Everton-Jevtović (ukoliko medicinska služba proceni da koleno visokog veziste, jednog od retkih igrača Partizana sa iskustvom igranja i, još važnije, pobeđivanja u Evropi, može da izdrži veštačku travu stadiona u Bernu) biće od velikog značaja u zatvaranju linija dodavanja u takozvanu "zonu 14" (prostor neposredno ispred kaznenog prostora, koji se smatra najvažnijim u fudbalu) i srednjem presingu, kojim bi se Jang Bojs oterao na bok na kojem je poprilično bezopasan – uostalom kao i gotovo sve ekipe koje se ne zovu Real Madrid.

Kada je pre dve godine par stotina sekundi delilo Partizan, koji je prethodno pobedio prvi put u Nemačkoj i Holandiji, od proleća na kontinentu, srpski šampion je u Evropi igrao na ovaj način, stvarao mnogo prilika iz tranzicionih napada i, još meritornije, iste koristio. Sada, osim pomenutog Jevtovića, onda i Vulićevića i Ilića, nema igrače iz te generacije (Kljajić i Ćirković verovatno neće biti u sastavu), ali ima igrače sličnih setova atributa, zbog čega ima pravo da se nada podjednako uspešnoj – a zašto ne i uspešnijoj – jeseni.

Samo je važno pripremiti se adekvatno za izazov u Bernu jer meč sa Jang Bojsom upravo to i jeste. Veliki i ozbiljan izazov...