Zvezda ispustila pobedu protiv Irtiša

Planirano – tek donekle ispunjeno. Utakmica sa predstavnikom Kazahstana, još kada se uzme u obzir kontekst putovanja i promene nekoliko vremenskih zona, tek je malo više relevantna za odmeravanja kvaliteta i konačnog potencijala ovog tima Crvene zvezde od duela sa timom sa Malte koji joj je prethodio. Stoga su rezultat i vredan gol u gostima apsolutno pretpostavljeni onome što su beogradski crveno-beli radili (ili nisu radili) dobro u četiri faze igre u meču u Aziji.

Kvalifikacije za beogradski tim, defakto, počinju od narednog, trećeg kola (barem bi tako trebalo da bude), sve do tada bi morala da bude samo ekspozicija i priprema.

Uveo je Vladan Milojević nekoliko promena u sastav, u kome je Rikardinjo igrao na desnoj strani ofanzivne trojke u 4-2-3-1 sistemu. Centralni vezni, na svom debiju, bio je Branko Jovičić, dok se Kanga vratio u tim.

Irtiš, za koji igra nekoliko nekadašnjih superligaških igrača (Stefan Živković, Mario Maslać, Ismael Fofana...), stajao je u 3-4-3 sistemu, koji je, jasno, iza lopte bio organizovan kao 5-4-1. Upravo je činjenica da je rival igrao sa toliko igrača u poslednjoj liniji sprečavala Crvenu zvezdu da napravi numeričku ili pozicionu superiornost na boku, jer su krilo i desni bek crveno-belih uvek igrali protiv krilnog beka, sajd beka i barem jednog veznog fudbalera Irtiša.

Srpski vicešampion je tim koji svoju igru sa loptom, u kontinuiranom, brzom ili kontranapadu, bazira na igri na krilu (retko u poluprostoru), i tako je kazahstanski tim ovim veoma limitirao broj prilika koje je Zvezda, očigledno bolji tim, stvorila na ovom meču.

Na sreću, spora reakcija Marija Maslaća na početku drugog poluvremena donela je penal srpskom timu, koji se kasnije preciznošću Ričmonda Boaćija pretvorio u pogodak.

Do kraja ovog suštinski ne previše interesantnog susreta (takav nije ni trebalo očekivati) Crvenoj zvezdi je bilo dovoljno da reciklira posed, da se iz druge i treće faze vraća u prvu, da pomeranjem lopte pomera i blok protivnika. Šansa za novi gol je tražena (što objašnjava i ulazak Nenada Milijaša u relativno ranoj fazi drugog dela), ali veoma umereno. Jedan gol srpskom timu je bio dovoljan i njega je već imao.

Određene manjkavosti u igri bez lopte, kao što je recimo nepostojanje glatkog prelaska između visokog, srednjeg i niskog bloka, što bi bolji tim nego što je to Irtiš mnogo lakše iskoristio (Kazahstanci jesu u nekoliko navrata ušli u napadačku trećinu terena), svakako je nešto što će Milojević umeti da prepozna i, shodno tome, pokušati da ispravi u narednim sedmicama.

Dok se to ne desi, dešavaće se i situacije kao ona u nadoknadi vremena, kada je Irtiš dobio i iskoristio priliku da postigne gol iz jedanaesterca. Stefan Živković, nekadašnji fudbaler Čukaričkog i čačanskog Borca, bio je precizan i uneo verovatno i neočekivanu dozu neizvesnosti u ovaj dvomeč, koji se nastavlja duelom u Beogradu za sedam dana.