Barselona: Titanik ili Nojeva barka?

Barsa je oduvek važila za jedno – za veliki klub, instituciju, pojam fudbala, jer kao i fudbal, mnogi je vole, obožavaju i za nju žive, možda gotovo isto toliko je mrze, preziru i ne podnose, ali gotovo svi pričaju o njoj, svi su u pravu jer kada god spominju fudbal, na umu u nekom kontekstu imaju Barselonu.

Blaugrana je oduvek bila jedinstvena, zasebna. Za razliku od ostalih, ona je gledala sebe, ne obazirući se previše na druge, živela je i gajila svoj stil, svoju decu, svoje buduće zvezde.

Ipak, danas su stvari drugačije... gledanjem u sebe, statičnošću, neprilagođavanjem, dospeli su u situaciju da glavu drže tik iznad vode, ne znajući koji od dugogodišnjih rivala može da im "presudi" i da ih "potopi". 

Glavni krivac svega toga, po rečima mnogih, kasnije se ispostavilo i po takođe rečima mnogih, jeste uprava tima iz Katalonije.

Upravo je ona zakuvala odlazak među navijačima i igračima voljenih Nejmara, Alvesa, pa svojevremeno i Pedra, Sančeza, Fabregasa, Tijaga, mnogobrojne svoje "dece" koju je sada počela da otkupljuje i vraća. Barselona je doživela i živi period velike smene generacija, kako igračkog, tako i kadra stručnog štaba.

Stub, oslonac, noseći zid i srce tima spali su tri igrača, na Barsinu decu Pikea, Inijestu i Mesija.

Poslednja dvojica su pred istekom ugovora i prvi od mnogobrojnih poteza u klubu je da pre svega treba zadržati to blago, to srce, taj sistem oko kojeg će se sve graditi i dešavati. 

Ne može se sa sigurnošću reći da će Mesi ili Inijesta ostati u klubu, a kada vam to nije sigurno, onda se ne možete uzdati u ostale igrače, potencijalna pojačanja koja treba da tom dvojcu pomognu.

Zato je Barselona i imala ovakav prelazan rok, pun turbulencija, nepotpunih informacija, papira, ponuda, odabira.

Možda i prvi put u istoriji, Barselona je "molila", očajnički tražila nekog na koga će potrošiti novac, a opet u tom trošenju bila prema mnogima skromna i škrta.

Možda su baš zato navijači za dve nedelje kupili samo dva dresa novog pojačanja Paulinja, željni da pošalju jasnu poruku upravi da se ne igraju sa imenom i teretom kluba kakav Barselona nosi.

Tražio se i čekao taj Kutinjo, Mbape, priželjkivao povratak Sančeza, u mislima bili Asensio i Isko, ali je Barselona na kraju vodila i dobila rat za 20-godišnjeg Francuza iz Borusije Dembelea.

Na kraju krajeva, nekada je bitna samo promena i načinjen potez, iako ta promena nije u istom rangu kao već pomenuti Nejmar, taj potez je bitan zbog promene raspoloženja i negativne atmosfere u pozitivnu.

Navijači su mnogo zadovoljniji, svlačionica je čini se napokon pokazala osmeh i oseća se generalno veliko olakšanje među svima u Barseloni.

Daleko od toga da će jedan Dembele, Paulinjo, Semedo ili neko drugi biti igrač koji će presuditi i vratiti Barselonu na put trijumfa i stare slave, ali upravo jedan Dembele, Paulinjo ili Semedo mogu biti šraf mašinerije ili deo slagalice zvane pobeda.

"Ključ Barseloninih uspeha, da li to bile rane 40. i 50, Krojfova ili Gvardiolina era, uvek je bio isti... Barselona mora da prati i ide u korak sa ostalim rivalima širom Starog kontinenta, da poštuje, proučava i poznaje fudbalere i sisteme drugih, a potom da prevagu ka uspehu nađe u svojim igračima i svom sistemu i fenomenu", reči su i mišljenje mnogih bivših igrača, poznavalaca i kritičara Barselone.

Svakako, povratak na vrh neće biti nimalo lak, čak naprotiv, već su pokazali da su ranjivi, da mogu da budu zgaženi i zbačeni i to sa razlogom svako treba da koristi, ali Barselona poznaje taj put, zna kakve korake treba da pravi kako bi se popela na tu planinu zvanu uspeh, zna da pre svega mora da bude najbolja u svom dvorištu, svojoj pokrajini, potom Španiji, a onda da širi uspehe na kontinentalni i interkontinentalni nivo.

Pitanje je da li je Barselona spremna na takav put, takve korake i takav izazov.

Prvi je već napravljen, upravo su u svom dvorištu i pokrajini deklasirali Espanjol i iskoristili kiks ostalih rivala da se domognu prvog mesta na tabeli, ali vreme će pokazati koliko ta družina može.