Steaua – Zvezda koja nije prestala da sija

Steaua je najveći klub u zemlji naših istočnih suseda. Osnovan je 1947. godine, a do sada je osvojio 26 titula šampiona, 22 trofeja nacionalnog Kupa, a šest puta je bio uspešan u Superkupu Rumunije.

Roș-Albaștrii (crveno-plavi) su najveći klub Rumunije, ali i jedan od najvećih klubova ovog dela Starog kontinenta. Kup šampiona su osvojili 1986. godine, pobedivši u Sevilji ekipu Barselone posle jedanaesteraca. U finalu Interkontinentalnog kupa od njih je bio bolji River Plejt (0:1), tada prvak Južne Amerike. U ovome se, naravno, Steaua i Crvena zvezda razlikuju, pošto su crveno-beli, pobedom nad čileanskim velikanom Kolo-Kolom (3:0) osvojili Interkontinentalni kup.

Međutim, postoji još razlika između rumunskog i srpskog kluba, ali ove idu u korist rivala Partizana u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Steaua je 1989. godine igrala još jedno finale Kupa šampiona, ali je tada ubedljivo poražena (4:0) od čuvenog Milana, koji je predvodio Arigo Saki.

Uspesi Steaue, tokom, za države sa pogrešne strane "gvozdene zavese", vrlo turbulentnih godina tranzicije, nisu se ugasili. I to je, nažalost, najveća distinkcija između nje i Crvene zvezde.

Steaua je 2006. godine, recimo, igrala polufinale Lige Uefa (poražena od Midlzbroa). U dosadašnja 23 izdanja Lige šampiona, Steaua je sedam puta bila učesnik grupne faze. Poslednji put to je bilo u sezoni 2013/2014. Prošle sezone su na "riplijevski" dramatičan način eliminisani u plej-ofu, kada je od njih bolji bio Partizanov dvostruki dželat Ludogorec.

Liga Evrope se u formatu kakav imamo danas igra od sezone 2004/2005. Steaua je i u grupnoj fazi drugog po značaju evropskog takmičenja igrala sedam puta. Osim pomenutog plasmana među četiri najbolje ekipe, Steaua je još dva puta prolazila grupnu fazu. Jednom je stala u šesnaestini finala, jednom u osmini finala.

Prošle sezone, u odlučujućoj utakmici za plasman u narednu rundu takmičenja, Steaua je poražena od kijevskog Dinama (0:2). Međutim, to je meč koji je ostao upamćen još po nečemu. Naime, bila je to utakmica, odigrana na Nacionalnoj areni pred ne više od 8.000 gledalaca, u kojoj je klubu dozvoljeno da se (privremeno) vrati svom identitetu, svojim bojama i svom grbu. Ovde dolazimo do onih problema Steaue koje smo pominjali.

Steaua je klub koji je nastao u kominističkoj Rumuniji i koji je bio pod kontrolom vojske. Devet godina nakon revolucije i konačnog sloma Nikolaja Čaušeskua, klub je postao nezavisna kompanija.

Odluka da se pokrene metamorfoza Steaue u moderni klub doneta je iz striktno pragmatičnih razloga. Vlada nije više bila spremna da investira novac u fudbalski klub, pa je očigledan izbor bio da se pronađu ljudi voljni to da čine. Ostali klubovi sportskog društva ostali su u prvobitnom statusu.

Pet godina nakon ovoga, dakle 2003. godine, u klub ulazi Điđi Bekali. Pastir u mladosti, veliki prijatelj sa legendarnim Georgijem Hadžijem, Bekali je jedna od najkontroverznijih fudbalskih ličnosti. Ali ne Rumunije. On je jedna od najkontroverznijih ličnosti fudbala generalno, koji je jedno vreme čak rukovodio klubom iz zatvorske ćelije (osuđen u dva zasebna slučaja, od kojih je jedan bio povezan sa korupcijom u fudbalu).

Međutim, Vrhovni sud Rumunije presudio je da je registracija brenda Steaue, na način na koji je to uradio Điđi Bekali pre nešto više od deset godina, nelegalna. Zbog toga su simboli, obeležji identiteta kluba, vraćeni rumunskom ministarstvu odbrane.

Steaua čak nije smela ni da koristi svoje ime, pa je na mečevima, koje je igrala u bizarnim žutim dresovima, nastupala samo kao "Domaćin".

Što se tiče trenutnog stanja Steaue, njega je vrlo teško decidirano okarakterisati ili uopšte proceniti. Javnost u Rumuniji, u šta uključujemo i fudbalske pisce i ostale novinare, ne veruju da je tim spreman za previše grandiozna dela. Trener Mirel Radoj je neko u koga se, primetno je, ima najmanje poverenja. Spočitava mu se nedostatak osnovnog umeća vođenja ekipe na ovom nivou, a kao jedan od argumenata se povlači i nepotizam zbog kojeg ga je Đorđo Điđi Bekali uopšte i postavio da vodi tim.

Steaua je ekipa, barem tako tvrde rumunski mediji, bez balansa. Poraz od 3:2 protiv Trenčina u revanšu drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona, daje osnova njihovim tvrdnjama. Nekoliko važnih fudbalera iz zadnje linije je nedavno napustilo klub. Naravno, Steaui nije teško da pronađe adekvatna pojačanja, posebno u Rumuniji, ali utisak je da se ona još uvek nisu uklopila sa ostatkom ekipe, svakako ne na način na koji su to uradila Partizanova letošnja pojačanja.

Na meču sa slovačkim predstavnikom povredio se kapiten Fernando Varela, ali bi on prema najavama trebalo da zauzme mesto u postavi.

Tim iz Bukurešta, inače, nastupa u osnovnom 4-2-3-1 sistemu i kao njegova najveća snaga prezentuju se igrači iz onoga što bismo nazvali ofanzivna linija, pre svih Adrijan Popa i Aleksandru Kipčiju, reprezentativci Rumunije.

Steaua je meč protiv Kluža u prošlom kolu domaćeg šampionata odigrala u kombinovanom sastavu (1:1), pa se očekuje da makar neki od nosilaca igre budu svežiji u meču protiv srpskog šampiona.

Pored vrlo izraženih sumnji koje postoje u Rumuniji kada je ovaj sastav Steaue u pitanju, treba imati u vidu da je on i dalje vrlo kvalitetan (Bekali je rekao najbolji još od 1989. godine, ali to naravno nije tačno). Oni koji su ih posmatrali ove sezone, više od jednom, kažu da Steaua neporecivo deluje kao tim koji ne igra ni blizu neke svoje gornje granice mogućnosti. Kada će, ako uopšte, do nje i doći, ostaje da se vidi.

Nadamo se samo da to neće biti u meču sa Partizanom...