"Orlovi" utišali Elbasan, Srbija pobedila Albaniju sa 2:0!

Ovo će biti utakmica zbog koje ćemo se uvek pitati - šta bi bilo... Šta bi bilo da je Srbija tokom čitavog kvalifikacionog ciklusa igrala ovako disciplinovano? Šta bi bilo da je isti selektor odradio kvalifikacije? I, naravno, šta bi bilo da nije bilo onog nesrećnog meča u Beogradu?

Srbija je savladala Albaniju na Elbasan areni i tako, nadamo se, najavila mnogo uspešniji takmičarski ciklus koji nas očekuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine.

Meč koji smo gledali nije bio nekakvog iznimnog kvaliteta, što je valjda i očekivano imajući u vidu kontekst u kome je igran. Albanci su najavljivali pobedu, ali njihova igra nije bila ustrojena na način koji bi pokazivao da će je pojuriti po svaku cenu.

Đani De Bjazi je postavio svoj tim u veoma niski i kompaktni 4-1-4-1 sistem. Albanija je bila reaktivna, što znači da je jedino kroz brzu ofanzivnu tranziciju pokušavala da dođe do gola. Na drugoj strani, Srbija je igrala u uobičajenom 4-2-3-1 sistemu, s tim da je par zadnjih veznih činio tandem Matić - Milivojević, što je donekle bilo iznenađujuće.

Istina je, međutim, da je Luka Milivojević odigrao vrlo kvalitetnu utakmicu. Bio je dobar u obe faze igre - sa obe strane lopte - i vrlo lepo se dopunjivao sa Nemanjom Matićem.

Srbija je kontrolisala posed, ali nije uspevala da bude dovoljno konkretna u završnoj trećini terena. Najbolju priliku „orlovi" su propustili nakon kornera i kombinacije, nakon koje je Ivanović šutirao preko gola koji je branio Etrit Beriša.

U prvom delu je Srbiji poništen gol, sasvim zasluženo, s obzirom da je Zoran Tošić ostvario kontakt sa čuvarom mreže Albanije. Utisak je da je fudbaler moskovskog CSKA bez ikakve potrebe uopšte i napao prostor u kome se nalazio Beriša, pošto je bilo očigledno da loptu tu ne može da dobije, kao ni da odvuče čuvare i tako stvori dodatni prostor saigračima.

Nastavak susreta doneo je maltene isti ritam i identičan pristup dva tima. Radovan Ćurčić je morao da izvrši prinudne izmene, koje će svakako zabrinuti Žozea Morinja, pošto su se povredili i Branislav Ivanović i Nemanja Matić.

Srbija je nastavila da kontroliše loptu, ali je blok Albanije uglavnom usmeravao dodavanja Srbije na takav način da ona uglavnom budu u širinu. Videli smo tek nekoliko (uspešnih) pasova po dubini našeg tima, posebno malo nakon što je igru napustio Matić.
Na otprilike četvrt sata do kraja utakmice, Albanija je propustila dve najbolje prilike.

Prvo je Čikaleši šutirao, a Stojković sjajno intervenisao, da bi potom glavom pokušao i Lorik Cana, ubedljivo najobučeniji i taktički najdisciplinovaniji fudbaler albanskog sastava.

U toj prilici Srbija nije dobro igrala na defanzivnom korneru, što valjda samo pokazuje koliko vremena je potrebno uvežbati zonu prilikom prekida. To ostaje segment igre na kojem naša selekcija mora posebno da radi u narednom periodu.

Na samom kraju, kada se činilo da će meč biti završen bez golova, Srbija je ipak uspela da zatrese mrežu rivala - i to ne jednom, već dva puta. Prvo je Aleksandar Kolarov završio jednu lepu akciju našeg tima udarcem iz kaznenog prostora, da bi zatim Adem Ljajić iskoristio are prostora koje je albanska poslednja linija ostavila iza sebe kada je pojurila ka izjednačujućeg pogotku.

Malo o dešavanjima na tribinama... Pred početak susreta izviždana je himna Srbije, navijači su tokom meča skandirali Velikoj Albaniji iOVK, brojni su bili u dresovima kosovske reprezentacije, a na tribinama su viđene spojene zastave Albanije i Hrvatske.

U poslednjem kolu Srbija će u nedelju 11. oktobra od 18 časova igrati protiv Portugalije na stadionu Partizana, a Albanija će u isto vreme igrati na gostujućem terenu protiv Jermenije. Albancima je potrebna pobeda (imaju gori međusobni skor od Danske) kako bi izborila direktan plasman na Evropsko prvenstvo.