Tole, tehnologija vladavine

Fudbaleri Srbije 2012. bili su među najboljim evropskim fudbalerima koji se nisu plasirali na Evropsko prvenstvo. Reprezentacija Srbije 2014. bila je najbolji tim na svetu koji se nije plasirao na Svetsko prvenstvo. Iako još nije gotovo, mnogi su već sada sigurni da na Evropskom prvenstvu 2016. u Francuskoj neće biti Srbije. Kako to da imamo odlične pojedince, a nemamo tim?

Potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije Ivan Ćurković kaže da je to pitanje staro bar pola veka i da nam se i u prošlosti dešavalo da propuštamo svetska i evropska prvenstva.

„Recimo bili smo 1962. godine na Svetskom prvenstvu u Čileu, pa nismo bili 1966. u Engleskoj, pa nismo 1970. u Meksiku, pa smo tek otišli 1974. godine. To se dešavalo i sa evropskim prvenstvima i to onda kada smo imali veliku zemlju, velike klubove, koji su tada postizali rezultate", kaže Ćurković i dodaje da je tad čak i postojalo pravilo da igrači do 28. godine nisu napuštali zemlju.

Međutim, danas na Prvenstvu učestvuju 24 ekipe, a Mišel Platini je svojim pravilima toliko olakšao slabijim reprezentacijama, da je gotovo nemoguće ne plasirati se.

"Igraju Crnogorci stalno, Slovenci se stalno plasiraju, Bosanci su bili na Svetskom prvenstvu, a mi kao država koja ima najviše klubova, koja je najveća od bivše Jugoslavije, i koja ima najveću tradiciju, mi jedini ne učestvujemo na ovim takmičenjima", kaže bivši predsednik FSS-a Nebojša Leković.

Dugogodišnji fudbalski trener Milorad Kosanović ističe da mi i nemamo mnogo prvoklasnih igrača. "U ovom momentu to je Matić i s vremena na vreme Bane Ivanović, i više nijedan", ističe Kosanović.

Nebojša Leković kaže da je ključ u tome da se uspostavi kontakt sa igračima, da je Dik Advokat veliki trener, ali da nije unosio nikakvu emociju među igrače.

I potpredsednik FSS-a Ivan Ćurković kaže da je ranije bio za domaćeg trenera, da je jednom čak rekao Ljubinku Druloviću da nikad nije bila bolja atmosfera među igračima nego kad je on bio trener. "Na kraju je odlučeno da na mesto selektora dođe Dik Advokat, i ja sam se solidarisao sa tom odlukom", kaže potpredsednik FSS-a.

Osam godina, osam selektora

Za osam godina koliko se zovemo Srbija promenili smo osam trenera. Prvi je bio već pomalo zaboravljeni Španac Havijer Klemente, posle njega Miroslav Đukić, koji je na klupi bio samo nekoliko meseci, i smenjen je bez ijedne takmičarske utakmice.

O tome se nije mnogo pričalo, jer ga je nasledio srpski trener sa najboljom biografijom – Radomir Antić. Radomir je o sebi često govorio u trećem licu, ali sa njim smo ostvarili prvi i poslednji veliki uspeh, kada smo Nemačkoj dali gol i pobedili je u Južnoj Africi 2010. godine.

Posle je reprezentaciju vodio Vladimir Petrović Pižon, pa smo probali sa Sinišom Mihajlovićem, koji je uveo strogu disciplinu svuda sem u igri, a imali smo i dva vršioca dužnosti – sadašnjeg selektora Radovana Ćurčića i Ljubinka Drulovića.

Kritičari rada Fudbalskog saveza su jasni – svih ovih godina menjali su se treneri, ali ne i čelni ljudi Saveza. A kada se kaže Fudbalski savez Srbije svi pomisle samo na jedno ime, ili tačnije nadimak.

Sudbina predsednika Saveza uvek mora da prati sudbinu selektora, kaže Nebojša Leković, koji će se na narednim izborima, kada oni budu, kandidovati za naslednika Tomislava Toleta Karadžića.

"Ja sutra ako budem kandidat, iznosim svoj plan, a plan je da idemo na sledeće prvenstvo sveta. Ako plan padne, padam i ja", kaže Leković.

Ipak, pojedini treneri smatraju da je selektor samo izvršilac sistema, a da je sistem taj koji je loš. Milorad Kosanović kaže da početnici rade u svim selekcijama u savezu, čak i sa "A timom".

"Nama je sada čovek zadužen za reprezentativne selekcije, čovek početnik u struci – gospodin Savo Milošević. On je bivši fudbaler, svaka mu čast, ali on sa strukom nema veze", kaže dugogodišnji fudbalski trener.

Čovek sa dva lica

Karadžić je na čelu Saveza od 2008. godine. Ipak, uprkos lošim igrama reprezentacije, Tomislav Karadžić i najveće kritičare zadivi tehnologijom vladanja.

Ivan Ćurković kaže da on sjajno vodi fudbalsku organizaciju. "Ona je finansijski vrlo solidna, vrlo postojana", kaže Ćurković. "On nije kapriciozan, on nije pretenciozan, on nije čovek do koga je teško doći, on razgovara sa svima", ističe potpredsednik FSS-a.

Nebojša Leković kaže da je Tomislav Karadžić čovek koji sigurno nije u kriminalu i to je ono što ga najviše drži, "jer su alternativa sve ove godine bili ljudi koji su bili bliži kriminalu nego regularnim tokovima".

"Karadžić je apsolutno volonter, on radi taj posao apsolutno volonterski, bez finansijske nadoknade. Kao uostalom i ja", kaže potpredsednik Saveza Ivan Ćurković.

Za Milorada Kosanovića Karadžić je čovek sa dva lica. "On je i doktor Džekil i mister Hajd, on je jedan izuzetno inteligentan i pametan čovek, izuzetan organizator, sposoban da okuplja i rukovodi ljudima oko sebe, on u suštini ima vrlo dobre namere i sposobnosti da te dobre namere pretvori u delo. Međutim, on ima jednu drugu osobinu – kad završi to sve dobro, onda misli da sve zna najbolje, pa onda hoće da rukovodi strukom", kaže nekadašnji selektor mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore.

Protiv Tomislava Karadžića u poslednje vreme otvoreno su ustali ljudi iz uprave Crvene zvezde. Ali u Skupštini FSS-a, koja odlučuje o njegovoj sudbini, gotovo da nema opoziciju.

Možda je najbolji primer kako Karadžić svoje protivnike pretvara u saveznike – Savo Milošević. Nekada je bio protivkandidat Karadžiću za mesto predsednika Saveza, danas je njegov blizak saradnik i najistureniji čovek Saveza posle debakla sa Danskom.

"On ima u Savezu ljude od kojih je napravio velike funkcionere a koji su ga gađali jajima, koji su hteli da ga linčuju, koji su mu govorili svašta, hteli da ga teraju u zatvor, on je njih sve okupio oko sebe, dao im određene funkcije, mogućnost da zarade nešto evra i oni ćute. I tu je Tole profesor, on je za njih doktor nauka", ističe Milorad Kosanović.

Kao najveću zaslugu Tomislava Karadžića njegovi saradnici navode to što je Savez stabilna organizacija, što nije u minusu, što ne zavisi od države, za razliku od najvećih srpskih klubova, koji imaju prevelike dugove, a mnogo veće budžete od FSS-a. Ali kao najprepoznatljiviji simbol vladavine Tomislava Karadžića ističu kuću fudbala u Staroj Pazovi.

"FSS je jedini savez u ovoj zemlji koji je napravio svoj dom, u kome desetine mladića, stotine mladića dolazi i igra fudbal", kaže Ivan Ćurković.

Od čega živi Savez

Ali na kraju svi se vrate na priču o reprezentaciji, i to ne zbog emocija nego zbog para.

Nebojša Leković kaže da je to što se nismo plasirali na poslednja tri velika takmičenja direktan ili indirektan gubitak za fudbalski savez 50 miliona evra.

Ipak, neki kao mnogo važniju stvar i od para i od loših rezultata reprezentacije navode to što je narušen kult nacionalnog tima. U sportu nad sportovima, koji neki zovu i religijom, reprezentacija Srbije ne uspeva da napuni stadion ni protiv velikih evropskih ekipa.

Upravo to se desilo na meču sa Francuskom na stadionu Partizana, kada je utakmicu gledalo   deset hiljada ljudi.

Za Ivana Ćurkovića odgovor je u tome pa što je jedan deo publike permanentno protiv predsednika. "To nema nigde, to je deo publike koji pripada jednom našem velikom klubu, koji je takođe protiv Karadžića. To je nešto što je orkestrirano, nešto što je namešteno", kaže Ćurković.

Međutim, Milorad Kosanović kaže da bi se tražila karta više kad bi reprezentacija pobeđivala. "Ali ovu reprezentaciju je u poslednje vreme teško gledati. Meni je prvo žao, pa se nerviram, pa onda postajem ne kritičan nego bezobrazno kritičan, jer ne mogu to više da izdržim. Ne što igramo slabo, nego što nećemo da uradimo ništa da to popravimo", ističe Kosanović.

Šanse Tomislava Karadžića da ostane na čelu Saveza verovatno su veće nego šanse reprezentacije da ode u Francusku. Karadžić je nedavno rekao da je plasman na Evropsko prvenstvo cilj nad ciljevima. Posle utakmice sa Danskom samo je kratko prokomentarisao: "Neočekivan poraz, loša igra. Videćemo kako dalje." Sledeća utakmica je tek u martu.